Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 148 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: dr Vladimir Marinković i Vesna Stepić.

Saglasno članu 86. stav 2. i člana 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao izuzetno za ponedeljak 6. avgusta 2012. godine, dakle u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, kao i mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština, nakon ostavke koju je podneo Dejan Šoškić, guverner NBS, što hitnije pristupi izboru novog guvernera.

Uz saziv Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, koja je sazvana na zahtev 128 narodnih poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Šestog vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Šesto vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2012. godini, određen je sledeći

D n e v n i  r e d

1. Predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije.

Pre nego što pređemo na dnevni red, dostavljen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da je preuzimanjem funkcije direktora Kancelarije za KiM od strane narodnog poslanika Aleksandra Vulina, dana 3. avgusta 2012. godine, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, prema kojem preuzimanje funkcije koja je, prema ovom zakonu, nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika, narodnom poslaniku prestaje mandat po sili zakona.

Iz navedenih razloga Odbor predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran,  narodnom poslaniku Aleksandru Vulinu, danom preuzimanja funkcije koja je nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Primili ste predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, koju je podneo predsednik Republike.

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da je, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Konstatujem da je ukupno vreme za poslaničke grupe sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat i 18 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi,  poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minut, poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta, Nacionalne manjine, Narodna partija i bogata Srbija – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah  podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati: narodni poslanik Veroljub Arsić, poslaničku grupu SNS; narodni poslanik Žarko Korać, poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Nada Kolundžija, poslaničku grupu – DS, narodni poslanik Mirko Čikiriz, poslaničku grupu – SPO – DHSS i narodni poslanik Miroslav Petković, poslaničku grupu DSS.

Shodno članu 192 stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres.

Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, izneli smo primedbe na predlog zakona i na način kako je on predložen i na suštinu tog zakona, a taj zakon je sada već usvojen i stupio snagu. U međuvremenu je dosadašnji guverner podneo ostavku. Naše primedbe su pre svega bile da nikakvu analizu nismo imali poslovanja Narodne banke, da nismo znali zbog čega se te promene predlažu, kakav je smisao tih promena, onih koji su to predložili. Iako je to potpuno legalno, bilo je neobično da grupa poslanika predlaže te izmene, a ne, recimo, Vlada, jer se radi o jednoj vrlo bitnoj instituciji u svakoj zemlji, to je Narodna banka te zemlje. Nismo imali ni mišljenje Vlade, što bih mogao ovde politički da interpretiram, to je vrlo interesantno, što znači da nisu sve stranke u Vladi želele da daju tu podršku ili nisu želele da stanu iza predloga. Ali je sigurno, ono što smo sve vreme govorili, da će ovakav zakon imati posledice pre svega zbog gubitka samostalnosti Narodne banke, sada se samo potvrđuje.

Naša tema je ovde izbor guvernera. Kada se pažljivo pročita biografija osobe koja je predložena, gospođe Tabaković, vidi se da su ovde, verovatno sasvim svesno, izostajavljene njene političke funkcije. Rečeno je da je ona bila narodni poslanik u Skupštini Srbije, navedeno je sasvim korektno da je bila i u Vladi pre 2000. godine. Dakle, to nisu sporne činjenice. Ali, nigde nije rečeno da ona nije naravno birana u Skupštinu kao pojedinac, apolitična ličnost, nego logično kao član političke stranke i takođe, da je ona do pre dva dana ili još uvek, bila visoki funkcioner koja čini okusnicu Vlade. To ne može biti slučajno. Moram da kažem, ako se takva logika sledi ovde, onda guverner Narodne banke mogu da budu svi predsednici stranaka. Znači, može da bude Boris Tadić, koji je trenutno bivši predsednik, koji je sada predsednik DS, može svaki predsednik stranke, jer može da da ostavku i da kaže da je nepolitička ličnost.

Podsećam vas da član 20. zakona koji ste upravo usvojili kaže – guverner pod 1) stav 1. ne može biti poslanik u Narodnoj skupštini, član Vlade ili organa tela koje je obrazovala Narodna skupština, Vlada ili funkcioner političke organizacije, odnosno ne može obavljati funkciju organa i članova organa... Znači, ovde je navedeno da ne može biti funkcioner političke organizacije. To je ispravno što je navedeno. Međutim, mi od 2000. godine nismo imali slučaj da visoki partijski funkcioner bude predložen za guvernera Narodne banke. Da budem ličan, što nikada ne radim, ja gospođu Tabaković znam dobro, zajedno smo postali poslanici 1993. godine, to su bila jako teška vremena, ratna vremena. Ona je pripadala tada jednoj stranci, Srpskoj radikalnoj stranci, čiji su neki poslanici i njen tadašnji i sadašnji predsednik veoma neobuzdano napadali nas koji smo bili predstavnici demokratske opozicije. Gospođa Tabaković, to nikada nije radila. Ja sam nju zapamtio po uljudnosti, pristojnosti i ona zaista, sve vreme dok pamtim njen rad u Skupštini, nikada ništa ružno ni o kome nije rekla. Dakle, pokazivala je jednu osobinu, po mom mišljenju vrednu hvale posebno u Srbiji, to je nikad lično ne napada i da se jako trudi da nikada ne kaže ništa loše. Takođe, nadam se da to nije uvredljivo što kažem, činilo mi se da u vašoj poslaničkoj grupi, ne znam naravno sve, ali svakako u stranci, ona je osoba koja svakako ima ekonomska znanja. Dakle, to nije lično o čemu govorim. Ovo o čemu govorim ne odnosi se na nju kao pojedinca, nego na jedan princip. Taj princip kaže, da bi bilo dobro da postoji jedna nezavisna institucija i da bi bilo dobro da onaj ko vodi tu instituciju bude makar relativno nezavisan ili do neke mere odvojen od političkih stranaka, posebno političkih stranaka koje su u vlasti.

Ako pogledate bilo koju zemlju koja ima nezavisnu instituciju tog tipa, onda ćete videti, uzmite SAD, njihov čuveni, tamo se to zove – sekretar generalnih rezervi, ali to je u stvari guverner njihove banke, Alen Grinspan. Bio sam u prilici da slušam. Cela Amerika je slušala, uključujući i američkog predsednika, šta će on reći o finansijama, kursu dolara, o kamatama, kamatnoj politici. Koliko se sećam, on je preživeo četiri američka predsednika. Nijednom američkom predsedniku nije palo na pamet da ga smenjuje, a verujem da nije ni mogao da ga smeni, jer je uživao veliki ugled među finansijskim stručnjacima i u američkoj javnosti.

