Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, određuje pauzu od 10 minuta. Čekamo izveštaj nadležnog Odbora za finansije, koji je predlagač amandmana.
(Posle pauze.) 10.20-10.30
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Ljubica Milošević, Bajro Gegić, Enis Imamović i Emir Elfić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Mlađana Dikića, ministra finansija i privrede, prisustvuje i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad pretresom u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O PREUZIMANjU IMOVINE I OBAVEZA ODREĐENIH BANAKA RADI OČUVANjA STABILNOSTI FINANSIJSKOG SISTEMA REPUBLIKE SRBIJE
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Čomić, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš, Karolj Čizik, Olgica Batić, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Dejan Mihajlov, Milica Radović, Milan Lapčević, Gorica Gajić, Teodora Vlahović i Nenad Popović, kao i amandmane koje je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste izveštaj Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik, pisanim putem povukli su amandman koji su zajedno podneli na član 10.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 1. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, na član 2. amandman je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Gordana Čomić, zajedno narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik i zajedno narodni poslanici Jovan Palalić i Miroslav Petković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zbog čega je odbijen amandman koji smo podneli moj uvaženi kolega Miroslav Petković i ja je zaista neverovatno. Žao mi je što ovde nema ministra ili nekog od predstavnika Vlade da nam to objasni. Kaže se – amandman je odbijen zato što nije zasnovan na validnim argumentima. Znate šta, ako vi ponudite jedan amandman i date obrazloženje, sasvim sigurno odbijanje tog amandmana zaslužuje mnogo više rečenica od toga da li je neki amandman zasnovan na validnim argumentima ili nije.
Osim toga, tvrdi se da bi podnošenje ovog amandmana izazvalo negativne posledice po finansijski sistem Republike Srbije. Da još jednom ovde pojasnimo pozicije koje ima naša poslanička grupa u odnosu na ono što je iznela Vlada Republike Srbije i ministar. Mi smo u načelnoj diskusiji vrlo jasno rekli da je neophodno da sve zloupotrebe koje su se desile u "Agrobanci" budu ispitane, da se utvrdi odgovornost posebno predstavnika državnih organa, koji su imali obavezu da vrše nadzor nad radom "Agrobanke" i predstavnika NBS, u Ministarstvu finansija, ali i onih koji su predstavljali državu u "Agrobanci". Takođe, smatramo da je važno da država nađe načine da zaštiti interese građana kada je već došlo do svih ovih zloupotreba i ovih problema.
Ono gde se mi razlikujemo u odnosu na Vladu i Vladin predlog jeste da mi smatramo da ne treba zbog jednog ovakvog slučaja suspendovati čitav pravni sistem koji se odnosi na finansijsko poslovanje i bankarski sektor zbog jednog pojedinačnog slučaja. Naš predlog je bio da se, a razumemo da se moralo učiniti da se saniraju posledice i zaštite građani, donese poseban zakon koji bi se odnosio na "Agrobanku", a da se nakon toga za sve one slučajeve koji su već ukazani kao potencijalni, "Razvojna banka" i svi drugi, uđu u normalan pravni kolosek i primenjuju se važeći zakoni. Ne možemo da prihvatimo da se zbog jednog pojedinačnog slučaja donosi zakon gde se faktički suspenduje ceo pravni sistem.
Znate šta, može da se stvori opasan presedan da se u nekim drugim oblastima, kada se vidi da je ovo način rešavanja problema, jer su postojale zloupotrebe, jer su postojali problemi, neki drugi ministri dođu ovde i predlažu i sutra neko može da kaže zbog neke škole, gde su direktori, školski odbori vršili zloupotrebe, donećemo zakon da ćemo suspendovati ceo sistem, pa će direktore, rektore i sve druge u raznim institucijama postavljati Vlada.
Možemo da stvorimo veoma veliku opasnost i probleme po funkcionisanje pravnog sistema. Tome se protivimo. Smatramo da ima načina kako da se reši ovaj problem. U svakom slučaju ovaj problem nije od juče. Kao što je rekao ministar Dinkić njega je bivši ministar finansija upoznao već na početku sa ovim problemom i mislim da je tada već trebalo ući u postupak koji predviđa Zakon o bankama.
Da kažem još jednom na kraju, smatramo da je trebalo potpuno drugačije postupiti, doneti poseban zakon. Mislim da niko u Narodnoj skupštini ne bi imao protiv toga ništa. Svi razumemo da država treba da zaštiti interes građana, a da se nakon toga krene u postupak rešavanja svih onih problematičnih banaka sa državnim kapitalom.
