Zahvaljujem.
Narodni poslanici koji su prijavljeni su narodni poslanik Aleksandar Jugović, narodni poslanik Laslo Varga i narodni poslanik Radojko Obradović kao ovlašćeni predstavnici poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

  Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege, malo je neubičajeno, ali ja ću citirati sebe. Citiraću delove svoga izlaganja od 2. avgusta 2012. godine, kada su se prvi put izmene Zakona o Narodnoj banci u ovoj godini pojavile u parlamentu.
"Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, čak i da je sve idealno kada je u pitanju Zakon o Narodnoj banci, a nije, bitna je namera kojom se ruši nezavisnost Narodne banke Srbije". Preskočiću nekoliko pasusa, pa "I u prethodnom periodu smo imali iskustvo da donesemo pojedine zakone, a da kasnije, pod pritiskom Brisela, dođemo u situaciju da moramo da ih menjamo. Zato je nepotrebno trošiti vreme poslanika i novac građana Srbije za zasedanje i za donošenje zakona koji će morati kasnije da pretrpi određene promene".
Dalje govorim o tome da će iz Brisela odgovor biti oštar, pa molim vladajuću koaliciju još jedanput na kraju da povuče zakon iz skupštinske procedure, jer će ovo sigurno usporiti put Srbije ka EU.
Ovo su bili delovi mog izlaganja od 2. avgusta 2012. godine.
Zadovoljan sam obrazloženjem guvernerke Jorgovanke Tabaković i ono je sasvim korektno i sasvim je uredu da kada neko prenebregne mogućnost reakcije pojedinih međunarodnih institucija, a znamo da Srbija želi da postane članica EU i sasvim je zadovoljavajuća činjenica da brzo preduzme korake i da promeni one stvari u zakonima ili u donetim zakonima koji nas koče na tom evropskom putu.
Dakle, već sam upozoravao šta će nam se desiti. Na to su nas iskustva prethodnih vlada i prethodnih godina naučili. Međutim, zar je potrebno da kao korektori našeg ponašanja budu uvek MMF, Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evrope i ostale međunarodne institucije? Zar nije bilo lakše i logičnije da ste poslušali, pričam vladajućoj koaliciji, primedbe SPO?
Da podsetim, kroz istoriju smo mnogo toga predlagali što da je prihvaćeno od strane ondašnjih vlasti i svih vlasti, danas bi Srbija verovatno bila članica EU. Da je prihvaćena kosovska politika, recimo, 9. decembra 2011. godine, verovatno bismo dobili i status kandidata i datum pregovora sa EU. Umesto toga, usledila je brutalna politička odmazda i atak i hajka na SPO zbog želje da istinu izvede na čistac i zbog toga što smo tražili od vladajuće koalicije da govori samo istinu i jedino istinu.
Ne želim da budem licemeran, ne želim da kažem da su ove izmene zakona loše, ali ovo je najbolje moguće u ovom momentu za nastavak saradnje sa svim međunarodnim institucijama i za nastavak onog kursa koji je obećan u predizbornoj kampanji i za koju su podršku dobile liste koje sada ili koje su činile vladajuću koaliciju.
Zato se nadam i reformisanom konceptu i sistemskim reformama, demontaži i reviziji Zakona o restituciji, Zakona o penzijskom sistemu, Zakona o planu i izgradnji. Posebno o tome govori moj kolega Žika Gojković pre nekoliko dana. Najave su stizale da je više nego potrebno, i to nas posebno raduje, doneti Zakon o poreklu imovine i drugačijoj poreskoj politici na kapital, kako bismo efikasnije, drugačije u većim iznosima oporezovali tajkune u Srbiji.
Sve to ima veze i sa Narodnom bankom Srbije. Sve to ima veze i sa jačanjem naše valute. Sve to ima veze i sa drugačijom politikom, koja u najavama dobija obrise želje da se konačno obračunamo sa onim ljudima koji su opljačkali Srbe.
Zato ponavljam, kao što sam govorio i prethodni put i na prethodnoj sednici i na svakoj sednicu ću govoriti, vladajuća većina će imati podršku SPO i DHSS.
I jedna pohvala, a tiče se izbora za Savet Narodne banke Srbije, koji će tek doći na dnevni red. Srpski pokret obnove će podržati imenovanje prof. Miladina Kovačevića i prof. Stojana Stamenkovića. Mislim da su oni odličan izbor i mislim da je kojim slučajem i SPO u situaciji da imenuje ove ljude na čelne funkcije, da bi to učinio. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, želim u ime SVM da iznesem naše značajno nezadovoljstvo i delimično zadovoljstvo, s jedne strane, sa činjenicom da se ovaj predlog zakona danas nalazi na dnevnom redu, a s druge strane, i sa suštinom, odnosno sadržajem ovog predloga zakona.
