Otvaram Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 102 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika, odnosno da nije prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da stoga ne postoji kvorum potreban za utvrđivanje dnevnog reda.
S obzirom na to, a u skladu sa članom 88. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine prekidam rad Narodne skupštine dok se ne obezbedi kvorum, odnosno do 11,30 časova.
(Posle pauze.)
PREDSEDAVAJUĆA (Vesna Kovač): Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 127 narodnih poslanika odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika da postoje uslovi za rad Narodne skupštine
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog zakona iz predloženog dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača dr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, prisustvuje i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku.
Vlada je predložila da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 22. oktobra 2012. godine (tačka 1. predloženog dnevnog reda).
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv nema, uzdržanih nema, nije glasalo – 12, od ukupno 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. oktobra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam, molim da se ponovi glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv nema, uzdržanih nema, nije glasao – 131, od ukupno 143 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u višem javnom tužilaštvu u Užicu, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. oktobra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv nema, uzdržanih nema, nije glasao – 141, od ukupno 144 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predložio je da se po hitnom postupku stavi na dnevni red Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmeni Odluke o obrazovanju i radu stručne službe poverenika za zaštitu ravnopravnosti i pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 22. oktobra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv nema, uzdržanih nema, nije glasao – 141, od ukupno 144 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 126, protiv nema, uzdržanih nema, nije glasalo – 18, od ukupno 144 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prva tačka dnevnog reda - Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkih grupama sledeće: SNS - jedan sat, šesnaest minuta i 48 sekundi; DS jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; SPS - JS - 30 minuta; DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Ujedinjeni regioni Srbije - 18 minuta; LDP - 16 minuta i 48 sekundi; PUPS - 14 minuta i 24 sekunde; Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; Nova Srbija - devet minuta i 36 sekundi; Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekundi; Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; SPO – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta; poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju, DS – Teodora Vlahović, SPS – Zoran Kasalović, DSS – Dejan Mihajlov, LDP – Zoran Ostojić, Socijaldemokratsku partiju Srbije – Vladimir Martinović, SVM – Zoltan Pek i LSV – Đorđe Stojšić.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede, želi reč?
Izvinjavam se, izvolite.

Poštovana potpredsednice, poštovane kolege poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 86. stav 3. i 4, član 87. stav 1, član 88. stav 2.
U članu 86. stav 3. i 4. kaže se da – saziv za sednicu Narodne skupštine sadrži dan, mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda, čas kada sednica treba da bude održana. Predsednik Narodne skupštine u stavu 4. može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike, s tim što je dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Član 87. stav 1. sednica Narodne skupštine po pravilu održava se utorkom, sredom i četvrtkom, od 10,00 do 18,00 časova.
Član 88. stav 2. kaže – ako predsednik konstatuje da na početku radnog dana u sali za sednice nisu prisutna najmanje 84 narodna poslanika, početak rada odlaže se za jedan sat.
U ovom slučaju na današnji dan odložen je za više od dva sata, sednica je trebala da počne u 10, da se raspravlja o ovako bitnom zakonu koji je po hitnom postupku upućen parlamentu i koji je prekinuo već jednu sednicu, a odnos parlamenta i vladajuće većine prema ovom zakonu nije u skladu sa hitnosti donošenja ovog zakona, bar kako se predstavlja u javnosti. Zato bi bilo potrebno da se uskladi intencije Vlade i parlamenta kako bismo izbegli konfuziju i poruke koje se šalju građanima Srbije, koje se šalju parlamentu. Mi stvarno želimo da radimo, želimo da doprinesemo boljem funkcionisanju parlamenta. Predstavnici opozicije poslaničkog kluba SPO…
(Predsedavajuća: Gospodine Jugoviću, isteklo je vreme.)
…i Demohrišćanske stranke Srbije su ovde i zato molimo da dalje ne kršite Poslovnik.

Hvala.
Da vas obavestim, postupila sam u skladu sa članom 88. stav 2, koji glasi: "Ako predsednik konstatuje da na početku radnog dana u sali sednice nisu prisutna najmanje 84 narodna poslanika, početak rada odlaže za jedan sat". U tom smislu sam odložila početak rada. Naravno, danas je specifična situacija i zbog magle, mnogi poslanici nisu uspeli da dođu na vreme. Dakle, nije opravdanje ali prosto da znate razloge zbog čega su zakasnili.
Veroljub Arsić. Po kom osnovu se javljate?

Javljam se po istom povodu, biću kratak. Jeste da su lošiji vremenski uslovi za putovanje, tačno je…
(Predsedavajuća: Izvinite, gospodine Arsiću, po kom osnovu ste se javili?)
Po Poslovniku.
(Predsedavajuća: Koji član, ja se izvinjavam?)
Član 27.
(Predsedavajuća: Dobro, izvolite.)
To je tačno, tačno je i da narodni poslanici koji su u opoziciji nisu dužni da jednoj vladajućoj većini daju kvorum za početak rada sednice, pa se zbog svih ovih problema koji su nastali početkom ove sednice, izvinjavam, na prvom mestu svim građanima, predstavnicima Vlade, narodnim poslanicima koji su došli na vreme. Samo bih hteo da kažem da ovo nije stvar političke prirode, nego da su pojedini narodni poslanici svoj posao shvatili možda neozbiljno.
