Gospodine Vučiću, znam da vi drugačiji odgovor niste ni mogli da date, jer, prosto, to je politika Vlade. Ona je okasnila što se tiče ove stvari, ali nije reč samo o zakašnjenju, nego radi se o nečemu što može imati loše konsekvence.
Naime, meni se čini da Vlada kao da nekuda žuri sa ovim i zato ne ide nekim normalnim tokom. To je, dakle, nova Vlada. Pre svega, jedna stranka u njoj je nova, koja je imala jednu drugačiju platformu svoju izbornu o Kosovu, u odnosu na tada vladajuću strukturu i u odnosu na dve stranke koje su ušle u Vladu. U najmanju ruku, zbog toga je bilo prirodno očekivati da će tu doći do nekih proceduralnih promena u odnosu na ono kako se do sada radilo.
Meni je to sasvim jasno. Ono što jeste problem, jeste ova žurba sa nastavkom tih pregovora koja proizilazi iz jedne druge vaše strategije, a to je evropska strategija. Vas oni teraju na te brze korake, i vi zato ne možete da stignete da obavite sve kako treba, meni je sasvim jasno, ali vi nemate drugi izbor, po mom mišljenju, do da negde promenite taktiku, da se drugačije postavite prema toj vrsti ultimatuma na koje vas tera EU. Njoj dakako nije do toga da Srbija uđe u EU, jer ona nikoga više neće primiti, iako će možda povećati broj članica, ali na način jednog unutrašnjeg proširenja, nego je njoj stalo da završi pitanje Kosova. Nemojte da Vlada postupa isto kao prethodna Vlada, da po tom diktatu stalno nekuda žuri. Prosto, tajming koji se određuje treba da bude trajniji ove Vlade, osim ukoliko ona nije slepo upućena na ovaj put evropskih integracija, gde će na kraju morati i da prihvati Kosovo.
Kada je reč o našoj ulozi, naravno ona mora biti konstruktivna, ko god da je u pitanju, Srbija, posebno stranke. Samo imam jednu slutnju, jedan strah da vreme koje vi predviđate da ćete se obratiti za neku vrstu konsultacija i razgovora, da će to biti prekasno, ovo je jako kratko vreme. Evidentno je svakome ko prati pritisak zapada na Srbiju, da je reč o nekih mesec dana, kako oni očekuju, nekih definitivnih koraka, ili kako se to ovde kolektivno kaže teških odluka, do kojih naša Vlada mora da dođe. Ne vidim, dakle, načina da se sledi taj tempo koji nameću drugi koji ima svoje interese i kome nije primarni interes da Srbija uđe u EU, nego da prihvati tzv. normalizaciju odnosa sa Kosovom, da upotrebim taj eufemizam, koji zapravo znači priznavanje Kosova, o tome se radi.
E sad, javnost rada je jako važna, i zbog toga sam i započeo celu priču. Naime, ta javnost podrazumeva da najmanje Skupština učestvuje u tome i da bude upoznata sa elementarnim stvarima, zato je moje sledeće pitanje ovako – da li ćete nas upoznati, ja ujedno i tražim, sa platformom za dijalog sa Prištinom prethodne Vlade. Mi nju moramo imati kao poslanici, nju nismo mogli da dobijemo celog prošlog mandata, tražili smo je i na Odboru za Kosovo …
(Predsedavajuća: Vreme gospodine Samardžiću.)
Naravno, i jako je važno da uporedimo tu platformu sa rezultatima i kasnije vašu platformu sa tom platformom i sa rezultatima koje ćete vi imati.
Znači, u ime javnosti rada vas pitam, da li možete da nam date platformu koju je Vlada usvojila pre tri godine, na osnovu kojih je vođen dijalog sa Prištinom?