Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.10.2012.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

23.10.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:25 do 18:10

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o amnestiji.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda u načelnom pretresu – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI.
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Srđan Miković.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkih grupama sledeće: SNS - jedan sat, šesnaest minuta i 48 sekundi; DS jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; SPS - JS - 30 minuta; DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Ujedinjeni regioni Srbije - 18 minuta; LDP - 16 minuta i 48 sekundi; PUPS - 14 minuta i 24 sekunde; Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; Nova Srbija - devet minuta i 36 sekundi; Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekundi; Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; SPO – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta; poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će, po ovoj tački dnevnog reda, poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić, poslanička grupa URS, narodna poslanica Milica Vojić-Marković, poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predlagač – narodni poslanik Srđan Miković, želi reč?
Izvolite, gospodine Mikoviću.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice, pred vama je Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i upravo taj važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije na zadovoljavajući način definisao mogućnost upotrebe podataka o ličnosti u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, kojim se štiti i povećava bezbednost Republike Srbije i građana Srbije i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.
Naime, sam naš Ustav definiše da, i garantuje pravo na život, pravo na posebnu zaštitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta, pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, pravo na zdravu životnu sredinu i pravo na očuvanje posebnosti. Upravo, u situaciji kada smo svi suočeni sa finansijskom krizom, kako u našoj otadžbini tako i u okruženju, činjenica je da je potrebno na određeni način sabrati sve one koji imaju dobru volju na poslovima prikupljanja humanitarne pomoći , da bi se zadovoljile evidentne potrebe, pre svega onih najugroženijih delova stanovništva. S obzirom da u Srbiji postoji potreba da se mnogi problemi rešavaju prikupljanjem sredstava za humanitarne potrebe, a da je to otežano, a često i nemoguće bez korišćenja podataka o ličnosti, neophodno je da se stvore zakonski preduslovi za to.
Na osnovu toga što u proteklom periodu, upravo zbog činjenice da su rukovaoci podacima o ličnosti, zbog odredbe važećih zakona o zaštiti podataka o ličnosti prestali da obrađuju podatke u svrhu prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, smanjena je mogućnost rešavanja ogromnih problema građana, njihova bezbednost i ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.
Pošto je nemoguće da se problem drugačije reši do usvajanjem Predloga zakona dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zbog toga sam na inicijativu eparhije Raško-prizrenske, na čelu sa njegovim Preosveštenstvom vladikom Teodosijem, došao u situaciju da budem taj koji je imao čast da predloži ovakav predlog zakona. Naime, moj veliki prijatelj Srđan Milivojević, kojeg znate kao bivšeg poslanika, me je zamolio da primim koordinatora narodnih kuhinja eparhije Raško-prizrenske, gospodina Đorđa Jovanovića, koji je tokom avgusta posetio Pančevo i upravo u prostorijama SPC mi objasnio ceo problem sa kojim se susreću, između ostalog, narodne kuhinje u enklavama u našoj južnoj pokrajini.
Činjenica je da tokom prošle godine preko infostan-uplatnica je bilo prikupljeno šest miliona dinara za potrebe narodnih kuhinja na KiM. Trenutno ima šest narodnih kuhinja i one svakodnevno obezbeđuju tople obroke za dve hiljade socijalno najugroženijih lica na KiM. Bio sam u prilici, da kao bivši potpredsednik Crvenog krsta Vojvodine, pet godina sam obavljao tu funkciju, budem upoznat sa aktivnostima i organizacijama Crvenog krsta, upravo na prikupljanju pomoći, takođe, za socijalno ugrožene i uopšte ugrožene kategorije stanovnika.
Činjenica je da se ovim poslovima bavi armija ljudi u humanitarnim organizacijama i pokušavajući da pritisak na državne organe, na organe lokalnih samouprava, na organe teritorijalne autonomije smanje, upravo, prikupljanjem pomoći kroz humanitarne akcije.