SNS kao najveći koalicioni partner, svakako ima i najveću odgovornost za ovo što se jutros desilo i verujte da ćemo ovaj problem veoma brzo da rešimo i da se više nikad ne ponovi. Isto tako bih još hteo da prenesem izvinjenje i predsednika SNS Aleksandra Vučića povodom ovog događaja od pre nekih sat vremena.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Javljam se u vezi člana 103. Poslovnika jer u stavu 4. člana 103. se navodi izričito: "Narodni poslanik je dužan da navede koji je član ovog poslovnika povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim to može govoriti najduže do dva minuta".  
Nakon toga, u stavu 5. je definisano: "Ako smatra da povreda nije učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da da objašnjenje, a ukoliko smatra da je povreda učinjena, predsednik Narodne skupštine je dužan da učinjenu povredu otkloni". Nisam video da ste po pitanju diskusije gospodina Arsića bilo šta rekli, ni da je povređen Poslovnik, ni da nije povređen Poslovnik. Znači, u tom smislu, ukoliko poštujemo Poslovnik, hajde da postupamo i u skladu sa članom 103. Poslovnika Narodne skupštine.

Zahvaljujem gospodine Mikoviću.
Dakle, narodni poslanik gospodin Veroljub Arsić dao je član po kome je povređen Poslovnik, međutim, nije dao adekvatno obrazloženje za povredu tog poslovnika, tako da sam ja smatrala da nisam mogla da dam obrazloženje. Hvala.
Da li predstavnik predlagača, ministar Mlađan Dinkić, želi reč?
Izvolite, gospodine Dinkiću.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred vama nije jedan uobičajeni zakon, jer Zakon o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije svakako nije jedan od uobičajenih zakona koje ova skupština usvaja.
Ovaj zakon je iznuđena posledica ogromnih propusta državnih organa u prethodnom periodu u vezi sa radom, upravljanjem i nadzorom u nekim državnim bankama. Donosi se sa ciljem da se spasu depoziti građana, privrede, malih i srednjih preduzeća, kako šteta za finansijski sistem ne bi bila veća.
Ovim zakonom zapravo pokušavamo da umanjimo inače već ogromnu štetu koja je nastala zbog lošeg rada državnih organa u prethodnom periodu, pre svega Narodne banke Srbije kao institucije koja je dužna da kontroliše rad svih banaka u Srbiji, koja je načinila kardinalne propuste. Zatim, Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo finansija u prethodnom sazivu, koje je potrošilo već ogroman novac poreskih obveznika ni sa kakvim efektima, jer mi danas govorimo o zakonu koji treba da spasi šta se spasti može u jednom od najvećih finansijskih skandala u novijoj istoriji Srbije u našem bankarskom sektoru, jer je čist gubitak poreskih obveznika, građana, na ovom slučaju minimalno 600 miliona evra. Dakle, to je minimalni gubitak koji je već pretrpljen, a ovaj zakon treba da spreči da taj gubitak ne bude veći.
Objasniću o čemu se radi, i to vrlo hronološki. Kao što znate, NBS je dužna da vrši superviziju svih banaka u Srbiji redovno i da o tome obaveštava akcionare tih banaka, u slučaju privatnih banaka, onda privatne akcionare, u slučaju državnih banaka, Ministarstvo finansija Republike Srbije.
U slučaju "Agrobanke", možda se puno govorilo, ali mislim da se nije do-voljno govorilo. Govorimo o čisto ekonomskoj, pravnoj strani ovog slučaja. "Agrobanka" je bila jedna od banaka koja nije često kontrolisana, iako bi centralna banka trebalo da vrši kontrole svih banaka u Srbiji redovno. Kontrola NBS detaljno, izvršena je zakasnelo u 2011. godini, u prvoj polovini 2011. godine, a izveštaj o kontroli je bio neadekvatan. Evo o čemu se radi. Kontrolom "Agrobanke" iz prve polovine 2011. godine utvrđeno je da "Agrobanka" nema dovoljni kapital u skladu sa Zakonom o bankama, da umesto 12% kapitalne adekvatnosti, taj koeficijent iznosi svega 0,75%, odnosno da kapital "Agrobanke" sredinom 2011. godine iznosi svega oko šest miliona evra, a da bi pokrili sve plasmane koje su tada imali, morali su da imaju najmanje 150 miliona evra. Dakle, šest miliona u odnosu na potrebnih 150 miliona evra po Zakonu o bankama.
Centralna banka zbog toga uvodi privremene mere u "Agrobanku", a zatim i prinudnu upravu. Međutim, propust se sastoji u tome što taj izveštaj, pokazalo se vrlo brzo, kao netačan, jer "Agrobanka" nažalost nije imala pozitivan kapital od šest miliona evra, nego je prinudna uprava vrlo brzo ustanovila da je taj kapital negativan u iznosu od 300 miliona evra. Dakle, propust centralne banke je bio svega 306 miliona evra, kažem svega, jer to se prosto ne može nikako objasniti, greška se može napraviti u analizi, ali za 306 miliona evra da se napravi propust, to je apsolutno nemoguće.
