Ja bih samo podsetio gospođu Čomić da smo zajedno bili 2007. godine poslanici i ako se tada sećate diskusije, zašto sam bio protiv zakona o readmisiji, kojeg je tada upravo vaša poslanička grupa predložila i koji je tada usvojen u parlamentu, a podržavao sam vam sve moguće zakone koje ste predlagali, rekao sam sledeće – da Srbiju čeka negde oko 50 hiljada ljudi koji će da se vrati iz procesa readmisije, a to vrlo lako može da se ustanovi.
Upravo ova vaša diskusija govori o tome da vi niste bili dobronamerni, niste stvarno želeli kao poslanička grupa da ovaj zakon na pravi način stavite u proceduru. Ova vaša nejasnoća pokazuje da ste vrlo vešto, zajedno sa ministrom Markovićem, izbegavali da se bavite ovim pitanjem, a onda kada se ovaj zakon usvaja i kada je neko skupio smelosti da kaže, a to je bila poslanička grupa SNS kojoj ja pripadam kao predsednik Romske partije, onda ste našli da postavljate retorička pitanja – a šta će biti ako bude?
Suštinsko pitanje je – zašto je to tako? Tako je jer ste 2003, 2007. i nadalje potpisivali ugovore sa međunarodnom zajednicom u kojima ste jasno prihvatili da sva lica sa bivše teritorije SFRJ koja se nalaze u zemljama EU a nemaju dokumenta da se svi vrate u Srbiju. Ako ste tada to potpisali, onda treba da vam bude vrlo jasno da se ovaj zakon odnosi na sva ta lica koja ste tada prihvatili da se vrate na teritoriju Srbije, a ne sada da postavljate pitanje ko je kriv ako ti ljudi dobiju dokumenta za koja ste vi potpisali da se vrate u Srbiju.
Mislim da je prema tim ljudima nepošteno postavljati takva pitanja, kao što mislim da je nepošteno igrati se sa sudbinom tih ljudi, nije u redu ni prema ljudima koji se 10-ak ili 15-ak godina nalaze u zemljama EU, a vaša vlada je tvrdila, i Švajcarcima i Nemcima i drugim državama da ljudi trebaju da se vrate u Srbiju, jer im je ovde zagarantovano da mogu normalno da žive, da mogu da imaju posao, itd. Za to ste dobili preko 70 miliona evra. Potrošili ste taj novac u procesima korupcije, niste tim ljudima obezbedili stanove, umesto stanova obezbedili ste im kontejnere, niste im obezbedili posao, umesto toga ste vama obezbedili neke stvari a sada postavljate pitanje da li ti ljudi za koje ste vi dali garancije da se vrate u Srbiju, koji su možda i rođeni tamo ali su im roditelji poreklom sa bivše teritorije SFRJ, postavljate pitanje – šta ćemo sa njima?
O tome ste onda trebali da razmišljate i trebali ste da saslušate moju argumentaciju 2007. godine da Srbija prvenstveno mora da stvori uslove da oni koji prihvate da se vrate, da im stvori uslove za njihovu integraciju u ovu državu, a ne da se dešava sada ovo što se dešava.
Slažem se sa vama da je pitanje vrlo ozbiljno. Slažem se da nije lako ustanoviti određene stvari koje ne mogu da dovedu do određenih zloupotreba, ali, suština nije u tome. Suština jeste u tome da li mi imamo način da zaštitimo kriminalce ili nemamo? Mislim da ovaj zakon, u sprezi sa svim ostalim zakonima koji postoje u Srbiji ima zaista određene procedure da svaki kriminalac koji se bude pojavio na ovoj teritoriji, bez obzira da li je on došao iz readmisije, on zaista bude procesuiran i odgovara za krivična dela, a ukoliko neki ljudi čiji su roditelji državljani Srbije ili državljani bivših republika SFRJ za koje je vaša vlada potpisala da mogu da se vrate ako nemaju dokumenta na teritoriju Srbije, onda jednostavno moramo da priznamo da ste vi tim zakonom kojeg ste tada doneli, tim ugovorima koje ste tada potpisali, u stvari stvorili uslov da ti ljudi na osnovu svega toga mogu da dobiju dokumenta u Srbiji.