Činjenica je da ovog trenutka važeći Zakon praktično zabranjuje da se uz uplatnicu Infostana u Beogradu, ili uplatnicu Informatike u Novom Sadu, ili uplatnicu EDB, ili uplatnicu nekog drugog javno-komunalnog preduzeća u lokalnim samoupravama, znači, zabranjeno je i kažnjivo da dođe i određena uplatnica koja bi apelovala na korisnike tih komunalnih usluga da, ukoliko mogu, uplate za narodnu kuhinju, da, ukoliko mogu i žele, uplate za lečenje nekog deteta od Batenove bolesti, da uplate eventualno neka sredstva za akciju Crvenog krsta ili da obezbede pare za nabavku inkubatora.
Upravo to je onaj razlog koji me je rukovodio da sam preduzmem korake da predložim ovaj zakon, da u samom predlaganju zakona pokušam da iskonsultujem i uspem u tome da konsultujem sve one o kojima se ovde radi. Samo vam ukazujem da osim Predloga zakona koji je dostavljen u proceduru krajem avgusta, 13. septembra sam dostavio dopunu, obrazloženje Predloga zakona, kojim su se izričito izjasnile mnoge institucije u pogledu samog predloga zakona, u vezi potrebe za donošenjem ovakvog zakona. Tu je Njegovo preosveštenstvo episkop Raško-prizrenski i Kosovsko-metohijski, gospodin Teodosije, Crveni krst Srbije, Crveni krst Vojvodine, Crveni krst Beograda, Kancelarija dečijeg fonda UN, UNICEF Srbija, JKP Infostan Beograd, JKP Informatika Novi Sad, Udruženje građana "Majka devet Jugovića", manastir Gračanica, Fondacija Ana i Vlade Divac, Omladina jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side, znači, JAZAS. Kasnije sam dostavio i drugu dopunu, obrazloženje, gde sam vam dostavio izjašnjenje Kancelarije za Kosovo i Metohiju koja je podržala ovakav jedan predlog zakona.
Samo da vam na određeni način obrazložim da postoji u ovom pravcu izjašnjenje, i to prošlogodišnje izjašnjenje i samog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u dopisu od 28. novembra 2011. godine, gospođi Snežani Malović, tadašnjoj ministarki Ministarstva pravde Republike Srbije. Poverenik gospodin Rodoljub Šabić je rekao, između ostalog – svesni značaja pružanja humanitarne pomoći onima koji su u nevolji, najlepše vas molim da, imajući u vidu sve napred iznete razloge, jer je predlagao donošenje celokupnog zakona koji bi regulisao ovu materiju zaštite podataka o ličnosti, a posebno onaj koji se odnosi na mogućnost obrade podataka o ličnosti, ne samo radi ostvarivanja osnovne svrhe, nego i radi ostvarivanja svrhe prikupljanja sredstava za humanitarne potrebe, inicira rad na izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno izradi novog teksta zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Na ovom poslu predlaganja zakona, osim ljudi koji su propisno zaposleni u Narodnoj skupštini, koji su mi pružili nesebičnu pomoć, naročito u pogledu analize utvrđivanja, da li je ovaj predlog u skladu sa propisima EU, do onih podrški koje sam dobijao iz svih političkih grupacija koje postoje i koje delaju u Narodnoj skupštini, i uopšte političkom životu u Srbiji, od bivšeg generalnog sekretara Narodne skup-štine koji je sada generalni sekretar Vlade, gospodin Veljko Odalović, koji je upoznat sa problemima, pre svega u našoj južnoj pokrajini, do predsednika ili predstavnika, praktično, svih poslaničkih grupa koje sede u ovoj sali i oni koji nisu u članstvu, znači, u okviru poslaničkih grupa nego nastupaju kao samostalni poslanici.
Upravo ono sa čim sam se suočio u poslednje vreme, to budi nadu da kada se okupimo oko neke akcije koja je društveno opravdana za sve i kojom pokušavamo da određeno usko grlo u sadašnjoj zakonskoj regulativi, na određeni način otklonimo. Mislim da postoji verovatnoća da i u drugim stvarima se okupimo, bez obzira što će uvek svako od nas zadržavati svoju samosvojnost i određena neslaganja, što je normalno u političkoj borbi da se svako bori za svoju ideju.
