Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Milenić.

Hvala vam.
Mislim da je važno razumeti, uz čestitke koleginici Čomić na kreativnosti koju je sama nazvala ekstremnom u formulaciji amandmana, jer nakon kritike u načelu gde je Predlog zakona iskritikovan sada je svaki član pojedinačno predložen za brisanje što jeste originalno i efektno. Argumentacija sa formalno-pravnog stanovišta, čini mi se za suštinu ove rasprave, malo stavlja u senku ono što je zapravo centralna tema, a to je finansijski i ekonomski karakter problema o kojem govorimo. Ako pretpostavimo da ovoga zakona nema, a dakle ni predmetnog člana o kojem govorimo, mi znači zagovaramo koncept – neka samo teče ono što je država prepoznala kao jedan težak, ozbiljan problem u finansijskom sektoru koji preti da destabilizuje ceo ekonomski sistem. A to neka samo teče, to bi valjda trebalo da znači – neka oni koji su imali poverenja u državne banke sami snose rizik svog neodgovornog poverenja u državi. To bi delovalo krajnje neozbiljno kao poruka Vlade javnosti. Zato mislim da je ovo upravo trenutak preuzimanja odgovornosti države pred najslabijim deponentima, koji su fizička lica, lokalne samouprave, mala i srednja preduzeća kojih ima 250.000. U slučaju "Agrobanke" broj ljudi kojih se taj problem tiče je mnogo veći.
Ne zaboravite da se u slučaju gde su preduzeća deponenti problem tiče svih zaposlenih u tim preduzećima, kao i gde su lokalne samouprave deponenti da je to problem koji se ne može ne odraziti na sve građane tih lokalnih samouprava. Čini se da je taj perfekcionizam jurističke prirode, slažem se, opravdana tema za poslaničku i političku kreativnost, ali da se ni u ovom slučaju, kao i u slučaju drugih amandmana karaktera – briše se, zamagljuje ono što je stvarna odlučnost Vlade i što zavređuje podršku ukupne javnosti, pa i Narodne skupštine Republike Srbije, da se u jednom specifičnom slučaju koji je društveno patološki zaustavi destabilizacioni trend i zaštite oni najslabiji od koruptivnog interesa krupnih kojim je zapravo šteta i načinjena.

Hvala.
Reč ima gospođa Čomić, pravo na repliku. Izvolite.

Radujem se uvek kada ima argumenata kojima se osporavaju argumenti kojima branim ideju o tome da se član briše. Na kraju izlaganja koje smo imali prilike čuti kaže se da se zamagljuje pravi karakter Vlade. Znate, posao opozicije je da otkriva pravi karakter Vlade. Što se mene tiče, to je posao i vladajuće većine i dosad sam to često radila na veliko nezadovoljstvo onih koje sam podržavala, ali takva mi priroda.
Dakle, osporiti da se zahtevom za vladavinom prava i za primenom zakona koji su na snazi u pravnom sistemu Republike Srbije zamagljuju prave namere Vlade, pokazuje ili nedostatak argumentacije ili volju – ček da joj nešto kažem, izgleda da je jako u pravu, pa malo da joj osporim. Tome se jako radujem.
Finansijski i ekonomski karakter bilo kojih zakona ne može biti opravdanje da biste naštetili, napravili pravno nepromišljeno narušavanje sistema zakona koji su na snazi. Osim toga, u argumentaciji kojom pokušava da se ospori moja argumentacija za brisanje člana 4. kaže se – da pustimo stvari da idu svojim tokom. Ni slučajno, zakoni koji regulišu šta se radi u slučajevima kada se dogodi u finansijskom tržištu bankarskom, odnosno u pravnom sistemu Srbije "Agrobanka" su na snazi i vrlo su jasni.
Ponoviću još da bi ovde sa posebnim zanimanjem bio dočekan zakon koji se odnosi na "Agrobanku", taj jedan zakon za koji Skupština daje saglasnost, ali se to nije desilo. Dakle, mi otkrivamo pravu nameru Vlade da radi bez nadzora i kontrole Skupštine i da sprovodi potpuno samovoljno sve ono što smatra da je dobro u finansijskom tržištu. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Ovog trenutka sam Predlog zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, na osnovu člana 1. Predloga zakona, ne odnosi se na jedan slučaj. To da li je volja da se odnosi na jedna ili dva slučaja, to je drugo pitanje. Ali, ono što sada piše ovog trenutka u članu 1. Predloga zakona ne govori se o jednom slučaju. Tu polemišem sa gospodinom Milenićem koji je, izjašnjavajući se o predlogu amandmana na član 4, pomenuo na šta se odnosi ovaj zakon.
Srećan sam što su oni koji su pratili moju diskusiju, kada sam se javio za reč u toku rasprave u načelu, primetili da u članu 1. nema pominjanja kontrolnog učešća, već samo direktnog ili indirektnog učešća od strane države Srbije, odnosno AP. Dobro je što je upravo na tom fonu Odbor za finansije na neki način izvršio korekciju, odnosno predložio korekciju Predloga zakona.
Gospodine Mileniću, ukoliko to bude usvojeno i bude postalo sastavni deo predloga teksta, sastavni deo Predloga zakona, tada možemo da govorimo o jednom ili dva slučaja. Ovog trenutka još uvek, do sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ili do eventualnog izjašnjenja samog predstavnika Vlade na Odboru za ustavna pitanja, ili ukoliko je stiglo takvo izjašnjenje, ovog trenutka to još nije sastavni deo Predloga zakona.
U tom smislu, smatram da je diskusija svakog od nas i svakog ko je učinio napor da predloži određeni amandman u cilju poboljšanja teksta zakona trud da se pokuša na određeni način doprineti boljem tekstu zakona.
Konkretno, opet se vraćam na vašu diskusiju da li se odnosi na jedan, dva ili više slučajeva, vi ste videli da i u predlogu amandmana Odbora za finansije Narodne skupštine, u pogledu amandmana pod rednim brojem VI na član 17. u obrazloženju se iznosi kako se primena Predloga zakona odnosi samo na ograničeni broj banaka prenosioca koje mogu biti samo banke u kojima Republika Srbija ima kontrolno učešće, ukoliko bude bio usvojen amandman Odbora na član 1. ili ukoliko postane sastavni deo.
U tom smislu, mi ovog trenutka imamo jedan predlog, a šta ćemo imati za pet ili šest minuta kada Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da mišljenje i ukoliko postane sastavni deo, onda razgovaramo o drugom ili donekle korigovanom tekstu Predloga zakona.

