Hvala gospođo predsedavajuća. Meni je jako drago što isto mislimo o popisu, ali se nisam javila zbog popisa, zato što je to potpuno jasno. Javila sam se zbog toga što ste rekli upravo ono što uporno tvrdim i svi mi iz DSS. Ministar je danas trebao da bude ovde, pa makar da čujemo šta danas misli. Sutra će on da odgovara na neka druga pitanja. Neće se moći postavljati pitanje o tome. Dakle, što se nas tiče bilo bi jako delotvorno da je danas ovde ministar, i da danas razgovaramo o tome. Verujem vam na reč, ali nije to način na koji Skupština funkcioniše. Bilo bi jako dobro da to može da čuje svako od nas.

Sa druge strane, niste mi odgovorili na pitanje – šta se toliko promenilo u vašem shvatanju rešavanja problema u odnosu na ovo što ste dali 13. avgusta i na osnovu ovoga što ste dali 26. avgusta? Naročito me interesuje onaj deo – ko je to ko treba da pokrene proceduru pred sudom? Da li je to bilo koji građanin koji je zainteresovan za to, ili su to neki nadležni organi, ili je to organ starateljstva? Šta se u tom delu toliko promenilo? Hvala vam.

Reč ima predstavnik predlagača, narodni poslanik, Vladimir Cvijan.

Očigledno se oko većine stvari slažemo. Što se tiče promena u dva nacrta zakona, ponavljam još jednom imali smo opsežne konsultacije sa stručnjacima. Apropo ove druge verzije koja je ušla u proceduru, smatrali smo da je ova verzija bolja. Ne bih ulazio sad u detalje. Zato što smatramo da je ta verzija, koju smo sada podneli, ne mnogo bolja, ali bolja i bolje rešava ovu materiju nego prva verzija. Iz jednog vrlo prostog razloga, a to će biti u danu kada budemo razgovarali o amandmanima, jer jedan od amandmana poslaničke grupe DSS se tiče procedure.
Zaista je nezgodno to balansiranje, sa jedne strane, i preporuke svih međunarodnih organizacija, pa i Zaštitnika građana, kažu da treba pojednostaviti. Tu govorimo o siromašnim ljudima, govorimo o ljudima koji su slabijeg obrazovanja. Sa druge strane, moramo da imamo neki balans, neki sistem kontrole. Ne sme se ići ni u neku drugu krajnost, jer ako bismo suviše iskomplikovali proceduru upisa pravno nevidljivih lica, onda bi sam zakon izgubio svrhu. Ponavljam, zato što govorimo o siromašnih i slabo obrazovanim ljudima.

Narodni poslanik Miroslav Petković, posle njega narodni poslanik Predrag Marković.