Mi smo napravili prvi korak da osoba koja bude izabrana ne bude politička ličnost. Za profesora Šoškića, koga znam kao profesora Ekonomskog fakulteta, nikada nisam čuo da je bio politički angažovan. To ne znači da on nema neke političke bliskosti, ali bar nije bio formalno. Od 2000. godine, čak je i guverner Jelašić, koji je očigledno imao neke veze, lične i ne znam kakve, sa G 17, koliko se sećam i on nije bio funkcioner te stranke, i Mlađan Dinkić nije bio. On je bio taj tzv. ekspertski deo DOS. U onom trenutku kada je napravio stranku, mislim da je to bio makar formalni povod, da je zatražena njegova smena.

Ne služi Srbiji način što stalno smenjuje svoje guvernere, jer je to najčešće bilo bez nekog jasnog obrazloženja, šta su oni nestručno ili rđavo za ekonomiju zemlje ili finansije uradili. Ali, u ovom slučaju idemo jedan korak nazad. To je ta naša nesreća u Srbiji.

Dakle, još jednom, ne radi se o ličnosti gospođe Tabaković, nego o principu, to je da dovodimo visokog funkcionera jedne vladajuće stranke za guvernera po prvi put jasno i time mi otvaramo vrata da u svim sledećim vremenima guverner može da bude visoki funkcioner političke stranke koji je dao ostavku, koji posle nekoliko dana kaže – sada prema članu 20. stav 1. nisam funkcioner političke stranke.

Mi smo predložili jedan amandman, upravo da bi to potvrdili, koji naravno ovde nije prihvaćen, to je da bar godinu dana nije bio funkcioner stranke. To nije usmereno protiv gospođe Tabaković. To je moglo da bude i pet godina, tri godine, deset godina. U redu, neko se bavio politikom, mada je i to već sporno, ali nije već neko vreme u politici i sad želi. Kažem vam, vi ste se malo smejali, svi predsednici političkih stranaka onda u tom smislu, posebno oni koji imaju ekonomska znanja ili ekonomski fakultet, mogu sada da konkurišu ili da se pojave kao guverneri Narodne banke i to će biti onda sasvim u skladu sa ovim principom koji kaže – on nije politički aktivan. To što je do juče bio politički aktivan nema nikakvog značaja.

Mislim da, kada govorimo o našem putu ka nekom boljem društvu, funkcija guvernera je važna zato što je potrebno da postoji jedno nezavisno mišljenje. Može biti ispravno, može biti neispravno. Guverner može da postupa kako treba, a može i da postupa kako nije dobro. Sigurno je da se oko toga može voditi stručna, pa i rasprava u javnosti u celini. Kod nas se inače stekao utisak da guverner određuje sve, i devizne kurseve i stanje na deviznom tržištu, sve. To je ta naša neobuzdanost i naše javnosti. Sve je sada na tog čoveka stavljeno, što je uzgred rečeno teret gospođe Tabaković koja će danas biti izabrana.

Još jednom, dobro je da se ipak trudimo da te institucije vode ljudi koji nisu direktno vezani za politiku, ponavljam – direktno, indirektno su, naravno, mnogi vezani i da bar nisu  visoki funkcioneri političkih stranaka. To za našu Srbiju nije dobro.

Vi, kada ste svi glasali, što je meni bilo drago, za gospodina Jankovića, koji nesporno radi dobar posao, niko nije to doveo u pitanje, da je on jedna nepolitička ličnost, da on nije čovek koji je angažovan politički, jer bi to onda otvorilo razne teme, da li on interveniše zato što je to blisko ili u interesu neke stranke ili slično.

Ovo je drugo društvo, ovo je druga država u ovom trenutku. Ljudi imaju prava da se politički organizuju, imaju prava da politički deluju i dobro je da je tako, da biraju stranke, ali bilo bi zaista dobro da se svi podsetimo da bi na neke funkcije bilo dobro da ne dolaze visoki funkcioneri političkih stranaka ili uopšte funkcioneri političkih stranaka. Nećemo stabilizovati našu zemlju tako da politika pojede sve. Ovde je politika sve pojela.

Za sam kraj, neke stranke koje su danas u Vladi, one su danas u izbornoj kampanji pokrenule dve teme. Jedna je departizacija, što je ispravno, a druga tema je bila – optužbe na račun DS da dok je ona vladala sve funkcije su morale biti odobrene od strane partijskih lidera ili partijskih foruma. Međutim, tužno je kada vidite da izgleda da je gospodin, citiram samo vaše koalicionog partnera, gospodina Dragana Markovića Palmu, koji je izgleda najiskreniji bio kada je rekao – to je bilo za izbornu kampanju, to ne važi kada se dođe na vlast. Kažu, ne znam da li je to tačno, da je Nikola Pašić jednom kada su mu prigovorili da se neki zakon za koji se zalagao ne primenjuje, onda je rekao čuvenu rečenicu – zakoni su za protivnici politički.

Ne možemo tim putem ići. Ako ste kritikovali zbog toga što je imala svuda partijske kadrove, onda ne možete ponavljati istu grešku i to raditi dalje, ako je to tačno. Drugim rečima, vi ste trebali onda da pokažete taj drugi model ponašanja. Sledeći put kada građani ne izlaze na izbore, što je osuda svih nas koji sedimo ovde, i moje stranke i mene, kada građani ne izlaze na izbore, setite se ovoga o čemu danas govorimo. Građani će reći – što da glasamo za ove koji govore drugo, kada kad dođu na vlast, ponašaće se potpuno isto kao oni pre njih.

To dovodi do ove apatije i neverice u Srbiji da nešto može da se promeni, što je poraz čitave političke elite i svih političkih stranaka u Srbiji. Mi smo svi zajednički poraženi kada se ide ovim putem.

Ne mogu podržati ovaj zahtev isključivo lično iz argumenata koje sam izneo. Još jedanputa, ništa lično protiv gospođe Tabaković. Hvala.

Hvala, narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo na osnovu zakonskih predloga koji dođu u Narodnu skupštinu i kadrovskih rešenja koje nam predlaže vladajuća koalicija, možemo zaključiti kojim putem će ona ići. Današnja rasprava jeste dobra prilika da vidimo kako vladajuća koalicija misli da rešava određene probleme.

Narodna banka Srbije je temelj finansijskog sistema, a guverner je svakako prvi čovek te institucije. Stari guverner je otišao u tišini, nismo imali prilike da raspravljamo o njegovom radu, da sa argumentima iznesemo sve ono što nije dobro radio u prethodnom periodu, u prethodne dve godine od kada je izabran i da sa zadovoljstvom glasamo u ovom parlamentu za njegovo razrešenje, ali to se prosto nije dogodilo.

