Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što obrazložim ova dva predloga zakona, i naš stav po tom pitanju, ja smatram da imam obavezu da ukažem na jednu činjenicu, a na koju je ukazao narodni poslanik LDP Bojan Đurić, na početku ovog zasedanja, a to je da je prekršen član 205. stav 2. Poslovnika Narodne Skupštine, jer nismo dobili od Vlade Republike Srbije tri dana pre dana za postavljanje poslaničkih pitanja, koji ministri iz Vlade neće biti prisutni.
Od predsednika Narodne Skupštine smo imali priliku da čujemo da on ima uveravanja da će sutra od 16,00 časova ovde biti svi ministri Vlade Republike Srbije, a vi ste nam pre sat vremena rekli da pojedini ministri sutra neće biti prisutni. To samo pokazuje kakav odnos Vlade Republike Srbije ima prema ovom domu, a ova Skupština, ovi poslanici su izabrali Vladu Republike Srbije, a nije Vlada Republike Srbije birala narodne poslanike.
Želim da kažem da je gospodin Đurić bio potpuno u pravu, da je prekršen član 205. stav 2. Poslovnika Narodne Skupštine i nadam se da se to neće ubuduće dešavati.
Što se tiče predloga ova dva zakona, mi smo imali prilike da čujemo za Zakon o javnom beležništvu, gde su mnogi narodni poslanici, pa i sam predlagač, govorili o notarima i da je to potrebno Srbiji. Mi na dnevnom redu uopšte nemamo taj zakon, Zakon je usvojen, nego imamo samo prolongiranje roka za primenu zakona. Od gospodina Đurića ste imali jasan stav LDP, da je ovde napravljena velika greška kod predlagača, koju morate da ispravite amandmanom, kako ne biste imali pravni vakum od nekoliko dana i pretpostavljam da ćete to usvojiti.
Što se tiče Zakona o vanparničnom postupku, koliko je predlagač kvalitetno dao ovaj predlog, govori i činjenica da smo mi 13. avgusta dobili jedan predlog od predlagača SNS, od njihovih poslanika, a 21. avgusta, posle svega, samo
osam dana, taj predlog je povučen iz procedure i dobili smo novi izmenjeni tekst. Taj tekst je bolji od onog predloga koji smo dobili 13. avgusta, što znači da su bile konsultacije, ali i dalje nije dovoljno dobar, i nije dovoljno dobar da pomogne ljudima koji su bez osnovnih dokumenata, ukoliko je to želja ovog parlamenta.
U obrazloženju zakona se navodi da Zakonom o matičnim knjigama, nije na zadovoljavajući način predviđen način upisa u knjigu rođenih odraslih lica, koja ne raspolažu potrebnim dokumentima, i čiji su roditelji nepoznati ili nedostupni, pa se takva lica upućuju na vođenje parničnog postupka.
Iz ove konstatacije, predlagač zakona izvodi zaključak da je neophodno izvršiti dopune Zakona o vanparničnom postupku, jer je on po svojoj prirodi najpogodniji.
Kojim stavovima i činjenicama predlagač kaže da je najpogodnija izmena Zakona o vanparničnom postupku, kojim stavovima i činjenicama se rukovodio, kada je taj postupak ocenio kao najpogodniji? To je trebalo da se obrazloži u Predlogu zakona.
Smatramo da je najpogodnije rešenje za ove građane kojih ima, čuli smo, negde oko 7.000, bilo rešenje da se izvrši dopuna Zakona o matičnim knjigama. Dopuna ovog zakona sa posebnim odeljkom bi bila najpogodnije, najefikasnije, najfunkcionalnije rešenje, pre svega za ta lica koja traže utvrđivanje činjenice vremena i mesta rođenja. Vi ste to pokazali, kao predlagač, članom 71a koji glasi: "Lice koje nije upisano u matičnu knjigu rođenih, a vreme i mesto svog rođenja ne može da dokaže na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga, može sudu podneti predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja (dokazivanja rođenja)."
