Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, moje pitanje se tiče najnovijih informacija oko razgovora sa Prištinom i namere Vlade da napravi platformu za te razgovore. Pitanje sam mislio da postavim predsedniku Vlade, ali pošto on nije tu, zamolio bih nekoga od članova Vlade da mi odgovori, do sada je gospodin Vučić najviše radio na tome, pa pretpostavljam da će on odgovoriti.
Juče je javnost informisana da je krenula izrada platforme za pregovore, za nastavak dijaloga sa Prištinom. Gospodin Vučić je izjavio znatiželjnim novinarima da je to državna tajna. To je sasvim uredu kada se pravi jedna platforma za pregovore, da članovi Vlade ne moraju to odmah da iznose, pa čak ni samu platformu. To nije iznenađenje.
Ono što jeste fokus mog pitanja, zašto se ova platforma počela da pravi, nije napravljen neki okvirni dokument koji smo svi očekivali, pa otuda i znatiželja novinara da li ćete ovu platformu izneti javnosti, jer oni su pomešali okvirni dokument, neki bazični dokument koji se očekivao, obzirom na najave od samog početka avgusta, pa nadalje, koji bi se usvojio u nekom postupku i gde bi učestvovale sve stranke i u najboljem slučaju, u parlamentu.
To je način kako se ti poslovi obavljaju i način koji pretpostavlja da izrada platforme za pregovore predstavlja određeni lakši posao za Vladu, budući da ima taj okvir koji joj čini neku sigurnost i neku legitimnost. To se nije dogodilo iako su prošla dva meseca, a to se moglo uraditi za to vreme. Imamo u vidu činjenicu da država nema takvu vrstu dokumenta srednje snage ili srednjeg nivoa sem Rezolucije 1244 i prethodnih rezolucija, ali od njih je prošlo pet godina.
U prošlom sazivu parlament je samo dva puta raspravljao o Kosovu. Doneo je jednu rezoluciju koja je trajala mesec dana i nju je promenila Ketrin Ešton, i od tada su krenuli razgovori na osnovu rezolucije koju je napisala Ketrin Ešton. Znači, mnogo se stvari dogodilo, napravljeni su neki zaključci. Po njima sad i vi hoćete da se ravnate i da ih sprovodite. U najmanju ruku ima dosta razloga da Skupština o tome razgovara. Ima tema, dakle, i strategija oko KiM, i pitanje je ko će nadalje posredovati te pregovore. Njih EU ne može da posreduje, budući da je ona akter u stvaranju nezavisnog Kosova. Potom razna druga pitanja, i najnovije, recimo, u dokumentu EU se pominje potreba poštovanja teritorijalnog integriteta Kosova, o tome država mora da se odredi budući da je to dokument zemlje sa kojom računamo u procesu integracije.
Znači, moje pitanje je kratko, zašto je Vlada do sada mimoišla Skupštinu u ovim poslovima? I drugo pitanje u vezi sa time je, da li će Vlada pokrenuti neki mehanizam koji će preko Skupštine doći do jednog šireg dokumenta koji će moći da utemelji i samu pregovaračku platformu.

Ministar Vučić. Izvolite.

Poštovani gospodine Samardžiću, mi smo imali nekoliko sednica Saveta za nacionalnu bezbednost i uvek je tema bila KiM i naravno zbog prirode stvari ne možete, nije ovo mesto gde bismo mogli o svim problemima i o svemu sa čime se suočavamo da govorimo, ali neću kriti ono što je, naravno, moguće i razložno da se na ovom mestu govori.
Pre svega vam hvala na tome što ste rekli, jer u pripremi je akt, a kad je akt u pripremi podrazumeva se da je državna tajna, da ne bi došlo do različitih zloupotreba oko sadržine akta. Žao mi je što neki drugi političari u ovoj zemlji to nisu razumeli, ili se nisu dovoljno odgovorno odnosili prema ključnim državnim i nacionalnim pitanjima i problemima.
