Gospodine Cvijan, mene niste ubedili da postoje dovoljno dobri razlozi zašto niste prihvatili amandman.
U članu 71a. kažete da lice, koje nije upisano u MKR, a vreme i mesto svog rođenja ne može da dokaže na način predviđen propisima kojima se uređuje vođenje matičnih knjiga, može sudu podneti predlog za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, pa u zagradi dokazivanje rođenja.
Znači, to lice, koje živi u Srbiji, mora da ode prethodno u opštinu, u matičnu službu, tako ste definisali stavom jedan, i da prvo probra da se upiše, pa tek onda, ukoliko bude odbijeno, ima pravo na vanparnični postupak. Nigde niste napisali da takva lica ne moraju da idu u matičnu službu. To ste definisali isključivo stavom jedan, člana 71a. Znači, vi šaljete u opštinu, oni podnose zahtev, Zakon o matičnim knjigama je potpuno jasan na koji način se radi takav naknadni upis, zato imate ove rokove, i tek onda to lice ide u sud.
Vi kažete da ta lica žive kao nomadi, mislim da sam vas tako razumela, i da su svi zakoni podjednaki po našem Ustavu. Zaista ne vidim razlog, ni jedan valjan razlog, da ukoliko neki zakon definiše neki termin, sada mi dopunom zakona o vanparničnom postupku uvodimo neki drugi termin. Znači, vi ćete onda Zakon o matičnim knjigama, umesto činjenice rođenja, da ćete izmeniti ceo zakon o matičnim knjigama terminom dokazivanja rođenja. Jednostavnije je bilo da ovde kažete "činjenica rođenja" i problem bi bio rešen. Mi ništa nismo komplikovali u odnosu na vaš zakon, izuzev što smo samo stavili termine koji se koriste u Zakonu o matičnim knjigama.
Kada kažete boravište, kako će sudija u vanparničnom postupku, on mora da traži potvrdu boravišta koje to lice nema. Drugo, zaista smatram da je najcelishodnije bilo, kada već lice šaljete u opštinu kod matičara, da ste uveli posebno poglavlje u Zakonu o matičnim knjigama i nikakav problem ne biste imali. Matičari bi taj posao završili kvalitetnije i bolje. Mislim da je pravno
nevidljivim licima daleko jednostavnije da odu u opštinu i završe posao, nego da se pojavljuju na sudu. Za njih je to daleko strašnije i teže i pretpostavljam da se takva lica i plaše suda.
Drugo, u obrazloženju zakona ste naveli da nisu potrebna sredstva. Tada sam vam rekla da su i te kako potrebna sredstva za veštačenje, koje ćete morati da opredelite sudovima i plus ćete sudove da zatrpate, ovde ste rekli sa 7.000 predmeta, a posle je neko na konferenciji za novinare rekao za 20.000 predmete. To sada prevazilazi više i onih 100 miliona potrebnih iz budžeta Republike Srbije, nego ćemo doći do 300 miliona.
Smatram da ste trebali da prihvatite naš amandman. Šta je loše, ako kažemo da je lice boravilo? Ono danas može da boravi u Negotinu, a sutradan može da boravi u Leskovcu, ali ono nema potvrdu o boravištu. Sada se pitam – kako će sudija u vanparničnom postupku, kada vi uvedete termin boravište, da identifikuje to lice. On će tražiti potvrdu u skladu sa zakonom. Da li to znači da ćemo sada čekati izmenu Zakona o prebivalištu, izmenu Zakona o matičnim knjigama da bi sudije u vanparničnom postupku mogle da rade?
Zaista smo krajnje dobronamerno dali ovaj predlog da se ubrza postupak tim licima i ne vidim ništa strašno. Zašto niste hteli da prihvatite ovaj deo pod kojim je lice poznato? Ne može ono ako je poznato u nekom gradu da se zove tako i tako, da se onda prijavi pod drugim imenom. Zaista smatram da niste u pravu.
Smatram da je najcelishodnije, znači i dalje to tvrdim ispred LDP, najbrže, najefikasnije bilo da se izmeni Zakon o matičnim knjigama, jer to lice prvim stavom prvo šaljete u opštinu. Zahvaljujem.

Hvala.

