Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Uvažena potpredsednice, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ćemo morati da reformišemo institut postavljanja ovakvih pitanja. Meni je danas bilo potpuno neverovatno, ovo je deveto pitanje, a mislim da će biti prvo o krucijalnoj tački, o krucijalnom događaju koji se danas dogodio, a to je usvajanje Predloga budžeta za 2013. godinu. Kolege o tome nisu pričale, u jednom trenutku sam se uplašio da je i na budžet možda stavljena oznaka – državne tajne, pa da možda o tome ne možemo da pričamo. Naravno, šalim se, ali to je najozbiljnije pitanje koje se pred nas postavlja.
Pitaću Vladu, a pre svega je to za mene političko pitanje, pa onda najvišeg funkcionera Vlade ovde, prvog potpredsednika Vlade, ne gospodina Dinkića, njegove optimističke prognoze smo slušali i slušaćemo ih verovatno i u narednih 20 dana ili mesec dana koliko će nam trebati da usvojimo budžet. Moje prvo pitanje je –gospodine Vučiću, vi i vaša partija, kakav je vaš osećaj, da li ostali koalicioni partneri zaista veruju u ono što je stavljenu u Predlogu budžeta za 2013. godinu? Još uvek nisu poznati ti detalji, ali su, siguran sam da ste danas o tome ozbiljno razgovarali, poznate su vam makar osnovne veličine Predloga budžeta.
Da li zaista verujete da je moguće sniziti deficit na 3,5%? Da li verujete da je moguće, bez ikakvih ozbiljnih ušteda, pošto toga nema u Predlogu budžeta, spustiti deficit za gotovo 80 milijardi dinara, ili da tako kažem 750 miliona evra? Gde vidite prostor za te uštede?
Reći ću vam zbog čega pitam ovo. Mislim da je Predlog budžeta za 2013. godinu zapravo politička dijagnoza političkog stanja u vašoj vladajućoj koaliciji, odnosno u Vladi, da je pravljen bez ikakve ambicije da traje čitavu 2013. godinu, da je pravljen na istim osnovama na kojima je pravljen i sada već čuveni budžet Cvetkovićeve Vlade, u kojoj su bili i vaši današnji koalicioni partneri, za 2012. godinu, sa ambicijom da izdrži nekoliko meseci, da onda bude probijen na svakom mogućem delu – da uđemo ili u rebalans ili da se kroz neku vrstu prekompozicije, to je popularna reč ovih dana, napravi drugačija vladajuća koalicija ili omogući da se kroz prebacivanje odgovornosti na nekog od koalicionih partnera napravi drugačiji budžet odnosno drugačiji rebalans u nekom trenutku u 2013. godini.
Zbog čega ovo kažem? Ministar Dinkić vrlo često govori o svom ambicioznom planu da će smanjiti troškove po garancijama za gubitačka javna preduzeća. Možda bismo i verovali u to da vaša vladajuća koalicija nije došla pred ovaj parlament. Taj zakon će biti za nekoliko dana na dnevnom redu kojim se daju garancije Vlade, odnosno garancije iz budžeta Srbije za seriju kredita, za sedam kredita javnom preduzeću Srbijagas, za 190 miliona evra.
To su krediti čije će otplate početi već sledeće godine. Upozoravam vas da su kamate za te kredite u ovom trenutku od 6% do 7,5% pri stopi euribora koja nikada neće biti ovako niska kao danas, biće samo veća u budućnosti kada će se ti krediti otplaćivati.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ne mislim da je to primarna odgovornost gospodina Bajatovića, on kupuje gas po višoj ceni nego što je cena po kojoj prodaje, to je posledica.

Vreme, gospodine Đuriću.
Izvolite, gospodine Vučiću.

Danas smo usvajali Nacrt budžeta na Vladi Republike Srbije i u formi predloga biće predstavljen narodnim poslanicima Republike Srbije.
Ono čime ova Vlada može da se pohvali, a videćemo kakav će na kraju biti rezultat, može da se pohvali činjenicom da nije potcenjivala narodne poslanike javnosti Srbije, da će na vreme budžet stići u Skupštinu, da ga nećemo usvajati u minut do dvanaest ili posle dvanaest, kao što nam se to neretko dešavalo u prethodnim godinama.