Moram da kažem da u dosadašnjem postupku u vreme dok je bilo moguće podnositi amandmane, u proceduri su se našla četiri amandmana gospođice koleginice Olgice Batić i dva amandmana koji su podnele gospođa Donka Banović i Milica Vojić Marković iz poslaničke grupe DSS. Upravo moram da kažem da ta razmišljanja koja postoje i amandmanima gospođice Olgice Batić i razmišljanja koja postoje u amandmanima poslanica iz DSS, u istim dilemama sam bio. U istim dilemama sam bio po pitanju primene člana 42. Ustava Republike Srbije i to u pogledu stava 3. člana 42, s tim da tokom konsultacija koje su i prethodile samom podnošenju predloga zakona, a i nakon toga, pa uključujući i sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji je juče imao sednicu, gde mi je dato za pravo da je ipak na osnovu člana 42. stav 2. definisano prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, uređuje se zakonom i to je blanketna norma kojom se omogućava i kojom se praktično potvrđuje da ovo što sam predložio je apsolutno u saglasnosti sa Ustavom. Za to sam dobio i podršku u jednoglasnom izjašnjavanju Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, bez obzira što su te dileme postojale i kod mene kada sam počinjao taj posao na inicijativu gospodina Đorđa Jovanovića. Mislim da je ovom samom sednicom Odbora je ta dilema razgana.
U pogledu onoga što koleginice gospođa Donka Banović i gospođa Milica Vojić Marković su iznele kao opravdanu sugestiju u pogledu toga da korišćenje podataka o ličnosti, osim za one stvari za šta se zakonom prikupljaju i obrađuju podaci, može da bude samo izuzetak u cilju prikupljanja pomoći za humanitarne potrebe. U tom smislu ceo ovaj zakon je praktično izuzetak ali samo za tu svrhu. U tom smislu ovaj amandman na član 3. smatram da je u suštini opravdan. Čak i jezički bi mogao da ide, ali opet smatram i apelujem da se još jednom porazmisli o tome da zbog procedure, pošto ni na koji drugi način ni sam predloženi tekst ne govori, osim isključivo za tu namenu.
Član 12a, koji će biti uveden ukoliko se bude prihvatio Predlog zakona, ide prema tome da samo za tu svrhu, prikupljanje sredstava za humanitarne potrebe, može da bude korišćen podatak. To jeste izuzetak. Znači, možemo da upotrebimo izraz i ili isključivo, ali u suštini slažem se apsolutno sa vama, jedino smatram da i ovo sada ponuđeno rešenje zadovoljava to što i vi i ja isto mislimo.
U svakom slučaju, pozivam vas, dame i gospodo, koleginice i kolege, da prihvatite ovaj predlog zakona koji, bez obzira što sam ja predložio, smatram da nije moj. Ovo je zakon koji se tiče velikog broja ljudi koji bez naše pomoći ne mogu. To je zakon svih njih, svih njih ugroženih i svih onih koji imaju dobru volju da pomognu najugroženijim građanima u Srbiji. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik SNS po ovoj tački dnevnog reda gospodin Vladimir Cvijan. To sam propustila.
Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Hvala puno.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, jesam podnela amandmane na ovaj predlog zakona i jesam imala iste dileme koje su upravo u tim amandmanima i sadržane, ali moram izneti i nekoliko činjenica.
Naime, Zakon o zaštiti podataka ličnosti, ne u ovom predloženom obliku, kao takav nije lex specialis nego je lex generalis zakon i to u oblasti zaštite Ustavom zagarantovanih ljudskih prava na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. upravo tog najspornijeg člana, koji upravo i pominjemo, Ustava Republike Srbije. U tom smislu ovaj zakon propisuje zaštitu podataka o ličnosti, ali na jedan krajnje uopšten način.
Ono što je interesantno jeste da su čak i izuzeci od pravila koji su propisani Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, oni se utvrđuju na jedan uopšten, a ne na konkretan način.
Takođe, ovaj zakon nije u potpunosti usaglašen sa relevantnim međunarodnim dokumentima. To su Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, dodatni protokol uz Konvenciju, direktiva Evropskog parlamenta, kao i Saveta u ovoj materiji.
Prilikom usvajanja samog zakona, ne mislim na ovaj predloženi predlog, došlo je do određenih odstupanja u odnosu na sadržinu odredbe člana 42. Ustava Republike Srbije, zbog čega je i Poverenik za informacije od javnog značaja predložio Ustavnom sudu da se oceni ustavnost pojedinih odredaba upravo ovog zakona.