Primili ste ostavku narodnog poslanika Vladana Vasića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine. Povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke, nastupio slučaj iz član 78. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika, predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. iz tog zakona, konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku.

U skladu sa time, a saglasno sa članom 88. stav 1. tačka 2) i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Vladanu Vasiću danom podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Nastavljamo rad. Gospodine Cvijan, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moraću u jednom delu da se složim sa izlaganjem koleginice Gerov. Kakvo nam je pravosuđe ostavljeno u amanet od strane bivšeg Ministarstva pravde, svi treba da se plašimo ovakvog pravosuđa, ali to će biti rešeno.
Međutim, neki organ mora da odlučuje. Dakle, zašto ne bi sud u vanparničnom postupku. Sudovi su državni organi. Imaju zastavu. Svi treba da ih poštujemo, ali sad to što ih u većini gradova nema, to je opet zasluga bivšeg Ministarstva pravde, ali i to ćemo rešiti.
No, što se ostaloga tiče, ima jedan razlog zašto nismo prihvatili ime pod kojim je lice poznato. Upravo dokazivanjem i upisom u MKR će se voditi računa o originalnim podacima čoveka. Možda će, recimo, preko službe diplomatske pomoći koja će iz inostranstva dostavljati podatke, preko svedoka, biti utvrđeno da čovek koji je poznat pod nekim imenom se zove drugačije. Hajde da utvrdimo na ovaj način, a kasnije čovek može da menja svoje ime i prezime. Za to postoji procedura.
Jednom rečju, ne sporim, već sam rekao da su amandmani koje je podnela poslanička grupa LDP bili izuzetno kvalitetni. Ne sumnjam da su bili dobronamerni, čak naprotiv, izuzetno su kvalitetni, sigurno dobronamerni, ali mislim da sam sada detaljno obrazložio zašto te amandmane nismo prihvatili. O većini tih stvari će biti uskoro doneti adekvatni zakoni gde će se termini, ako treba menjati, gde će se i rokovi precizirati. Što se nadležnosti sudova tiče, nekako nam deluje da je to najlogičnije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman sa ispravkama podnela je narodni poslanik Olgiga Batić.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Miković, izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, ogromna stvar je što narodni poslanik ima na osnovu člana        107. Ustava pravo da predlaže zakone. Takođe, vrlo je važno ono što je predviđeno u članu 40. Zakona o narodnoj skupštini, da narodni poslanik u skladu sa Zakonom i Poslovnikom ima pravo da predlaže zakone i druge akte, i između ostalog i da podnosi amandmane na predloge zakona i drugih akata.
U nekom ranijem periodu rada Narodne skupštine, sretali smo se sa pokušajem zloupotrebe u podnošenju amandmana da bi se opstruirao rad Narodne skupštine. Mi tokom trajanja ovog saziva, mislim da takav slučaj još nismo naišli i nadam se da na takve slučajeve nećemo nailaziti kada je neko podnosio amandmane samo da bi usporio proceduru. Upravo zbog toga mi je teško danas da govorim, da se pogrešno ne protumačim od strane onih koji smatraju da imam protiv podnošenja određenog amandmana, ili ukoliko dobronamerno ukažem da određeni podneti amandman nije sasvim potpun jer, opet moram da vam ukažem da član 163. Poslovnika Narodne skupštine definiše, da nadležni odbor će nepotpune i amandmane sa uvredljivom sadržinom odbaciti, a o čemu će Narodnoj skupštini podneti izveštaj.
Činjenica je da kada neko podnosi amandman treba jasno odrediti na koji član Predloga zakona se odnosi podneti amandman. Mi ispred sebe imamo dva papira. Jedan je pisan 29. avgusta 2012. godine, a predat 30. avgusta u 19,20. Drugi je pisan 30. avgusta i predat ranije u 18,20. Očigledno je da ovaj papir koji je datiran da je rađen 29. avgusta da je to štamparska greška i verovatno je 30. pisano. Zato ukazujem da ukoliko držite papire ispred sebe možete da pratite jedan i drugi amandman, odnosno amandmane sa ispravkom.