Drugim rečima, od jedne analize u istoj godini koja je ustanovila nedostajući kapital, ali ipak ustanovila da je navodno pozitivan kapital "Agrobanke" od šest miliona, par meseci nakon toga utvrđuje se da je on zapravo negativan 300 miliona, a potrebno je bilo da bude plus 150 miliona. Dakle, rupa od 450 miliona evra, od minus 300 do potrebnih plus 150.
Šta je Vlada Srbije tada radila kada je dobila ovakav izveštaj Centralne banke? Najpre je trebala da donese ovakav zakon koji danas donosimo. Trebala je da reaguje sa Zakonom o prenosu dela imovine i obaveza tadašnje "Agrobanke" na neku od banaka primalaca koja bi dobrovoljno preuzela tu imovinu iz razloga da se ne troši dodatni novac poreskih obveznika.
Kardinalna greška je napravljena što, umesto da se to uradilo, čekalo se još četiri, pet meseci, zatvorena je stara "Agrobanka", formirana nova banka, kako su je nazvali, banka za posebne namene. Međutim, u tu banku je ubačeno svega 90 miliona evra i to pet miliona evra svežeg novca, a samo 85 miliona evra u obveznicama. Banka je imala dubiozu od 450. Pokušala je da se spašava sa neadekvatnim iznosom. To je samo zapravo odložilo problem.
U čemu je stvar? Ministarstvo finansija možda nije znalo šta se događa u "Agrobanci" sve do izveštaja Centralne banke. Dakle, realno nije mogla i niti je morala da zna, iako je imala svoje predstavnike u Upravnom odboru "Agrobanke". Tada je država bila samo 20% vlasnik u "Agrobanci", ali preko državnih predstavnika mogli su da imaju stanje.
Odgovornost Ministarstva finansija i prethodne vlade nastaje onog časa kada su dobili izveštaj Centralne banke, pa makar i ovaj prvi, koji je ukazivao na grupu, makar po tom njihovom prvom izveštaju, dakle, umesto 150, bilo je šest miliona, trebali su da reaguju, a kamo li tek kada su dobili dodatni izveštaj prinudnog upravnika, da je zapravo minus 300 miliona. Tek je onda morala da usledi brza reakcija. Umesto toga, vršeni su pritisci čak od strane supervizije Centralne banke da se to sakrije i da se ne prikaže da je dubioza 300 miliona evra i ceo ovaj problem se gurnuo pod tepih. Išli su izbori i očito niko nije hteo da rešava problem, jer bi bilo jako neprijatno pred izbore objaviti šta se dešavalo i da se ispita odgovornost kako odgovornih ljudi u Centralnoj banci, tako i u Ministarstvu finansija, odnosno Vladi, koji su bili nadležni za ovaj slučaj. Umesto toga se formira tzv. "Nova Agrobanka". Formirana je 25. maja ove godine sa pet miliona evra u gotovini i 85 miliona evra u obveznicama, plus tražili su i dobili kredit od Agencije za osiguranje depozita od 25 miliona evra i kredit za likvidnost NBS od dodatne dve milijarde dinara. Znači, okvirno još 20 miliona evra kredita za likvidnost.
U to doba procenjivalo se da ima naplativih plasmana u iznosu od oko 300 miliona evra ili 32 milijarde dinara. Međutim, kako je vreme išlo, "Nova Agrobanka" je gubila svakog meseca dva miliona evra, dodatno išla u gubitke. Ispostavilo se da čak u ovoj "Novoj Agrobanci", u kojoj su navodno prebačeni bili od strane Vlade zdravi plasmani, 80% kredita nenaplativo.
Da vas podsetim, gospodo narodni poslanici, prosečna stopa nenaplativih kredita u srpskom bankarskom sistemu je ispod 20% i to znatno ispod 20% ako se izuzme slučaj "Nove Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine", koji imaju neuobičajeno veliki stepen nenaplativosti kredita, "Nova Agrobanka" 80%, a "Razvojna banka Vojvodine" čak 75% nenaplativih kredita. Drugim rečima, ove dve banke kvare prosek srpskog bankarskog sistema. Međutim, dobro je što ni jedna od ove dve banke nije sistemska banka i dobro je što ključne banke u našem sistemu su zdrave, jake, čvrste i sa jakim kapitalom i dobro je što ovo nije bio rezultat lošeg sistema, nego rezultat zloupotreba lošeg upravljanja i neodgovornosti nadležnih državnih organa, pre svega supervizije Centralne banke i Ministarstva finansija u prethodnom sazivu.
Dakle, ovo je bilo stanje koje smo zatekli kada je formirana nova Vlada Republike Srbije. Zašto smo predložili da se donese ovaj zakon ovako po hitnom postupku sa prekidom sednice, to ću vam objasniti. Izvinjavam se ujedno i poslanicima što su imali relativno kratak rok za čitanje ovog zakona, ali razlozi su jako važni.