Danas ćemo birati novog guvernera samo na osnovu biografije koju smo dobili kao narodni poslanici. Mislim da nije u redu da glasamo samo na osnovu indicija šta će i kako će neko nešto raditi, pogotovu kad se nalazi na tako važnom mestu kao što jeste guverner Narodne banke. Nismo čuli program koji će sprovoditi guverner, nismo čuli ciljeve za čije ostvarivanje će se zalagati.

Siguran sam da je pravo mesto za raspravu o tim pitanjima upravo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a nikako u medijima. Mi nemamo ništa da prigovorimo biografiji gospođe Tabaković, tu je navedeno šta je radila, čime se bavila, ali biografija nije dovoljna da bi glasali za gospođu Tabaković za guvernera. Tako smo se ponašali i pre dve godine, u julu mesecu, kad se ovde u ovoj sali birali gospodina Šoškića za guvernera i zbog toga ga nismo ni onda podržali.

Za nas je veoma važno da čujemo kakvu će politiku voditi novi guverner? Da li je to politika o kojoj govore njene stranačke kolege i koalicioni partneri, ili je to program i politika koju je gospođa Tabaković zastupala ovde godinama unazad, u svojim govorima i nastupima u kritikama dosadašnjeg guvernera u Narodnoj skupštini?

Ovde imam stenografske beleške sa sednice na kojoj je biran gospodin Šoškić i siguran sam da mnogima ne bi bilo prijatno u ovoj sali kada bih pročitao. Što se tiče poslanika Demokratske stranke Srbije, sa zadovoljstvom bih mogao da pročitam govore koje smo onda izneli u sali i da vidite koliko smo bili u pravu u svemu o čemu smo onda govorili.

Bilo je tu interesantnih tema, govorilo se o "sinerdži" kapitalu, o Nacionalnoj štedionici, o Mlađanu Dinkiću, o softverskim prevarama, ali to nije tema ove sednice.

Što se tiče Poslovnika, znam da postoji ograničenje da se budući guverner obrati Narodnoj skupštini, ali i tada je bilo ideja o ekstenzivnom tumačenju Poslovnika Narodne skupštine i mogućnosti da se obrati i taj kandidat, ali naravno, i predlagač, što mislim da je trebalo danas da učini predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić. Na kraju krajeva, ako hoćemo da poštujemo Poslovnik, ko nama zabranjuje da govorimo o stvarima iz privatnog života, tako da se neću osvrtati na biografiju gospođe Tabaković.

Veoma nas interesuje kako će novi guverner uticati na ekonomsku, fiskalnu i monetarnu politiku ove zemlje? Ciljevi NBS su jasno definisani Zakonom o NBS, ali nijedan zakon ne definiše ciljeve Vlade Republike Srbije. Da  li su isti ciljevi NBS i Vlade? Na osnovu izjava, sada već aktuelnih ministara i nekih ljudi koji vode stranke vladajuće koalicije, jasno je da ti ciljevi ne mogu da budu isti i ne mogu da se poklapaju.

Pitanje koje postavljam možda jeste čudno, ali me zaista interesuje da li će novi guverner poštovati Zakon o NBS? Ako hoće, a morao bi da ga poštuje, onda će svakako doći u sukob sa svojim stranačkim kolegama i sa kolegama iz vladajuće koalicije? Zakon o NBS, kao osnovni cilj ove institucije, postavlja stabilnost cena.

U raspravi od pre neki dan o Zakonu o NBS se samo govorilo o stabilnosti kursa. Zaista nas iz DSS interesuje – kako će se budući guverner ophoditi o ovom vrlo važnom pitanju? Da li će novi guverner kurs braniti agresivnije ili namerava da sprovede neku drugačiju politiku? Kako procenjuje kretanje kursa u narednih godinu dana, ili ako je to predugačak period, bar u narednih nekoliko meseci? Koja je to granica kada NBS neće više moći da interveniše, s obzirom da je tekući bilans u strahovitom minusu i da nema stranog kapitala? Na koji način će se obezbediti stabilnost cena?

Svi znamo da je uticaj poljoprivrede na BDP i inflaciju izuzetno značajan i veliki, obzirom da smo imali lošu godinu, stručnjaci procenjuju da će gubici biti veći od jedne milijarde evra. Siguran sam da će se to odraziti životni standard svakog građanina Republike Srbije i na stabilnost cena. O tome, nažalost, ništa nećemo čuti.

Rast cena je već sada značajan, a vidimo da se najavljuju i povećanja cena koje kontroliše država. Da li će recept za stabilnost cena biti isti kao što je to činila i prethodna Vlada, koja je dovela do toga, da imamo opšte siromaštvo u Srbiji i pad kupovne moći stanovništva?

Da li ostajete na politici ciljane inflacije? Da li se menja nivo obavezne rezerve? Kako će se novi guverner ponašati kada su u pitanju državne rezerve? Da li će nam konačno novi guverner, gospođa Tabaković, odgovoriti na pitanje koje je i sama postavljala u ovom parlamentu  - gde se nalaze državne rezerve Srbije i po kojim kamatama su plasirane? Na koji način će se sprovoditi kontrola bankarskog sektora? Ako će se nešto menjati, koji su to instrumenti i mehanizmi i kako će se sprovoditi ta kontrola?  Ima li guverner plan šta će se dogoditi ukoliko se neke banke povuku iz Srbije?

Jedno od obećanja nove Vlade je smanjenje kamatnih stopa i smanjenje profita banaka u korist privrede i građana. To je odlična ideja i to mogu da pohvalim. Ne vidim način, odnosno želim da čujem na koji način će se to ostvariti?

Kakav će odgovor NBS biti ukoliko dođe do povećanja kamata? Da li će se menjati referentna kamatna stopa? Da li je ovakav deficit održiv? Kakav je stav novog guvernera prema aranžmanu sa MMF? Da li je ova zemlja u mogućnosti da ispuni već postavljene zahteve?

Pitanje koje nas iz DSS interesuje jeste – da li će se sredstva povučena od MMF smatrati kao javni dug? Ta pitanja smo zajedno postavljali ovde u parlamentu. Šta guverner misli o nivou javnog duga i na koji način će ova država da ga servisira?

Mnogo smo ovih godina slušali o plati guvernera, o troškovima koje pravi NBS, da li će tu doći do nekih promena - da li će se smanjiti naknade članovima Saveta NBS?