O ovom budžetu nismo razgovarali samo danas. O ovom Predlogu razgovaramo danima i nedeljama. Čim se završio rebalans budžeta, prešli smo na budžet Srbije, sa željom da taj deficit smanjimo na 4% ili 3,5%, kao što je govorio ministar Dinkić.
Mislim da su bili iznenađeni čak i u MMF. O tome bi mogao gospodin Dinkić više da vam kaže. Mislim da je njihov uslov bio otprilike do 4% da se ide, da čak ni oni nisu insistirali da toliko spustimo taj deficit.
Da li ćemo uspeti taj deficit da oborimo za 100 milijardi kao što je naša želja, kao što jesu možda i optimistične prognoze, kako vi kažete - nadam se da da. Uveren sam da ako uspemo i 80 milijardi i 85 milijardi da postignemo smanjenje deficita, izvinite, to je jedan izvanredan rezultat za ovakvu vladu.
Kada govorite o političkoj dijagnozi Vlade, govorio bih o dijagnozi stanja. Neko smo ko mora da dođe i da dobije ono što mu je najvećim delom isporučeno. Ne možete ni iz čega da izvadite nešto. Ne možete u praznoj kući ili u ruševinama da pronađete frižider i iz njega da vadite najukusniju i najlepšu tortu – nemoguće je.
Niko neće biti zadovoljan budžetom. Uvek ćete moći da nam kažete sa pravom – mogli ste veće uštede da s jedne strane postignete. Dakle, mogli smo da uradimo bolje rashodnu stranu, a sasvim sigurno je da smo nešto bolje mogli da uradimo i na prihodnoj strani.
Moram da kažem da u poređenju sa svim prethodnim vladama da će ovaj budžet biti održiviji, pregledniji i u svakom slučaju neuporedivo bolji za građane Srbije zbog dramatičnog smanjenja budžetskog deficita. Da li ćemo moći time da ispunimo sve ono što smo kao političari obećavali građanima? Ne, ali u tome će biti snaga ove vlade da pokažemo da upravo zbog toga što razmišljamo o budućnosti države, ne o onome što će se dogoditi u narednih šest meseci ili godinu dana, već o onome što treba da se dogodi za dve ili tri godine i upravo zbog toga se ovako i ponašamo.
Ni jednom ministru nije bilo pravo. Svakome od nas koji su za određene sektore zaduženi, svi smo imali neke primedbe. Svi. Svi su tražili, da bi bili bolji ministri, nešto više novca. Ali, svi smo stali i rekli – čekajte, država je u pitanju, ukoliko smanjimo svoje apetite, ukoliko budemo malo lošiji ministri, državi će biti bolje. Bolje da se ljudi ljute na nas pojedinačno zato što nećemo moći da im uvećamo plate za onoliko koliko bi ljudi želeli i koliko je potrebno, zato što nećemo moći neka druga davanja, zato što na specijalizovane usluge nećemo moći toliko da pružimo, zato što nećemo moći dnevnice da povećamo i ne znam šta sve.
Dakle, bolje je da to prihvatimo mi na svoja leđa, nego da se to nastavlja kao što je to bilo u ovoj izbornoj godini gde je bilo ćerdanje budžeta na sve strane, kako god hoćete, gde budžet u stvari nije ni postojao. Bilo je – troši pare kako ti stignu i kako ti padne napamet, bez ikakve kontrole, bez ičega.
Hoću samo kada govorite o javnim preduzećima i čime to sve Vlada garantuje za kredite koje uzimaju javna preduzeća da vas podsetim za primer Skupštine grada Beograda. Naravno, to su neuporedivo manje obaveze. Pogledajte za koliko kredita javnih preduzeća je garantovala Skupština grada Beograda, gde su kamatne stope bile više od ovih o kojima govorite.
Nemam ništa protiv što vašoj političkoj stranci to nije smetalo da podržava. Samo hoću da vam kažem da je pitanje – da li imamo li izbora? Da. Mi nabavljamo gas po 52, a prodajemo po 35. Da, to radimo. Da, imamo problem zato što nam je siromašno stanovništvo. Šta treba da kažemo narodu – narode nemate para, jedva krpite kraj sa krajem, sada ćemo da podignemo na 60 da bismo mogli da imamo zaradu.