Prvo, nova Vlada Republike Srbije imala je pred sobom tri opcije. Od oko 250 miliona evra štednih uloga, koliko ima trenutno u "Novoj Agrobanci", bilo ih je kada je formirana "Nova Agrobanka" 280 i nešto, pa su neki ljudi to povukli, ostalo je još oko 250 miliona evra osiguranih depozita. Osigurani depoziti su oni za koje država garantuje. To su ulozi do 50.000 evra pojedinačni. To su ulozi građana i to su depoziti zanatskih radnji, malih i srednjih preduzeća. Ukupno takvih deponenata čiji su depoziti osigurani trenutno ima oko 250.000 u "Novoj Agrobanci". Znači 250.000 depozita postoji trenutno u "Novoj Agrobanci". Problem je u tome što polovina štednih uloga dospeva sledeće nedelje u tzv. "Nedelji štednje", jer je pre godinu dana "Agrobanka" davala izuzetno visoke kamatne stope građanima da bi položili štednju kod nje. Kamate su bile 6% do 7% na godišnjem nivou.
Moja još jedna preporuka građanima je da nikad ne biraju banku koja daje visoke kamate da ulože svoju štednju, nego da biraju sigurne banke, jer suštinski za nedelju dana kada bi štediše "Nove Agrobanke" došle da podignu svoj ulog, a dospeva oko 125 miliona evra već u sledećoj nedelji. "Nova Agrobanka" sa svega desetak miliona evra likvidnih sredstava ne bi bila u stanju to da isplati. Banka bi bankrotirala i nastala bi panika. Upravo da bi sprečili tu situaciju mi smo odlučili da donesemo ovakav zakon i da prenesemo sve osigurane i neosigurane depozite u banku koja je bila za to zainteresovana, a to je Poštanska štedionica kao najstabilnija državna banka gde je država 100% vlasnik, jer je ona vlasnik 97%, a 3% su mali akcionari. Možemo reći da je država gotovo 100% vlasnik u Poštanskoj štedionici.
Koje su opcije bile pred novim Ministarstvom finansija? Jedna opcija je da pustimo, da ne donesemo ovaj zakon i da gledamo stečaj. Stečaj bi se desio bilo prinudno tako što "Nova Agrobanka" ne bi bila u stanju da isplati štednju građanima, bilo institucionalno, pošto je Narodna banka Srbije najavila takođe oduzimanje dozvole za rad "Novoj Agrobanci" u novembru mesecu, s obzirom da su im pokazatelji neusklađeni, odnosno Narodna banka Srbije se obratila pre mesec dana Ministarstvu finansija sa pitanjem - s obzirom da je Vlada Republike Srbije odlukama prethodne vlade postala 100% vlasnik "Nove Agrobanke", šta ćete da radite s tom bankom? Da bi ta banka postala adekvatna u bankarskom sistemu potreba za dokapitalizaciju je oko 230 miliona evra. Mi smo naravno analizirali situaciju i doneli odluku da nema nikakvog smisla ubacivati 230 miliona evra dodatnog novca poreskih obveznika Srbije u banku potpuno uništenog imidža, reputacije, jer je apsolutno nemoguće, nakon finansijskih skandala koji su se u njoj desili, povratiti to, a trošak bi bio, pored 100 miliona evra, koliko je prethodna vlada već dala, još 230 miliona evra sa potpuno neizvesnim ishodom ili izvesnim ishodom i daljih problema u toj banci.
Druga opcija je bio stečaj. Kompletan stečaj "Nove Agrobanke" značio bi sledeće – ovih 250 miliona evra osiguranih depozita, po zakonu, država garantuje i oni bi bili isplaćeni. Svi građani koji su imali osigurane depozite, bilo štediše, bilo mala i srednja preduzeća, dobili bi svoj novac, ali bi to značio trajan odliv novca iz Agencije za osiguranje depozita. Trajan odliv 250 miliona evra.
Sa druge strane, svi neosigurani depoziti bi ušli u stečaj. To znači da čak i onaj mali deo naplativih kredita, a njih je oko 65 miliona evra, bi odmah dospeo i takođe svi neosigurani depoziti različitih institucija bi prosto otišli u stečajnu masu i vrlo mali deo toga bi bio naplaćen, imajući u vidu da je svega 20% ukupnog kreditnog portfolija "Nove Agrobanke" uopšte naplativo.
Nenaplativo je 80%, što znači da je u stečaju, jasno vam je da se ne može dobiti bog zna šta. Ono što je najgore, najveći deo loših kredita je davan u periodu 2010. i 2011. godine. Dakle ovo nisu istorijski krediti, ovo nisu krediti iz, ne znam 2004, 2005, 2006. godine. Najveći deo neobezbeđenih, rekao bih politički motivisanih datih kredita, datira iz 2010. i 2011. godine, ima po nekih i iz 2009. godine, ali uglavnom su iz 2010. i 2011. godine.
Dakle, neposredno pre nego što je ovaj problem uopšte uočen. Za dve godina ova banka je potpuno uništena. Naravno, postoji odgovornost akcionara bivše Agrobanke, jer oni su bili akcionari sve do maja ove godine. Rupa od 450 miliona evra se desila za vreme perioda kada su privatni akcionari bili 80% suvlasnici u Agrobanci. To je činjenica i odgovornost predstavnika tih akcionara takođe postoji, ali i odgovornost Centralne banke i Ministarstva finansija kada je dobilo informaciju o problemima.