Naravno, želeo bih još jednu stvar da kažem, to je ministar pomenuo, ali nekako je promaklo, vrlo je zanimljivo, pošto "Agrobanka" nije bila državna banka, 20% državnog kapitala je bilo u toj banci, kako je moguće da 80% kapitala tj. predstavnika drugih akcionara nisu znali šta se događa? Vrlo je važno ispitati da li su njima na skupštinama, Upravnom odboru gde su obično sedeli predstavnici Izvršnog odbora dostavljani lažni podaci ili su oni i te kako znali šta se događa kada su plasmani u pitanju? Osim toga predstavnici države imali su obavezu da izveštavaju i Vladu. Tu su predstavnici stranaka koje su bile u prethodnoj Vladi, pa nadasve pitanje – da li je moguće da ni na jednoj sednici Vlade se o ovome nije razgovaralo? Ne možemo da zamislimo da se o tome ćutalo. Ispada da predstavnici države u Upravnom odboru nisu izveštavali Ministarstvo finansija. Ministar finansija je ćutao i niko ništa nije znao. Ubeđen sam da se znalo, ali da se zbog odnosa u tadašnjom Vladi o tome ćutalo i sada se ta afera otvorila.
Prema tome, još jednom da zaključim, neprihvatljivo je ovakvo odbijanje i obrazlaganje koje smo dobili. Ne može se po ovakvim pravnim standardima, validni dokumenat, odbijati jedan amandman koji je suštinski jer se protivi suspendovanju čitavog pravnog sistema u ovoj oblasti. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić.

Samo da kažem da smo nakon rasprave u načelu o ovom zakonu najavio da ćemo podneti inicijativu skupštinskom Odboru za finansije da se neki amandmani danas predlože. Skupštinski Odbor za finansije je na naš predlog podneo nekoliko amandmana. Jedan od njih je da se ograničava rok trajanja ovog zakona na dve godine, kao što sam rekao na kraju onog dana kada smo raspravljali da ne bi bilo sumnje da se ovim zakonom želi trajno uticati na ubrzanje ove procedure i derogiranje zakona u redovnoj proceduri kako bi mogli da spasimo depozite banaka sa kontrolnim i drugim državnim učešćem. Ograničili smo rok primene zakona na 31.12.2014. godine amandmanom skupštinskog odbora koji je donet na inicijativu Ministarstva finansija i privrede.
Takođe, da bi se izbegla dilema na koje se sve to banke odnosi suzili smo definiciju u članu 1, tako da se ovaj zakon odnosi samo na one banke gde RS odnosno AP Vojvodina imaju kontrolno učešće, gde imaju većinsko učešće. Ne može se odnositi npr. na banke gde Republika ima pola posto kapitala nego samo gde ima kontrolno Republika ili pokrajina.
Takvih banaka ima nekoliko i želeli smo da ovim zakonom damo mogućnost da za slučaj problema možemo da reagujemo kao i u slučaju "Nove Agrobanke" prenosom depozita imovine na banku primaoca. Samo toliko kao objašnjenje. Hvala.

Hvala.               
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Član 3. ovog zakona na koji je predložen amandman da se briše glasi: "na preuzimanje i u skladu sa ovim zakonom ne primenjuju se Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Zakon o osiguranju depozita, Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje sa u članu zakona navedenim brojevima Službenog glasnika RS gde su ti zakoni objavljeni, a time stupili na snagu."
Argumentacija zašto ovakav član zakona trebala bi da bude nesporna za Narodnu skupštinu jer glasanjem za ovakav član Narodna skupština daje svoja ovlašćenja Vladi da odlučuje koji će zakoni biti na snazi, koji neće biti na snazi i to u pojedinačnim slučajevima. Razumem ideju predlagača da mu smetaju zakoni na snazi, a onda je procedura da se traže izmene i dopune zakona koje predlagaču zakona smetaju da bi obavio u finansijskom sektoru ono što ima za plan. Očigledno je dovoljno pisanje ovakvog člana za sumnju da ne postoji većina u ovoj skupštini za izmene i dopune ovih zakona. Nažalost, izgleda da će biti većine za glasanje o neprimenjivanju zakona koji inače ostaju na snazi.