Da ne bih dalje tumačila odredbe zakona koji je već donet, budući da ovde treba da se govori o Predlogu zakona predlagača gospodina Srđana Mikovića, želim da napomenem da takođe u situaciji jedne teške ekonomske krize u kojoj se mi zasigurno nalazimo i, nažalost, nema naznaka da ćemo uskoro iz nje izaći, svi smo svedoci da je sve većem broju ljudi potreban neki vid humanitarne pomoći.
Demohrišćanska stranka Srbije jeste u potpunosti svesna takve situacije i sa svoje strane svim silama se trudi da da doprinos u smanjenju siromaštva. Ma koliko ona možda naizgled mala i izgledala, uvek smo se odazivali humanitarnim akcijama. Uskoro ćemo predstaviti našu strategiju borbe protiv siromaštva. U tom smislu i podržavamo ideju koju je upravo dao predlagač ovog zakona, gospodin Srđan Miković.
Smatramo da ovo rešenje, naravno, može biti bolje, kao i svako, uvek može bolje, jer bojim se da omogućava i brojne zloupotrebe. Naime, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zamišljen je kao jedan skromni zakon kojim se na uopšten način Ustavom štiti ono zajamčeno pravo na zaštitu podataka ličnosti.
Neophodno je da se zakonom, kojim se ukupno uređuje sva materija prikupljanja humanitarne pomoći, upravo uredi materija prikupljanja, materija obrade, materija držanja i upotreba podataka o ličnosti.
Tačno je, precizno bi bilo potrebno urediti koji to podaci o ličnosti se prikupljaju, ko je obrađivač tih podataka, pod kojim uslovima je moguće pristupiti bazama tih podataka, ko ima pravo pristupa tim podacima, na koji način se čuvaju ovi podaci, utvrditi način evidentiranja lica koja su pristupala bazama podataka u vidu svojevrsnog registra. I ne samo to, bilo bi neophodno da se precizno urede i brojna tehnička pitanja.
Ukoliko se usvoji predloženo zakonsko rešenje plašim se da može delom doći do određenog vida zloupotreba, jer predlogom nije utvrđeno ni koji se podaci prikupljaju, ko ih prikuplja i za čije potrebe itd.
Posebno ističemo da predlagač uvodi novi termin. To je termin "humanitarna potreba", koji nije definisan Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, što bi u praksi moglo dovesti do različitih tumačenja.
Usvajanjem predloga ne samo da bi se prekršio taj član 42. Ustava Republike Srbije, koji jemči zaštitu podataka o ličnosti, već možemo donekle opredmetiti taj zakon. Naime, čemu će vredeti postojanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ukoliko jednostavno omogućimo zaobilaženje svih onih neophodnih mehanizama zaštite i to pozivanjem na jedan, po meni, paušalno postavljen termin "humanitarne potrebe".
Ne smemo zaboraviti da je pre dva meseca, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izneo šokantne podatke o broju prisluškivanih razgovora, o neovlašćenim pristupima bazama podataka.
Takođe, ne smemo zatvoriti oči ni pred činjenicom da su naši građani u svakodnevnom pravnom prometu uslovljeni da se odriču zaštite zakona, da bi im bilo omogućeno da zaključuju određene ugovore. Kad kažem određena pravna lica, onda u prvom redu mislim na banke. U takvoj situaciji zakonske izmene moraju ići pre svega, u pravcu poboljšanja zakonskih odredaba i mehanizma zaštite podataka o ličnosti, a ne samo u pravcu stavljanja van snage donošenja onih izmena koje će omogućiti da podaci koji su navodno zaštićeni, zapravo nisu, se prikupljaju, obrađuju, prosleđuju i to sve pod velom humanitarne potrebe.