Pre svega, što se procedure tiče, naravno da ne možemo biti zadovoljni sa činjenicom da se ponovo ovaj važan predlog zakona razmatra po hitnom postupku.
Čuli smo obrazloženje predstavnika predlagača koji je, manje-više, prihvatljiv, ali ono što je napisano u obrazloženju predloga zakona mislim da ni u kom slučaju ne stoji, pošto u obrazloženju piše da se predlaže da se ovaj zakon donose po hitnom postupku usled okolnosti koje nisu mogle unapred da se predvide.
Mislim da ovo ne stoji. Naime, 4. avgusta, kada je ovaj zakon bio na dnevnom redu mnogi poslanici su ukazivali na posledice onih izmena i dopuna i mislim da, ako ništa drugo, onda bi ta okolnost trebala da se uzme u obzir kada se navode ovakvi razlozi za hitan postupak. Jednostavno, mnogi su upozoravali na protivrečnost, odnosno na činjenicu da mnoge odredbe onog predloga zakona nisu bile u skladu sa evropskim pravnim tekovinama.
S druge stane, to se odnosi na proceduru, mislim da je izuzetno loše to što je ovaj predlog zakona stigao u skupštinsku proceduru dan nakon posete državne sekretarke SAD, odnosno visoke predstavnice za spoljnu i bezbedonosnu politiku EU. To mislim da je stvorio u javnosti jedan privid da se ovaj predlog zakona zbog ogromnog pritiska sa strane nalazi u skupštinskoj proceduri i nalazi u skupštinskoj proceduri i po izuzetno hitnom postupku. Mislim da je ovim naneta šteta evropskim integracijama. Naravno, ne mislim da je taj zakon pisan u noći između utorka i srede, ali bez obzira na to, mislim da je bilo vredno posvetiti malo pažnje i ovoj činjenici.
Jednostavno mnogi građani naše zemlje imaju osećaj da se mnoge stvari dešavaju pod pritiskom i nažalost, ova činjenica te argumente pojačava. Ono što je pozitivno što se tiče procedure, jeste činjenica da se ne samo predlozi koje podnosi Vlada, ubrzo dolaze na red Narodne skupštine, nego i predlozi drugih predlagača. To je bio predlog kolege Mikovića, sada je predlog NBS. Nadam se i to je jedna mala digresija da će i predlog Skupštine AP Vojvodine o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu tako brzo se naći na dnevnom redu. To bi onda bio neki logičan red poteza.
Što se tiče suštine, odnosno sadržaja, zadovoljni smo činjenicom da se ove izmene nalaze na dnevnom redu i da će se predložene izmene usvojiti. Zadovoljni smo i zbog činjenice da je najvažnija rečenica u argumentaciji, upravo ona koju smo mi izgovorili pre tri meseca, a to je da je dalje približavanje odredaba ovog zakona, odredbama Ugovora o EU, je jedan od osnovnih razloga zbog kojeg se ovaj zakon donosi. Govorili smo o tome i naravno govorili smo u smislu da smo osporavali onaj predlog zakona koji je početkom avgusta bio na dnevnom redu.
Naravno da podržavamo činjenicu, odnosno odredbu koja se odnosi na način potvrđivanja, više nepotvrđivanja Statuta Narodne banke i sa druge strane podržavamo odredbu, odnosno dopunu odredbe koja se odnosi na način razrešenja funkcionera Narodne banke. Tu mislim na predviđenu mogućnost za sudsku, odnosno uslovno sudsku zaštitu. Ali smo nezadovoljni i ne možemo da se složimo sa načinom na koji je ova odredba formulisana. Juče je na Zakonodavnom odboru u velikoj meri, argumentovano dovedena u pitanje ustavnost ove odredbe i bilo bi dobro da još jednom razmislite o tome da li postoji neko rešenje koje je u potpunosti u skladu sa Ustavom.
Naravno, da postoji problem ukoliko se izbriše onaj drugi deo rečenice, jer bi u tom slučaju funkcioner Narodne banke imao pravo na žalbu i na ustavnu žalbu i razumem to. U nekim državama to može da bude primer, možda nije dobar, ali u nekim državama se u ovim slučajevima dozvoljava ravnopravni spor i to je jedan drugi način i drugo rešenje da u sledećem koraku ostaje mogućnost ustavne žalbe.