Činjenica je da u papirima predatim na Pisarnicu Narodne skupštine 30. avgusta u 18,20 stoji jasno da su podneti amandmani rednim brojem 1, 2, 3. i 4. gde su na neki način tretirana materija koja je predložena u članu 1. Predloga zakona koji se tiče dopune osnovnog Zakona o vanparničnom postupku koji bi se dodali na osnovni taj zakon u članu 71v, zatim u drugom amandmanu 71g i 71d. U papiru koji smo dobili kao ispravku amandmana postoje samo dva amandmana, amandman redni broj 1. i amandman redni broj 2, gde je praktično definisano suštinski da ova prva tri amandmana su grupisana u jedan, da se tiču člana 1. Predloga zakona i ako to nigde ne piše, dok onaj praktično, četvrti amandman sada postaje amandman sa rednim brojem 2. Nisam hteo tu dilemu da postavljam na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, upravo očekujući da će narodna poslanica koja je podnela taj amandman biti ovde u prilici da na plenumu da razjašnjenje. U tom smislu, pokušao sam telefonski da kontaktiram sa njom upravo da nam se takve greške ne bi dešavale u narednom periodu.
Dobro je što je Generalni sekretarijat na neki način i u podsetniku zaključio, da nakon svih podnetih ispravki amandmana, praktično, ostaje da se raspravlja o amandmanu na član 1. i amandmanu na član 2. Istina, to ne piše u papirima koji su stigli od predlagača amandmana. Upravo, u tom smislu, da bi predupredili da nam se ne bi slične nepreciznosti dešavale u narednom periodu, a naročito da nam se ne bi desilo da na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dođemo u priliku da odbacujemo određeni amandman.
Ovde pogotovo govorim da mi je čista savest jer ja sam do sada tražio odbacivanje samo jednog amandmana tokom trajanja saziva ove narodne skupštine. Ovde se radi o poslanicima iz druge poslaničke grupe, ali upravo zbog toga smatram da treba u narednom periodu da svako ko podnosi amandmane, čak i u postupku pripreme sednice, ukoliko se takva neka tehnička greška desi, da ukažemo dobronamerno podnosiocu amandmana da se ne bi desilo nešto što je najteže, a to je da odbacimo amandman i da amandman ne dođe u raspravu. Ovog trenutka, postoje zakonske mogućnosti da se ovi podneti amandmani raspravljaju ovde u Skupštini. Postoji čak i zakonska mogućnost da se određeni amandman i usvoji u proceduri da postane sastavni deo Predloga zakona, odnosno zakona. Ovde najdobronamernije ukazujem, jer najverovatnije ćemo u okviru Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo biti prinuđeni da ukoliko se ovakve nepreciznosti dešavaju u narednom periodu, na neki način odbacujemo amandmane. To je moj doprinos.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 1. amandman sa ispravkama podneo je narodni poslanik Jovan Palalić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.
Na član 1. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Milica Radović.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije prihvatio amandman, a Odbor za ustava pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? Milica Radović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na ovaj predlog zakona mi smo podneli četiri amandmana i ja se zahvaljujem na tome što je predlagač imao sluha za te amandmane i što je prihvatio od četiri ukupno tri.
Mislim da će u značajnoj meri ovaj predlog zakona biti poboljšan, prvenstveno zbog toga što se u situacijama kada je to neophodno rokovi produžavaju, prvenstveno mislim na dostavljanje pismeno putem diplomatsko-konzularne službe. Svi koji znaju na koji način to izgleda, znaju da rok od 30 dana nije dovoljan da se tako nešto učini. Sa druge strane, smatramo da rok po žalbi treba da bude skraćen sa 60 na 30 dana, to je takođe dobro što je prihvaćeno.
Međutim, ovaj amandman koji sam ja podnela je ključni amandman, jer on otklanja sve one sumnje o kojima smo govorili u toku načelne rasprave. Amandman na koji smo reagovali kaže, odnosno tekst zakona kaže – pošto primi izveštaj, odnosno kada protekne rok za dostavljanje izveštaja, sud zakazuje ročište na koje poziva predlagača i lice čije se rođenje dokazuje. Mi smo smatrali da u ovom slučaju treba da reagujemo i da kažemo da sud poziva sva lica čije je prisustvo neophodno. Zašto ovo govorim? Prvenstveno zbog toga što nije uobičajeno da se sudu nalaže koja lica treba da pozove na ročište za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.
