Poštovane dame i gospodo, predstavnici Vlade Republike Srbije, kada govorimo o ovom zakonu, onda je to za mene prvenstveno posledica jedne odgovorne politike Vlade, koja želi da stvori jednu pravnu uređenu državu i ukoliko donošenje ovog zakona gledamo kao jedan niz aktivnosti koji žele dosledno da podele vlast na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, ako gledamo u kontekstu politike Vlade, koja želi da stvori nezavisno sudstvo, koja želi da stvori na pravi način jednu novu mrežu sudova u Srbiji koja odgovara potrebama građana Srbije, onda u tom kontekstu posmatram i donošenje ovog zakona koji brine i o ljudskim pravima onih za koje nekada govorimo da možda ne trebaju da imaju ljudska prava.
Činjenica da je neko osuđen i da je na izdržavanju zakonske kazne, ne govori da smo ga isključili iz društva, ne govori, barem kako naše zakonodavstvo posmatra, da ta osoba gubi sve elemente ličnosti, već naše zakonodavstvo, a u tom smislu i evropsko i tu ja vidim kvaku ovog zakona sa evropskim integracijama, i te kako govori o potrebi poštovanja ljudskih prava lica koja su na izdržavanju zatvorskih kazni. To moramo da pogledamo još kroz jednu drugu perspektivu. Nije problem što vi zatvoreniku ne stvorite uslove u zatvoru da živi u onoliko kvadrata koliko garantuje njegovu resocijalizaciju. Problem je ako i u prostoriji za prijem svojih članova porodice, odnosno za posete, ne stvorite uslove da on može da taj jedan sat vremena koji mu je garantovan ili koliko već, da ima najneposredniji kontakt sa svojom porodicom, umesto u jednom prostoru, gde ne mogu da ga čuju druga lica, da ostvari u jednom prostoru gde ga čuju i neki drugi i onda nema to negativne posledice samo za osuđenika, već i za njegove članove porodice i za decu.
Dakle, ovim zakonom, vidim stvaranje uslova za ostvarivanje elementarnog ljudskog prava, za održavanje porodice, i u tim uslovima na onaj način kako to garantuje današnji zakon.
Da li je za to kriva nova vlast? Sigurno da nije.
Da li je problem što će ovim da izađe pre nego što je sudija rešio neko na slobodu, mislim da je to klasičan primer nepoštovanja ljudskih prava i da je to u stvari razlika između dve logike. Dakle, između logike nove Vlade za koju su svi ljudi isti i koja ne donosi zakon da bi ga doneli po meri jednog pojedinca, jer taj pojedinac je najbitniji u Srbiji i on mora da ostane u zatvoru ili mora da izađe iz zatvora, pa ako njegovo ime navedemo i u zakonu njega osudimo, a ne u sudskoj presudi, onda je to u redu. Ova Vlada na sve građane gleda isto i ne možemo da govorimo u Skupštini Republike Srbije o pojedincima koji će da izađu pre vremena na slobodu, nego što je to definisano u presudi suda.
Vađenjem iz konteksta određenih pojedinaca, kršimo njihova ljudska prava, stvaramo jedan problem u državi gde postavljamo ljude u odnosu preko drugih, a to je karakteristika nedemokratskih režima, jer su oni skloni da prave zakone prema pojedincu, da bi se obračunali sa pojedinim sa pojedinim političkim protivnicima, da bi se obračunali sa pojedincima koji ih ugrožavaju, a karakteristika demokratskih režima jeste da ne vide pojedince kada donose te zakone, već donose zakone u odnosu na to da li ti zakoni odgovaraju filozofiji tog društva i oceni društvene opasnosti u tom trenutku.
Mislim da je upravo razgraničenje koje je izvršeno, koga pogađaju mere ovog zakona i kome se kazna ublažava, odnosno oslobađa se od kazni izvršenja same kazne, da je tu jako dobro odmereno i da ona prati filozofiju ove vlade koja je u
izbornoj kampanji rekla da je protiv korupcije, da je za zaštitu osnovnih prava i zato su sva krivična dela kojima se praktično napadaju i porodice, gde se stavlja u promet droga ili opojna sredstva, da je ova vlada vrlo dobro to razlučila i da je rekla u ovom trenutku, ta krivična dela, ne mogu da budu, odnosno izvršioci tih krivičnih dela ne mogu da budu lica kojima će da se smanji kazna za 25% ili za drugo kako je rečeno.