Zašto se mi ne razumemo oko brojki? Moramo da razlikujemo dve stvari. Jedna stvar jeste – na koji način ljudi dobijaju i potvrđuju činjenicu rođenja koja se, između ostalog, upisuje u matične knjige rođenih i pitanje državljanstva? Tu govorim o šest i po hiljada ljudi. Kada govorimo o 30 hiljada ljudi, onda govorimo o broju ljudi koji treba da dobiju lična dokumenta, odnosno lične karte. Ali, to su ljudi koji već imaju na jedan određeni način preduslove – upisani su u matične knjige na Kosovu, međutim, te matične knjige sticajem okolnosti nisu došle dovde, itd.
Odgovorio bih i gospodinu Stefanoviću, koji nije bio tu, da ja to nisam rekao napamet, zato što izmišljam, već zato što je Božidar Jakšić u jednom svom istraživanju napisao, a koje je vrlo referentno i finansirano iz sredstava međunarodnih organizacija, da se postavlja ozbiljno pitanje da li ne postoje sve matične knjige, da li su neke izgorele, pa na osnovu toga moramo da imamo kopije i da na druge načine dokazujemo.
Hajde da stavimo tačku na ovo pitanje. Za sve one za koje ste vi potpisali 2007. godine, da se vraćaju u Srbiju zato što su u nekoj evropskoj zemlji pa nemaju dokumenta i budu vraćeni ovde, na osnovu tog ugovora o readmisiji, sigurno da je vrlo ozbiljno pitanje, sigurno da to jeste opterećenje za Srbiju, ali, sigurno da za to nije glasao niko iz ovog poslaničkog kluba, niti sam ja glasao tada, koji sam bio samostalan poslanik. Ja sam vam na to skretao pažnju.
Dakle, moramo da preuzmemo odgovornost, ova vlada i za onog što ste vi radili i za ono što se danas radi, da bi se ispravila još jedna loša stvar koja je urađena unazad 10 godina.
Samo ovo. Vi ste u pravu kada lutaju ciframa oni koji nemaju procene. Tada sam govorio da će 50.000 ljudi da se vrati i do sada je oko 20.000 dobilo dokumenta i to možete vrlo lako da vidite iz informacije UNHCR i drugih. Ostalo je, otprilike, oko 30.000 ljudi. Od tih 30.000 ljudi, 6.500 nisu upisani u matične knjige, a onaj drugi broj, 23-24 hiljade su ljudi koji jesu upisani u različite matične knjige, ali nemaju lične karte. I tada su naše procene bile vrlo jasne, ali tada ste nam govorili da je to u redu. Tada ste nas ubeđivali zajedno sa Romskim nacionalnim savetom da sredstva koja dobijete ćete da utrošite u integraciju tih ljudi. Onda kada smo morali da štrajkujemo u Beogradu i na drugim mestima, da vaši gradonačelnici iz vaše vlasti umesto da prodaju mesta na kojima se ti ljudi nalaze, tim novcem naprave lična dokumenta tim ljudima, gradili ste im kontejnere, gurali ste ih pored azila za pse i sada se brinete, jer vi se 20 godina bavite vrlo intenzivno problemom tih ljudi, a te ljude poznajete onog trenutka kada trebate za vreme izbora da im date jedan par patika i to jednu patiku im date pre izbora, drugu patiku posle izbora, da vas slučajno ne bi prevarili, da vam ne bi napravili problem.
Prema tome, moj je predlog da uozbiljimo ovu raspravu i da jasno kažemo da oni koji su 2007. godine i 2008. godine potpisali te ugovore stvorili su ovakvu situaciju, a mi sada te ljude, za koje smo preuzeli odgovornost, da budu u ovoj državi možemo jedino ponovo da preuzmemo odgovornost. Najbolje bi bilo da vi pregovarate sa EU i kažete da ostanu tamo, da vi nećete više da ih primite, pa da vidimo gde je ta vaša evropska opredeljenost o kojoj smo čuli pre neki dan. Niti ste pregovarali za te ljude, kao što treba, niti za ekonomske uslove kako da se izvozi iz Srbije u narednim godinama, 2014. godine, nego je samo bilo – dajte nam pozadinu i mi ćemo da uradimo sve što kažete samo da budemo ekskluzivni zastupnici evropske ideje. Ta ekskluzivnost i radimo sve što treba samo da budemo evropejci je dovelo do ovoga. Pitanje trebate da postavite toj vladi koja je tada bila i vama kao delu Vlade koja je to radila. Moram da se izvinem DSS, jeste tada bio premijer Koštunica, međutim nije to bila vaša aktivnost koju ste radili tada. U toj Vladi su radili neki drugi to i u toj Vladi je bio Milan Marković i drugi ljudi koji su neke aktivnosti sprovodili i moramo da kažemo jasno na čijoj strani je krivica. Hvala.