Meni prosto nije jasno, zašto je intencija predlagača zakona bila da se suzi krug lica koje sud poziva? Zašto nije omogućeno sudu da poziva ona lica za koja smatra da bi njihovo svedočenje moglo da doprinese utvrđivanju određenih činjenica ili bar u tome da te činjenice koje nisu ukazane ili dokazane učini verovatnim Mi smatramo da je formulacija koju smo mi dali daleko preciznija, obrazložiću zbog čega je to tako. Ako pogledamo druge procesne zakone, nećemo nigde naći ovakvu odredbu zakona gde se sudu sužava mogućnost pozivanja lica za koja on misli da je njihovo prisustvo neophodno.
Evo, izneću samo tri situacije, žao mi je što predlagač nije ovde, na osnovu kojih ću da dokažem da sam apsolutno u pravu. Imamo situaciju, ako kažemo da sud poziva samo predlagača i lice čije se rođenje dokazuje, šta se dešava u situaciji kada su njihovi iskazi potpuno različiti? Šta ćemo onda da radimo? Da li ćemo da sud, naravno po pravima Zakona o parničnom postupku postavlja privremenog zastupnika, ili šta će da radi u toj situaciji, ako mu je već ograničeno pravo koga da zove? Sa druge strane, predlagač je sam sebi skočio u usta, tako da kažem.
U drugom stavu, kada je rekao da sud mora da sasluša dva svedoka, znači, ako idemo logičnim sistemom zaključivanja, onda on i ta lica poziva.
Znači, moj amandman je morao da bude prihvaćen upravo zbog toga što je pravno logično amandman. Zato što na taj način se svaka vrsta zloupotrebe odmah u startu anulira. Imamo takođe još dve situacije. Imamo situaciju kada postupak za utvrđivanje rođenja pokreće lice koje za to ima neposredni pravni interes. Ono zna da lice čije se rođenje utvrđuje postoji, ono fizički postoji, ali nije u mogućnosti da do njega dođe. Nema informacije o tome gde živi, gde boravi, možda boravi u inostranstvu, ali je nemoguća dostava njegovog pismenog, odnosno poziva da dođe na samo ročište. Šta se dešava u toj situaciji? Na taj način je već osujećena odredba predlagača zakona. Zato mi ovim amandmanom predlažemo i pomažemo predlagača da izađe iz ove zamke.
Pogledajte recimo, treću situaciju, argumentovano namerno ovo obrazlažem da bi shvatili, žao mi je još jednom ponavljam što predlagač nije ovde da bi mogao da mi odgovori, jer zaista mislim da na ovo ne bi mogao da ima bilo kakav argument.
Treća situacija, lice čije se dokazivanje utvrđuje je, maloletno lice. Da li će sud da insistira na prisustvu deteta u postupku s obzirom na njegova psiho-fizička svojstva, ja opravdano verujem da će broj ovakvih slučajeva biti veliki. Da li ćemo insistirati na tome da dovodimo lice pred sud.
Znamo da svako izlaganje ovakvim neprijatnim situacijama, jer naravno pojavljivanje pred sudom nikome nije prijatno, ne posebno detetu, znači, s obzirom na njegova psiho-fizička svojstva na njegov uzrast, na njegovu opštu mogućnost da bude parnična stranka u postupku ili naravno lice koje je zastupano.
Da li mislimo da taj način nećemo doprineti daljoj i većoj traumatizaciji njegove ličnosti? Kažem i ponavljam, biće situacija u praksi kada neće biti moguće lice čije se rođenje dokazuje da bude prisutno u sudu, biće takvih situacija.
Život je naravno nepredvidiv, oni možda neće biti u velikom broju prisutne ali ćemo doći u tu situaciju, zato predlažem predlagaču da ovaj amandman prihvati. On je pravno bezazlen, on sa jedne strane samo omogućava sudu da ima apsolutnu slobodu prilikom svoje odluke i prilikom samog donošenja odluke koga će da pozove, jer je to u stvari osnova, suština njegovog rada.
Ako je suština da se utvrdi istina zašto sužavati mogućnost suda na ono što on po samom zakonu i pravilima ima mogućnost da uradi.