Ono što je za nas i prihvatljivo sa druge strane jeste da još uvek postoje neke odredbe o kojima će, oni koji su podneli amandmane na te odredbe govoriti, još uvek nisu usklađene sa pravnim tekovinama EU i o tome je bilo reči danas na Odboru za evropske integracije. Mislim da su te primedbe vredne pažnje i da bi bilo dobro razmotriti. Ono što je ključno, to je naša najvažnija zamerka je činjenica da se ovaj predlog zakona nalazi na dnevnom redu, većim delom zbog te činjenice, manjim delom zbog samog sadržaja. Niko očigledno nije bio spreman da preuzme odgovornost, odnosno da prizna krivicu zbog onoga što se početkom avgusta desilo. U obrazloženju se navodi da je potrebno otkloniti nedoumice u tumačenju o Narodnoj banci.
Mislim da ne postoje nikakve nedoumice u tumačenju. Postoji jedna odredba koja je protivna evropskim pravnim tekovinama. Tu nema nikakvog tumačenja i naše očekivanje je bilo da neko ko je tada tu odredbu stavio u zakon, odnosno tu mogućnost predvideo pre tri meseca, razrešenje bez sudske zaštite, da taj ovde u Narodnoj skupštini bar prizna da je pogrešio. Mislim da to bilo logično i da bi to bilo mnogo korektnije.
Na kraju, želim da kažem da smo mi spremni da podržimo ovaj predlog zakona, pod uslovom da se sa jedne strane odredba oko sudske odnosno ustavno-sudske zaštite prilikom razrešenja, uskladi sa Ustavom. Sa druge strane, da se oni amandmani ozbiljno razmotre, koji se odnose na druge odredbe i koje nisu usklađene sa pravnim tekovinama EU. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem se gospodinu Vargi na diskusiji. Mogla bih da krenem od ovog poslednjeg što ste govorili, da bi mogli da prate svi koji nas pažljivo slušaju.
Kao prvo, ako prihvatimo da funkcioneri Narodne banke imaju sudsku zaštitu, još ni vi ni ja ne znamo šta je najbolje da ne poremetimo Ustav, tražićemo zajednički rešenje ovih dana. U kojoj meri oni imaju veće pravo da budu sudski zaštićeni kao funkcioneri, od državnog revizora ili nekog od tih funkcionera? Zar nije Državna revizorska, takođe neko ko je vrlo važan ili zašto je važniji državni revizor od nekog ko vodi Agenciju za borbu protiv korupcije, neko ko je u RATEL-u ili u Agenciji kao nezavisno regulatorno telo, pa čak i da dođemo do ministra.
Zaista nisam spremna da zatvorim oči pred različitošću tih funkcionera ako mi vi ne ukažete koji su. Smatramo svi da je sudska grana vlasti između ove tri ravnopravne, malo ravnopravnija. Po čemu bi neko ko je razrešen u skladu sa članom 28, trebao jedini da ima tu vrstu sudske zaštite i koju zamerate, što prošli put nije, kao sadržana bila u zakonu. Vrlo pažljivo vas slušam, lično vas cenim, vas i svakog poslanika, jer znam koliko truda svi ulažemo u ovo, ali nisam spremna da to prihvatim kao krivicu. Verujte mi, pre sam spremna da što vi nekome, bilo kome želite da pripišete kao krivicu, poput toga da Vlada žmuri. Nije tačno, Vlada ne sme da daje ni savete ni uputstva. Može da da svoje mišljenje koje Narodnu banku ne obavezuje.
Znam da mi verujete na reč, jer mi verujete i na dela, da mene takva mišljenja neće ni obavezivati. Ono što sam rekla prvog dana svojim kolegama, to mogu i sa ove govornice da ponovim, vrlo rado, tri meseca, četiri, apsolutno mi nije važno. Biću pravi guverner NBS, koji se rukovodi činjenicama i interesom građana Srbije. Ne bilo čijim nalogom. Znate koliko vremena mi treba ako dođe nalog na kojem neko insistira da ga posluša? Dva sata, da pokupim lične papire iz kabineta, samo to.
Uostalom, vreme je pred nama. Pokazaće se. Pre sam spremna da izrazim zahvalnost onima koji su prebrzim koracima sprečili neke velike štete onih koji nisu dobro radili svoj posao, a ako se sećate, svi smo sada sveli priču na to da li se statut usvaja ovde ili u samoj NBS, a razlozi za donošenje novog zakona su bili jačanje Uprave za nadzor i kontrolu banaka i ostalih finansijskih institucija.