Sa druge strane mislim da je pravično to, jer socijalno ugrožene kategorije su one kategorije stanovništva koje nemaju para da plate, pa zbog toga budu osuđeni, zbog nekog banalnog prekršaja na mesec, ili na tri meseca, a oni koji su puni para, koji su u procesu korupcije, oni koji su zaradili puno para, njima nije problem da se ponašaju bahato na ulici, njima nije problem da plaćaju kazne i oni nikada neće ni da dođu u tu situaciju da budu krivično gonjeni.
Dakle, kroz taj element posmatram činjenicu da je samo za tu kaznu od tri meseca, kojima je sud osudio da su oni oslobođeni od izdržavanja tih zatvorskih kazni.
Da se vratim još na jednu dilemu, mislim da nije korektno da obmanjujemo javnost i da kažemo da predlagač zakona nije razlučio dve stvari.
Oslobađaju se ljudi od potpunog izvršenja kazne onih koji su kažnjeni kaznama do tri meseca, a to što se nekome smanjuje kazna za 25%, pa će sticajem okolnosti da izađu na slobodu, možda osam meseci ranije, taj čovek bi izašao na slobodu i posle osam meseci i opet postoji mogućnost da on vrši krivično delo.
Ako je neko osuđen na devet godina, pa izađe posle sedam godina na slobodu, šta smo mi onda radili sedam godina, jer ona treba ministar da postavi, mislim na ministra pravde, sebi pitanje, pod čijim nadzorom je sedam godina taj čovek bio u zatvoru i šta su radili sa njim ako ga nisu u to vreme prevaspitali.
Ne možete da ga prevaspitavate u poslednjih godinu dana izdržavanja kazne i tu je suštinska stvar. Znaju gospoda pravnici da Srbija nije u redu onih zemalja čije zakonodavstvo želi da vrši represiju nad onim koji su učinili krivična dela, da nasuprot tome mi hoćemo da doprinesemo resocijalizaciji tih ljudi.
Zaista ne vidim nikakve veze sa viznim režimom, sa azilom, jer vi jako dobro znate, mi imamo danas problem lažnih azilanata da su u pitanju socijalno ugrožene kategorije koje traže azil. Međutim, oni koji imaju visoke kazne, oni su daleko od socijalno ugroženih, naročito oni koje ste vi spominjali u svojim izlaganjima. To su ljudi koji imaju para i koji sigurno neće da odu u azil zbog toga i to zaista nema nikakve veze sa viznim režimom.
Ne mogu da ne pomenem stvar vezano za predsednika države.
Ne vidim ništa nedemokratično i ništa nelegitimno. Ukoliko je neko u izbornoj kampanji, kao deo svog programa, izneo nešto i dobio poverenje građana za to, pa zašto to onda ne bi sproveo u delo? Zašto bi mu to osporavali? Zašto bi osporavali onda Skupštini Srbije da nešto o čemu je predsednički kandidat govorio u izbornoj kampanji za to dobio podršku naroda, sada mi ovde to menjali, kažu – ne, ne, narod to nije čuo. Vređamo taj narod, vređamo građane Srbije. Itekako građani Srbije znaju šta je predsednika Srbije Tomislav Nikolić u svojoj kampanji govorio. Itekako oni znaju zašto su dali poverenje ovoj vladajućoj većini u Skupštini Srbije. U tom smislu bih ja zamolio, na kraju, sve političke partije da zaista pokušamo danas, ukoliko imamo konkretnih ideja za izmenu zakona, da onda te ideje i još uvek, dok eventualno može odbor ili sa ministrom da se dogovorite, i da zaista ne bude ovo tema na kojima ćemo da dobijemo sitne političke poene. Da ne bude ovo tema na kojima će politički da se obračunavamo, već da ovde pokažemo jedinstvo, kao kod nekih pitanja, kao kod ombudsmana ili drugih, jer radi se o velikom broju građana, državi i ozbiljnim pitanjima o kojima razmatramo, samo toliko. Hvala.