Hvala gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, prvi govornik jutros u svom izlaganju je rekao da govorimo o zakonu koji ima samo dva člana. Jedan član od toga nije tehnički ispravan. Istog trenutka sam mogao da potpišem da ćemo ceo dan raspravljati upravo oko ta dva člana. Čuli smo danas raznoraznih stvari ovde, različitih predloga, od istorijskih podataka, pa do potrebe da Srbija konačno dobije notarski sistem. Ono što je bilo danas fascinantno, a to je da su u ovoj sali, u prepodnevnom delu, govorili predstavnici bivše Vlade, koji su deformisali srpsko pravosuđe, koji su ga razorili i zbog koga svaki građanin ove zemlje će imati ogromne probleme sa nesagledivim posledicama u budućem periodu. Bezbroj puta su poslanici DSS, kada su se usvajali zakoni iz seta pravosudnih zakona, govorili i ukazivali na probleme, i ponavljali nakon njihovog usvajanja da reforma ne znači promeniti zgradu i promeniti naziv suda.
Danas sam očekivao da čujem objašnjenja, odgovore, zbog čega se nije primenio Zakon o javnom beležništvu. Imali smo priliku danas da slušamo ovde – da li je plagijat, da li je prepisao ovaj režim od bivšeg režima ili ne znam ko od koga neki zakon. To apsolutno ne interesuje nas, kao narodne poslanike, a siguran sam ni građane Srbije.
Da razjasnimo još nešto vezano za predlog koji je došao od jedne poslaničke grupe. Niko ne spori, jedan narodni poslanik može da predloži zakon.
Zato smo se borili. Podržavam gospodine Babiću, ni mi nismo dugmići, ali da vam kažem samo, to je podsećanje i za predsednika Skupštine i za sekretara, kada je nova Vlada povukla sve predloge zakona stare Vlade, povučeni su i predlozi Demokratske stranke Srbije i poslaničke grupe i pojedinih poslanika koji su to predavali i ne nalaze se više na sajtu Skupštine.
Verujte mi, da mi dobro znamo kao poslanici DSS-a, kako to izgleda kada inicijativa za zakonodavnu aktivnost dolazi iz jedne poslaničke grupe, jer možemo da se pohvalimo da smo najveći broj zakonskih predloga uputili u proceduri. Ono što nas interesuje danas, kada postavljamo pitanje – gde je ministar, niko od nas nije rekao da se ministar plaši da dođe, ali ne vidim mogućnost da sutra pitamo ministra oko nekih stvari koje nas danas interesuju kada pričamo o ovom zakonu.
Nismo čuli, nismo videli mišljenje Vlade. Vi znate kolika ovlašćenja i kakve nadležnosti preuzimaju fizička lica, koja će imati ogroman posao da obavljaju kada zaživi ovaj notarski sistem. Mene zanima da mi ministar kaže – da li je u međuvremenu povećana pravna sigurnost? Da li su poslovi od javnog značaja koje predviđa ovaj zakon povereni posebnoj službi od javnog poverenja. Rečeno je da je Srbija poslednja u regionu usvojila ovaj zakon. To niko ne spori.
U međuvremenu, Srbija je postala poslednja i po visini zarada u regionu. Da li sada sudovi tamo gde postoje rade efikasnije? Čuli smo danas najavu da će se menjati očigledno Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Ono što smo ukazivali kada je usvajan ovako nakaradan zakon, kada su ukidani sudovi, i u tom Gornjem Milanovcu i u nizu drugih gradova u Srbiji.
Da li je novi ministar obrazovao ispitnu komisiju? Da li novom ministru odgovaraju ovlašćenja koja je predvideo važeći zakon? Mi smo ukazivali da ni 1930. u Kraljevini Srbiji ministar pravde nije imao takva ovlašćenja, kakva je gospođa Malović preuzela na sebe, od formiranja komisije, od imenovanja 100 prvih notara koji će se time baviti.