Imamo problem sa EPS. EPS u ovom trenutku ima, vi to odlično znate, nije pitanje gubitka, da je gubitak lako bismo s njim, 41 milijardu nedostajućih likvidnih sredstava, pa nije to napravio sadašnji direktor EPS koji je tu postavljen pre 15 dana, nego je to napravilo prethodno rukovodstvo. 41 milijardu nedostajućeg novca u krvotoku, ne može da funkcioniše firma. Ne možete da funkcionišete uopšte. Sada mi narodu moramo da kažemo, da šaljemo umirujuće poruke, ljudi imaćete struje dovoljno, biće sve u najboljem radu i još će narod da nas psuje na ulici ukoliko nekome od nas padne na pamet da kaže – izvinite za 3%, 5% ili 9% mora da se poveća cena struje. Onda kažemo – neće da se poveća cena struje, jer pravimo nekakve aranžmane sa Republikom Srpskom, pravimo neke druge aranžmane, gledamo kako da to izbegnemo u ovom trenutku.
Hoću da vam kažem da smo u užasno teškoj situaciji. Znam da je posao opozicije da kritikuje, to sam radio i ne zameram vam ni jedinu reč, ni način, niti bilo šta drugo. Samo hoću da vam kažem, a vi to odlično znate, Vlada se suočava sa nepremostivim teškoćama, sa toliko teškim stvarima da to nije rešivo. Gledamo da iznađemo najbolji izlaz iz teške situacije. Rekao sam vam sada u kakvoj je situaciji EPS. Hoćete da vam kažem da je svaki dan mučenje kako ubediti direktora EPS da uopšte nastavi bilo kakav posao kada nema nikakva likvidna sredstva, kada smo morali da odbijemo "RV" i određena osmatranja na Moravi i sada Nemci misle da mi njih odbijamo zato što nemamo 180.000 evra u tom trenutku da platimo za osmatranje? Hoćete da vam kažem da iste probleme imamo sa Kinezima u Kostolcu? Hoćete da vam kažemo da imamo hiljade takvih problema? Imamo. Hiljade problema imamo, ali to su problemi koji su ostavljeni i sada neko te probleme mora da rešava.
Ako uspemo da smanjimo budžetski deficit, pa da smo ga smanjivali za 2%, ma za 1%, to bi zaslužilo neku vrstu pohvale, neku vrstu priznanja – ipak ste nešto uradili. Da li ćemo ili ne, videćemo, kao što vi kažete na kraju godine, da li će biti rebalansa? Nadam se da neće.
Želim da vam kažem da smo razgovarali svi sa predstavnicima MMF. Njihovi predstavnici dolaze, mislim, sledeće nedelje u Beograd i da su veoma zainteresovani da nastave razgovore sa našom Vladom. Očekujem da postignemo sporazum sa njima. Dakle, oni će verifikovati naše napore, iako mislim da i oni misle da možda 3,5 ne možemo da dostignemo, ali da misle da je 4% ono što je za Vladu dostižno. Izvinite, u poređenju sa onih 7%, to je strašan uspeh i rezultat koji Vlada planira i pokušava da napravi. O drugim političkim detaljima, oprostite, ne bih se na to osvrtao i ne bih na to odgovarao u ovom trenutku. Hvala najlepše.

Reč  ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Hvala vam na odgovoru, ali tu postoji jedan ogroman problem. Ni u predlogu budžeta za 2012. godinu deficit nije projektovan na 6,7 ili 6,8, nego na 4,25 i sada kažete da je realno očekivati, ili vaše očekivanje, da bude oko 4 u ovogodišnjem budžetu. I prošle godine se desilo da na kraju bude dupliran deficit. Ne razumem zašto meni pokušavate da objasnite šta se dešavalo u prošloj Vladi. LDP je možda na najoštriji način kritikovala takvo ponašanje, nego što ja danas činim u odnosu na ponašanje vaše stranke ili vaše vlade.
Sve ono što zamerate unutrašnjoj strukturi EPS, rada Ministarstva energetike koje je i prošli put i u ovoj Vladi na neki način zaduženo za to, morali biste da to razrešite sa svojim koalicionim partnerima. Zbog toga ja kažem da je to politička dijagnoza odnosa pošto je u prošloj Vladi Ministarstvom energetike, makar u ovoj poslednjoj fazi, da li je tako, upravljao gospodin Mrkonjić, koji je ovde prisutan.