Da li će nam novi guverner objasniti šta su to transferabilni depoziti u okviru novčane mase? Kakva će biti saradnja novog guvernera sa Vladom Republike

Srbije? Da li će obećanja nekih ministara koje slušamo ovih dana uticati i ugroziti realizaciju osnovnog cilja NBS?

Ovo su samo neka od brojnih pitanja koje smo postavili, a na koje danas, nažalost, nećemo dobiti odgovor od kandidata za novog guvernera. Nama ne trebaju odgovori stranačkih kolega i koalicionih partnera, nama trebaju odgovori kandidata za guvernera, od osobe koja će voditi jednu nezavisnu instituciju, od čijeg kvalitetnog rada zavisi funkcionisanje i privrede u ovoj zemlji i život svakog njenog građana.

Koalicija nas je pre neki dan obavestila da se ne obaziremo na obećanja, da je to služilo samo za kampanju. Svaka rasprava koja se vodi povodom izbora nekoga na vrlo važnu funkciju, treba da ponudi odgovore. Nažalost, imam utisak da će se ova rasprava pretvoriti samo u postavljanje pitanja, a da će sa druge strane, biti zid tišine.

Još jednom ponavljam da protiv gospođe Tabaković, kao ličnosti, kao ekonomskog stručnjaka, nemamo ništa, jer znamo šta je radila i kako je govorila u ovom parlamentu. Protiv njene biografije nemamo ništa, ali DSS nije podržala Vladu Republike Srbije i smatramo da će novi guverner biti samo produžena ruke te vlade. Zbog toga je ne možemo podržati na današnjem glasanju. Hvala vam najlepše.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)

Gospođo Kolundžija, izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da predlagač nije našao za shodno da obrazloži svoj predlog i da kaže koju pozitivnu reč o kandidatu, koji se danas predlaže, govori mnogo više od toga da li oni međusobno jedni drugima veruju i da li veruju da je ovaj predlog najbolji. Dakle, govori o tome da je sve ono što smo govorili prethodnih dana apsolutno tačno, da je vladajuća klika odlučila da pod svoju punu partijsku kontrolu, stavi najvažniju monetarnu instituciju u zemlji.

Kada bi ova rasprava bila rasprava koja sledi nakon konstatacije da je guverneru prestao mandat po sili zakona, da smo ovde imali debatu o odgovornosti guvernera zato što nije poštovao zakon i nije sprovodio zakon na najbolji mogući način i u interesu građana i države i da je ova skupština odlučila da ga zbog toga razreši te dužnosti, mogli bismo da kažemo da imamo jedan normalan politički sled događaja.

Danas imamo na dnevnom redu Predlog za guvernera Narodne banke nakon što je parlamentarna većina, zloupotrebljavajući zakonodavnu funkciju Narodne skupštine, donela zakon kojim je pripremila po sili zakona smenu guvernera Narodne banke i tim činom, zapravo, uspostavila punu kontrolu izvršne vlasti nad nezavisnom institucijom kao što je Centralna banka. Svi oni koji su imali makar i iluziju o tome da će obećanja, koja su davana u izbornim kampanjama i kojima su građani poverovali i zato nekim dali poverenje i isključivo zato, da će nastupiti period depolitizacije, kako je to bilo vrlo popularno govoriti u kampanji, mislim da sada belodano vide da od toga, ne samo da nema ništa, već da sve ono što je bilo prigovarano prethodnoj parlamentarnoj većini i izvršnoj vlasti kao politizacija, izgleda kao imitacija onoga što se dešava sada i to bleda, jedva prepoznatljiva imitacija.

Stavljati na čelo NBS drugog čoveka partije koja je u vlasti, ne samo da ne govori o tome da depolitizacije uopšte neće biti, već govori pre svega nedvosmisleno o tome da postoji jasna namera vladajuće većine i ove izvršne vlasti da uspostavi punu partijsku državu.

Potpredsednik stranke koji čak kaže – neću podneti ostavku na stranačku funkciju dok me ne izaberu, osim što govori verovatno o nepoverenju i nesigurnosti da li će biti izabran ili ne, govori i o jednoj drugoj stvari, o potpunom odsustvu svesti o tome da se na taj način najgrublje krši zakon, čak i ovako izmenjen, kako su ga oni izmenili. Bez obzira na činjenicu što su promenili odredbe koje govore o tome da  partijski angažovani ljudi ne mogu doći na čelo Narodne banke, ono što je nezamislivo jeste da najviši partijski funkcioner dolazi na čelo Narodne banke. To, zaista, mislim više ni naivni, pa čak ni oni koji su ostrašćeno bili protiv prethodne vlasti, ne mogu a da ne  priznaju da tako nešto, ne da nikome nije palo na pamet u prethodnom periodu, već niko nije ni pomislio da će se tako nešto opet dešavati u 2012. godini u ovoj zemlji.

Deklarativno izjašnjavanje za EU pokazuje nekoliko stvari, da nije dovoljno misliti da građani misle da je bolje u EU, pa zato propagirati tu politiku i nije dovoljno misliti da je možda ipak bolje Srbiji u EU, pa onda zato propagirati tu politiku. Mora se znati šta to u vrednosnom i šta to u sistemskom smislu značenja zaista znači.

Mi smo već dobili reakcije od svih relevantnih međunarodnih institucija, između ostalog i iz EU i, naravno, ono našta smo upozoravali obistinilo se, a to je da je donošenje ovog zakona i ovakav politički udar na nezavisnost i samostalnost Centralne banke predstavlja ogroman korak unazad, da predstavlja antievropsku praksu, da predstavlja potez koji će Srbiju sasvim sigurno dovesti u poziciju da uspori svoj put ka EU, odnosno da će mnoge sumnje koje sada postoje, zapravo ovakvim potezima dobiti čvrste dokaze da ovo nije Vlada koja razume šta znači – mi jesmo za nastavak puta u EU.

Uz sve prigovore koje smo mi imali i oko nekih smo ozbiljno i razmišljali i uvek vodili računa da uzmemo u obzir one koji bi doprineli tome da povlačimo poteze koji će biti u najboljem interesu građana Srbije, zaista nam se nikada nije moglo prigovoriti da ne činimo izrazite napore da gradimo nezavisne institucije u uslovima koji nisu bili jednostavni u zemlji koja nije mnogo sklona takvim institucijama. Svaki put se ta nezavisnost, a to vidimo i sada, proglašavala nekakvom otuđenošću od naroda, pa je sad, tobož, narod nužan i potrebno je da narod sada brani te institucije od te takve otuđenosti, pa će zato sada narod preko svojih izabranika da uspostavi punu političku kontrolu nad takvim institucijama.