Pitali smo onda, zašto je taj broj? Zašto nije 34, koliko ima osnovnih sudova? Zašto nije 150? Nijedan argument nismo tada dobili, sem vezano za 25.000 stanovnika, a to prostom matematikom se može utvrditi da to nije broj 100. Zašto u zakonu nisu razrađeni nikakvi kriterijumi ni merila? Pedeset tri amandmana smo kao poslanička grupa uputili na set zakona. Da vas podsetim po hitnom postupku. Pet zakona smo raspravljali, advokatura, obezbeđenje, izvršenje i između ostalog i ovaj Zakon o javnom beležništvu. Po hitnom. A, za 15 meseci ništa nije urađeno. Razumem vas da hoćete da popravite to stanje. Niko od nas ne spori da Srbija treba da ima zakon, ali, pomeranje primene zakona za šest meseci, je pomeranje primene lošeg zakona, jer ovaj zakon nije dobar.
Ono što mi predlažemo i niko ne spori to, to možete i vi kao poslanička grupa da uradite, možemo i mi, da predložimo izmene. Da je sreće da su prihvaćeni svi amandmani, pa da je usvojen taj zakon. Samo želim da vas pitam još par stvari, kratko mi je vreme.
Da li je ovaj zakon, da li se pokazalo na osnovu njega dobro rešenje, da lica koja su završila specijalističke studije nemaju nikakvu prednost prilikom imenovanja za javne beležnike. Ja držim ovde program specijalističkih sudija za oblast notar, javni beležnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je usvojen 2008. godine.
Da li je veliki broj lica, između ostalih i koleginica koja je danas govorila, gospođa Milica Radović, pohađala specijalističke studije, završili su specijalističke studije, ovde su predavači, Sima Avramović, Olivera Antić, Mirko Vasiljević, Marija Draškić, Nebojša Jovanović, Dejan Đurđević, prof. dr Dragor Hiber, koji je učestvovao, koji je tvorac ovog zakona. To smo čuli u obrazloženju, kada je ministarka Malović predlagala ovaj zakon, da je on u skladu sa potrebama pridruživanja Srbije EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Prof. Hiber, autor ovog zakona, da je on vršio edukaciju i obuku tih ljudi predavanja i ispitivao studente. Četrdeset jedan čovek je položio javno beležnički ispit. Šta mu to garantuje? Šta će on da uradi? Evo ja imam uverenje jednog od njih koji je pohađao to, a položio iz Niša. Specijalista za oblast javnog beležničkog prava, samo da ga vidi i da ga baci, ne vredi mu ništa.
Nikakvu prednost neće imati na osnovu toga. Može da ga okači na zid i da kaže – sine ovo je nadograđeno znanje koje je mama stekla, zato što je pohađala ovo, što je platila 1.000 evra školarine, što je platila 1.000 evra polaganja tog ispita, a sada čekamo da Ministarstvo pravde formira komisiju pred kojom će se polagati ispit i verovatno koštati još 1.000 evra. Ali, da ne pričamo, odnosno imam podatak da će koštati 60.000. To su pitanja za ministra. To ministar sutra ne može da nam odgovori u formatu 332, koliko imamo vremena da ga pitamo i on nama da odgovori. Zato smo predložili, zato smo jednostavno danas ukazivali na potrebu da ministar pravde kada se ovako važni zakoni usvajaju bude prisutan u sali. Da ne pričamo mnogo o ovim parama, to ćemo valjda čuti.
Imam utisak, odnosno plašim se samo da ovo ne bude samo još jedna u nizu jeftinih demagogija o kojima raspravljamo po još uvek skupoj struji u toku dana. Siguran sam da do 1. marta ponovo raspravljamo o ovom zakonu, da će morati da dođe do izmene i dopune. Plašim se da ćemo do 1. marta pomerati još za tri ili šest meseci, kao što se to dešavalo verujte mi 10 godina sam ovde i sa zakonima, i o ličnoj karti, putnim ispravama i nizom drugih zakona kada se dobro ne izvrši procena vremena koliko treba da se ova primena odredi, da smo dobili mišljenje Vlade, ministar kaže, sve to mogu da uradim za šest meseci, e mi onda čekamo 1. mart i kažemo – ministre svaka čast uradili ste, ili kao što je gospođa Malović doživela danas, da doživi niz kritika, zato što je potpuno nesposobna i njeno Ministarstvo bi uradilo ove poslove. Hvala vam najlepše.