Verujem vam kada kažete da želite da promenite stvari, ali onda se razočaram kada vidim kako izgleda radna biografija čoveka koji postaje direktor Privrednog društva "Kolubara". Ne možete me ubediti da želite ozbiljno da upravljate tim preduzećem. To je čovek o kome se govori da je bio vlasnik pečenjare. To ne potcenjujem. Samo mislim da čovek sa takvim kvalitetima ne može da bude dobar direktor, kao što sam mislio da ni gospodin Ćeran, makar zbog toga što je poslanik, visoki državni funkcioner, stranački funkcioner, ne može da bude dobar direktor u prošlom mandatu. Da li mislite da je najbolje rešenje da gospodin Krkobabić bude direktor kompanije koja ima godišnji budžet od 220 miliona evra? Da li je toliki problem kada tražimo da se dostavi radna knjižica gospodina Krkobabića, pa da vidimo da li ima kvalifikacije za tako nešto?
To je ono što je moje pitanje. Ove druge odnose morate da razjasnite sa svojim partnerima. U međuvremenu sam video da jedna od stranaka koalicije, gospodin Ilić nije tu, ako sam dobro shvatio, Nova Srbija ima vrlo oštre primedbe na ekonomske mere ove Vlade. Pretpostavljam da je to reakcija na današnju odluku o usvajanju budžeta. Dakle, kritikuju se fundamentalne stvari u budžetu koji predlažete.

Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.

Dakle, tu su poslanici Nove Srbije, ne bih u njihovo ime da govorim, ali gospodin Ilić je danas glasao na sednici Vlade Republike Srbije za predloženi budžet. Tako da ne bih rekao da je to sasvim istina.
Želim da kažem nekoliko stvari, koje su važne, zarad građana Srbije, zbog javnosti. Veoma poštujem i primetili ste kada dođem ovde u Narodnu skupštinu trudim se, bio sam narodni poslanik mnogo godina, da se sa poštovanjem obraćam svakom narodnom poslaniku i da ne ulazim u trivijalne političke teme, ali vama hvala što ste mi pružili priliku da odgovorim na nekoliko laži ili, hajde da to bolje nazovem, neistine i besmislice koje se provlače kroz javnost o nekim ljudima koji dolaze na određena mesta koja su značajna u ovoj zemlji. Dakle, danima smo kritikovani i napadani kao Vlada na najbrutalniji način, pomalo ismevani, a da niko nije razumeo zbog čega. Ja nisam razumeo. Pitam te genije, koji nam drže političke pridike ili u svojim novinama, potpuno mi je svejedno, čime smo mi to zaslužili, a čime su oni zaslužili to da budu iznad nas i da nas na takav način napadaju?
Kada govorimo o nekim ljudima, podsetiću vas da prvi put u savremenoj srpskoj istoriji u poslednje 22 godine za direktora "Telekoma", onoga kako je označavano najznačajnije javno preduzeće u Srbiji, imenovan je čovek koji nikada nije kročio nogom u prostorije SNS, kojeg niko od nas nije znao. Imenovan je zato što je stručan i zato što je postojao, rekao bih, opšti konsenzus o tome i zato što ne želimo da isisavamo pare iz našeg najjačeg javnog preduzeća i da se troši za partijske svrhe, kao što je to bio slučaj u svim prethodnim periodima.
Za direktora EPS postavljen je čovek sa impresivnom biografijom. Voleo bih da mi kažete ko je to od svih prethodnih vlada postavio na to mesto nekoga sa jačom i boljom biografijom od biografije gospodina Aleksandra Obradovića? Čitao sam različita ismevanja o tome ko mu je savetnik, lagali su sve vreme, nije savetnik već saradnik. Saradnik, a ne savetnik. Molim vas da cenite ljude i po biografiji, ali pre svega po njihovim rezultatima. Uveren sam da ćete posle izvesnog vremena videti ogroman napredak u odnosu na ono kako je funkcionisalo ranije.
Što se tiče činjenice koje je ministarstvo radilo, gospodin Mrkonjić je možda dva meseca bio na čelu, ali direktori "Elektroprivrede" su uvek bili pod kontrolom jedne druge stranke koja je sada u opoziciji.