Mi nemamo dugu istoriju izgradnje demokratskog društva. Ako smo uspeli da za poslednjih 10, 12 godina da napravimo neke iskorake, utoliko je tragičnije da sada, danas, moramo da govorimo o tome da se čine ogromni koraci unazad, koji zemlju vraćaju u vremena koja, kako god ko bio politički opredeljen, smo svi podjednako jedva preživeli.

Bilo bi normalno da danas možemo zaista da govorimo o kandidatu, o tome kakva će se to monetarna politika voditi sa novim guvernerom, ali mislim da je svaka takva priča i pokušaj da se na tu stranu pokrene ova debata, zapravo suštinski pogrešan, zato što se ovde apsolutno ne radi o tome da se sada traži, i našao se, fantastičan čovek koji će naći fantastične odgovore na sve naše probleme koje imamo, vezano za rad Narodne banke i vezano za stabilnost cena i kursa dinara. Naprotiv, ovde se radi o političkom nasilju kojim se jedna samostalna i ne zavisna institucija stavlja pod partijsku kontrolu stranke, koja ima dominantan uticaj u vladajućoj većini.

Sada se postavlja pitanje, uz svo dužno poštovanje koleginice Jorgovanke Tabaković, da li je ona zaista svesna kakva opasna poluga u rukama izvršne vlasti može da bude i koliko stravična njena odgovornost za posledice, koje mogu da nastanu, može da bude i da li je spremna da preuzme takav rizik? Ili se naivno nada da će biti samostalna, a zna da je na tu funkciju došla tako što je svaka samostalnost te institucije ukinuta zloupotrebom zakonodavne vlasti ovog parlamenta.

Sada ostaje pred svima nama da kažemo – možemo da se nadamo da svi naši strahovi nisu opravdani, ali sve naše iskustvo ukazuje na to da naši strahovi nisu dovoljno veliki kolika je opasnost od ovakvih poteza ogromna.

Ono što je takođe krajnje problematično i diskutabilno, jeste činjenica da i pored toga što nije bilo dovoljno hrabrosti da se cela procedura ukoliko nova vladajuća većina ima i izvršna vlast, imaju nekakav novi koncept vođenja monetarne politike, što je legitimno, nije imala hrabrosti da izađe pred ovaj parlament sa ozbiljnim argumentima koje diskvalifikuju guvernera Šoškića, za posao koji radi, i kvalifikuju nekog drugog za neki drugi koncept.

Mi ovde ne vidimo nikakav koncept. Mi ovde ne vidimo nikakvu ideju, osim što s razlogom možemo da verujemo, da je namera da se uspostavi kontrola nad Narodnom bankom namera da izvršna vlast ima veći upliv, čitaj da lakše raspolaže deviznim rezervama, ponavljam, čak i premijer je rekao da su naše devizne rezerve prevelike. Stižu razne poruke iz stranaka vladajuće većine, o tome kako delove deviznih rezervi treba trošiti na ovo, ili na ono.

Dakle, namera izvršne vlasti, da uđe u devizne rezerve je potpuno jasna. Svi oni koji pokušavaju da to negiraju, tvrdeći kako to nije tačno, mogli bi malo da slušaju svoje predstavnike stranačke, koji o tome vrlo, vrlo otvoreno govore.

Dakle, nema nikakve sumnje da je to jedna od namera. Postavlja se sada pitanje, da li je zaista moguće da je kandidatkinja za premijerku, pošto nije mogla da postane premijerka, toliko insistirala na tome da bude guvernerka, da smo mi morali čitav jedan zakon da menjamo da bi se ostvarila takva jedna ambicija.

Dakle, svi oni kada smo mi tvrdili, ovaj zakon donosite da biste smenili guvernera i da biste postavili vrlo određenu osobu, za koju smo i tada tvrdili da je to gospođa Tabaković. Tada su nam govorili, ma ne, mi hoćemo da uspostavimo narodnu kontrolu nad otuđenom institucijom, hoćemo da poboljšamo položaj građana, vezano za stabilnost deviza, itd, i ko govori uopšte o kadrovskim promenama.

Dakle, ako neko misli da se za tri dana može zaboraviti, mi smo možda zaboravili devedesete, iako iz dana u dan nas strahovito vraćate u njih. Dakle, to sećanje na devedesete raste iz dana u dan. Možda će građani zaboraviti za dve-tri nedelje, ali očigledno je sled događaja je takav da smo mi bili potpuno u pravu. Ono što je ovde rađeno, jeste Zakon kojim je namera bila da se uspostavi puna partijska kontrola nad institucijom Narodne banke i da se skloni čovek koji tome nije bio sklon i koji to nije hteo da prihvati, kako bi se postavila osoba koja će to očigledno prihvatiti, ili možda čak i rado raditi.

Ono što mislim, svim građanima postaje potpuno jasno, da sve ono što su bila obećanja u izbornoj kampanji, o velikim promenama, mislim da su građani sada shvatili da promene mogu biti i na gore. Ta promena o kojoj su tada pričali i obećavali građanima kao čarobni štapić za rešenje svih njihovih problema, pokazuje se jeste ogroman korak unazad.

Pred nama se sada postavlja sledeće pitanje – da li će ova vladajuća većina, ako stvarno misli da je za Srbiju dobro da ide u Evropsku uniju i da je dobro da svoje zakone i svoje institucije gradi na standardima Evropske unije, da li će doći na popravni ispit i reći – izvinite mi smo se prevarili, mi moramo da menjamo ovaj zakon, jer to nije u skladu sa evropskim standardima, što danas neće da priznaju, i što danas im ne odgovara, jer je bitno da mi smenimo jednog čoveka, kako bismo izabrali partijsku ličnost, dakle mi smo prošlog guvernera birali zato što nije član nijedne partije.

Vi danas birate guvernera, samo zbog toga što je visoki funkcioner jedne partije. Dakle, u tome je razlika u razumevanju onoga šta je nezavisna institucija, i šta znači zakonska odredba da na tu funkciju, ne možete postavljati partijske ljude, ukoliko želite da ostvarite samostalnost takve institucije.

Sigurna sam da kada se dođe do pregovora sa MMF, koji će nedvosmisleno reći da ovakvim potezima Srbija nema nikakve šanse da pravi aranžmane sa MMF-om, da kada se o tim kreditima za pomoć budžetu koji mogu da se dobiju iz Svetske banke, kada takođe Svetska banka kaže – ne možete tako da računate na podršku Svetske banke, ne možete da računate ni na podršku nijedne međunarodne institucije, ne možete da računate na podršku Evropske unije, zato što ono što radite, nije u skladu sa demokratskim principima i demokratskim standardima.