Narodni poslanik Predrag Marković, ima reč. Izvolite.

Hvala vam gospođo potpredsednice. Dame i gospodo, možda je ovo dobra prilika, pošto vidim da će veliki broj poslanika, poslaničkih grupa ili delova poslaničkih grupa glasati za jedan ili za oba zakona. Možda je dobar trenutak da se podsetimo da kada govorimo o pravu i kada govorimo o politici, posebno kada govorimo o zakonima, njihovim rokovima, koje predviđaju, često olako, često radi nekog političkog profita onoga ko trenutno predlaže zakon, a onda se uspostavi da nije moguće, ili primeniti u potpunosti, ili ispoštovati sve rokove i onda se u Skupštini prilikom promene delova zakona uvek otvara diskusija ko je sve kriv, a Skupština nije nikad, neće biti.
Zato je možda dobro da se ne govoreći pojedinačno ko je kada šta sprečavao, podsetimo šta valja činiti svakome od nas, ako je odgovoran, kada hoćemo u jednoj oblasti tamo gde je ona standardizovana u većini zemalja sa kojima hoćemo da se poredimo i u većini zemalja sa kojima možemo da se poredimo, šta stvarno treba uraditi, šta je deo skupštine, a šta je deo izvršne vlasti.
Mislim da je u današnjim diskusijama nekoliko puta pomenuto. Jeste 2005. na 2006. godinu smo doneli strategiju, predvideli smo obavezu donošenja, ovde govorimo o Zakonu o beležnicima, ili kako uobičajeno, jesmo i ranije tako govorili, o notarima i organizovali smo, to je ono na šta je sada aludirao gospodin Petković, u dogovoru sa stručnjacima da počne i priprema zainteresovanih koji bi u buduće želeli ili po želeli da se uključe kada zakon bude donet u potencijalnu notarsku, odnosno beležničku službu.
To je bilo 2006. godine, na čelu sa profesorom Hiberom, mnogo vam hvala što ste ga pomenuli, jer je uložio ogroman trud i on i ceo tim ljudi na Pravnom fakultetu. Organizovano je nekoliko kurseva i specijalističkih i oni koji su služili samo za upoznavanje, ali odmah da kažem, gospodine Petkoviću, svi koji su ulagali u to, to je izbor njihove slobodne volje. Oni su ulagali bez garancija, kao što se to inače radi, ulagali su u ostvarivanje još jedne šanse za sebe. Zakon nije donet tada kad je bio spreman i kada se nalazio u skupštini 2006. godine, jer neke stranke nisu htela da uđu u skupštinu da za njega glasaju, neke su ušle, pa je to sprečavalo da za njega glasaju, ali o tome ćete se već svađati kad bude političkih nadgornjavanja, ovde govorim samo o troškovima. Zakon je donet tek 2011. ako ne grešim gospođo Čomić, pretpostavljam da vi tačnije zante, 2011. godine. Hvala.
Postoji još čitav niz stvari koje treba uraditi da bismo dobili notarsku službu. Septembar je bio rok kada je ona trebalo da počne da radi. Septembar to je prekosutra, i naravno da su odgovorni ljudi u izvršnoj vlasti potpuno je svejedno kako ćete nazivati prethodna, nedavna, bivša, uvideli da nije moguće ispoštovati sve rokove mislim da postoji čak i predlog o promeni ovog člana koji je i sada predložen, koji se nalazio i ovde u Skupštini, koji je povučen ako se na varam i oko toga nema razloga ako smo ozbiljni ljudi da diskutujemo ko je kada šta predložio, u pitanju je jedan ili dva člana, što je povukao. Važno je da smo mi izgubili šest godina. Ko je izgubio? Građani jer uspostavljanje ove službe mi činimo da jedan problema koji postoji u pravosuđu, a postoji svih ovih godina, bude rešen da se rasterete sudovi, da se rasterete pre svega građani od svih onih redova, neophodnih veza, pokušaja da završe neki krajnje jednostavan posao na zakonit način, a da oko toga ne moraju da pokreću celu jednu instituciju i konačno rasterećenje advokata. Šest godina sve ove tri kategorije trpe štetu.
Danas smo u situaciji da se oko toga svi slažemo i iz svih ovih diskusija je jasno da će verovatno svi glasati za, mada ne treba verovati ljudima kada obećaju. Bio sam ja u ovoj sali kada su mi za pet zakona se svi javljali i govorili – mi ćemo za to glasati, hvala vam što klimate glavom vi ste bili jedan od tih osoba draga poslanice, ali naravno nisu stigli da se pojave na glasanju. Važno je nešto drugo.
Propuštamo priliku sada govorim onim poslanicima koji su predložili ove izmene. Dovoljan je jedan poslanik da bi predložio zakon. Kada to predloži ovako velika grupa, to odmah ima politički značaj i naravno da ćete trpeti optužbe od drugih političkih stranaka da hoćete da ostvarite politički profit. To nisu optužbe sa moje strane, to je samo savet starijeg čoveka, ako hoćete princip, onda do kraja igrajte na tom principu.