Što se tiče gospodina Grčića i gospodina Krkobabića, pokušaću da odgovorim za obojicu. Dakle, gospodin Grčić je zajedno sa gospodinom Ćeranom radio na istom mestu. To je prethodni direktor "Kolubare". Zajedno su radili u SO Obrenovac. Inače, gospodin Grčić je jedan vispren i sposoban čovek, veoma disciplinovan, veoma odgovoran i uveren sam da će rezultati "Kolubare" biti mnogo bolji nego ranije.
Čudi me da ste vi, gospodine Đuriću, naseli na to zato što bih ja na vašem mestu pomislio – zašto je baš tog dana izašao tekst protiv gospodina Miće Grčića? Reći ću vam zašto. Izašao je zato što je toga dana zatražio neke papire, a nekima se nije dopalo kakve i koje papire je tražio. Onda su pre određenih sindikata organizovali hajku na njega preko nekih radijskih i televizijskih stanica i preko pojedinih novina. Izvinite, to što je neko držao nekada pečenjaru, ja sam u Engleskoj radio na sajmovima, u hardver šopovima, kao konobar, nikada se toga nisam stideo, a posle toga sam stekao veoma visoko obrazovanje i sa najvišim ocenama završio fakultet u Beogradu.
Dakle, hoću da vam kažem da ne znam šta to znači. Da li to opredeljuje nečiju stručnost, šta je neko nekada radio negde? Izvinite, moram da priznam da ne razumem takvu vrstu argumentacije. Ako imate da mi kažete da je gospodin Grčić negde nešto ukrao, negde nešto uzeo, da neće moći da obavlja taj posao, zamoliću vas da samo pokažete strpljenje od nekoliko meseci, dva ili tri meseca, pa da mi onda kažete da li on može ili ne može da obavlja taj posao. Ukoliko ne može, saglasiću se sa vama i mi ćemo to da promenimo.
Trudili smo se da postavljamo direktore, primetićete, i nešto mlađe ljude, ljude iz struke i pokušaćemo da ti direktori postignu bolje rezultate. Jedino što ne mogu da podnesem i ne mogu da dozvolim je da ljudi budu šikanirani samo zato što pojedini biznismeni zajedno sa nekim političarima, jednako bogatim, pokušavaju da od ove vlade naprave đavola, a da pri tome imaju povećanje svojih prihoda u odnosu na 2001. godinu, kroz svoje firme od 250.000%. Čak i kad im odgovorite na takve napade, a jedan od njih je bio danas u novinama Miroslava Miškovića i Dragana Đilasa, gde je rečeno kako sam nudio mesto konzula u Solunu da bismo imali vlast u Požarevcu, ne znam kako ih nije sramota da tako nešto izgovore, pa je odgovorila SNS toj dvojici ljudi, mislite da neko sme da objavi da je SNS nešto odgovorila? Smem samo ja da izgovorim sa ove govornice, jer je reč o mnogo moćnim ljudima, o mnogo važnim ljudima.
Želim da im poručim da ih se nisam uplašio i da me nikada neće uplašiti, ma koliko bogati bili i ma koliko medija kontrolisali i ma koliko takvih priča izmišljali i puštali u javnost protiv pojedinih ljudi koji treba da obavljaju važne državne funkcije. Ako su mislili da su naišli na istog mekušca na kakvog su nailazili ranije, sa kojima su mogli da rade šta hoće, malo parama, malo medijima da im priprete, želim samo zarad javnosti da kažem, zarad onih koji dolaze – mene da plaše medijima i parama, grdno su se prevarili.
Kroz najgore medijske kampanje, zverske medijske kampanje smo prošli u izbornoj kampanji. To zverima nije bilo namenjeno, ono kroz šta su prošli članovi SNS, pre svega Tomislav Nikolić i ja u to vreme. Pišite šta hoćete, radite šta hoćete, ali to da pretite i da šaljete signale državi na takav način da vi možete sve jer kontrolišete novine, jer kontrolišete televizije, i to je u redu, signal smo razumeli. Hvala vam, poštovani prijatelji. Ima nas koji se nismo uplašili i koji ćemo znati da vam odgovorimo na te signale.
Što se tiče gospodina Krkobabića, takođe bih vas zamolio da sačekamo, pošto mislim da on nije ovde, da vidimo njegove rezultate, da vidimo da li će rezultati u narednom periodu biti bolji ili lošiji, pa po tome da sudimo.