Gospođa Čomić.

 Zahvaljujem.
Pažljivo sam saslušala sadržaj izlaganja i to je jedan lep govor, samo što nema nikakve veze ni samnom ni sa mojim pitanjem. Pošto je procedura kultura, a ja pažljivo slušam šta mi se govori kada mi se obraća onda neću štedeti nekoliko informacija koje valja podeliti, jer sve negde piše, samo sada svi čitamo.
Zakon koji pominjete nije ni u kakvoj vezi sa mojim pitanjem, Zakon o readmisiji. Zakon o readmisiji nije podnela ni jedna poslanička grupa. Podnela ga je Vlada, kao što smo svi mi ovde narodni poslanici. Niko ovde nije Vlada. Imate narodne poslanike koji podržavaju Vladu i narodne poslanike koji ne podržavaju Vladu. To su netačnosti u ophođenju uobičajene u Skupštini koja gradi svoje procedure i pažljivo slušajući vas čula sam samo jednu poruku – nemaš ti prava da pitaš. Vidite, to je rečenica koja ne može da se izgovori u Parlamentu. U Parlamentu svako ima pravo da pita. Na predlagaču je da li će da da odgovor. Na predlagaču je da kaže da li zna ili ne zna odgovor, ali svaki poslanik ima pravo da pita.
Moje pitanje je, još jedanputa, glasilo – da li će ovaj institut moći da koriste, čula sam od predstavnika predlagača da hoće, samo što zavisi kakva će biti procedura u sudu. To je potpuno nebitno za moje pitanje, niti se zakon bavi time šta će se desiti na sudu koji u vanparničnom postupku prihvata da lice traži upis u knjigu državljana, odnosno da traži sa dva svedoka ili na bilo koji drugi način dokaze o svom rođenju. Moje pitanje je bilo sasvim jasno i ni na koji način, ali ni na koji način, nije vezano za Zakon o readmisiji, jer se takvo lice iz mnogo različitih razloga može naći na teritoriji Srbije..
Što se tiče Zakona o readmisiji kada i ako budu izmene i dopune ovog zakona, koje će podneti nadam se Vlada ili poslanička grupa, onda možemo pričati o analizi primene Zakona o readmisiji. To su izveštaji koji su inače dostupni, tako da svima može biti dostupno da li je Zakon o readmisiji kao deo koji je bio posao i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine da bi ušli u režim bez viza sa EU. Ako vi kritikujete taj zakon moguće je da vaša poslanička grupa ima nameru da ukida bezvizni režim. Moguće je. Biću protiv, odmah da vam kažem, jer to je posao poslanika da pročita i slušajući ono što vi pričate. Ako smatrate da taj Zakon o readmisiji nije dobar i da ga treba menjati, ukidati to znači da posledično ono zbog čega je Zakon o readmisiji donošen, a to je bezvizni režim sa zemljama EU, treba ukidati. Teško mogu da poverujem da je to slučaj, ali hajde dobro, sve je moguće.
Na kraju, želim sve nas da podsetim na težinu javno izgovorene reči. Od vas smo čuli dva puta da imate tačne podatke o tome koliko ljudi nema nikakva dokumenta tj. ni izvod iz MKR, a koliko ljudi ima izvod ali nema ličnu kartu. To je podatak koji je sada zvaničan jer je izrečen u Skupštini Srbije. To je podatak koji ja do trenutka dok mi niste saopštili nigde nisam mogla da nađem, da ima 6.000 ljudi bez izvoda iz MKR i da ima još 24.000 ljudi koji imaju izvod, a samo nemaju lične karte. To je podatak koji će moći koristi bilo ko jer je zvanično dat na sednici Narodne skupštine. Upravo zato vrlo pažljivo merim reči kojima se obraćam i predstavnicima predlagača i narodnim poslanicima i pažljivo pratim ono što su pravila i procedure u našim obavezama koje stoje u Poslovniku Narodne skupštine, jer procedura je kultura. Ta procedura podrazumeva da kada narodni poslanik iz bilo kojih razloga ima sumnju, nejasnoću, dvoumljenje oko rešenja o kojem se govori da on ima obavezu, a ne pravo da pita predstavnika predlagača za razjašnjenje. Ako je vaš odgovor da ja nemam pojma i da ne smem da pitam ili da zbog svog obrazovanja ne smem da postavljam pitanja iz neke oblasti onda imamo mnogo veći problem nego što je priroda rešenja koja je data izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.
Ne želim da verujem da je to ozbiljno izrečeno jer želim da verujem da mi svi ovde znamo šta je posao narodnog poslanika. Ovo što ja radim je posao narodnog poslanika. Hvala vam.

Hvala.
Pravo na repliku gospodin Šajin. Izvolite.