Na kraju, istaći ću da sam od predlagača ovog zakona čula da je ovo o čemu smo imali dilemu i o čemu smo se konsultovali, sve nedoumice jedne takve dileme, a tiče se usaglašavanja tog člana 42. predviđenog Ustavom. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneta je jednoglasna odluka po tom pitanju i tim je zauzet jedinstveni stav svih, a Odbor čine predstavnici svih poslaničkih grupa. Tako da ću ovom prilikom iskoristiti i reći da budući bez obzira što sam podnela amandmane, koje sam jednim delom ovim putem i svojim izlaganjem obrazložila, budući da je takav jedinstven stav Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, svoje amandmane koje su blagovremeno podneti, povlači. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala gospođo predsedavajuća, narodni poslanici, iako se čini da je ovaj mali dodatak Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sasvim mali i dovoljno jasan i precizan da o njemu ne treba preterano govoriti, ipak mislim da treba ovu temu otvoriti. Pre svega zato što je ona vrlo osetljiva i vrlo važna za sve građane Srbije.
Građani Srbije verovali ili ne se javljaju vrlo često, upravo zbog toga što su njihovi poverljivi podaci, na neki način zloupotrebljeni od raznoraznih lica koja ih zovu na telefon, do toga da im stiže pošta koju nisu naručili. Traže pomoć u smislu kome treba da se obrate i kako da zaštite svoje lične podatke.
Naravno, i nama poslanicima to treba da bude signal koliko je ova oblast vrlo osetljiva i koliko možemo da je razjašnjavamo, ali i samim građanima koji sigurno slušaju ovaj TV prenos može da bude od pomoći.
Svako od nas svakodnevno ostavlja jako mnogo elektronskih tragova, radeći na internetu, plaćajući račune elektronskim putem ili na bilo koji drugi način, počev od toga da telefonira. Svi ovi podaci su vrlo specifični, lični i mogu da budu zloupotrebljeni, da budu korišćeni na adekvatan način. Takođe, činjenica je da se u Srbiji sve više evidencija građana elektronski povezuje, ali se time ne smanjuje mogućnost njihovog neovlašćenog korišćenja niti zloupotrebe podataka od tih građana.
Podatak koji ću sada reći može da zvuči neverovatno, čak i preterano, zato što je on vrlo poverljiv, pa vas molim da proverite da nisam ja pogrešno razumela ili pogrešno protumačila podatke. Kaže se da u Srbiji ovog trenutka ima 350.000 subjekata javnog i privatnog sektora, koji se bave obradom podataka o ličnosti, pazite 350.000 različitih subjekata, dok se broj evidencija i baza procenjuje na preko milion. Dakle, svi mi dajemo svoje podatke u obrazovanju, u socijalnoj zaštiti, u zdravstvenoj zaštiti, u bankama, dajemo na kraju podatke putem video nadzora na javnim mestima, na poslovnim i stambenim objektima, podatke o PIO fondu. Znači, svi ti podaci se nalaze u skoro milion baza u Srbiji. To dovoljno govori.
Hoću da počnem jednu načelnu priču od nečeg što se vrlo skoro dogodilo i to može da bude jako dobar primer ovoga o čemu hoću da govorim. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodin Šabić je uputio inicijativu Vladi da predloži zakon o bezbednosnim proverama. Naravno, nešto je moralo da bude uzrok da gospodin Šabić pokrene ovu inicijativu, a uzrok je neverovatan.
Poverenik je sproveo nadzor u Kriminalističko-policijskoj akademiji, povodom žalbe jedne devojke koja je želela da bude student ove akademije i koja je polagala prijemni ispit u ovoj akademiji. Prema rezultatima prijemnog ispita devojka je bila u samom vrhu među kandidatima, znači jako dobro je uradila test. Nažalost, školu nije upisala zbog toga što nije prošla bezbednosnu proveru, pod navodnicima. Ono što je još problematično jeste da joj iz ove škole nisu dozvolili da vidi rezultate te provere, niti su joj saopštili razlog zbog koga je diskvalifikovana.
Ono što nije pošlo za rukom devojci, pošlo je za rukom gospodinu Šabiću kao osobi, instituciji kako bih rekla i onda je javnost upoznata sa činjenicama koje su bile prilično šokantne. Devojka nije prošla na tom upisu, ne zbog toga što je bilo nešto sporno u njenoj biografiji, već zbog toga što je bilo nešto sporno u biografiji jednog od njenih roditelja. Dakle, u Srbiji još danas važe deca četnika i deca partizana. Nažalost, ta priča sa Srbijom nikako da se završi.