Ukratko bih obrazložio transakciju koja će se izvesti ukoliko Narodna skupština usvoji ovaj zakon. U subotu, nakon što očekujemo da bi u petak mogao da se usvoji ovaj zakon, u subotu je planirana vanredna sednica Vlade, gde bi se potvrdio ugovor o prenosu svih depozita "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu.
Dakle, radi se ukupno o 250 miliona evra osiguranih depozita i preko 150 miliona evra neosiguranih depozita, znači preko 400 miliona evra biće preneto u Poštansku štedionicu. Međutim, Poštanska štedionica će biti potpuno obezbeđena odgovarajućim sredstvima. Najpre, za osigurane depozite.
U Poštansku štedionicu će biti preneto 250 miliona evra keša iz Agencije za osiguranje depozita, kao pokriće svih ovih osiguranih depozita. Osim toga, biće prenete i ove obveznice koje je već emitovala prethodna Vlada Republike Srbije u iznosu od 85 miliona evra, odnosno deset milijardi dinara. Biće prenet jedan deo ekspozitura, negde oko 60 ekspozitura, ukupne vrednosti od oko 10 miliona evra i biće preneto 65 miliona evra naplativih kredita, koji su dobro obezbeđeni. Tako da će iznos depozita koji se prenosi u Poštansku štedionicu u potpunosti biti obezbeđen sa likvidnom imovinom, gotovinom, obveznicama i naplativim potraživanjima. Tako da će suštinski kompletan bilans Poštanske štedionice na taj način biti dobro obezbeđen i zatvoren.
Naravno, razmatrali smo u poslednjih mesec i po dana, od kako smo obavešteni od Centralne banke da se sprema oduzimanje dozvole za rad "Novoj Agrobanci", kakav je efekat prenosa na Poštansku štedionicu. Nakon analize ustanovili smo da Poštanska štedionica a lakoćom može da prihvati ovu operaciju. Iz razloga što je danas stepen kapitalne adekvatnosti Poštanske štedionice 29%, a zakonski minimum je 12%. Dakle, daleko su, duplo iznad limita.
Sa ovom operacijom Poštanska štedionica će imati bilansnu sumu od oko 765 miliona evra, a trenutno je 358. Dakle, Poštanska štedionica će uvećati bazu klijenata. Imaće 60 novih ekspozitura, imaće ukupne depozite od 624 miliona evra i prihvatiće 300 radnika postojećih ove "Nove Agrobanke".
Stepen kapitalne adekvatnosti Poštanske štedionice, posle ove transakcije biće i dalje iznad 20%, u odnosu na zakonski minimum od 12%. To znači da neće biti potrebna nikakva dokapitalizacija Poštanske štedionice. Imajući to u vidu, 250.000 deponenata "Nove Agrobanke" rešiće svoje probleme, jer će u subotu zajedno sa ovim ugovorom biti prenete i baze podataka svih deponenata, kako građana, tako i privrede. Tako da će od ponedeljka već svi oni moći slobodno da raspolažu svojim ulozima u Poštanskoj štedionici, s obzirom da se ova operacija priprema poslednjih par nedelja, samo će biti aktivirana nakon ovog zakona, odlukom Vlade i potpisivanjem odgovarajućeg ugovora.
Moram da kažem da kada smo se suočili sa problemom, konsultovali smo se o svemu, pre svega sa stručnjacima i novim rukovodstvom NBS, ali i sa Misijom MMF-a. Zašto? Zato što ovo nije obična operacija i zato što smo želeli da budemo sto posto sigurni u uspeh operacije. Mi smo uvereni da je ovo sto posto dobro rešenje u ovakvoj, iznuđenoj situaciji.
Voleli bi da do ove situacije nije došlo, ali zatekli smo to stanje i jedina moguća reakcija je bila ova. Ovakvi zakoni su donošeni u nekim drugim zemljama. Nažalost, u Srbiji se oni ne donose zbog posledica svetske finansijske krize, nego zbog posledica lošeg ljudskog faktora, loše politike, rekao bih čak i loše struke, kada govorimo o superviziji Centralne banke u delu za Agrobanku. Ne mogu da verujem da supervizori Centralne banke ovo nisu videli. Jedino što mogu da zamislim je da su ćutali kada su ih politički pritisli iz Vlade da o ovome ne govore. Ali, to ih od odgovornosti ne abolira.
Ako ste stručnjak, morate reći istinu bez obzira kakvi politički pritisci postoje. Ovakvo, mi na ovaj način samo umanjujemo jedan veliki finansijski standard koji se dogodio nepovratno u našem sistemu. Sprečavamo njegovo širenje na ostatak bankarskog sistema.
