Hvala gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, prvi govornik jutros u svom izlaganju je rekao da govorimo o zakonu koji ima samo dva člana. Jedan član od toga nije tehnički ispravan. Istog trenutka sam mogao da potpišem da ćemo ceo dan raspravljati upravo oko ta dva člana. Čuli smo danas raznoraznih stvari ovde, različitih predloga, od istorijskih podataka, pa do potrebe da Srbija konačno dobije notarski sistem. Ono što je bilo danas fascinantno, a to je da su u ovoj sali, u prepodnevnom delu, govorili predstavnici bivše Vlade, koji su deformisali srpsko pravosuđe, koji su ga razorili i zbog koga svaki građanin ove zemlje će imati ogromne probleme sa nesagledivim posledicama u budućem periodu. Bezbroj puta su poslanici DSS, kada su se usvajali zakoni iz seta pravosudnih zakona, govorili i ukazivali na probleme, i ponavljali nakon njihovog usvajanja da reforma ne znači promeniti zgradu i promeniti naziv suda.
Danas sam očekivao da čujem objašnjenja, odgovore, zbog čega se nije primenio Zakon o javnom beležništvu. Imali smo priliku danas da slušamo ovde – da li je plagijat, da li je prepisao ovaj režim od bivšeg režima ili ne znam ko od koga neki zakon. To apsolutno ne interesuje nas, kao narodne poslanike, a siguran sam ni građane Srbije.
Da razjasnimo još nešto vezano za predlog koji je došao od jedne poslaničke grupe. Niko ne spori, jedan narodni poslanik može da predloži zakon.
Zato smo se borili. Podržavam gospodine Babiću, ni mi nismo dugmići, ali da vam kažem samo, to je podsećanje i za predsednika Skupštine i za sekretara, kada je nova Vlada povukla sve predloge zakona stare Vlade, povučeni su i predlozi Demokratske stranke Srbije i poslaničke grupe i pojedinih poslanika koji su to predavali i ne nalaze se više na sajtu Skupštine.
Verujte mi, da mi dobro znamo kao poslanici DSS-a, kako to izgleda kada inicijativa za zakonodavnu aktivnost dolazi iz jedne poslaničke grupe, jer možemo da se pohvalimo da smo najveći broj zakonskih predloga uputili u proceduri. Ono što nas interesuje danas, kada postavljamo pitanje – gde je ministar, niko od nas nije rekao da se ministar plaši da dođe, ali ne vidim mogućnost da sutra pitamo ministra oko nekih stvari koje nas danas interesuju kada pričamo o ovom zakonu.
Nismo čuli, nismo videli mišljenje Vlade. Vi znate kolika ovlašćenja i kakve nadležnosti preuzimaju fizička lica, koja će imati ogroman posao da obavljaju kada zaživi ovaj notarski sistem. Mene zanima da mi ministar kaže – da li je u međuvremenu povećana pravna sigurnost? Da li su poslovi od javnog značaja koje predviđa ovaj zakon povereni posebnoj službi od javnog poverenja. Rečeno je da je Srbija poslednja u regionu usvojila ovaj zakon. To niko ne spori.
U međuvremenu, Srbija je postala poslednja i po visini zarada u regionu. Da li sada sudovi tamo gde postoje rade efikasnije? Čuli smo danas najavu da će se menjati očigledno Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Ono što smo ukazivali kada je usvajan ovako nakaradan zakon, kada su ukidani sudovi, i u tom Gornjem Milanovcu i u nizu drugih gradova u Srbiji.
Da li je novi ministar obrazovao ispitnu komisiju? Da li novom ministru odgovaraju ovlašćenja koja je predvideo važeći zakon? Mi smo ukazivali da ni 1930. u Kraljevini Srbiji ministar pravde nije imao takva ovlašćenja, kakva je gospođa Malović preuzela na sebe, od formiranja komisije, od imenovanja 100 prvih notara koji će se time baviti.