Malo je reći da je povređen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, da je poverenik mogao da upozori Kriminalističko-policijsku akademiju da mora prilikom provere podataka o ličnosti, da se rukovodi isključivo zakonom. Zamislite da Kriminalističko-policijsku akademiju morate da upozorite da radi po zakonu, koliko je to u redu.
Dakle, prema Ustavu naše Srbije i Zakonu o zaštiti podataka, obrada ličnih podataka je dopuštena samo ako je predviđeno zakonom ili ako je lice čija se obrada podataka vrši dozvolilo takvu obradu podataka. Nažalost, u praksi se dešava upravo suprotno. Najčešće se vrši obrada podataka potpuno neskladno ili bez pristanka osobe. Često se vrši i obrada podataka trećeg lica, što je nedozvoljeno. Radi se provera, kao što je slučaj ove devojke, jednog od roditelja ili nekog člana porodice.
Ne treba govoriti da se lice čiji se podaci obrađuju nikada ne obaveštava o obradi podataka. Skoro smo govorili o tome, pa smo videli koliko subjekata neovlašćeno ili ovlašćeno prisluškuje građane Srbije. Ne poštuje se pravo na uvid tih podataka koji su obrađeni, osoba nema pravo ni da dobije kopiju ovih podataka, za šta je u Zakonu o zaštiti podataka predviđena, a u određenim slučajevima i krivična odgovornost.
Da ne bude naknade pameti, DSS je dok smo govorili o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, govorila na potpuno isti način kao što ja danas govorim, upravo govoreći o tome kakve vrste zloupotrebe mogu nastati iz toga što imamo ovako neprecizno i široko razrađene pojmove. Moram da kažem da i naša intervencija amandmanska na zakon koji ste predložili gospodine Mikoviću, je zapravo iz istih razloga. Mi smo želeli da stvari budu potpuno jasno i precizno definisane, da se radi isključivo o tome. Mada je i humanitarna potreba za nas bila nešto što smo takođe morali da rastumačimo, jer je prilično neprecizan pojam. Svi znamo na šta se odnosi, ali u zakonu bi trebalo da bude mnogo jasnije i definicija potpuno precizna. Iz tih razloga su naši amandmani upućeni.
Naravno, čuvena bezbednosna provera koja je legitimno pravo države, njihova svrha, vrsta, obim, način provere, kao i način obrade podataka bi bila tema ovog zakona koji je predložio gospodin Šabić, Vladi da podnese kao predlog. Ništa tu ne bi bilo sporno da takvog zakona ima.
Zašto ja uopšte pominjem taj zakon koji čak i ne postoji? Upravo zbog činjenice da onaj koji danas važi je nedefinisan i preširok prostor za diskrecione postupke, na šta smo takođe ukazivali, jer čim imate mogućnost diskrecionog odlučivanja šta je dobro ili nije, onda imate i mogućnost da je zloupotreba izuzetno velika.
Još jedan od uzroka svih problema koje sam navela je svakako i Zakon o tajnosti podataka. Inače, skoro je tri godine, možda i nekoliko meseci preko tri godine, kako je ovaj zakon počeo da se primenjuje, a Vlada koja se tada obavezala još uvek nije donela bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti. Moram da vas podsetim da bez tih kriterijuma je sporna bila kakva poverljivost bilo kog dokumenta. Dodatni problem je svakako i to što je prema tadašnjem zakonu nadzor nad sprovođenjem ovog zakona bio dodeljen Ministarstvu pravde, koje nema ni ljudstvo ni stručne kapacitete, ni dovoljan broj ljudi koji bi se ovim problem bavili, pa stoga i ovaj problem ostaje nerešen.
Drugi primer koji je takođe primer zbog čega mi ulazimo uopšte u ovo fino jezičko brušenje šta je šta je primer sa karticama bus-plus koje se odnose na učenike. Tu je takođe traženo da se popune dva dokumenta, da se popune dva obrasca za roditelje, ali nije rečeno roditeljima da jedan ne mora da se popunjava i da se on popunjava u svrhe marketinga određene marketinške agencije koja se time bavi, a inače su od učenika uzimali podatke tipa adrese, mejl adrese, telefonskih brojeva i sve ostalo i onda se neko od roditelja žalio, znao je ovaj podatak, ali 99% koma ne znam koliko procenata roditelja nije znalo da može da zaštiti svoje podatke. Šta se onda dogodilo? Onda smo doživeli da je Šabić na kraju zabranio obradu ovih podataka sa telefonskim brojevima, adresama i mejl adresama.