Moram da kažem, imajući u vidu situaciju u Razvojnoj banci Vojvodine i nalaze Centralne banke i MMF-a u vezi sa tom institucijom, preporuka Ministarstva finansija i Centralne banke, vlasniku Razvojne banke Vojvodine, a to je pokrajinska Vlada, bila je da urade ovu istu operaciju. Odnosno, da sve depozite, osigurane i neosigurane, u Razvojnoj banci Vojvodine, kojih ima 240 miliona evra, 140 miliona evra su osigurani, 100 miliona su neosigurani, da prebace na neku od banaka primaoca, koja bi preuzela te depozite.
Da bi se ta transakcija uradila, bilo je potrebno naći banke primaoce, zajedno sa Centralnom bankom ustanovili smo da postoji nekoliko banaka, što domaćih, što stranih, koje su zainteresovane da preuzmu te depozite. Naravno, bez katastrofalnog kreditnog portfolija od 75% nenaplativih kredita.
Ponudili smo pokrajinskoj Vladi da za ove neosigurane depozite intervenišemo sa izdavanjem dodatnih obveznica od 100 miliona evra, pola-pola, Republika 50, Pokrajinska 50, iako su kolege iz Pokrajine vlasnici 80% banke, a Republika svega 20%. Stav pokrajinske Vlade je da se ne prihvati taj predlog, već da se Razvojna banka Vojvodine dokapitalizuje sa dodatnih 150 miliona evra. Takav zahtev je stigao juče Ministarstvu finansija i Centralnoj banci, da se dozvoli dodatna dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine od 150 miliona evra.
Mi smo dali naše mišljenje, sa aspekta Zakona o javnom dugu. To je moguće, postoji zakonski osnov da pokrajinska Vlada emituje obveznice u iznosu od 15 milijardi dinara i da na taj način dostigne potrebni nivo kapitalne adekvatnosti, koju treba da ima po pokazateljima Narodne banke Srbije. Istovremeno smo izrazili stav, Ministarstvo finansija Republike Srbije i MMF-a, da je to ekonomski neopravdano.
Već je vršeno nekoliko dokapitalizacija "Razvojne banke Vojvodine" u iznosu od 150 miliona evra i sada bi sa ovim bilo dodato još 150 miliona evra, ovoga puta kompletno na račun građana pokrajine Vojvodine, pošto bi ovo bila isključivo emisija pokrajinske Vlade. Mi smatramo da je to besmisleno, ekonomski pogrešno i da je daleko jeftinije i za pokrajinu i za Republiku Srbiju, ceo narod, da se i "Razvojna banka Vojvodine", na ovaj način da se prenesu depoziti, da se spasu i osigurani i neosigurani depoziti, ali da se kreditni portfelj koji je nenaplativ stavi tamo gde mu je mesto, a to je u stečaj, jer nakon prenosa depozita iz "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu, "Nova Agrobanka" ide u stečaj.
Naravno, pokrajinska Vlada može da odluči da dokapitalizuje banku i to je pravo AP Vojvodine. Mi to pravo nećemo sporiti, ali onda će odgovarati za dalji razvoj te banke.
Dokapitalizovati banku sa 300 miliona evra, koja ima 75% nenaplativih kredita, je suludo. Još jednom molim pokrajinskog premijera, sekretara za finansije, da bez obzira što su dobili formalnu saglasnost da u skladu sa Zakonom o javnom dugu to urade, da promene mišljenje i da spreče dalju agoniju "Razvojne banke Vojvodine", da rešimo u jednom potezu probleme obe državne banke koje su dospele u tu situaciju zbog lošeg vođenja, lošeg upravljanja, loših plasmana, zbog finansijskih skandala.
Međutim, kako god bilo, ovaj zakon omogućava spašavanje depozita svih državnih banaka ukoliko do problema dođe. U ovom trenutku problem je u ove dve banke. O tome ne želim da ćutim, jer kao novi ministar finansija ne želim da preuzimam odgovornost za greške prethodnika. Međutim, spremili smo spasilačku operaciju koja garantuje spasavanje svih depozita građana, svih opština koje imaju depozite u obe ove banke. Ne ulazim u to zašto Beograd drži depozite u "Razvojnoj banci Vojvodine", a zašto "Vojvodina šume" drže depozite u "Agrobanci". Ne ulazim uopšte koja opština gde drži depozite. Mi hoćemo sve da spasimo, po istom kriterijumu, zato što mislimo da treba da očuvamo stabilnost finansijskog sistema i apelujem da se ubuduće, nakon što završimo ovu operaciju, zaista politika izmakne iz struke kada su banke u pitanju, jer sa bankama se ne sme igrati. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, na početku je predstavnik Vlade rekao – ovo je sve, samo nije uobičajen zakon. Složiću se da nije uobičajen, jer je katastrofalan, jer je neustavan. Posebno o njegovoj neustavnosti govori član 3, gde se kaže da na preuzimanje u skladu sa ovim zakonom ne primenjuje se Zakon o agenciji za osiguranje depozita, Zakon o osiguranju depozita i Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje.
Bez obzira što je prihvaćen ovaj predlog zakona na Odboru na ustavna pitanja i zakonodavstvo, onda narodni poslanici, vi slobodno podnesite predloge zakona, izuzmite od primene bilo koje zakone i neka taj vaš predlog isto tako bude prihvaćen, da ovo ne bude jedini presedan i da ne bude jedini izuzetak.