Mislim da je pred nama veoma važna operacija na koju smo primorani, o kojoj je juče govorio gospodin Dinkić, veoma važna operacija između "Nove Agrobanke" i "Poštanske štedionice". U tom smislu su značajnu ulogu odigrali i Jovan i Milan Krkobabić. Ukoliko to uspemo da završimo, skinućemo s vrata narodu velike muke i velike nedaće, a do kojih nismo doveli mi, niti bilo ko od tih ljudi, već oni koji su upravljali pre nas.
U svakom slučaju, vama se zahvaljujem na prilici da kažem o nečemu što nisam imao priliku da izgovorim ranije, a vi samo razmislite koliko je teško da neke od stvari koje sam izgovorio izgovorite, jer dobro znate i političku i socijalnu situaciju u Srbiji, dobro znate raspored moći u Srbiji, ali onda vam time govorim dovoljno jasno i dovoljno precizno kolika je opredeljenost Vlade da korupciju i kriminal drži na nultoj toleranciji, ali i da uradi nešto za građane Srbije.
Nismo mi ovde da bismo bili na vlasti, da bismo imali tašnu i mašnu, to smo sve svi mi zajedno kao i vi imali već mnogo godina, tu smo zbog promena. Ako možemo, uradićemo nešto. Ako ne možemo, onda dođite pa probajte vi da napravite. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

S obzirom da ste postavili pitanje o budžetu, samo par reči mi dozvolite da kažem.
Zaboravite na vreme kada je budžet sastavljala Demokratska stranka. Za početak, prva promena je u tome što je budžet usvojen danas, a danas je 25. oktobar. Danas nije 15. decembar, danas je 25. oktobar. U čemu je razlika? U tome što naša Vlada poštuje vas, gospodine Đuriću, i sve poslanike Skupštine Srbije, uključujući i poslanike DS. Imaćete skoro mesec dana da budžet detaljno pročitate, jer on je zaista najvažniji državni finansijski dokument. Nećemo ući u raspravu o budžetu pre 20. novembra, to mogu sada da vam najavim. Ne želimo na brzinu da usvajamo najvažniji državni finansijski dokument. Želimo da vam damo dovoljno vremena da dobro iščitate, da nas dobro iskritikujete. Spreman ću biti da prihvatim sve vaše dobronamerne i konstruktivne primedbe i sugestije oko budžeta.
Možda vam zvuči čudno, ali to je istina, mi ćemo prepoloviti budžetski deficit. To sam obećao vama, narodnim poslanicima, i građanima Srbije. Nova Vlada je donela sa ovim budžetom i drugi deo plana ukupne fiskalne konsolidacije. Ukupan budžetski deficit iznosiće u Republici 3,3% BDP, jer će rashodi rasti samo 4,4% nominalno, odnosno biće oko 5% realno niži nego u ovoj godini, dok će prihodi zbog zakona koji smo već usvojili u Narodnoj skupštini, kao i nakon usvajanja Zakona o porezu na dobit preduzeća, biti oko 5% realno veći.
Šta smo radili? Napravili smo balans između nužne štednje na neproduktivnim rashodima i podsticaja za razvoj poljoprivrede, pre svega, a zatim i perspektivnog dela privrede i infrastrukture i obezbedili smo rast na socijalnoj zaštiti. Prvi put imamo situaciju da smanjujemo tekuće troškove na kupovinama roba i usluga, a povećavamo kapitalne investicije, ono što učite u udžbenicima da je model kako treba praviti budžet. Za razliku od rebalansa, za koji sam unapred rekao da nije moj budžet, da je to knjiga koja je bila već 80% napisana, ja kao ministar finansija u našoj Vladi preuzimam punu odgovornost za ovaj budžet. Veoma sam zadovoljan i zahvalan našim ministrima što su danas jednoglasno podržali usvajanje budžeta i što ćemo svi zajedno kao tim da ga sprovodimo.
Naši razgovori sa Misijom MMF se odvijaju, nakon što smo se gospođa Tabaković i ja vratili iz Tokija, svakodnevno. Juče me je zvala, dok sam bio ovde u Skupštini na pauzi, gospođa Murgasova koja vodi Misiju MMF za Srbiju i najavila dolazak u novembru Misije MMF. To će biti prva zvanična, jer ono je bila tehnička, misija koja će doći u Beograd posle prekida aranžmana sa prethodnom Vladom.