Pitali smo onda, zašto je taj broj? Zašto nije 34, koliko ima osnovnih sudova? Zašto nije 150? Nijedan argument nismo tada dobili, sem vezano za 25.000 stanovnika, a to prostom matematikom se može utvrditi da to nije broj 100. Zašto u zakonu nisu razrađeni nikakvi kriterijumi ni merila? Pedeset tri amandmana smo kao poslanička grupa uputili na set zakona. Da vas podsetim po hitnom postupku. Pet zakona smo raspravljali, advokatura, obezbeđenje, izvršenje i između ostalog i ovaj Zakon o javnom beležništvu. Po hitnom. A, za 15 meseci ništa nije urađeno. Razumem vas da hoćete da popravite to stanje. Niko od nas ne spori da Srbija treba da ima zakon, ali, pomeranje primene zakona za šest meseci, je pomeranje primene lošeg zakona, jer ovaj zakon nije dobar.
Ono što mi predlažemo i niko ne spori to, to možete i vi kao poslanička grupa da uradite, možemo i mi, da predložimo izmene. Da je sreće da su prihvaćeni svi amandmani, pa da je usvojen taj zakon. Samo želim da vas pitam još par stvari, kratko mi je vreme.
Da li je ovaj zakon, da li se pokazalo na osnovu njega dobro rešenje, da lica koja su završila specijalističke studije nemaju nikakvu prednost prilikom imenovanja za javne beležnike. Ja držim ovde program specijalističkih sudija za oblast notar, javni beležnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je usvojen 2008. godine.
Da li je veliki broj lica, između ostalih i koleginica koja je danas govorila, gospođa Milica Radović, pohađala specijalističke studije, završili su specijalističke studije, ovde su predavači, Sima Avramović, Olivera Antić, Mirko Vasiljević, Marija Draškić, Nebojša Jovanović, Dejan Đurđević, prof. dr Dragor Hiber, koji je učestvovao, koji je tvorac ovog zakona. To smo čuli u obrazloženju, kada je ministarka Malović predlagala ovaj zakon, da je on u skladu sa potrebama pridruživanja Srbije EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Prof. Hiber, autor ovog zakona, da je on vršio edukaciju i obuku tih ljudi predavanja i ispitivao studente. Četrdeset jedan čovek je položio javno beležnički ispit. Šta mu to garantuje? Šta će on da uradi? Evo ja imam uverenje jednog od njih koji je pohađao to, a položio iz Niša. Specijalista za oblast javnog beležničkog prava, samo da ga vidi i da ga baci, ne vredi mu ništa.
Nikakvu prednost neće imati na osnovu toga. Može da ga okači na zid i da kaže – sine ovo je nadograđeno znanje koje je mama stekla, zato što je pohađala ovo, što je platila 1.000 evra školarine, što je platila 1.000 evra polaganja tog ispita, a sada čekamo da Ministarstvo pravde formira komisiju pred kojom će se polagati ispit i verovatno koštati još 1.000 evra. Ali, da ne pričamo, odnosno imam podatak da će koštati 60.000. To su pitanja za ministra. To ministar sutra ne može da nam odgovori u formatu 332, koliko imamo vremena da ga pitamo i on nama da odgovori. Zato smo predložili, zato smo jednostavno danas ukazivali na potrebu da ministar pravde kada se ovako važni zakoni usvajaju bude prisutan u sali. Da ne pričamo mnogo o ovim parama, to ćemo valjda čuti.
Imam utisak, odnosno plašim se samo da ovo ne bude samo još jedna u nizu jeftinih demagogija o kojima raspravljamo po još uvek skupoj struji u toku dana. Siguran sam da do 1. marta ponovo raspravljamo o ovom zakonu, da će morati da dođe do izmene i dopune. Plašim se da ćemo do 1. marta pomerati još za tri ili šest meseci, kao što se to dešavalo verujte mi 10 godina sam ovde i sa zakonima, i o ličnoj karti, putnim ispravama i nizom drugih zakona kada se dobro ne izvrši procena vremena koliko treba da se ova primena odredi, da smo dobili mišljenje Vlade, ministar kaže, sve to mogu da uradim za šest meseci, e mi onda čekamo 1. mart i kažemo – ministre svaka čast uradili ste, ili kao što je gospođa Malović doživela danas, da doživi niz kritika, zato što je potpuno nesposobna i njeno Ministarstvo bi uradilo ove poslove. Hvala vam najlepše.