Hvala.
Samo bih zamolila ministre da malo kraće daju odgovore da bismo omogućili narodnim poslanicima da postave pitanje.
Izvolite gospodine Đuriću.

Hvala vam na toj intervenciji. Mislim da je ovo pravo mesto da još nešto kažem. Liberalno demokratska partija je pripremila predlog izmene Poslovnika Skupštine kako bismo upravo izbegli ovakve situacije.
Dakle, da se uvede ograničenje i za ministre kada ovde budu odgovarali. Ovo što je uradio gospodin Dinkić je poseban skandal, govorio je 14 do 15 minuta, četiri i po puta duže od mene. Na kraju ćemo izgleda morati to da rešimo Poslovnikom pošto neka elementarna pravila fer pleja se ipak nauče, mislim, generalno u životu. Onda ne uzimate da pričate četiri ili pet puta duže od nekog ko vam je postavio pitanje, a pri tom su to političke partije koje imaju otprilike jednak broj poslanika. Skoro 25 minuta je trajao odgovor, vas i gospodina Vučića, a ja sam pre toga govorio tri minuta. Hiljadu puta smo vas pre toga zamolili da svoje ratove sa DS, te brakorazvodne parnice ne vodite preko LDP tako što dve ili tri ili četiri godine nakon nas ponavljate one argumente i kritike koje smo mi izgovarali 2008. godine i 2009. godine.
Vi očigledno smatrate da kroz to zatrpavanje javnosti možete da postignete neke efekte, a ja mislim da je to na duži rok, neodrživo, a neke od najboljih primera za to možete da vidite u ponašanju i u sudbini stranke koju ovde prilikom svake posete kritikujete, ali to su vaše stvari.
Gospodine Vučiću, u jednom trenutku sam se čak uplašio da meni govorite, a shvatio sam na kraju da ste se preko mene obraćali ljudima za koje tvrdite da su moćniji od vas i ja u to neću ulaziti.
Vi i ja znamo da vi imate sasvim dovoljno načina, prostora i mogućnosti, da im pružite odgovore, da im date odgovore, da utičete i na to kako će izgledati mediji u Srbiji, pa vas zbog toga molim da to više ne koristite one trenutke kada govore poslanici u ovom parlamentu i ja to ne radim u ime svih, makar poslanici LDP, a ja neću postavljati dalja pitanja, jer Poslovnik ni vama ne daje mogućnost da odgovorite, a mislim da neka osnovna pravila fer pleja čovek mora da poštuje.

Gospodine Vučiću izvolite.

Pre svega, samo da kažem, izvinjavam vam se, ovo je danas bio jedini moj odgovor koji je trajao duže od tri minuta, od 11 odgovora koje sam pružio. Tu ste u pravu i ja volim da poštujem fer plej, u medije da se mešam neću, pošto sam sam kriv za mnoge stvari od ranije, pa znam šta ne treba da radim.
Što se tiče odgovora, želim da vam kažem da sam to rekao jednom i ponavljam, oni koji misle da su strah i trepet u Srbiji i da nikada neće dobiti odgovor, dobiće odgovor i hvala vam na prilici da to izgovorim.

