Dozvolite mi da kažem još neku rečenicu po pitanju akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Ja sam pre dve godine razgovarao sa gospodinom Zukorlićem i upoznao ga sa celim postupkom akreditacije i predočio mu šta su standardi i predočio mu način rada Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Tada je meni rečeno da će Internacionalni univerzitet učiniti sve da postavljene standarde ispuni. Stvar je vrlo, vrlo prosta. Da li imate nastavnika sa odgovarajućim zvanjem, koji može da predaje određeni predmet? Da li imate odgovarajući broj nastavnika sa odgovarajućim zvanjem? Da li imate odgovarajući broj nastavnika uopšte? Problem je vrlo rešiv i postavlja se jedno logično pitanje.
Kako to za druge je problem rešiv i moguća akreditacija a za Internacionalni univerzitet nije? Da li se žele ispuniti kriterijumi ili ne? Zato što je interesovanje za osnivanje visokoškolske institucije postoji i od strane drugih, čak pojavljuju se ljudi iz inostranstva kojima na isti način predočimo sva dokumenta. Neko se odluči za to, neko ne. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta je neko ko o tome odlučuje i potpuno su autonomni.
Tačno se znaju standardi. Meni je žao što Internacionalni univerzitet te standarde do sada nije ispunio. Ukoliko želi, on naravno, po meni, može te standarde da ispuni. Prilikom razgovora sa gospodinom Zukorlićem meni je pokazano rešenje iz, čini me 2003 godine o osnovanju univerziteta i postavio sam jedno prosto pitanje – da li su isti studijski programi koji stoje u tom rešenju. Ako jesu, onda ne postoji problem, ukoliko postoji neki studijski problem koji nisu navedeni u tom rešenju, a izvodi se nastava, onda problem postoji. Nažalost postojali su neki problemi. Zašto je Internacionalni univerzitet tako postupio, to meni nije jasno, ali postupak akreditacije i ceo postupak, da kažem, utvrđivanja kvaliteta visoko školskih ustanova je utvrđen Zakonom o visokom obrazovanju u standardima koje utvrdio Nacionalni savet za visoko obrazovanje, i načinom rada komisije za akreditaciju.
Vi znate da postoji, ili možda ne znate, ali evo ja vam kažem, da bi se bilo koji studijski program akreditovao, postoje recezenti koji daju stručno mišljenje o validnosti tog programa i on prolazi tu stručnu ocenu, pa na osnovu tog izveštaja raspravlja komisija i postoji mogućnost žalbe Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.
Moje duboko mišljenje je da, ukoliko Internacionalni univerzitet stvarno želi da ispuni standarde koji su opšte poznati, da ne postoji prepreka za dobijanje pozitivnog mišljenja. To podrazumeva program, prostor, nastavnici. Samo te tri tačke, program, prostor, nastavnici u odgovarajućim zvanjima. Što se tiče veroučitenja, moram reći da Ministarstvo prosvete i nauke, ovaj problem rešava zajedno sa Ministarstvom vera, odnosno resornom odgovarajućom komisijom i da smo do sada taj problem uspešno rešavali.
Ukoliko postoje neki novi elementi, evo, slobodan sam da se sa njima upoznam, vi možete i tokom ove rasprave ili kasnije, da mi dostavite te podatke pa ću videti sa ostalim kolegama o čemu se u stvari radi. Ne ulazeći u sukob koji postoji na terenu oko toga ko predstavlja koga unutar škola, vezano za odražavanje verskih zajednica. Mi smo taj problem u prethodnim godinama, po meni, prilično uspešno rešavali. Hvala vam.