Ovakvim zakonom potpuno besmisleno se unosi nemir u bankarski sektor Srbije, i to na taj način što se unižava nezavisnost NBS. Naime, Zakonom o narodnim bankama je propisano da NBS kontroliše poslovanje banaka, i to kako zakonitost u poslovanju, tako i bonitet poslovanja. Članom 102. Zakona o bankama upravo je tako nešto prepisano. Shodno tom elementarnom načelu, NBS sama propisuje bliže uslove u pogledu načina te kontrole.
Takođe, NBS jeste ta koja koliko utvrdi da odgovarajuća banka nema bonitet, ukoliko utvrdi da je ona podkapitalizovana, odnosno ukoliko utvrdi da ima rizične plasmane, a naročito ukoliko utvrdi da banka predstavlja pretnju po stabilnost finansijskog sistema, Narodna banka je ta koja može da preduzme bilo kakve mere, a te mere su od proste opomene, pa do bukvalne prinudne uprave u određenoj banci.
Kada se sve ovo ima u vidu, a sve to piše u Zakonu o bankama, čiju primenu sprovodi i sama NBS, onda je potpuno jasno da se ovakvim jednim predlogom zakona uništava nezavisnost prvenstveno NBS, jer ono što je propisano kao njena elementarna obaveza, a to je obaveza da vrši kontrolu boniteta bankama, sada će da radi Vlada, a to znači da će to da radi ministar Dinkić. Na taj način upravo se ovim perfidnim metodama ministra Dinkića oduzimaju ovlašćenja Narodnoj banci, jer ako se ministri petljaju u poslovanje Narodne banke tako što se ovim zakonom faktički dupliraju ovlašćenja, ona se sigurno ovakvim predlogom zakona dupliraju, onda je to jedan jako rđav posao, jer o onome o čemu treba da odlučuje Narodna banka, sada će da odlučuje ministar finansija.
Nadležnosti se, naravno, dupliraju jer NBS upravo po Zakonu o bankama može da uvede prinudnu uplatu, a Republika Srbija već garantuje depozite, pa ukoliko je to onda tako, a i ptice na grani znaju da to zapravo jeste ovako kako sam navela, onda uvođenjem ovog sistema koji se predlaže neće se znati ni ko pije ni ko plaća, apsolutno se neće znati ništa, jer će i ministri moći da preuzimaju mere prema banka, odnosno da ugase bilo koju banku ako oni tako budu poželeli.
Uočava se jasno iz ovakvog predloga zakona jedan širok dijazepam zloupotreba koje je Mlađan Dinkić ostavio njemu znanim finansijskim ekspertima, jer u uvodnoj odredbi ovog zakona se navodi da će se banke preuzimati onda kada postoji ozbiljna pretnja za stabilnost finansijskog sistema. U vezi toga postavljam pitanja – šta je to stabilnost finansijskog sistema i gde piše? Šta je to pretnja po stabilnost i gde to piše? Šta je to ozbiljna pretnja po ozbiljnost i kojim zakonom je to definisano? Ko procenjuje tu stabilnost? Ko će da procenjuje pretnju? Ko će da procenjuje da je pretnja ozbiljna ili neozbiljna? I konačno, ko upućuje tu pretnju, ozbiljnu ili neozbiljnu, i kome je upućuje?
Uzaludan je pokušaj da se odgovori na ova pitanja, jer odgovori su nemogući. Iz toga se vidi da će primena ovog zakona biti onako berićet ministra finansija, jer ako ministar finansija bude rekao da je nešto nestabilno, onda mi svi treba da poverujemo da je to nestabilno. Ako je pretnja – pretnja, onda je ona pretnja, a ako je ozbiljna pretnja, naravno da je ozbiljna pretnja, kako da ne. Gde piše da je ozbiljna i kako ćemo to da proveravamo i da li se radi o pretnji ili o pukoj ministrovoj volji, mi to nećemo znati, jer ovaj zakon ne nudi merila, niti meri bilo kakve definicije.
Na kraju krajeva, pitam se koji to inženjer procenjuje stabilnost finansija i po kojim merilima ih procenjuje? Mi znamo šta znači stabilnost, znamo i čime se ona meri, ali ko to meri u Srbiji, stabilnost finansijskog sistema i kojim to metrom? Ukoliko samo pogledamo okolo i naokolo, onda ćemo čuti gde različiti ekonomski analitičari ne mogu nikako da se slože oko toga šta je to stabilnost, a šta je nestabilnost i koja je granica između toga. To govori da nema zakonske definicije stabilnosti, a ukoliko toga nema, a zakonom se predvidi da je uslov za preuzimanje banaka upravo ta ozbiljna pretnja po nestabilnost o kojoj sam govorila, onda je svima nama jasno da u ovom zakonu piše – preuzeće se ona banka koju Mlađan Dinkić bude hteo da preuzme.