Želim pre svega da vam jednu stvar garantujem, a to je da onog sekunda kada mi budemo imali jasnu platformu i pre nego što ona postane javna bićete pozvani vi i vaša politička stranka, sve političke stranke iz parlamenta, da steknete uvid u taj materijal, a sasvim sigurno je da ćemo ići na raspravu u parlamentu i o stanju na KiM i o onome što je neophodno da država preduzme. Dakle, niko ne želi, iako je to veoma teško pitanje, iako je to za nas, rekao bih nešto, na čemu niko ne može da stiče neku vrstu političkih poena, već samo da ih gubi, naše je nacionalna obaveza, naša je ljudska obaveza da o tome raspravljamo i razgovaramo. Naše je, na kraju krajeva, ako hoćete i poslanička i poslovnička i Vladina obaveza da izađe sa određenim materijalima pred Narodnu skupštinu, i uveren sam da ćemo više od dva puta raspravljati o KiM u toku ovog mandata.
Dakle bićete upoznati, moći ćete pre konačnog izlaza pred lice javnosti da date svoj sud o tome, a uveren sam da ćete i kasnije konstruktivno učestvovati u tome, jer ja moram da kažem da su sve i opozicione stranke, kao i sve vladajuće stranke u vreme dok ste bili na vlasti, oko KiM bile pozivane na razgovor i bile pozivane na dogovor. Tako da sam uveren da ovoga puta niko, to se promenilo od 2008. godine do 2012. godine kada više niko nije pozivan ni na šta, i niko nije razgovarao ni o čemu, ponajmanje o KiM. Uveren sam da ćemo tu tradiciju koja je nakratko bila prekinuta nastaviti i makar se ne slagali u mnogo čemu, siguran sam da ćemo mi biti spremni uvek da saslušamo vaše argumente, da čujemo šta je ono što mislite, kao što sam siguran da ćete i vi uvažiti i one poteškoće sa kojima se država neumitno suočava i ne svojom voljom.
Uveren sam da će to u kratkom roku biti promenjeno, a vama bih se i svima bih sve izvinio zbog činjenice što ranije to nismo mogli da završimo, to je zato što smo uvek imali, ili dobrim delom se suočavali sa jalovim izjavama i jalovim papirima u kojima, sećate se plana u četiri tačke, u ne znam ni ja koliko, i sve su bile uopštene fraze. Ovoga puta, pošto sam papir video, želim da vam kažem da ćemo imati sigurno problema pri prihvatanju takve vrste platforme svi zajedno, ali prvi put da ćemo mi izaći sa nečim što je pozitivno, a ne samo negativno i ne samo crvene linije. Kad kažem pozitivno, mislim nešto što ćemo imati mi da predlažemo. To je onaj okvir iz kojeg ja dalje ne mogu da izlazim u onome što bi mogao da vam kažem da se događalo. Izvinite na dužini odgovora. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Samardžiću, izvolite.

Gospodine Vučiću, znam da vi drugačiji odgovor niste ni mogli da date, jer, prosto, to je politika Vlade. Ona je okasnila što se tiče ove stvari, ali nije reč samo o zakašnjenju, nego radi se o nečemu što može imati loše konsekvence.
Naime, meni se čini da Vlada kao da nekuda žuri sa ovim i zato ne ide nekim normalnim tokom. To je, dakle, nova Vlada. Pre svega, jedna stranka u njoj je nova, koja je imala jednu drugačiju platformu svoju izbornu o Kosovu, u odnosu na tada vladajuću strukturu i u odnosu na dve stranke koje su ušle u Vladu. U najmanju ruku, zbog toga je bilo prirodno očekivati da će tu doći do nekih proceduralnih promena u odnosu na ono kako se do sada radilo.