Upravo iz tih razloga je poslanička grupa DSS, kojoj zakon nije sporan, razumemo potrebu, naročito razumemo trenutak u kome skoro dve trećine građana Srbije mora da se obrati državi ili nekom nevladinom sektoru, jednom delu nevladinog sektora, da dobije bilo kakvu humanitarnu pomoć jer ne može da preživi i iz tih razloga nam je potpuno jasno u kakvom se stanju nalaze narodne kuhinje, naročito u enklavama na Kosovu i Metohiji. Zbog toga smo spremni da razgovaramo o amandmanima koje smo podneli, da vidimo šta je delotvorno, ali vas molim, bilo vas ili predstavnike Vlade kojih ovom prilikom nema, jer ste vi predstavnik predlagača, da sledeći put kada budemo ovakve zakone imali na dnevnom redu zaista pokušamo, u najboljoj nameri i jedni i drugi sednemo vrlo precizno te zakone izbrusimo, zato što se bojim, rekla sam, ovo je vrlo osetljiva tema, vrlo osetljivo područje. Svi koriste podatke ljudi koje uzimaju, baze su različite, rekla sam. Volela bih da budem sigurna da ovo ide isključivo za humanitarne svrhe, pa da kažemo koje su to humanitarne svrhe i na koji način će se ovi podaci koristiti.
Naročito nam je sporno to što vi niste rekli ni ko prikuplja ove podatke. Naročito nam je sporno i to koje podatke treba da daju ljudi, svoje lične podatke. Znači, amandmani koje smo podneli samo pojašnjavaju sve to. Kažem ponovo, razumem trenutak. Vrlo smo spremni da razgovaramo o tome da se ovaj zakon donese što pre, jer će na taj način mnogo ljudi, naročito u enklavama na Kosovu i Metohiji, dobiti makar onaj jedan obrok. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dubravka Filipovski

Nova Srbija
Nova Srbija pozdravlja predlagača koji je ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pre svega imao jednu humanu i dobru nameru, a to je da olakša prikupljanje sredstava za humanitarne potrebe, budući da je javnim preduzećima koja prikupljaju i obrađuju lične podatke građana zabranjeno da šalju uplatnice za bilo kakve humanitarne akcije.
Te uplatnice koje će građani dobijati uz račun omogućavaju svima koji to žele da daju humanitarnu pomoć, da ne lutaju i ne traže po štampi i ne raspituju se gde mogu uplatiti novac. Pokazalo se da je zbog odredaba važećeg zakona kojim je pomenutim preduzećima bilo zabranjeno da obrađuju podatke građana smanjena mogućnost rešavanja ogromnih problema građana. Građani koji ne žele da uplaćuju novac za humanitarne potrebe mogu uvek da bace listić ili oni koji ne žele da ih dobijaju treba o tome da obaveste preduzeće koje je onda u obavezi da im više ne šalje uplatnice uz račun. Potpuno je jasno da će ovim izmenama zakona biti smanjen pritisak na budžetska sredstva i lokalne samouprave.
Naravno da kolege koje su govorile pokazuju zabrinutost i izmenama i dopunama ovog zakona o zloupotrebama podataka o ličnosti, ali ovom prilikom ne bih o njima da govorim, zbog toga što smatram da je namera predlagača bila pre svega dobra i humana i plemenita stvar da pomogne ljudima i u enklavama i uopšte ljudima kojima je potrebna pomoć. Samo ovom prilikom želim da navedem jedan primer, koji je iz prošle godine, a koji pokazuje da je upravo namera gospodina Mikovića da ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pomogne mnogima kojima je potrebna pomoć, a odnosi se pre svega na zahtev Omladine JAZAS, koja je 24. novembra 2011. godine uputila molbu Povereniku za informacije od javnog značaja da on da saglasnost da uz račun za Infostan za novembar 2011. godine upute uplatnicu kojom bi ustvari ukazali na borbu protiv side.