Problem sa, neću reći pravnim nasiljem, ali pravnom nepromišljenošću kod ovakvih predloga zakona je što kada jednom takvo šta Skupština uradi kakva će biti argumentacija za sledeći put kada se pojavi neko ko smatra da posao koji je zamislio može da se obavi bez nadzora i kontrole tako što neki članovi zakona, odnosno tako što će Skupština odlučiti da se ne primenjuju neki zakoni.
Ne želim da ulazim u ocenu ustavnosti ovakvih odredbi. O tome će naravno odlučivati Ustavni sud nakon podnete inicijative da se proceni ustavnost odlučivanja Narodne skupštine da se jednim zakonom odlučuje o neprimenjivanju drugih zakona, pogotovo što ne postoji potreba, jer je i Vlada RS i Narodna skupština nadležna za zakon koji se odnosi na rešavanje problema jedne banke koji može da bude u kratkom roku, koji može da bude predložen svima nama i da mi o tome odlučimo nestavljajući u opasnost neprimenjivanje bilo kojih drugih zakona.
Jasno je iz rasprave u načelu, a i sada iz rasprave u pojedinostima da se to nije želelo uraditi zato što je ovaj zakon trebao da posluži kao metafora za ono što se u narodu kaže "ćerku grdi, a na snaju se srdi" i amandman za koga smo čuli da je predložen na Odboru za finansije upravo o tome govori. Dakle, nije u fokusu rešavanje problema "Agrobanke" koje je nesporno, nego je u fokusu pokušaj naknadnog rešavanja nakon neuspelih dogovora o rešavanju druge banke "Razvojne banke Vojvodine". Kada zakonodavac nama predlaže članove zakona mi vrlo pažljivo čitamo sve članove tih zakona pažljivo gledajući na koji način će svaki od članova da proizvede posledice na fizička lica, na pravna lica, na pravna društva, na pravno gledište o tome šta se to dešava u zakonodavno-pravnom sistemu RS i ovo je bio razlog zašto ja podnosim amandmane koji inače nisu uobičajeni, kojima nisam sklona, ali ekstremni predlozi zahtevaju ekstremna sredstva da se član amandmana briše jer ne vidim kako može drugačije da se popravi volja predlagača zakona da ovim zakonom stavi van snage i van primene zakone koji inače ostaju na snazi i koji važe za oblast o kojoj je reč.
Argumentacija o vremenu, o tome da li može ili ne može da se stigne, argumentacija o tome da taj pojedinačni zakon koji bih ja vrlo pažljivo pročitala da je ovde unet u Skupštinu i da bi se odnosio na rešavanje problema "Agrobanke" i "Nove Agrobanke" kao jedinstvenog slučaja, ne bi bilo razloga ako je pažljivo napisan da se amandmanskim popravkama ili bez njih dočeka vrlo pozitivno. Dakle, argumentacija da se to više nije uradilo zato što nije bilo vremena očigledno ne stoji. Nije se uradilo zato što nije postignut dogovor da se to uradi sa još najmanje jednom bankom, pa se pokušava ovim zakonom to propisati kao da je volja koja proističe iz volje Skupštine.
Zašto kažem da argumentacija o vremenu ne stoji? Zato što je takav zakon, da je predložen za stavljanje van snage, zakon koji sam citirala, vrlo lako proveriti, da se ima vremena, sa zakonom koji se odnosi samo na slučaj "Agrobanke", "Nove Agrobanke". Skupština ostaje u svojim ustavnim ovlašćenjima i sva sredstva kontrole i nadzora ostaju u rukama narodnih poslanika.
Druga vrsta argumentacija koja je takođe bila netačna, ako je neko raspoložen volela bih da se to u brojkama malo bolje razloži, je da se radi o bankama koje zauzimaju strašno mali broj u finansijskom tržištu. Navedeno je nekoliko procenata, 1,23, 0,5, 0,72 i odmah iza toga ide rečenica da se sa tako malim učešćem u finansijskom tržištu nenaplativost kredita, u bilo kom procentu, istovremeno diže ukupan procenat na 20%. Moguće je da takve oprečne rečenice prođu kod ljudi koji ne slušaju pažljivo, a kod nas koji pažljivo slušamo takva oprečna rečenica upućuje na to da ili se namerno obmanjuje Narodna skupština takvom tvrdnjom. Vrlo mali procenat učešća na finansijskom tržištu, a visoka nenaplativost proizvodi ogroman efekat na sve druge banke koje zauzimaju ostali deo finansijskog tržišta. Dakle, ili se ne želi govoriti o činjenicama ili se, što je mnogo veći problem, činjenice ne znaju.
