Krenuću od odgovora na treće pitanje. Nisam upoznata sa distribucijom aparata o kojima govorite, ali je potpuno jasno da će naša politika biti da kod problema sa sluhom novorođene dece moramo imati podjednaku distribuciju, iste kriterijume za čitavu Srbiju i obavezujem se da ću o tome voditi računa u narednom periodu. Zaista, nisam kompetentna i nemam informacije o kojima vi govorite.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vučić.

 Pre svega, oko pitanja azilanata. Žao mi je što bilo ko u Srbiji pokušava da politički to zloupotrebi, a posebno što to pokušava da uradi neko iz DS. Reći ću vam razlog je vrlo prost.
Dakle, ove godine je dramatično manji broj azilanata nego prošle. Prošle godine je bilo manje nego pretprošle. Ako već govorite ko je najodgovorniji za problem koji imamo sa azilantima, ako uopšte možete da govorite o načinu odgovornosti države. Mi smo preduzeli sve mere zakonom dozvoljene. Postoje stvari koje ne možete da preduzmete. Ova država nikada neće sprovoditi ni rasnu, niti bilo kakvu drugu vrstu diskriminacije.
Sada su preduzete neke dodatne mere u skladu sa protokolima koje smo dogovorili sa pojedinim zapadnoevropskim zemljama. Želim da vas obavestim da su stvari ozbiljne, ali danas stoje nešto bolje nego što su bile pre neki dan. Ako se ne varam, sa Nemačkom je to već blizu dogovora. Neke druge zemlje su, kao što ste videli Francuska, prilično reterirale, ostaje nam problem Švedske. Belgijski ministar unutrašnjih poslova, koja je nedavno bila ovde, je mnogo zadovoljnija, jer su imali svega 396 azilanata. Mnogo manje nego prošle godine.
Tako da, molim vas, ako je namera bila da građanima Srbije kažete da je ova Vlada kriva za eventualno ukidanje bezviznog režima, potpuno je pogrešno i potpuno je netačna poruka. Nadam se da se to nikada neće dogoditi, ali to svakako nije, ne može i neće da bude krivica ove Vlade.
Dakle, mi ćemo da uradimo sve što možemo. Imamo objektivnih problema ekonomskih, ali i nekih drugih problema za koje je besmisleno da optužujete bilo koju političku stranku. Pa ja vas neću optuživati zbog činjenice da smo imali dva puta više azilanata pre dve godine nego što ih imamo danas.
Ne morate gospodine Đeliću da šapućete, pošto se ne razumete u to, kao što se ne razumete u neke druge stvari. Od tog šaptanja nikada nije bilo neke vajde.
Želim da vam kažem gospodine Milisavljeviću da sam vam zahvalan na ovoj ideji za vojnu bolnicu i ako stvari stoje tako kako ste vi rekli, voleo bih da naši stručni ljudi iz vojno medicinskog sektora razgovaraju sa Slavicom Đukić Dejanović, da vidimo da civilima dozvolimo što je moguće i veći upliv i što je moguće, rekao bih veće korišćenje kapaciteta Vojske Srbije, onako kako je to urađeno na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, onako kako je to urađeno u brojnim medicinskim centrima. Mislim da vojnomedicinsko osoblje predstavlja ponos ove zemlje, tako da sam uveren da možemo da pomognemo. Ne kažem da mora da bude sve onako kako ste zamislili, ali sam siguran da možemo da dođemo do nekog zajedničkog rezultata koji će biti od koristi građanima Niša ili u drugim delovima Srbije i svim ostalim građanima naše zemlje. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević

Zadovoljan sam odgovorom gospođe ministarke. Što se tiče  gospodina Vučića, samo bih vas podsetio oko broja azilanata, da je ministar unutrašnjih poslova i u pređašnjoj Vladi bio gospodin Dačić. Nemojte nama da prebacujete veći broj azilanata u toj vladi.
Ono što hoću da kažem jeste da kada je DS sa našim koalicionim partnerima vodila ovu državu, nije se postavljalo pitanje uprkos tom većem broju azilanata nego što je sada. Nije se postavljalo pitanje o uvođenju viza i mene brine da možda nije ovakva kompozicija Republičke vlade možda prouzrokovala da Evropa ovako oštro nastupi prema novoj Republičkoj vladi, prema građanima Srbije.
Mislim da ovde azilanti ne igraju glavnu ulogu, nego da glavnu ulogu igra politika koja se kreće malo ka Rusiji, malo ka Vašingtonu, malo ka Briselu. Moja
politika kao građanina Srbije je usmerena ka Briselu. To je naša destinacija ka kojoj moramo da idemo, da poštujemo ostale centre političkih odlučivanja. Svakako da je cilj DS da državu Srbiju uvede u EU i tu nema nikakve dileme. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima ministar Aleksandar Vučić.