Daleko od toga da je to jedini problem ovde i ovako predloženog zakona. Imam par pitanja za ministra Dinkića. Da li on zna da kontrolu banaka može da vrši jedino NBS? Da li on zna da tu kontrolu ne može da vrši Vlada i da Vlada nema pravo da vrši tu kontrolu? Dalje, da li on zna da izvršna vlast, pa makar i on bio ministar finansija, ne može da uđe u banke i da ih pita – izvinite, da li ste vi stabilni ili ste vi možda nestabilni, da li ste vi ozbiljna pretnja ili možda niste ozbiljna pretnja, već to mogu samo nezavisni službenici NBS? Ukoliko je to tako i ukoliko je jasno da izvršna vlast ne može da prikuplja podatke o tome, onda je pitanje još jasnije – kako će Vlada i ministar Dinkić bez takvih i tih podataka da procenjuju koja je to banka ozbiljna pretnja, a koja je neozbiljna? Odgovor se nameće sam po sebi. Jedino bi to mogla Vlada, ukoliko bi joj Narodna banka dala upravo podatke o bonitetu i poslovanju i upravo iz toga se vidi sva, čini mi se, ne tako dobro namera Dinkićevih predloga, jer ono što je on predložio može da obavlja jedino NBS, a Vlada i ministri kao izvršna vlast nikad i nikako, ni u jednoj civilizovanoj državi, a ima i takvih, i u Evropi i u svetu. Mi smo izuzetak, izgleda.
Ako službenici Vlade ne mogu da obavljaju kontrolu banaka, kako će onda da znaju da li neka predstavlja pretnju po stabilnost banke? Predlažem i DHSS već unapred zna svoj stav po pitanju ovog predloga zakona, i naravno da neće glasati za ovakav predlog zakona.
Međutim, ono što je takođe zanimljivo jeste da ovim predlogom zakona Mlađan Dinkić sebi pribavlja prava sebi šest puta veća od onih prava koja ima NBS. On sada može da pripaja i da razdvaja banke, i to onako po njegovoj volji kako mu se hoće – ovde može da spoji, tamo može da razdvoji, može da se pozove na neku stabilnost, na nekakvu pretnju, na nekakvu ozbiljnost ili neozbiljnost i onda može i pet banaka da utopi u jednu banku, ni to nas ne bi iznenadilo. Onda se na kraju pitamo i postavlja se ono čuveno pitanje – gde su pare, kud one nestadoše?
Ne mogu da poverujem da poneki ljudi mogu da poveruju u ono što je ministar finansija upravo izrekao. Pozivam sve narodne poslanike da ozbiljno razmisle o ovome što sada čine i onome što će učiniti po pitanju ovakvog predloga zakona. Ministar Dinkić u ovom momentu upravlja Poreskom upravom, upravlja javnim finansijama, upravlja carinom, upravlja platnim prometom, upravlja budžetom, upravlja državnim subvencijama, turizmom, dragocenim metalima i sada čovek hoće da upravlja i bankama, naravno, hoće i parama iz tih banaka da upravlja, hoće svime da upravlja.
Lepo je to što hoćete da učinite, oni koji budu podržali ovakav predlog zakona i izađete mu u susret, ali kada mu date i kada ga ovlastite da nad svim tim ima kontrolu, vrlo brzo ćete postati njegovi robovi.
Na ovakav predlog zakona DHSS i SPO su podneli amandmane, koji za cilj imaju da se spreči ovakav nepotizam ministra finansija.
Ministar finansija je na samom početku rekao kako se on zapravo javlja kao spasilac i formulisao je da hoće da nas spašava. Da spasi ono što se spasiti može. Znamo ovde kako ste spašavali banke. Znamo kako ste spašavali štedionice. Ne sumnjamo u vašu ljubav prema jednima i drugima, sa tim ste dobro upoznati, a posebno su građani upoznati sa prilikom kako ste voleli, na primer, Nacionalnu štedionicu, pa se unapred opravdano plašim za propast Poštanske štedionice.
Govorili ste i sve vreme ste spočitavali da je prethodna Vlada kriva za sve i sve prethodne vlade pre ove su krive za sve. U većini tih ste upravo vi sedeli. Zašto onda kada pominjete spasenje i kao spasilac celokupnog finansijskog sektora države Srbije a i šire, zašto onda niste spasili gašenje četiri banke, one afere za koje se vaše ime pominje? Zašto ste učestvovali u uništenju Nacionalne štedionice? Šta je sa kiparskim parama, protiv koje je Vladan Batić i DHSS podnela krivičnu prijavu i pod tom krivičnom prijavom je u toku pretkrivični postupak, zato što zamenik tužioca za organizovani kriminal za pet godina učini jednu vrlo dubokoumnu radnju, zamislite, napiše jedan dopis. Za pisanje jednog dopisa je potrebno pet godina. Setite se aktivnosti, svih onih kriminalnih aktivnosti "NVV" banke, preko kojih je G 17 plus prao pare. Setite se prodaje "Mobtela", koji je bio u vlasništvu Bogoljuba Karića. Setite se "Euro-askiz" banke, pa se setite i afera "Sartid" i "Fancira".
Postavljam vam pitanje – zašto se onda niste javljali kao spasilac svih tih afera? U svemu ovom navedenom, imenitelj ima samo jedno ime i upravo se odaziva na vaše.