Meni je to sasvim jasno. Ono što jeste problem, jeste ova žurba sa nastavkom tih pregovora koja proizilazi iz jedne druge vaše strategije, a to je evropska strategija. Vas oni teraju na te brze korake, i vi zato ne možete da stignete da obavite sve kako treba, meni je sasvim jasno, ali vi nemate drugi izbor, po mom mišljenju, do da negde promenite taktiku, da se drugačije postavite prema toj vrsti ultimatuma na koje vas tera EU. Njoj dakako nije do toga da Srbija uđe u EU, jer ona nikoga više neće primiti, iako će možda povećati broj članica, ali na način jednog unutrašnjeg proširenja, nego je njoj stalo da završi pitanje Kosova. Nemojte da Vlada postupa isto kao prethodna Vlada, da po tom diktatu stalno nekuda žuri. Prosto, tajming koji se određuje treba da bude trajniji ove Vlade, osim ukoliko ona nije slepo upućena na ovaj put evropskih integracija, gde će na kraju morati i da prihvati Kosovo.
Kada je reč o našoj ulozi, naravno ona mora biti konstruktivna, ko god da je u pitanju, Srbija, posebno stranke. Samo imam jednu slutnju, jedan strah da vreme koje vi predviđate da ćete se obratiti za neku vrstu konsultacija i razgovora, da će to biti prekasno, ovo je jako kratko vreme. Evidentno je svakome ko prati pritisak zapada na Srbiju, da je reč o nekih mesec dana, kako oni očekuju, nekih definitivnih koraka, ili kako se to ovde kolektivno kaže teških odluka, do kojih naša Vlada mora da dođe. Ne vidim, dakle, načina da se sledi taj tempo koji nameću drugi koji ima svoje interese i kome nije primarni interes da Srbija uđe u EU, nego da prihvati tzv. normalizaciju odnosa sa Kosovom, da upotrebim taj eufemizam, koji zapravo znači priznavanje Kosova, o tome se radi.
E sad, javnost rada je jako važna, i zbog toga sam i započeo celu priču. Naime, ta javnost podrazumeva da najmanje Skupština učestvuje u tome i da bude upoznata sa elementarnim stvarima, zato je moje sledeće pitanje ovako – da li ćete nas upoznati, ja ujedno i tražim, sa platformom za dijalog sa Prištinom prethodne Vlade. Mi nju moramo imati kao poslanici, nju nismo mogli da dobijemo celog prošlog mandata, tražili smo je i na Odboru za Kosovo …
(Predsedavajuća: Vreme gospodine Samardžiću.)
Naravno, i jako je važno da uporedimo tu platformu sa rezultatima i kasnije vašu platformu sa tom platformom i sa rezultatima koje ćete vi imati.
Znači, u ime javnosti rada vas pitam, da li možete da nam date platformu koju je Vlada usvojila pre tri godine, na osnovu kojih je vođen dijalog sa Prištinom?

Hvala.
Gospodine Vučiću izvolite.

Dakle, pokušaću da odgovorim na direktan način na poslednje postavljeno pitanje, onda ću se osvrnuti na ono što ste govorili u ovom uvodnom delu.
Ne znam kakva je platforma bila, ali sve što je bila prethodna Vlada postigla to ćete moći da dobijete, sve ćete moći u papirima da vidite. Dobar deo toga možete i danas da pronađete, ali mi ćemo vam dostaviti sve ono što je nedostajuće, da možete u svakom trenutku da procenite šta je postignuto i šta je ono što predstavlja našu međunarodno-pravnu obavezu, bila voljnu, bila nevoljnu.
Što se tiče toga da li žurimo ili će biti prekasno, kako god da okrenete, spreman sam da prihvatim, zajedno sa svima u ovoj sali, i odgovornost i krivicu za to što nećemo imati dovoljno dobro rešenje.
