Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Nisam rekao da to nije legitimno, pa čak ni legalno, ali sam rekao da je to štetno. Druga stvar, i rekao sam to već jednom, nećemo sasvim sigurno uopšte nemamo nameru da se mešamo u bilo šta je nadležnost NBS jer NBS je nezavisna institucija i o svemu donosi odluke sama. Mešali smo se u prethodnoj fazi jer smo suvlasnik u toj banci. Republika Srbija ima tih 20% u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Na kraju, neću da dužim više pošto smo dosta pričali, naravno da pokrajina ima pravo na jednu razvojnu instituciju, ali je i mnogo ekonomski mudrije, pa čak i politički ako hoćemo da pričamo da rizik razvoja takvih razvojnih institucija snosi samo politička garnitura, a ne i svi građani koji su kroz činjenicu da "Razvojna banka Vojvodine" nije fond nego je komercijalna banka. "Razvojna banka Vojvodine" ima dozvolu za rad od strane Centralne banke kao ma koja komercijalna banka u Srbiji. Bilo bi mnogo bolje da je ona neka vrsta fonda, da ne prikuplja štednju građana jer ako se čak nešto politički plasira, nemojte da me loše shvatite, nekada u nerazvijenim područjima treba dati kredit iako možda nije isplativo, ali ne smete to da činite novcem koji prikupljate iz štednje građana, nego to mora biti fond i taj fond se može stalno subvencionisati iz sredstava pokrajine. Pokrajina kao i Republika bi trebalo da ima takva fond umesto komercijalne banke. Kada kažem komercijalna mislim na poslovnu banku u tom smislu jer je ovako preveliki rizik.
Na kraju, zašto je rizik? Građani ne idu u tu banku zato što veruju pokrajini, nego zato što ta banka daje ogromne kamatne stope. Svetska istorija bankarstva nas uči da u slučaju kamatnih stopa kod banaka najviše dolazi do izražaja jedna ljudska osobina, a to je pohlepa. Ljudi u trci za ovakvom zaradom ulažu i sa višim kamatama čak i svesni tog rizika. Razne piramidalne šeme u prošlosti drugih zemalja sveta to pokazuju. Čak kada se desi jedan primer to nije pouka za budućnost.
Kada vidite kolike su kamatne stope tamo davane i kolike se sada daju jasno je da ljudi tamo ulažu zato što hoće da dobiju veću kamatnu stopu. Zato kažem svim građanima Srbije – nemojte da gledate koja je visina kamatne stope. Sve što je u trenutku ove 2012. godine iznad 5% je sumnjivo. Kako ćete vratiti taj novac sa kamatom ako uzimate po 5%, koliko mora da se plasira da bi se to vratilo? Odgovorne i jake banke ne mogu da nude visoke kamate na štednju. Te kamate su u razvijenim zemljama simbolične – u Japanu 0,05%, u Americi 1%, u Švajcarskoj takođe, u Nemačkoj takođe. Srbija je specifična i mogu da budu više kamatne stope, ali kada je 6% ili 7% kamatna stopa, ne verujem da iko daje danas više, pa to je automatski signal da nešto nije u redu sa tom bankom, čim kroz pozive na visoke kamatne stope pokušava da privuče deponente. Tako je radila "Agrobanka" i dospela u ovu situaciju.
Tako radi i "Razvojna banka Vojvodine". Zato kažem da između njih nema razlika i da umesto da se štednja građana plasira u političkim projektima, ako ima potrebe za političkim projektima, a opet kažem imam razumevanja jer sve države imaju takve institucije, onda to nisu institucije građana koje prikupljaju štednju i depozite privrede nego se finansiraju iz budžetskih sredstava. Takva je i "Nemačka banka za razvoj" i ona ne prikuplja štednju građana. Takve su i druge razvojne banke u svetu. Čak i onaj predlog koji je prethodna Vlada dala za formiranje razvojne banke Srbije polazi od toga da ona ne prikuplja štednju građana. O tome govorim iz sasvim dobre namere.