Hvala.
Reč ima gospodin Milenić, pravo na repliku. Izvolite.

Nema nikakve sumnje da je već odredbom da je reč o tzv. državnim bankama sužen obim na koji se pojmovi ovog zakona odnose, na koji deo bankarskog sistema zemlje. Po elementarnom logičkom principu, svakim dodavanjem sadržaja novih odredbi, kao što sad vi pohvaljujete amandman Odbora za finansije, uvećanjem opisa predmeta na koji će se zakon odnositi sužava se njegov obim, tj. smanjuje se broj onih banaka na koje se zakon može primeniti. To je savršeno nesporno, kao što je, čini se, tu ključ zbog čega ne stoji prigovor da zakon nije u skladu sa pravnim poretkom zemlje u kojem se ova materija reguliše. Ne, on samo specifikuje jednu oblast i jednu specifičnu situaciju u kojoj ima da važi, a ne ugrožava generalnog poredak nad temom bankarskog sektora i finansijskog poslovanja u Srbiji. To je jako važno razumeti.
Međutim, opet kažem, čini se da te jurističko logičke perfekcije zaista jesu u funkciji zamagljivanja političko-ekonomsko-finansijske suštine motiva i razloga za donošenje ovakvog zakona, jer je ta vrsta politike, u kojoj se ne želi demonstrirati odlučna odgovornost države za stanje u ovom slučaju javnih finansija ili raspoloženja građana prema onome što su javni poslovi, zaista u jednom trenutku rezultovala politikom u kojoj se činilo da je na nebu iznad Srbije napisano – na rasprodaju i da su svi pozvani da mehanikom najličnijih egoizama razgrabe šta se ima razgrabiti, a onda valjda da idemo gde ko stigne, pri čemu bi verovatno neki bili u prilici zaista i da odu, ali najšira javnost nema motiva da u napuštanju zemlje i u grabežu i pljačkanju otadžbine traži razlog za svoju politiku.
(Predsedavajuća: Molim vas, isteklo vam je vreme.)
Ovo je zakonski predlog koji tome staje u kraj. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po replici. Izvolite.

Vidite, u jednom delu bih mogao da se složim, ali u drugom delu niste u pravu. Gde niste u pravu? Predloženim amandmanskim izmenama Odbora za finansije, u jednom delu se sužava, a u drugom delu se proširuje određena nadležnost. Naime, upravo u tome što smo diskutovali, da li se odnosi samo na banke gde država ima kontrolne učešće i to je u radu, to je suženo. Ali, ukoliko se prihvati amandman odbora to je za razliku od osnovnog teksta u kojima se kaže da Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, dodaje se – "odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina". Znači, preciziramo na još jednu od naše dve autonomne pokrajine.
Nisam siguran da u samom tekstu zakona možemo da iznosimo ukoliko imamo dve autonomne pokrajine u Ustavu Republike Srbije da nešto unosimo kao autonomnu pokrajinu. Možemo eventualno autonomnu pokrajinu, ali ne AP Vojvodine. Nije valjda da se odričemo naše južne pokrajine?
Znači, sada idem na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji počinje u 11,00 časova da iznesem stav, da ne možemo da izdvajamo jednu autonomnu pokrajinu, a da druge autonomne pokrajine nema. Ili se možda nešto novo desilo u proteklom periodu, pa postoji neki razlog koji ne zna Narodna skupština da stoji samo AP Vojvodine bez druge pokrajine. Izvinjavam se, ali mislim da sam bio dovoljno jasan.