Razumem da postoji sumnja i vas poslanika opozicije i MMF u to kako smo budžet sastavili, međutim, ne bi došli u Beograd, verujte mi, da nismo napravili dobar budžet. Oni su mi rekli nešto što nisam u svojoj karijeri doživeo, da smo možda preterano smanjili budžetski deficit i da bi možda bilo bolje da on bude umesto 3,6% na konsolidovanom nivou oko 4%. Mi pričamo oko 0,4% mogućnosti da malo podignemo čak i deficit.
Šta to znači? To znači da će budžetski deficit u svakom slučaju biti, ne možda ovih 100 milijardi dinara koliko smo prvo mislili da možemo da smanjimo, ali biće 90 milijardi dinara manji u odnosu na ovu godinu.
Što se tiče garancija, zaboravite i na onu praksu prethodne Vlade da sve i svašta stavlja u garancije, uključujući i garancije za likvidnost "Srbijagasa", o kojima ste vi pričali. Dakle, neće biti nikakvih garancija u budžetu za 2013. godinu za likvidnost bilo kom javnom preduzeću. Šta to znači – objasniću vam.
Inače, iznos garancija koji će biti predviđen budžetom za ovu godinu je pet puta niži od iznosa garancija predviđenog u budžetu za ovu godinu. Zašto? Zato što ne želimo da dajemo garancije za sve i svašta, kako se kome prohte, već samo za ono što su u državi prioriteti. Šta su državni prioriteti? Infrastruktura, uključujući i saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Dakle, daćemo garancije Kineskoj Eksim banci za nastavak izgradnje i Kostolca, ali i za tri autoputa u Srbiji. To su jedan u Vojvodini od Novog Sada tunelom kroz Frušku goru, preko Rume, preko Šapca do Loznice. Autoput od Beograda do Ljiga, znači Koridora 11 i tzv. Moravskog koridora, odnosno autoputa od Pojata do Preljine.
Takođe, su tu i garancije odnosno zaduživanje kod Evropske investicione banke, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj za druge važne pravce. Kao i kredit kod Ruske federacije i to dvostruki milijardu dolara za budžetsku podršku i 800 miliona dolara za Železnicu, za razliku od prethodnog perioda ovaj kredit će postati vrlo brzo aktivan, već do kraja ove godine treba prvi projekat konačno da krene da se realizuje.
Dakle, što se tiče garancija za javna preduzeća. Tri javna preduzeća u ovom trenutku posluju neodrživo i mora da se promeni njihovo postojanje. Imamo apsolutni konsenzus u Vladi da se to učini. Prvo je JAT koji je tražio u svom dopisu garanciju za 35 miliona evra za tekuću likvidnost koju smo mi odbili, zato što ne želimo da finansiramo stari JAT. Hoćemo da napravimo novi JAT koji bi bio bez dugova. Da iskoristimo konačan stari ugovor sa "Airbus" i da oni kupe 12 novih aviona, da obnove flotu, ali da onda rade profitabilno. Dakle, nema garancija za tekuću likvidnost za JAT, ali zato ima naš plan da napravimo moderni, novi JAT.
Takođe, gospodin Bajatović i ministarka Mihajlović i ja apsolutno se slažemo da je nemoguće i loše raditi na način kako je prethodno Ministarstvo finansija teralo "Srbijagas" da radi, a to je "drži vodu dok majstori odu", to je jedan od principa. Guraj pod tepih probleme i dugove. Dakle, princip rada je bio sledeći. Držite nerealno cenu gasa, subvencionišite time i one koje treba i one koje ne treba. Dakle, subvencionisati one siromašne koje treba, ali one koje ne treba to su oni koji mogu da plate ekonomsku cenu, a Vlada će vam davati garancije za uzimanje kredita za likvidnost od poslovnih banaka radi finansiranja tekuće likvidnosti.
Takvih kredita je u poslednjih četiri godine odobreno u ovoj skupštini naravno na zahtev tadašnjeg Ministarstva finansija negde oko 800 miliona evra. Ko će te kredite da vrati? To je pitanje, koje vi ispravno postavljate, ali mi ne želimo da više pravimo novih takvih dubijoza nego do nove godine će se koristiti, vi ste pominjali ove ratifikacije za ovu godinu, kad smo radili rebalans rekli smo i ljudima u "Srbijagasu" i dogovorili se sa ministarkom energetike, do kraja godine nastavljamo samo po starom, a onda menjamo tu pogrešnu politiku jer nova godina je novi početak. Novi početak iza JAT, "Srbijagas", ali i za "Galeniku".