O čemu se zapravo radi? Naime, pred sudom u vanparničnom postupku ovo lice može da ostvari svoja prava, ali prethodno mora da ide u organ uprave, mora da ide u opštinu i matičnu službu. Ovo što ste napisali u obrazloženju zakona, u trećem odeljku, kažete: "Za pokretanje predmetnog vanparničnog postupka nije neophodno da postoji odluka organa uprave za vođenje matičnih knjiga o odbijanju zahteva za naknadni upis u MKR, s obzirom da će se činjenice vremena i mesta rođenja utvrđivati pred sudom", to apsolutno ne stoji u članu 71a, prvi stav. Ovde, u prvom stavu, vi kažete da takvo pravo ima samo lice koje nije moglo da ostvari svoje pravo pred nadležnim organom, a to je matična služba u svakoj opštini. To znači da ste dopunili Zakon o matičnim knjigama. To je za nas, pre svega, efikasno, funkcionalno i olakšali biste ovim građanima upis u MKR.
Na ovaj način vi ih prvo šaljete ponovo u organ uprave, šaljete ih kod matičara. Ne možete da kažete da će sud moći bez rešenja o dobijanju, jer tada niste rekli u članu 71a. da će moći da radi po tom predmetu. Kada ovo govorim, da je najpogodniji zakon bio Zakon o matičnim knjigama, pri tome imam u vidu i činjenicu da organ uprave, u smislu Zakona o opštem upravnom postupku, može upotrebiti sva sredstva podesna za utvrđivanje određenih činjenica, odnosno saslušanje svedoka i izjave stranaka, isprave i druga dokazna sredstva koja sadrže i ovaj predlog. Na ovaj način imaćemo pretrpane sudove sa jedno šest do sedam hiljada predmeta.
Što se tiče mesne nadležnosti iz člana 71b, smatram da ste to trebali malo bolje da definišete, jer ovako postoji opravdana sumnja da će jedno te isto lice, neću da pričam ovde ni o strancima, ni državljanima neke druge zemlje, nego ljudima koji su rođeni u Srbiji, moći svoje pravo da ostvari u nekoliko opština pod različitim imenima i prezimenima i sa različitim matičnim brojem, jer na osnovu čega će nadležni mesto-nadležni sud znati da li se to lice, npr. dana upisalo u Negotinu, a za 15 dana u Leskovcu. Iz tog razloga smatram da je predlagač trebalo ovaj član 71b. bolje da definiše.
Dalje, rekli ste i ovako, u obrazloženju zakona navodite da za sprovođenje istog nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, a članom 71i. predvideli ste da je to za građane besplatno i mi to potpuno podržavamo, da bude besplatno za građane, ali ste rekli da će troškove veštačenja u članu 71i. plaćati sudovi. Sudovi nemaju toliko para za veštačenje. Ukoliko od tih 7.000 svega 3.500 treba da ide na veštačenje, neka je to veštačenje 20.000, to je 70 miliona dinara. Odakle to sudovima? Za to su potrebna sredstva iz budžeta Republike Srbije i potpuno se slažemo da treba da bude besplatno za građane, ali vi sredstva iz budžeta Republike Srbije morate da obezbedite sudovima, jer će sigurno veštačenje biti bar za polovinu ovih građana, ako ne možda i za svakog građanina.
Ovo je trebalo da predloži Vlada Republike Srbije i smatramo da ovo nije najpogodnije rešenje koje ste našli. Dali smo amandmane. Nadam se da ćete pažljivo pogledati amandman koji smo podneli na član 71a, jer ovo je procesni zakon, a procesnim zakonom ne možete da menjate termin u matičnom zakonu koji je definisan Zakonom o matičnim knjigama. Ne može da stoji ovde u zagradi – dokazivanje rođenja. Rođenje se ne dokazuje, čovek je pred vama, vidi se da je rođen, nego se utvrđuje činjenica rođenja, a to je vreme i mesto. Zakon o matičnim knjigama u članu 21. govori o činjenici rođenja, u članu 23. o činjenici rođenja, u članu 25. o činjenici, u odeljku tri MKR imamo opet činjenicu rođenja koja se upisuje, u članu 50. definisan je upis za nađeno lice čiji se ne znaju roditelji, u članu 51. za dete bez roditeljskog staranja, u članu 52. za usvojenika i svuda se koristi termin činjenica rođenja. Ne možete u zakonu da kažete da dokazujemo rođenje, čovek je valjda došao da podnese zahtev rođenih. Znači, utvrđujemo činjenicu rođenja, to je vreme i mesto.
Kao politička stranka smo se potrudili da podnesemo četiri amandmana. Smatramo da će predlagač pažljivo pročitati naše amandmane, a posebno amandman na član 71a, kako biste terminologiju predviđenu ovim zakonom uskladili sa terminologijom koja je već predviđena Zakonom o matičnim knjigama. Zahvaljujem.