Naš predlog je čak bio gospodinu Pajtiću da od ovoga što ostane napravi jači fond za razvoj i da ubacuje budžetska sredstva u to. Ako hoće 150 miliona evra što ih ne da u "Fond za razvoj Vojvodine", koji već postoji ili slična institucija postoji. Rizik je davati u instituciju i igrati se sa štednjom građana. Samo je u tome stvar.

Pitam narodnog poslanika Milana Lapčevića po kom osnovu se javlja.
(Narodni poslanik Milan Lapčević sa mesta: Hoću da pričam o amandmanu.)
Sačekajte molim vas.
Narodna poslanica Gordana Čomić želi reč. Po kom osnovu se javljate?
(Narodni poslanik Gordana Čomić sa mesta: Hoću da koristim vreme poslaničke grupe.)
Već ste govorili gospođo Čomić o amandmanu.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe. Što se mene tiče gospodin Lapčević ima prednost jer se prijavio ali zahvaljujem.
Zbog toga što je važno da se razjasni u razgovoru o ovom amandmanu i ono što je rečeno. Drago mi je da je ministar finansija na početku svog poslednjeg izlaganja rekao da postupci Vlade Vojvodine, postupci predsednika Vlade Vojvodine su legitimni i legalni, ali on kao ministar finansija smatra da su štetni, što je isto legitimno i legalno, ali meni pruža nadu da ćemo se razumeti pošto ja mislim da sve što on predlaže je štetno.
Šta je moguće i nelegitimno i nelegalno kada je reč o etici namera za koje treba da verujemo da su dobre kada je pitanju "Razvojna banka Vojvodine" i tematizovanje njenog statusa lošeg ili dobrog, kako god, u raspravu o zakonu o preuzimanju banaka?
Ministar finansija juče je rekao da ima zainteresovanih banaka za preuzimanje "Razvojne banke Vojvodine". Pre nego što je zakon došao u proceduru, pre nego što je danas na Vladin predlog promenjen član 1, pre nego što je uopšte procenjeno šta i na koji način, sa kojim odredbama će ovaj zakon na kraju biti usvojen.
Nisam sigurna koliko je legitimno i koliko je legalno da ministar finansija traži banke koje će preuzeti banku za koju on nema dogovor da bude bilo kakvog preuzimanja. To nije štetno. To je nezakonito. Pretpostavljam, ako je nezakonito da je onda i štetno. Nisam tu da procenjujem. Zato mi je drago što je ministar finansija uveo u razgovor da je ono što radi Vlada Vojvodine i legitimno i legalno, ali on ima procenu da je štetno. O čemu se može voditi debata.
Ako već vodimo debatu, molila bih da u bilo kom trenutku rasprave, pošto je takođe rečeno da je u pitanju sasvim jednostavan račun kada se procenjuje naplativost i da su to sasvim jednostavne brojke, i rečene su. Osam milijardi štednje u ukupnom finansijskom tržištu, 250 miliona evra ovde, a nenaplativost kod "Agrobanke" od 80% proizvodi ukupnu lošu brojku od 20%. Ako je račun jednostavan, zamolila sam vas da mi kažete kolika bi ta brojka bila, da ne postoji nenaplativost "Agrobanke" i kredita koji se pominju kao nenaplativi, što ja uopšte ne dovodim u pitanje, niti sporim.