Da se našalim, nadam se da posle ovoliko sati rada se neće narodni poslanici naljutiti. Znao sam da to tako izgleda kada šapuće Božidar Đelić.
Želim da vam kažem nekoliko stvari. U to vreme, u vreme Vlade DS došla su dva ozbiljna upozorenja oko broja azilanata i rečeno je da će sledeći put reakcija biti drugačija. Oni ne vode računa o srpskim izborima, oni ne vode računa o našim podelama, oni ne vode računa o tome kojoj poslaničkoj grupi pripadate ili kojoj političkoj stranci pripadate.
Dakle, čini mi se da malo živite u prošlom vremenu, da vi i dalje mislite da je DS jedina stranka ili stranka koja je prihvatljiva za Evropu, a drugi nisu. Neću da vam o tome govorim. Pitajte svoje stranačke kolege koje su malo bolje upućene u to.
Želim da vam kažem da mi radimo sve što možemo da bi zemlja išla evropskim putem, a da se ne ugroze nacionalni državni interesi. Za nas postoji nešto što je važnije od Brisela, a tu su i Beograd i Niš i Kragujevac i Subotica i svi gradovi u ovoj zemlji, pre svega ljude koji žive u tim gradovima konsultujemo i tek kada oni kažu kakvu politiku žele da vodimo, takvu politiku vodimo. Nije sporno evropsko opredeljenje ove Vlade, već je sporno sa kojom temom ćete da izađete protiv nas. Čini mi se da teme koje ste izabrali nisu dovoljno precizne i da vam ne donose ništa, posebno što zaključci do kojih ste došli nisu istiniti.
Mislim da mnogo bolje od mene, i što se tiče azilanata i onoga što se zbivalo i u prethodnoj Vladi i u ovoj Vladi, jer se bavim nekim drugim problemima, reći ću vam da u Evropi, a videli ste šta su nam u izveštaju rekli za borbu protiv korupcije i kriminala, očekuju i da po tom pitanju napravimo veliki napredak, očekuju u reformi pravosuđa veliki napredak, u mnogim sferama se očekuje veliki napredak. Podsetiću vas da ste u najvećem delu u svim tim oblastima bili odgovorni vi. Ukoliko izveštaj i u ovim ključnim delovima u martu mesecu i EU ne budu drugačiji i povoljniji i bolji, onda vas molim da nas kritikujete s punim pravom, onda tražite i našu smenu, tražite naše ostavke i sve ostalo. Do tada vas molim da ne izlazite sa zaključcima da li se sviđamo ili se ne sviđamo nekome u Evropi zato što i dalje živite u 1998. ili ne znam već kojoj godini, pa mislite da se stvari nisu menjale u međuvremenu.
Mi gledamo u budućnost, razmišljamo o budućnosti i uvek se trudimo da izaberemo ono što je najbolje i najbliže interesima građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Vlade Suzana Grubješić.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice.
Poštovani narodni poslaniče, pitanje viza svakako ne graba politizovati. Daću vam nekoliko podataka iz kojih ćete videti zašto se sada to pitanje pokrenulo. Broj azilanata u zemljama zapadne Evrope porastao je u septembru. Do septembra je broj bio stalno opadajući. U septembru je broj azilanata najviše povećan upravo u Nemačkoj. Prema podacima Fronteksa 1395 lica, građana državljana Srbije je tražilo azil u Nemačkoj. Zašto baš u Nemačkoj? U julu je Ustavni sud Nemačke iz Kapslujia doneo odluku kojom je svim tražiocima azila dodelio pomoć u iznosu socijalne pomoći u Nemačkoj. To je negde 800 evra mesečno. Tako je Nemačka postala poželjna destinacija za ljude koji su mislili da će kroz dobijanje azila moći da na neko vreme reše svoje egzistencijalne probleme.
Ono što se danas dogodilo u Briselu na sastanku ministara unutrašnjih poslova četiri zemlje članice EU jeste odluka Nemačke da se Srbija proglasi sigurnom trećom zemljom, znači, Srbija kao zemlja iz koje ne dolaze pravi, nego lažni tražioci azila i drugo, da se skrate procedure za odgovor. Ranije je po nekoliko meseci trajao odgovor nemačkih i drugih vlasti tražiocima azila i za to vreme se prikupljala ta pomoć, odnosno taj novac koji su naši državljani tamo tražili, te da će se na taj način, a sve uz saradnju i sa Fronteksom i sa našim MUP i Službom za praćenje, ovaj problem dugoročno rešiti.
Kao što je rekao gospodin Vučić, ostao je još uvek problem Švedske, ali evo imala sam razgovore sa švedskim ministrom pravde zaduženom za migracije. Švedska je posebno osetljiva na manjinska pitanja, odnosno na pitanja tražilaca azila koji dolaze iz manjinskih grupa i sa njima ćemo i ubuduće imati detaljne razgovore kako da ovaj problem dugoročno rešimo.
Znači, problem povećanog broja azilanata, odnosno tražilaca azila iz Srbije, sigurno nije nastao zbog promene vlasti u Srbiji, već zbog povećanja pre svega ovih socijalnih davanja u samoj Nemačkoj.

Hvala.
Gospodine Milisavljeviću, izvolite.