Sa druge strane, upravo najveća zamerka koju smo mi uputili na ovaj predlog zakona jeste da zbog svoje nepreciznosti on ostavlja mogućnost za mnoge zloupotrebe.
Da se to ne bi dešavalo, mislim da je upravo u ovom članu zakona trebalo intervenisati. Trebalo je osetiti potrebu da se sudski postupak u ovim određenim slučajevima striktnije regulišu.
Šta se dešava u situaciji ako će ceo dokazni postupak da se svede na iskaze dva svedoka, šta se dešava ako su oba svedoka svesno ušla u postupak i svesno prihvatila da lažno svedoče, ako su, pretpostavimo, korumpirani.
Da li će rešenje koje proizilazi iz tog postupka opravdati svrhu donošenja ovog zakona? Naravno da neće.
Da li će biti zadovoljen cilj donošenja ovog zakona? Neće biti zadovoljen cilj.
Zato vas molim, nemojte sudu uskraćivati mogućnost da poziva lica za koja smatra, za koje je uveren da je njihovo prisustvo neophodno, jer bi dokazivanje i njihovo saslušavanje doprinelo razjašnjavanju određenih činjenica koje su u datom postupku možda delimično sporne.
Zašto ne dozvoliti sudu da na osnovu svog sudijskog uverenja odlučuje o tome da li je stvar dovoljno razjašnjena, a ako nije, da poziva druga lica.
Ovaj amandman je isključivo i samo imao tu svrhu. Hvala.

Izvolite gospodine Cvijan.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već jednom rekao u prethodnom, jednom od mojih izlaganja da sve amandmane koji komplikuju zakon i komplikuju proceduru ćemo odbiti kao predlagači, kao SNS, baš zato što želimo da poštujemo preporuke međunarodnih organizacija i preporuke domaćih stručnjaka, nevladinih organizacija i Zaštitnika građana, odnosno, preporuke koje kažu, nemojte kada jednog dana rešite problem pravno nevidljivih lica da to rešite na komplikovan način.
Pomenuo sam malopre izveštaj Komiteta UN za prava deteta od 20.06.2008. godine tačka 33. i tačka 34. Pomenuo sam izveštaj Ekrija, pomenuo sam izveštaj Evropske komisije o Srbiji, ne znam da li sam pomenuo izveštaj, odnosno da je i od 09. septembra 2010. godine drugi izveštaj Evropske komisije o Srbiji, takođe ukazao na problem pravno nevidljivih lica i insistirao na rešavanju, ne samo problema, nego rešavanju problema na efikasan i što jednostavniji način.
Nije tu kraj. Komitet UN za ljudska prava u tački 19. svog izveštaja od 24. marta 2011. godine opet kritikuje Srbiju u pogledu pravno nevidljivih lica i traži ono što bi se na engleskom reklo "efektiva ses", prava da se ta lica upišu.
Dalje, Komitet UN za eliminaciju rasne diskriminacije, nešto slično ponavlja 10. marta 2011. godine.
Dakle, poštujući preporuke međunarodnih organizacija, poštujući zaključke Zaštitnika građana, konkretno o njegovom izveštaju iz 2011. godine, strana 34 gde opet stoji da treba smanjiti komplikacije, pomoći ljudima da reše svoj problem pravne nevidljivosti, baš poštujući sve to i mi smo napravili zakon koji je maksimalno jednostavan i baš iz tih razloga SNS neće prihvatiti ni jedan amandman kojim se komplikuje procedura.
Postoji drugi razlog, baš sticajem okolnosti jedan amandman DSS nije prihvaćen, a sve to sud može da uradi shodno, dakle, smatra da može da pozove koga kod smatra da treba da pozove i koga god od svedoka treba da pozove ili neko treće lice, ako baš za tim ima potrebe ili ako se time ne krši pravilo, osnovni princip vanparničnog, parničnog ili krivičnog postupka, a to je da se ide na efikasnost.
Dakle, to su razlozi, sada dajemo obrazloženje, jer znate kako, rekli ste, šta ako dva čoveka odluče ciljano da svedoče lažno?
Reći ću vam šta, biće krivični postupak protiv njih i popiće po pet godina zatvora, eto šta će biti sa njima.

Reč ima gospodin Palalić.