Gospođo Čomić, verujem da ste vi mene pažljivo slušali, ali iz stenograma može da se ustanovi da očigledno neke stvari niste dobro zapamtili šta sam rekao.

Prvo, nisam rekao, niti da sam ja, niti da je poslanička grupa SNS protiv Zakona o readmisiji. Ako pažljivo pogledate stenogram iz 2007. godine, pitanje koje sam ja vama tada postavio, odnosno koaliciji koja je predložila tad, a koji je došao iz dela koalicije koju ste vi vodili, jeste upravo bilo slično formulisano kao danas ovo o čemu vi govorite.

Rekao sam samo da bi se dobro razumeli, to pitanje ste trebali 2007. godine da postavite vašim ministrima, da zajedno sa njima odgovorite meni na moje isto takvo postavljeno pitanje, i danas da to pitanje više ne postavljamo ponovo ovde u Skupštini, jer ste 2007. godine to pitanje zanemarili.

Onda se pita, da li ste vi od 2007. do 2012. godine postali brižniji, ili ste gubitkom vlasti postali brižniji i gledate drugačije na socijalno ugrožene kategorije, ili jednostavno govorimo onako kako nam padne na pamet, a to mislim da nije baš uloga poslanika. Ja sam i 2007. godine govorio tako, i danas govorim tako. Što se tiče podataka, verujte mi ja ih nisam izmislio.

Preuzimam obavezu da vam dostavim materijale koje sam ja koristio za pripremu ove sednice, gde su rađene procene ozbiljne međunarodne organizacije i koje u izveštajima i Ombudsmana i svih barataju sa određenim podacima, međutim, očigledno te podatke nismo razlučili šta to znači da se upišu u matične knjige i da dobiju državljanstvo, šta znači drugi podatak, taj drugi podatak je da dobiju lične karte. Dakle, nisu proizvoljni podaci. Uzimam za obavezu da vam to pošaljem. Nismo protiv Zakona o readmisiji.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Poslednja rečenica. Već samo govorimo da nisu stvoreni uslovi, a mi smo i tada govorili, koji su obećavani da će da se stvore za te ljude koji su se vratili. Zato ste bili u situaciji da se ukine beli šengen. Ne zato što je donet zakon, nego zato što nisu ispunjeni uslovi za to. Hvala.

Reč ima Gordana Čomić, replika, dva minuta. Izvolite.

Koristim vreme poslaničke grupe. Nemam razloga da repliciram…

Izvinjavam se, pravo ima Neđo Jovanović. Prvi se javio.

Poštovane kolege poslanici, bez namere da arbitriram u pogledu odgovora na pitanje, koje je postavila gospođa Čomić, istovremeno kroz amandman koji se pojavljuje u sadržini onoga što je istakla poslanica Milica Vojić Marković i predlagač, pre svega. Polazeći od toga da je poslanička grupa SPS podržala ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o vanparničnom postupku, moram da ukažem da je odgovor možda sadržan već u samom zakonu. Hajde onda da ga raščlanimo.
Prvo pitanje je pitanje aktivne legitimacije. Dakle, ko može da bude predlagač. U članu 71a stoji da to može biti svako lice koje nije upisano u matičnu knjigu. Prema tome, to apsolutno podrazumeva da to mogu biti lica na koje ukazuje koleginica Vojić Marković.
Sa druge strane, postavlja se pitanje – kako će se predlog rešiti? Da li se prava koja se definišu ovim izmenama i dopunama mogu ostvariti, odnosno mogu li ih ostvariti i ta lica? Da, ukoliko su ispunila uslov iz člana 71g, a on kaže da ukoliko MUP, nadležni organi, matične službe na čijoj teritoriji je boravilo lice, čija se činjenica rođenja utvrđuje, tek tada to lice stiče legitimaciju za odlučivanje po pitanju činjenice njegovog rođenja.
Dakle, šta je odlučna činjenica? Odlučna činjenica je boravak. Da li je boravilo na teritoriji organa matičnih službi, organa nadležnih organa MUP ili nije? Mogu da prihvatim da termin boravka možemo zameniti nekim drugim terminom, da li je živelo na teritoriji gde se nalazi taj organ ili drugačije, ali u svakom slučaju opredeljujući faktor ili činjenica koja bi mogla da bude putokaz za odlučivanje i za lica na koja se ukazuje jeste da li su ispunili uslov koji je već sadržan u samom zakonu – da li su boravili na teritoriji organa koji se staraju o upisu njihovih podataka u matičnu evidenciju? Zahvaljujem vam se.

Reč ima gospodin Palalić. Ostalo je 13 minuta od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Izvolite.