Naravno, neću sad da vam govorim one floskule na koje ste već navikli i koje se podrazumevaju, to da nećemo priznati nezavisno Kosovo i sve drugo. To su stvari koje se znaju i podrazumevaju i u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ali, šta god da se uradi, kako god da se uradi, neće biti ni povoljno, ni dobro, ni dovoljno jasno da donosi prosperitet pre svega za Srbe na Kosovo i Metohiji, pa čak i za našu državu. U tom smislu, kako god da postupimo, šta god da uradimo, pogrešićemo. Ako ne budemo postupali i ako ne budemo radili ništa, pogrešićemo, takođe.
I sad to pitanje, pitanje izbora i kada govorite o evropskim integracijama, da li nam neko naređuje ili da li primamo diktate, ne primamo diktate, ali želimo da Srbija dobije datum. Da li će i kad će posle toga uslediti ta druga i treća faza, to je drugo pitanje i tome možemo da razgovaramo, ali smatramo da je za Srbiju iz ekonomskih i iz političkih razloga važno da dobije datum za otpočinjanje pregovora.
U mnogim zemljama evropskim, od Slovačke do Bugarske do mnogih drugih, pokazalo se da su najveće investicije u toj zemlji dolazile od trenutka dobijanja datuma, a nama ovi najteži uslovi koji se postavljaju su ostavljeni uglavnom za treću fazu. Pri tom, ni jednog sekunda neću da potcenjujem one uslove koji dolaze u prvoj fazi, a pre svega, da budem sasvim otvoren, to je implementacija "IBM", koja je veoma teška za našu zemlju. To predstavlja danas našu međunarodno-pravnu obavezu.
Da kažete Srbima na Kosovu i Metohiji da se zbog toga raduju, ja ne mogu i ne može niko, ali da nešto krijemo ili da nešto radimo iza leđa, takođe nam ne pada na pamet. Mislim da prema ljudima treba da imamo fer i pošten odnos, da razmišljamo o našoj teritoriji, da razmišljamo o našoj državi, ali da razmišljamo i o našim građanima, njihovim životima i njihovoj ekonomskoj budućnosti.
Još jedanput da ponovim, sve akte koje je dogovorila prethodna vlada, sve ono što mi budemo radili i što bude bilo u formi podzakonskih pravnih akata, usvojenih na sednicama Vlade ili u pregovorima, razgovorima sa prištinskim institucijama, dakle, sve ćete moći uvek i u svakom trenutku da dobijete, da ocenite na negativan ili ređe pozitivan način.
Ono što mi vas molimo, a na vama je da li ćete to da ispunite ili ne, to je da pokušamo da budemo realni i da, sem onoga na šta imate pravo, a to je sticanje političkih poena i što vam niko ne zamera, pokažemo tu vrstu odgovornosti da razumemo kakvo je stvarno stanje na Kosovu i Metohiji i da izvučemo najviše što je moguće za našu zemlju i za naš narod, a da izgubimo najmanje što moramo. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Gospodine Samardžiću, izvolite.

Svi znamo kako je težak problem Kosova i Metohije, to ne treba govoriti. Svaka vlada ima velikih problema sa time.
U krajnjoj liniji, došli ste posle jedne vlade koja je završila 95% posla oko priznanja Kosova i Metohije. To je, dakle, dodatno teška situacija vaše vlade. Ona je imala, prosto, taktiku priznavanja korak po korak i došla je do 95%.
Vi možete imati veliki problem, pošto vam je ostalo 5% po zamislima stranih igrača, da sa tih 5% zapravo, tako da kažem, opravdate i operete onih 95% koje su oni učinili i oni će vas najviše podržati u ostvarivanju ovih 5%. U to budite sigurni.
Imajte još nešto u vidu, ako vi ne doprinesete ovih 5% što se od vas očekuje, neće ni onih 95% ništa valjati. To, prosto, imajte u vidu kao neku vašu vladinu kalkulaciju čisto računski izvedena. Prema tome, to prosto kao neki savet na kraju.
Hvala vam na dokumentima. Moram da kažem da imam sva dokumenta, sem platforme, a platformu nema niko, a jako je važno da je dobijemo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović. Izvolite.