Verujem da će tada doći u ovu skupštinu i tražiti da razumemo zašto, eto sada, to što su nas ubeđivali da je tako fantastično u najboljoj nameri građana, sada nije tako fantastično i trebalo bi ga menjati, jer će sada to nešto drugo, što se menja biti tako fantastično i u najboljem interesu građana Srbije.

Ostaje, dakle, svima nama, da ukazujemo na ono što jesu opasnosti ovakvih poteza. Dakle, mogli ste i drugačije to da radite, mogli ste da radite tako što ćete poštovati zakone, što ćete poštovati dostignute demokratske standarde i samostalnosti nezavisnosti institucija, možete šta hoćete, ali ono što ne možete i ne smete da vršite nasilje nad pravom, i nasilje nad institucijama, koje su nezavisne u meri u kojoj je to bilo moguće do sada izgraditi. Možete svojom voljom, da postavite za šefa svega što je bezbednost svog šefa partijskog, možete da postavite njegovu zamenicu za direktora Narodne banke, možete sve zato što imate većinu. Ali, morate da znate posledice toga su takođe nešto, ne što možete, nego što ćete morati. Hvala vam.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predlagača poslaničkih grupa želi reč?

Gospodin Mirko Čikiriz.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako ozbiljna tema, možda najozbiljnija tema sa kojom se susreće ova vlada na početku svog mandata i najozbiljnija tema za građane Republike Srbije.

U najavi za ovu sednicu i predsednik parlamenta je rekao da će se analizirati rad prethodnog guvernera, gospodina Dejana Šoškića, da će se utvrditi, objasniti i obrazložiti razlozi za, kako se izrazio, divljajući kurs evra, a mislim da je vladajuća većina u pripremi za izglasavanje gospođe Jorgovanke Tabaković, samoj Jorgovanki Tabaković, nesvesno stavila omču oko vrata.

Naime, ovih dana u tom političkom pritisku na već bivšeg guvernera Šoškića, čuli smo da je i on kriv za sve i svašta, pa i za stanje u privredi, za veliku stopu nezaposlenosti itd. Ako je zato bio odgovoran guverner Šoškić, onda će zato biti odgovoran i novi guverner. Novi guverner, neće biti zato odgovoran, kao što nije bio odgovoran ni stari.

Smatram i slažem se sa uvaženim kolegama, da zaista mi treba da pričamo o stvarima, ne o ličnostima i gospođa Jorgovanka Tabaković, kao ličnost zaslužuje poštovanje i javnosti i svih narodnih poslanika, jer smatramo da je kao ličnost, jako korektna osoba. Ali, nije zadatak ovog parlamenta da mi ocenjujemo kvalitet neke ličnosti, nego da na osnovu nečega što nemamo, a to je makar naznake programa budućeg guvernera, jer su svi prethodni guverneri i gospodin Mlađan Dinkić, i gospodin Jelašić, i gospodin Šoškić, pre svog izbora dali, da kažem osnovne naznake onoga što su radili, i toga su se i držali.

Recimo, gospodin Šoškić, je pre imenovanja rekao da će kurs evra, naravno, zavisiti od ponude i od potražnje, od stanja privrede, od aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom i ostalim svetskim finansijskim institucijama. Zalagao se za još veći stepen nezavisnosti i samostalnosti centralne banke, i rekao je da oko mnogih stvari koje se tiču nezavisnosti, samostalnosti centralne banke, neće biti kompromis.

On je u tom delu u potpunosti ostao dosledan. Kada je narušena nezavisnost i samostalnost centralne banke, on je gospodski podneo ostavku.

Slažem se i sa kolegama iz DSS, da bi bilo neumesno, pre svega članove SPS i G17 plus, da sada podsećamo na reči hvale koje su rekli pre izbora guvernera Šoškića na njegovu funkciju. Ali ono što su svi u kritikama ovih dana zaboravili, to je da je u 2011. godini evro zabeležio pad od 0,80%, da je tada postajao čvrst aranžman sa MMF, da su postojali i poštovali se jasni ciljevi fiskalne i monetarne politike, da je u uslovima svetske ekonomske krize, kada su se rušile ekonomije mnogo uređenijih sistema, Srbija sačuvala makroekonomsku stabilnost. Nekoliko puta sam ponovio u ovom visokom domu da su zaista reforme u bankarskom sektoru nešto najbolje što je urađeno posle 2000. godine.

Zbog čega je došlo, pre svega, do porasta kursa evra? Zato što smo mi već februara meseca ove godine imali zamrznut aranžman sa MMF, zbog toga što su bili izbori, zbog toga što se dugo čekalo na formiranje Vlade, zbog toga što je pre svega sadašnji premijer slao jako nepopularne i kontraverzne poruke finansijskim institucijama i samim tim zbunjivao i potencijalne investitore.

Kakva je reakcija stručne javnosti, investitora, međunarodnih finansijskih organizacija na ovo što radite? Opozicija  je tu da kritikuje i to je sasvim jasno. Čuli smo jednu jedino od ovih institucija, jednog jedinog investitora da je rekao da je ovo što se radi dobro.

Ono što je svima jasno je da je centralna banka u prethodnom periodu, mislim na period od 2000 – 2012. godine, bez obzira što je imala politika svoju dozu uticaja, u velikoj meri bila samostalna i nezavisna. Ovim izmenama zakona i imenovanje gospođe Jorgovanke Tabaković, ponovo politika ima dominantan uticaj na ekonomiju u ovoj zemlji.

Pravilo broj jedan u finansijama u svetu je da je najbolji onaj guverner koji zna političarima da kaže "ne", jer političari imaju svakojake želje. Njima je u interesu da u jednom mandatu urade nešto što će biti zapamćeno, a kakve će posledice posle toga nastupiti, manje je bitno.

Srpska napredna stranka je u svom programu, u svojoj čuvenoj beloj knjizi, navela mnoge elemente nove ekonomske politike, da su Srbiji potrebne strukturne, ekonomske reforme, sa čim se mi u velikoj meri slažemo. Jedna od prvih programskih principa SNS kaže da će stati na put neodgovornom javnom zaduživanju Srbije, koje razara ekonomski sistem zemlje. Prvi potez ove vlade, naravno, neminovan, naravno da mi to razumemo, jesu razgovori sa Svetskog banku o zaduživanju u iznosu od 400 miliona evra, a taj iznos naravno da neće biti potreban da se popuni tekući budžetski deficit.