Prethodno Ministarstvo finansija je uspelo da nagomila ogromne dugove koji su činili tzv. kvazi fiskalni deficit. Znači, kvazi fiskalni deficit nikada nije ni predstavljen vama narodnim poslanicima ovde u Skupštini, nego se samo govorilo o budžetskom deficitu. Šta je to kvazi fiskalni deficit? To su docni, odnosno dugovi državnih organa javnih preduzeća prema privatnom sektoru ili prema nekim drugim dobavljačima. Oko 25 milijardi dinara se duguje farmaceutskoj industriji. Duguje se oko sedam milijardi dinara putarima. Duguje se oko dve milijarde dinara pravosudnim organima. To su sve dugovi koji su gurani pod tepih, a mi ne želimo ništa da guramo pod tepih, hoćemo da sve bude pod svetlošću ovih reflektora u ovoj skupštini i naravno da građani to vide i to ćemo da rešimo. Kako ćemo rešiti to? Ne tako što ćemo sada vratiti te dugove i platiti te dugove koji su prethodnici napravili nego što ćemo istovremeno napraviti i sistem koji će zabraniti, sprečiti gomilanje tih dugova u budućnosti.
Na koji način pravimo taj sistem? Tako što smo slušali već godinu, dve dana opravdane zahteve privrednika da konačno država postane generator likvidnosti privrede, a ne generator nelikvidnosti, kao što je to danas. Predložićemo vama narodnim poslanicima zajedno sa budžetom za 2013. godinu zakon o redovnosti plaćanja gde će maksimalni rok za plaćanja biti 60 dana između privatnog sektora, a samo 45 dana za plaćanja države prema drugima.
Mi hoćemo da pokažemo da disciplina finansijska mora da počne od države. Država će imati kraće rokove za plaćanja od privatnog sektora. Za sve će važiti 60 dana, a samo za državu 45 dana, maksimalni rok plaćanja od momenta preuzimanja ugovora. Vi ćete videti jednu veliku novinu u budžetu za 2013. godinu, to su članovi koji prate izvršenje budžeta na način da spreče stvaranje docni kako u republici, pokrajini, tako i na lokalu.
Dakle, naš trezor će pratiti kako se izvršava budžet i za robe i za usluge i prioritet se mora dati izmirivanju komunalnih troškova. Sramota je da država duguje za struju. Priznajem da je sramota u ime nekoga ko vodi Ministarstvo finansija iako nisam odgovorna za prethodnih šest godina. Sramota je da se ne plaća struja od strane države. Kako da očekujemo da građani plaćaju struju ako država to ne plaća. Sada zabranjujemo ministrima i ministarstvima, ali i lokalnoj samoupravi i pokrajini da mogu da plate bilo koju drugu obavezu sa roba i usluga ukoliko prethodno nisu izmirili sve materijalne troškove, da ne bi pravili docni.
Takođe, u ovom predlogu zakona biće predviđene i novčane kazne kako za ministre tako i za direktore javnih preduzeća, za gradonačelnike, za pokrajinsku Vladu ukoliko se izigrava zakon o ograničenom roku plaćanja. Dakle, naša ideja je, sanirati prethodne dugove i uvesti red i disciplinu za nove stvari.
Ministarka zdravlja već prva tri meseca radi na tome zajedno sa nama kako da rešimo problem farmaceutske industrije. Problem je u tome što bolnice danas rade posao koji ne bi trebao da bude posao bolnice, a to je da vrše kupovinu lekova i drugog materijala, umesto da se uvedu centralne javne nabavke u Fond za zdravstvo.
Očekujemo i imamo punu podršku i Ministarstva zdravlja i Svetske banke da kroz centralizaciju javnih nabavki u zdravstvu, odnosno zabranom bolnicama da ubuduće one nabavljaju lekove uštedimo 20% sredstava. Dakle, ideja je da vratimo prethodne dugove, ali da sprečimo stvaranje novih.
U svemu ovome kao što vidite prepliću se ingerencije ministara iz različitih političkih stranaka. Ovo može da uspe jedino uz pun konsenzus. Mi ga imamo. Uveren sam da ćemo uspeti.