Ponavljam, ono što sporim je da se procene ministra finansija o sposobnosti Vlade Vojvodine i procene ministra finansija o tome šta treba ili ne treba uraditi sa bankom nad kojom nema nadležnost, čak ni po ovom zakonu, da se imaju uzeti kao nesumnjive. Znate, kada bi to bilo tačno, onda cela ova sednica ne bi bila potrebna. Onda se vraćamo na moj stav iz načelne rasprave. Ako ćete jednom uneti zakon kojim ćete stavljati van snage druge zakone, ako ćete jednom uneti pravilo da Skupština svoja ovlašćenja prenosi na Vladu, ako ćete jednom prihvatiti da je nesumnjivo van svake sumnje da ministar finansija kaže da je nešto štetno, onda to tako mora da bude. Niko drugi ne može staviti u pitanje njegove, njene, svejedno, procene o tome šta je štetno, ako je u pitanju, kako je sam ministar finansija ovde rekao, sasvim legalno i legitimno ponašanje u Vladi Vojvodine. Mi imamo mnogo veći problem, ministar je govorio o ćutanju, da li ćemo prećutati da ova skupština dobije obrazloženje za argument hitnosti o nedelji štednje, pa dopustiti Vladi da se u sledeće dve godine, ako vladajuća većina usvoji amandman, ponaša prema bilo kojoj banci sa direktnim ili indirektnim kontrolnim učešćem Republike Srbije, na isti način kao prema "Agrobanci".
Da li ćemo prećutati da ministar ako smatra da je nešto štetno da onda poslanici o tome ne mogu imati nikakve argumentacije. Poslanici će uvek imati nešto da kažu i tome ova skupština služi. Poslanici vrlo pažljivo slušaju šta je to što je argumentacija ministra za uvođenje "Razvojne banke Vojvodine" u temu ove rasprave. Potpuno smo razumeli motiv. On je stvarno ljudski. Ministar je imao dobru nameru da napravi dogovor sa Vladom Vojvodine, a Vlada Vojvodine je kazala – mi razumemo ministrove dobre namere, ali imamo drugačije procene. Sasvim je moguće da Vlada Vojvodine ima takođe lošu ili dobru procenu, ali naš posao ovde je da propitujemo da li dobre ili loše procene ima ministar finansija. Ministar finansija je sa nama podelio informaciju da je on već razgovarao, pre nego što je počela rasprava juče, dakle nije mogao u toku dana, jer smo radili ceo dan, prekjuče izvinite, i da postoje banke koje su zainteresovane za "Razvojnu banku Vojvodine".
Volela bih da ovde podelimo šta je tu legitimno, a šta je legalno. Svaka argumentacija o tome da se priča hipotetički, vratiće se na ono što ministar inače deli sa nama kao argumentaciju, a to je da on ima dobre namere.
Ponoviću vam da nije dovoljno imati dobre namere. Odoleću da citiram čuvenu poslovicu o tome dokle vodi put popločan dobrim namerama. Molila bih vas da kao argumentaciju o tome da vi znate bolje, da ne omalovažavate ljude koji rade na drugim mestima u Srbiji, jer time što je neko izabran za ministre ne čini ga, bez dokaza i provere, boljim i sposobnijim za procene od bilo koga ko radi na sličnim poslovima u bilo kojoj instituciji. Stvar je da ukrstimo argumente, a ne emocije. Stvar je u tome da dokažemo svoje dobre namere i svoje legitimno i legalno ponašanje. Hvala vam.

Hvala lepo.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Baš zato što vas uvažavam i veoma cenim, ne želim da osporavam neke stvari koje neko ko nije ekonomista ne može da zna. Osporavam nešto što nema veze sa ekonomijom, a to je činjenica na koju je ukazao naš poslanik Saša Milenić u svojoj replici. To je da zamenjujete teze i da potpuno neistinito prikazujete sadržaj stvari. Reći ću vam o čemu se radi.
Rekli ste malo pre da smo mi nekoliko dana pre nego što je počela Skupština obavili razgovor sa potencijalnim bankama koje su zainteresovane za preuzimanje "Razvojne banke Vojvodine". Nisam to rekao. Niko živi nije zainteresovan za preuzimanje "Razvojne banke Vojvodine". Saslušajte me. "Razvojne banku Vojvodine" u celosti niko neće da preuzme na tržištu. Postoje zainteresovani za preuzimanje depozita, samo depozita, "Razvojne banke Vojvodine" i to samo osiguranih. Pošto su samo oni pokriveni obveznicama, odnosno likvidnim sredstvima i delom obavezne rezerve kod Centralne banke.