Sa druge strane, u političkom smislu je jako neumesno da ona polovina ministra koji sada sede u ovoj vladi, koji su sedeli u prethodnoj Vladi, drvlje i kamenje bacaju na prethodnu Vladu, kriveći je za ekonomsko stanje u kome se nalazimo, a koje su oni u najvećoj meri kreirali. Tu, pre svega, mislim i na gospodina Dinkića i aktuelnog premijera koji je u prethodnoj Vladi bio prvi potpredsednik Vlade i itekako imao uticaja na ekonomsku politiku.

Šta želi SPO? Ne želimo zaista da se na bilo šta više, zarad građana Srbije, zarad budućnosti ove zemlje, gleda samo iz političkog ugla. Ne želimo da, kada se bira gospodin Dejan Šoškić, vladajuća većina o njemu ima samo hvalospeve, a onda onaj deo koji je sada vladajuća većina, o njemu ima samo reči kritike, kao što sada vladajuća većina ima, za gospođu Jorgovanku Tabaković, samo reči hvale, a za bivšeg guvernera samo reči kritike.

Mislimo da to nije dobro. Zbog toga smo očekivali, pre svega od predstavnika vladajuće većine, danas kada nemamo više starog guvernera, da zaista kažu šta mu to suštinski zameraju. Mislimo da je poenta u tome da takve argumentacije i nema.

Takođe, očekivali smo da nam iznesu makar osnovnih pet ciljeva nove monetarne i fiskalne politike. Takođe, ni toga nema. O čemu onda mi treba da se izjašnjavamo? O pretpostavkama – šta će biti, ako bude. Zbog toga je u velikoj meri rasprava o ovom bitnom pitanju u startu osiromašena. Svaka vrsta pretpostavke da će biti to i to bila bi neozbiljna.

Ono što je sigurno to je da je, pre svega zahvaljujući opoziciji, pritisku svetskih međunarodnih finansijskih institucija, Evropske komisije, verovatno investitora, vladajuća većina odustala od onoga člana 18. Zakona o Narodnoj banci Srbije i time stavila do znanja da će dobro razmisliti da li da se upusti u tu avanturu trošenje deviznih rezervi, jer u tu avanturu su ulazile i Argentina i Brazil i Meksiko i Češka i Mađarska i posledice po njihovu ekonomiju su bile razorne.

Ako imamo neke objektivne pokazatelje, a oni su da je nezavisnost centralne banke narušena, da će guverner imati sužena ovlašćenja i biti pod stalnom lupom politike, da će biti da sprovodi političke naloge, a ako to ne bude uradio, biće smenjen, a pošto u takvim uslovima rezultati takve ekonomske politike ne mogu biti dobri, onda naravno da vladajuća većina neće biti odgovorna, nego će biti odgovoran guverner. Zbog toga kažem da je vladajuća većina, u napadima na gospodina Šoškića za sve ono za šta nije odgovoran, nesvesno unapred stavila omču na vrat novom guverneru.

Da li mi želimo sve ovo loše da se zaista desi? Ne. SPO ima možda najviše razloga da bude nezadovoljan učinjenim posle 2000. godine iz jednog prostog razloga, što je naša želja i naša borba za evropsku, bogatu, uređenu Srbiju, bila jača i veća od svih. Zato što smo želeli da Srbiju, posle 22 godine obnove višestranačja, vidimo u porodici evropskih naroda i zato što su bivše komunističke zemlje, pre svega mislim na zemlje istočnog bloka, za 22 godine otišle u odnosu na Srbiju 30, 40 ili 50 godina unapred. Zbog toga je SPO u svim vladama stalno gunđao. Mislim na vlade posle 5. oktobra. Bili smo nezadovoljni zato što promene nisu bile sveobuhvatne, korenite, temeljne i što promene koje smo obećali građanima, građani nisu u dovoljnoj meri osetili na svojoj koži.

Treba još nešto reći. Godine 2000. su mnogi fondovi bili prazni, penzioni i Fond zdravstvenog osiguranja, makroekonomska stabilnost je bila katastrofalna, nije postojao ni PDV, banke su poslovale po sistemu dogovornog socijalizma itd. i zaista je mnogo toga urađeno dobro. Ali mislim da smo, pre svega, zaboravili mala i srednja preduzeća, ono što država može da uradi za njih i da su tajkuni, koji su se obogatili do 2000. godine, na nama jako dobro poznat način, posle 2000. godine uvećali svoje verovatno, u velikoj meri sumnjivo stečeno bogatstvo, zahvaljujući privilegijama i gledanjem kroz prste svih vlada.

Takođe se i oformila jedna nova elita tajkuna. Ovo sve što se sada dešava ide u prilog tome da će se odluke ubuduće donositi opet, nažalost, u interesu onih bogatijih, onih sa kojima se nije razračunao 6. oktobar jer nije ni postojao.

Srpski pokret obnove, još jednom napominjem, će podržati u interesu budućnosti ove zemlje, u interesu građana Republike Srbije, u interesu što bržeg našeg pristupanja EU, sve ono što uradi ova Vlada, a što smatramo da je zaista pozitivno. Sve do sada što je urađeno, na žalost, je negativno. Mislim da, ako se ovako nastavi, Srbija će se sigurno suočiti sa posledicama promena, koje nažalost nisu promene na bolje, nego promene na gore. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, najiskrenijem sam očekivao da će danas diskusija, po današnjoj tački dnevnog reda, odnosno o izboru guvernerke, rekao bih pre svega ovim kolegama koji su preko svog šefa poslaničke grupe pr neki dan insistirali na rodnoj ravnopravnosti, a danas govore o guverneru, dakle, govoriću o izboru guvernerke, očekivao sam da će ovde biti sloge i zajedništva, makar kao kod izbora za Zaštitnika građana, gospodina Saše Jankovića.

Zašto to kažem? Dakle, oni koji mi ne veruju, neka nađu stenograme i zapisnike sa one sednice kada je gospodin Saša Janković prvi put izabran za Zaštitnika građana. Neki od kolega i tada su bili poslanici kao i moja malenkost, pa će videti šta su o tom čoveku pričali, da je on stranački predlog, što jeste. Uostalom, 99% predloga u ovoj Skupštini su stranački, neka stranka mora da ih predloži. Samo da ih podsetim da vide šta su pričali o gospodinu Saši Jankoviću. Ništa im ne zameram, možda su mislili da će on raditi u interesu stranke, iako se njegova delatnost i njegov posao tiče svih građana Srbije, s obzirom u kakvim uslovima žive građani Srbije. Da bismo došli na 2012. godinu, gde je ovde bilo hvalospeva, možda i više nego što je on očekivao i nego što je uradio, iako je očigledno da je čovek uradio sve što je mogao u ovoj zemlji Srbiji i zato smo ga svi podržali.