Naravno da je Poverenik bio onemogućen da bilo šta uradi i vrlo su interesantna njegova obrazloženja. Prvo, poverenik je odgovorio da na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom Poverenik je ovlašćen da daje saglasnost jedino u slučaju iznošenja podataka ličnosti iz Srbije i drugo, da u skladu sa načelima ovog zakona Javno preduzeće za Infostan može da obrađuje podatke o ličnosti samo ako za to ima zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica na koje se ti podaci odnose.
S obzirom da u ovom slučaju, a pre izmena i dopuna ovog zakona, Javno preduzeće Infostan nema ni zakonski osnov, ni pristanak lica da lične podatke građana koje dobije u svrhu ostvarivanja objedinjene naplate komunalnih usluga koristi i u druge svrhe, npr. da uz mesečni račun dostavi i uplatnicu JAZAS-a, mislim da se pokazao kao problem. Zbog toga će poslanička grupa NS podržati ovaj zakon, uz stav da se amandmanima izbegnu i spreče sve zloupotrebe oko zaštite podataka o ličnosti. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan.

Vladimir Cvijan

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno nam je drago što se u proceduri našao jedan ovakav zakon, odnosno zakon o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zakon koji pokušava na jedan novi način da reguliše materiju oko koje je bilo određenih nedoumica u praksi. Naročito nam je drago da možemo danas da govorimo i da potvrdimo ono što je predsednik Narodne skupštine gospodin Nebojša Stefanović govorio još prvog dana kada je stupio na tu funkciju, a to je da će poslanička grupa SNS uvek pažljivo razmatrati predloge zakona, konstruktivne, kvalitetne i izuzetno dobre predloge zakona koje predloži opozicija. Jedan od takvih zakona, nemamo nikakav problem to da kažemo, je i zakon koji je predložio kolega Srđan Miković.
Ovo je zakon koji zaista reguliše jednu oblast, kažemo, građani su to verovatno primetili i u svojoj praksi i u svakodnevnom životu, da je zaista problem u toj činjenici da kada se dostavljaju recimo uplatnice Infostana, da trenutno nije u skladu sa zakonom kada sa tim uplatnicama dođe i određena uplatnica za humanitarnu aktivnost, da crkve ne mogu podatke da koriste takođe za humanitarnu aktivnost itd.
Jednom rečju, poslanička grupa SNS i u ime SNS želim da iskažem zahvalnost za jedan ovakav predlog zakona, s tim da konačan stav povodom samog predloga, da li ćemo glasati za ili kako ćemo glasati, donećemo kada vidimo za početak amandmane i kada vidimo stav na prvom mestu Sekretarijata za zakonodavstvo.
39/1 AD/VZ 17.45-17.55
Želimo da vidimo da li je ovako napisan zakon u skladu sa međunarodnim standardima, da li je u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije, i u tom kontekstu da vidimo šta amandmani daju. Mislim da smo na neki način potvrdu ovoga stava SNS čuli od svih govornika koji su do sada komentarisali zakon, a to je da neke stvari tu još treba videti, možda doraditi, imaće vremena.
Ono što posebno želim da naglasim jeste jedna maksimalna podrška ovakvom radu gospodina Mikovića. Drago nam je da je toliko niz međunarodnih organizacija dao podršku ovakvom tekstu zakona. Drago mi je što je u krajnjoj liniji jedan dogovor da se ovakav zakon, odnosno ovakve dopune zakona donesu. Koliko se sećam taj dogovor je donet još pre više od godinu dana. Sticajem okolnosti je sada došlo vreme da se o njemu raspravlja, ali mi je drago da je došlo vreme da se o njemu raspravlja.
Konačan stav SNS mimo pohvale konstruktivnom stavu opozicije ćemo dati onog momenta kada vidimo i šta Sekretarijat za zakonodavstvo ima da izjavi ovim povodom, ali i kada vidimo druge amandmane, a naročito kada dobijemo stav o činjenici da li je ovakav zakon i ovakav predlog usaglašen sa međunarodnim standardima. Ako svi ovi stavovi budu pozitivni, i naravno, poštujući amandmane za koje verujemo da će doprineti da tekst zakona bude još bolji, siguran sam da će i SNS glasati za ovaj zakon i verujem da ćemo u tom slučaju imati konsenzus da možda i svi jednoglasno podržimo Predlog zakona kolege Srđana Mikovića. Hvala.