Kada sam pre par nedelja išao u Novi Sad radi konsultacija pokrajine u skladu sa zakonom o budžetu za 2013. godinu, kada smo završili taj deo razgovora o budžetu, ja sam sa gospodinom Pajtićem razgovarao o mogućem problemu u "Razvojnoj banci Vojvodine". Oni tada nisu bili svesni sadašnjeg nivoa problema. Mislili su da im je potrebno možda 40 miliona evra za dokapitalizaciju, a ni analiza Centralne banke nije tada bila gotova. Tada sam gospodinu Pajtiću rekao da ako je problem toliki, možda može da se pita Evropska banka za obnovu i razvoj, Međunarodna finansijska korporacija, da eventualno dokapitalizuju "Razvojnu banku Vojvodine". U Tokiju sam razgovarao sa potpredsednikom IFC i sa visokim funkcionerima Evropske banke za obnovu i razvoj. Kada vide one bilanse i nakon izveštaja MMF nikome ni na kraj pameti nije palo da uđe u "Razvojnu banku Vojvodine", odnosno u kapital.
Treba razgraničiti te dve stvari. Niko u Srbiji, van Srbije nije zainteresovan za preuzimanje "Razvojne banke Vojvodine", jer bi to značilo da preuzima 75% nenaplativih potraživanja i 100 miliona evra ne obzebeđenih neosiguranih depozita. Dakle, da budemo jasni, to nikada nisam rekao. Rekao sam da postoje banke koje rade u Srbiji koje bi bile spremne da preuzmu samo osigurane depozite "Razvojne banke Vojvodine" i neosigurane, pod uslovom da država, bilo to pokrajina ili republika, upumpa 100 miliona evra hartija od vrednosti. Sa tim predlogom smo zvanično otišli, nekoliko dana pred ulazak u Skupštinu, pred pokrajinsku vladu, jer smo u međuvremenu dobili izveštaj Centralne banke da "Razvojna banka Vojvodine" treba da se dokapitalizuje sa 150 miliona evra. Bio sam van Srbije kada je gospodin Pajtić bio u Narodnoj banci Srbije, ali moj kolega Branko Popović je bio na tom sastanku.
Bili su tamo šest sati u Centralnoj banci i rekli su da su spremni da za 50 miliona evra dokapitalizuju Razvojnu banku Vojvodine. Kada im je stručno osoblje Centralne banke reklo da 50 miliona nije dovoljno, nego da je potrebno 150 miliona evra, reakcija je bila – dobro, daćemo 150 miliona evra. Ne znam kakvu su analizu mogli da urade za nekih pet minuta i da donesu odluku na samom sastanku da umesto onoga što su oni očekivali da nedostaje Razvojnoj banci Vojvodine, a to je 50 miliona evra, kažu – možemo mi i 150 miliona evra. Upravo zbog takvog olakog odlučivanja smo zabrinuti, jer ceh pogrešne odluke neće platiti samo pokrajinska Vlada, nego ceh plaćaju svi građani Srbije. Za 140 miliona evra garantuje Republika Srbija.
Drugo, kažete da nemamo nadležnost nad Razvojnom bankom Vojvodine, a čuli ste više puta u ovoj diskusiji da je Republika suvlasnik sa nekih 20%. Ponavljam još jednom, verujem da znate taj zakon, neću da kažem da ne znate jer ga znate sigurno, po zakonu Ministarstvo finansija odlučuje o ulozima Republike u ma kojoj banci Srbije i normalno da imamo nadležnost zato što smo suvlasnici. Zato se bavimo i Razvojnom bankom Vojvodine.