Ostajem čvrsto pri stavu da prihvatanje člana 3, glasanjem za njega u ovakvom tekstu, mi šaljemo poruku da nam je potpuno svejedno koji će od zakona koji su na snazi u Republici Srbiji, odlukom ove skupštine, ko god ovde sedeo, ko god bio vladajuća većina, opozicija, biti poštovani, a koji neće. To ne može da bude dobra poruka ni za jedan zakon, ni za jednu Vladu, ni za jednu vladajuću većinu ili opoziciju. Koristila sam vreme poslaničke grupe, nakon dva minuta koje imam za amandman. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da će Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održati sednicu danas, 26. oktobra 2012. godine, u 11,00 časova u sali I u Domu Narodne skupštine.
Narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik zajedno su podneli amandman kojim predlažu dodavanje novog člana 3a.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Zahvaljujem.
Dali smo predlog da se doda član 3a iz razloga što smo želeli da precizno i jasno definišemo ko može da bude banka prenosilac. U Zakonu o bankama je jasno definisano da to može da bude banka koje je prema toj formulaciji znatno podkapitalizovana ili kritično podkapitalizovana banka. Mislim da se na taj način jasno formuliše u kom slučaju ovaj zakon može da se primeni. Ukoliko se to ne definiše na precizan način, plašim se da bi onda to moglo da bude predmet rešenja za preuzimanje banaka koje možda nisu u situaciji, nego mogu biti proizvod proizvoljnog odlučivanja. Oni koji daju takav predlog u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti, iako sada čujemo da će zakon biti oročen do 2014. godine. Naš amandman je bio u smislu toga da bi se jasno definisali kriterijumi kada ovako nešto može da se primeni. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Član 4. u osnovnom tekstu zakona glasi: "Preuzimanje se vrši ugovorom o preuzimanju celokupne ili dela imovine i obaveza, u daljem tekstu – Ugovor o preuzimanju, zaključenim između banke prenosioca i banke koja preuzima celokupnu imovinu ili deo imovine i obaveza, u daljem tekstu – banka preuzimalac."
Drugi stav člana 4. – preuzimanje celokupne ili dela imovine banke za posebne namene i banke pod administrativnim upravljanjem vrši se Ugovorom o preuzimanju zaključenim između Agencije, kao prenosioca, i banke preuzimaoca.
Moj predlog je da se taj član briše. Evo argumentacije zašto. U članu 3. se tvrdi da se ne primenjuje Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Članom 4. daju se nalozi Agenciji za osiguranje depozita na osnovu ovog zakona, a bez izmene zakona koji inače reguliše rad Agencije za osiguranje depozita. Ne može oba. Morate se odlučiti ko će tumačiti, šta će biti kriterijumi da se Agencija ovim obaveže na postupanje, ako prethodnim članom kažete da se ovim zakonom ne primenjuje Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. To je prva stvar.
Druga stvar, koju smo upravo čuli, je da je podnet amandman, voljom Odbora, a na predlog Ministarstva finansija kojim se menja član 1. i u kojem se dodaje da banke u kojima Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina ima direktno ili indirektno kontrolno učešće, uključujući i banke za posebne namene. Ovde u 2. stavu niste intervenisali amandmanom. Ostaju samo banke za posebne namene. Dakle, može da se debatuje o tome, ako menjate 1. član kojim definišete na koga se odnosi. Da li to dosledno radite kroz sve članove gde se spominje banka na koju se ovaj zakon odnosi ili ne?
U članu 4. amandmanom Odbora za finansije menjaju se stavovi 1. i 2, ali ne u delu o kojem govorim. Za primenu člana 4. je i ugovor kojim treba da se preuzme celokupna ili deo imovine i obaveza. Kao i kod drugih članova gde se spominje postupanje, najveći deo članova ovog zakona u suštini nije definisan kao član zakona. Mnogo više liči na pravilnik o tome šta će da radi Ministarstvo finansija, s tim što kod pravilnika imate razrađene kriterijume o postupanju šta ko radi i na koji način, a ovde nemate. Nego imate u navedenim članovima koji imaju konflikt u sebi navođenje zakona koji ne važe, pa onda zahtevom da postupa neko definisan tim zakonom.
Zato je moj predlog da se član 4. briše. Hvala vam.