Princip je jedan poslanik, i on je dovoljan da predloži zakon pošto je reč o tehničkoj stvari koja olakšava svima, onda neka jedan poslanik to i predloži. Odmah da vam kažem ja se zalažem samo za one stvari za koje sam spreman i sam da radim. Sa svim poslaničkim grupama je usaglašen Zakon o arhivima i arhivskoj građi. On tehnički nije stigao na dnevni red. Povučen je iz Skupštinske procedure, ako ne bude bio vraćen od strane Vlade, pošto ima sva mišljenja naravno da ću ga ja u roku od nedelju dana kao poslanik predložiti. Zašto? Iz istog razloga da nam se ne dogodi da sada zakon koji je ovde bio, ne u ovoj zgradi, ali u ovom domu u drugoj zgradi 2006. godine, sadašnji ministar prava je mlad čovek, ja ne mislim da je to ni prednost ni mana, ali je tada imao 22 godine, pretpostavljam da je bio student.
Mi danas stvaramo preduslov da se možda na proleće sprovodi zakon oko kog su svi stručni i ozbiljni ljudi, pa i svi politički bili složni još 2006. godine, ali nisu stizali da se dogovore, jer su imali neku politički preču stvar i u međuvremenu je svako od ovih političkih stranaka bar jednom izašla da stavi svoje primedbe na celokupno pravosuđe, a da pri tome jednu ključnu oblast koja zatrpava pravosuđe naprosto u ovoj skupštini nije bilo lako postići konsenzus.
Nekada to jeste teško, upravo zbog toga što Skupština sem toga što je najviša, jer je jedina zakonodavna. Celo pre podne slušam kako neko govori da je ovo najviše zakonodavno telo, kao ima više zakonodavnih? Ali je sem toga i politički. Politička arena, iako želite da sklonite svaki prizvuk politike u okviru nečega što je stvarno boljitak, boljitak za sve pa makar da time hoćete da ukažete ako sam dobro razumeo neko je izneo i takvu insinuaciju da je ovaj konkurs, ovaj test koji su polagali potencijalni beležnici sporan po mnogo čemu. Dobro sam vas razumeo gospodine Petkoviću. Je li tako? Samo u pripremi.
Pouzdano znam da je sporan u mnogo čemu, ne znam da li je to nečijom voljom ili onim što se često dešava u Srbiji, naprosto opštom aljkavošću i to je eliminisano, ako hoćete da pokažete da ste principijelni još jedno vas podsećam postoji način da to i pokažete.
Jedan poslanik, ma koji predlaže takvu vrstu izmena zakona i na taj način se i jasno stavlja do znanja da ne želi niti da se obeleži jedan prostor kao stranački, niti da se uzme ma koja vrsta političkog profita, već naprosto da u vremenu koje imamo, a Skupština ga sada ima možemo da donesemo čitav niz ispravki onoga što u međuvremenu nije urađeno iz ma kog razloga ili što verujemo da treba drugačije uraditi, jer se videlo da naprosto nije dobro planirano i da je neophodno, a vrlo lako to promeniti, to će onda promeniti i sliku Skupštine u očima građana. To je ono što sam želeo danas da vam kažem. Hvala vam najlepše.

Jedanaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Ovim vas obaveštavam da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika na pravo za reč u raspravi u načelu?
Ako neko od vas želi, molim da se prijavite.
Narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da reagujem na jednu krupnu neistinu koju je rekao narodni poslanik Janko Veselinović. On je rekao da je na inauguraciji predsednika Nikolića bio pozvan…

Narodni poslaniče, molim vas, tok sednice je da je rasprava u načelu završena. Pravo na reč imaju predsednici poslaničkih grupa, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili samostalni poslanici koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96. Tako da, u ovom delu sednice, kao član poslaničke grupe ne možete dobiti reč jer niste prijavljeni za reč na spisku narodnih poslanika a rasprava je završena. Zahvaljujem.
Dakle, da li se javlja za reč neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo?
Ako ne, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnom beležništvu i Predlogu zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku.
Ovim za danas završavamo rad, a sednicu nastavljamo sutra, 30. avgusta, u 16,00 časova sednicom postavljanja pitanja narodnih poslanika Vladi Republike Srbije koja, po Poslovniku, traje svakog poslednjeg četvrtka u mesecu od 16,00 do 19,00 časova. Hvala vam.