Argument hitnosti ostaje čak i da pokrajina dokapitaluzuje Razvojnu banku Vojvodine. Za budućnost, zašto? U slučaju neuspeha u vođenju Razvojne banke Vojvodine za pola godine, godinu dana, u slučaju eventualnog kolapsa Razvojne banke Vojvodine, mi nemamo vremena za brze procedure, nego možemo da iskoristimo ovaj zakon i da izvršimo prenos, ali samo osiguranih depozita u tom slučaju, jer ne bi bili spremni tada da pokrivamo i neosigurane depozite na neku od banaka preuzimaoca u skladu sa ovim zakonom, koje bi se odredile na osnovu aukcija, odnosno bile bi pozvane da daju što povoljnije uslove za državu, da preuzmu depozite, i to samo osigurane depozite banke.
Ako me pitate zašto sam razgovarao pre ulaska u parlament, zato što bilo koji ozbiljan ministar finansija mora da zna da li ima alternativa za neki slučaj koji nastupa, posebno kada je u pitanju finansijski sektor. Naravno da smo razgovarali. Nećemo valjda da ne radimo ništa kad vidimo problem ispred sebe.
Ponavljam još jednom, niko nije zainteresovan za preuzimanje kapitala Razvojne banke Vojvodine zbog 75% nenaplativih potraživanja, ni jedna banka. Možda ste me pogrešno razumeli, ali to nikada nisam rekao. Postoji interes za preuzimanje osiguranih depozita i neosiguranih pod uslovom emisije 100 miliona evra hartija od vrednosti pokrajine i Republike. To sam rekao i pre dva dana, ali ponavljam još jednom, ne znam da li ste namerno zamenili teze u mojim rečima, verujem da je bilo nenamerno, ali, evo, dao sam objašnjenje.

Hvala.
Izvolite, gospodine Iliću.

Vama se obraćam, gospodine predsedavajući, u skladu sa članom 106. i molim vas da obezbedite da ova rasprava u Skupštini bude rasprava o amandmanima, jer je očigledno da u sadašnjem toku diskusije vo ne liči na raspravu o amandmanima. To kažem iz prostog razloga jer sam i u diskusiji u načelu pozvao sve na odgovornost, uključujući i nas narodne poslanike, radi se o zakonu koji je vrlo važan, bez obzira da li ga neko podržava ili ne. Posledice ovog zakona će se svakako osećati ili u negativnom ili u pozitivnom smislu. Zato vas pozivam da obezbedite red u sali, u smislu da svi budemo odgovorni da se držimo Poslovnika i da raspravljamo o amandmanima. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Biću kratak. Bilo je vrlo zanimljivo slušati ovu raspravu o tome da li je zahtev predsednika Vlade Vojvodine i njegov stav legitiman i legalan, pa predlažem predlagačima i onima koji brane tu tezu da to što je legitimno i legalno pokrivaju iz sopstvenog budžeta.
Od vas, ministre Dinkiću, zahtevam samo jednu stvar, da se u Zakonu o budžetu za narednu godinu, pošto ste predvideli da država Srbija garantuje za uloge ako propadne Razvojna banka Vojvodine, unese još jedan član u kome će se reći, ukoliko dođe do kolapsa i ukoliko država Srbija mora da interveniše sa 150 miliona evra, da će u tolikom iznosu biti obustave transfera AP Vojvodini i neka onda oni iz svojih dela 7%, koliko dobijaju po Ustavu, garantuju za propale štedne uloge.
Gde ima to na svetu da neko garantuje da vas finansira, a vi da budete nezavisni i da se kockate sa parama koje nisu vaše? Kažite mi, ko će svom detetu da dozvoli da se pozajmljuje i da se kocka, a da vi garantujete i da svaki put nadoknadite ono što je on izgubio? To nema nigde. U ime građana koji ne žive u Vojvodini, u ime onih koji su iz Niša, Čačka, Kraljeva, Užica, zahtevam od vas, nemate pravo da nas zadužujete sa nečim što su politički projekti na teritoriji Vojvodine, da mi pokrivamo njihove hazarderske projekte, to ne dolazi u obzir.