Zašto danas ne bismo podržali kandidata za guvernerku, gospođu Jorgovanku Tabaković, na isti način? Prvo, ova zemlja, odnosno NBS nema guvernera, pa je logično da izaberemo guvernera. Logično je možda i da damo poverenje koleginici koja je ovde godinama sa nama i koju smo upoznali, koja će, siguran sam u to, biti nezavisna i više nego što je zakon na to obavezuje. Možda će neko ko je predlaže u narednom periodu imati i problema zbog toga. Njenu stručnost uopšte neću da komentarišem, jer ja nisam dovoljno stručan. To su govorili ljudi koji su stručniji od mnogih od nas koji sedimo ovde i nisu joj našli nikakvu zamerku.

Postavlja se princip nezavisnosti institucija, pa tako i Narodne banke Srbije. Verujte da većini običnih građana nije baš jasno to. Od koga nezavisna? Kaže se da se NBS, odnosno guverner, u ovom slučaju biće guvernerka, stara o deviznim rezervama ove zemlje. Istovremeno, ja sam kao narodni poslanik tek posle onih čuvenih utoraka i četvrtaka, kada se postavljaju pitanja, jedva dobio odgovor gde su te devizne rezerve i pod kojim uslovima se o njima neko stara i one čuvaju. Dakle, od koga treba nezavisna institucija NBS da bude nezavisna? Da li od građana? Da li od tog novca koji čuva ili od trenutne vlasti i njihovih dnevno partijskih interesa? To podržavam, ali da bude nezavisna od građana o čijoj sudbini odlučuje?

Ispada ovde da je gospodin Šoškić, možda nije ni mogao bolje, ispada da je bilo med i mleko kada je on radi. Niko neće da kaže šta se desilo za te dve godine, da je potrošeno možda dve milijarde evra deviznih rezervi u odbrani kursa. Kako ga je odbranio, vidimo. To se odražava na standard građana. Da li neko postavlja pitanje ovde od onih koji su branili Šoškića? Niko ga nije ni napadao, on gospodin više nije tema, čovek je podneo ostavku, ne može čovek ni da se brani, ne može ništa. Zašto da ga pominjemo ovde? Da li neko pominje toliko mladih ljudi koji su digli stambene kredite pod jednim uslovima? Šta sad oni rade?

Navešću vam primer jedne četvoročlane porodice koja ima primanja od 40.000 dinara, rata im je bila 16, a sada je 32.000 za 100%. Da li su uvezani sa švajcarskim frankom, ne znam tačno. Da li neko o tome razmišlja kada govori o radu Šoškića? I dalje hoću da kažem da je on možda uradio sve što je mogao, ali ovo su činjenice. Ne brane ovde neki guvernera Šoškića i njegov dvogodišnji mandat, nego brane ono što su oni radili. Kako su radili, to je u maju 2012. godine narod rekao i treba jednostavno da shvate da su izgubili izbore i da se promena radi i u nezavisnim institucijama i u Skupštini i u Vladi. Da kažem da me je tada iznenadilo da jedan kolega ne zna, recimo, da su federalne rezerve Amerike privatna banka. Taj ugovor ističe 2012. godine u decembru. Ima na mnogim sajtovima to da se pročita.

Da li neko razmišlja da NBS treba u tom smislu da bude nezavisna, da bude i privatna? Kako su neki potezi vučeni, mogu da sumnjam i u to, da su tu nečiji privatni interesi. Jer, ako u javnosti finansijski eksperti, ekonomski analitičari, novinari koji se bave ekonomijom, kažu – kurs je u interesu te grupacije biznismena ili tajkuna, kako se zovu, uvoznika, a ovi kažu – nije, nego izvoznika, onda se pitam gde su tu građani, oni najširi slojevi i ko će njih da zastupa? U tom smislu sam govorio i pokušao da objasnim od koga treba Narodna banka Srbije da bude nezavisna i kako te devizne rezerve treba da se čuvaju ili sa njima da se manipuliše, naravno, u pozitivnom smislu mislim.

Predsednik Nove Srbije pre nekoliko dana, hvaleći Jorgovanku Tabaković i govoreći ono što i mi mislimo u poslaničkom klubu Nove Srbije, da će ona biti dobra guvernerka i da će, pre svega, raditi u interesu građana, uporedio je sa čovekom koji odavno nije među nama, sa popularnim deda Avramom. Zašto je on bio popularan i kod ljudi koji nisu stručni i koji možda u tom trenutku i nisu baš imali toliko koristi, koliko se tada u javnosti prikazivalo? On je brzo radio, a ja mislim da je sada potrebno da se brzo radi i zato je brzo potrebno i da izaberemo novu guvernerku. Biće vremena da je kritikujemo. Što se tiče Nove Srbije, verujte da je nećemo štedeti, utoliko više zbog toga što ćemo, sa punim uverenjem da je ona prava žena za pravo mesto u ovom trenutku, glasati za nju i imati veće pravo možda od nekih koji, braneći guvernera koji je dao ostavku, u stvari brane svoju vladavinu za prethodne četiri godine.

Kaže se da je funkcija guvernera, odnosno NBS, stabilnost cena. Zar treba da pričamo o tome šta se desilo? Opet hoću da kažem, zbog čoveka koga nisam imao čast nikada da upoznam, gospodina Šoškića, možda je on uradio najviše što je mogao, moguće da je takva i ekonomska svetska kriza i ono što je došlo kod nas, ali zašto da onda ne govorimo? Ne možemo taj njegov rezultat da branimo. Sve ovo što mi govorimo, upravu je jedan od kolega iz opozicije bio, sve što govorimo da bi trebala NBS, sa većim ili manjim razumevanjem, da radi, u stvari tovarimo na leđa i na pleća nove guvernerke. Ona je, siguran sam u to, svesna zadatka, težine zadatka i funkcije koju će u narednom periodu obavljati.

Ako treba da joj dam neku poruku odavde u ime najširih slojeva građana,  građani očekuju ne da se kurs evra zadrži na onom, nego da se malo smanji. To smanjenje znači za njih.

Oni ne razmišljaju u uvoznicima i izvoznicima, o interesnim grupama i industrijalcima, oni razmišljaju o svakodnevnom životu. Kada evro skoči pola dinara, to se odmah oseti, odmah idu cene. To oseti svaki građanin Srbije u svom novčaniku.

Dakle, Nova Srbija će podržati gospođu Jorgovanku Tabaković  za guvernerku Narodne banke Srbije sa uverenjem da će ona najbolje što može raditi svoju funkciju i da će biti uspešnija od prošlog guvernera. Hvala.