Reč ima narodna poslanica Ana Novković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ja bih danas postavila pitanje ministarki zdravlja, svesni smo da u zdravstvu ima puno problema, da su potrebe i želje velike, mogućnosti i novca malo. Činjenica je takođe da u zdravstvu postoje normativi koji nam određuju koliko može biti zaposleno lekara u odnosu na broj stanovnika.
Nažalost, to nam stvara brojne probleme. U Opštini Kovin postoje naseljena mesta koja uopšte nemaju lekara, a neka sela imaju po dva-tri puta nedeljno lekara, a u nekim velikim selima je samo jedan lekar i ljudi zbog toga moraju u četiri ili pet sati ujutro da dođu i da zauzmu red.
Najčešće se radi o ljudima koji su stariji, roditeljima sa malom decom, siromašnima i oni moraju da plaćaju put, taksi, da bi došli do lekara ili da koriste jeftinije autobus i tako ceo dan provedu kod lekara.
Moje pitanje glasi, da li postoji zakonska mogućnost da lokalna samouprava iz svog budžeta finansira nedostajuće lekare, s obzirom da i Dom zdravlja ne može da to uradi iz sopstvenih sredstava.
Nakon donošenja zakona o finansiranju lokalnih samouprava, Opština Kovin u budžetu ima oko 150 miliona dinara više prihoda. Smatrala sam da taj novac treba da bude raspoređen pošteno i pravedno i da bude usmeren ka rešavanju neposrednih problema građana.
S obzirom da mi se veliki broj građana obraćao sa tim da nema dovoljno lekara, predložila sam da se u lokalnom budžetu za 2012. godinu finansira plata jednog lekara, koji bi bio mobilan i bar na neki način se rešio problem nedostajućih lekara.
Nažalost, tu počinje moja desetomesečna borba između lokalne administracije i rukovodstva Doma zdravlja u Kovinu, bez obzira što je novac za platu jednog lekara određen.
Molim vas da nam vašim odgovorom pomognete da nađemo rešenje, jer pare i dalje stoje u lokalnom budžetu, građani i dalje putuju do lekara i troše svoje pare.

Reč ima ministarka zdravlja.

Opet jedno pitanje za koje bismo rekli, kucanje na vrata koja su već otškrinuta, dakle, vrlo slično mi razmišljamo, mi u Vladi, posebno u Ministarstvu zdravlja i vi koji se očigledno u odgovornoj poslaničkoj funkciji bavite pitanjima iz ovog domena.
Mislimo da osnivač, a u ovom slučaju je osnivač Doma zdravlja Kovin, ima i te kako mogućnosti i u okviru postojećih zakonskih akata i finansijskih sredstava da finansira određene zdravstvene delatnosti koje čak formalno i nisu u mreži ustanova, ni prema postojećoj kadrovskoj politici, ni prema postojećoj mreži ustanova. Međutim, to će biti olakšano izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju koji pravimo, a s obzirom na činjenicu da će se izvesna sredstva povećati lokalnim zajednicama za pitanja zdravstva, pa će onda svaka lokalna sredina imati i mogućnost da sama opredeli ta sredstva, a da li će to biti usmereno na opremu, na prostor ili na kadrove, je su to tri elementa i vrlo je šarenolika slika u Srbiji gde je šta prioritetno.
Dakle, osnivači zdravstvenih ustanova će imati, a u skladu sa mogućnostima koje predviđamo izmenama i dopunama ova dva bazična zakona, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, imaće mogućnosti da plaćaju onoliki broj kadra koliko ocene da ime je potreban.
Kada je u pitanju sekundarna i tercijalna zdravstvena zaštita, bolnice, mi smo tu uvek imali problema određenih, da nekada se kaže da jedna zdravstvena ustanova ima više kreveta, druga manje, više zdravstvenih radnika, druga manje, a to ćemo rešiti uvođenjem sistema nagrađivanja, gde će se plaćati broj dijagnostičkih usluga. Ovo nije odgovor na vaše pitanje, ovo je najava, očigledno potrebe da poslanici imaju uvek mogućnosti da uđu u Ministarstvo zdravlja sa idejama, i fizički da nam dođu što češće i da zajednički rešavamo pojedina konkretna pitanja.

Hvala vam u ime mojih sugrađana na odgovoru. Mislim da je ovo pravi način da se rešavaju problemi građana u saradnji i sa republičkim i lokalnim vlastima, a pogotovo je tu velika uloga nas narodnih poslanika da ukažemo na probleme i pogotovo se ovo odnosi na mesta, na rešavanje problema u mestima unutrašnjosti, jer smatram da i ljudi u tim manjim mestima treba da imaju približno iste uslove za život kao i oni u prestonici i velikim gradovima.
Ovo ne kažem iz lojalnosti političkoj opciji kojoj pripadam, već kažem iz iskrenog ubeđenja kao građanin, kao neko ko želi sa porodicom da ostane, da pristojno živi u malom mestu gde je rođen i gde je odrastao. Hvala na pomoći.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.