Tu ima problema. Jedan je saniran u tišini. Nemam nameru kada kažem, u tišini, mislim na Narodnu banku, odgovaram za sebe i za svoje saradnike. Sve ostale probleme koji se pojavljuju u svetu, možda i kod nas, Narodna banka će tako rešavati bez želje da uključuje nepozvane u rešavanje tih problema i bez namere da podiže neopravdanu buku ili da unosi nemir bilo koje vrste.
To je naš posao, ali verujte mi, da nije urađeno to što je urađeno, možda se čak nije ni znalo šta će se zateći, ali dobro je što je ispalo ovako. Zato mi apsolutno nije teško da pristanem na nekoliko, ponavljam, vi recite hiljadu puta pritisak, ja ću hiljadu jednom puta reći – ne dobronamerni savet. Verujte da nisam stigla ni vesti da pogledam i da čujem da su dve uvažene gospođe tu, jer nivo moje komunikacije i mojih saradnika je sa onima koji se bave poslom, koji je kompatibilan našem. Znači, koji vode finansijske institucije, na njihovom su čelu i mi sa njima razgovaramo o ovome, ne sa političarima. Dobro došli su da dođu i da odu.
Čak i sa Evropskom komisijom, ljubaznošću moje uvek dobre koleginice Gordane Čomić, sam dobila jutros nešto iz Evropske komisije, evo sada, jedan papir. Nešto se slažu, nešto se ne slažu. Možda je jutros to stiglo na Narodnu banku, jer smo mi vrlo otvoreni za komunikaciju. Ali, mi sa nivoom političkih primedbi kao Narodna banka ne korespondiramo, ne razgovaramo. Slušamo svakog, ali su mene moji stari davno naučili – svačiju slušaj, svoju smatraj, što znači, ono što Narodna banka sa svojim timom odluči i smatra da je propust koji treba ispraviti, ispravićemo rado, ali uvek ćemo radije da popustimo pred snagom argumenata, nego pred nekom drugom snagom.
Izražavam zadovoljstvo što je snaga argumenata dovela mene ovde da branim ove izmene, a i vaše argumente ću vrlo rado prihvatiti u amandmanima i zaista sam otvorena da do rasprave u pojedinostima sve što je moguće usaglasimo, da budemo na najboljem putu za EU i zaista na najboljem putu za jačanje nezavisnosti NB, koja mora da bude faktor stabilnosti ukupnog finansijskog sistema, ne samo monetarnih odluka, nego i održavanja bankarskog sistema zdravim i svoje kontrolne funkcije, gde Narodna banka mora da bude neko ko preventivno deluje, a ne policajac koji zatvara banke. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Varga.

Samo kratka replika, i to na prvi deo odgovora guvernerke. Suštinska krivica je u tome, to možda izgleda formalno, ali je mnogo suštinsko, da je početkom avgusta kada je menjan ovaj zakon predlagač u obrazloženju napisao da ne postoje propisi EU koji regulišu ovu oblast. To ni u onom trenutku nije bilo tačno, a nije tačno ni u ovom trenutku i nije slučajno što je sada u ovom predlogu zakona Narodna banka jasno citirala onaj propis EU koji je obavezan i koji obavezuje Srbiju. Obavezuje ne zbog toga što smo mi članica EU, nego zato što smo mi sa dobijanjem kandidature preuzeli i neke obaveze. O tome sam detaljno govorio početkom avgusta.
Mogu se citirati ili tražiti neki primeri o kojima ste vi govorili, o ministrima, o revizoru, itd, raznim drugim nezavisnim institucijama. Kod nekih inače postoji isto tako propis EU, odnosno pravna tekovina EU, koja na identičan način reguliše mogućnost njihovog razrešenja. Dakle, nisu u ovom smislu guverneri centralnih banaka jedini koji zaslužuju sudsku zaštitu. Tu je razrađen sistem u EU. Nije to najbitnije. Najbitnije je da je početkom avgusta neko pokušao da stvori sliku da u ovoj oblasti ili ne postoje propisi EU ili nas oni ne obavezuju, a kada je Komesar za proširenje pre nekoliko nedelja tu u maloj sali predstavljao Izveštaj Evropske komisije, onda je praktično iste argumente koje sam ja izneo u ovoj raspravi, on izneo i potvrdio činjenicu da smo i te kako bili u obavezi da ove odredbe pravnih tekovina EU uzmemo u obzir početkom avgusta. Još jednom kažem, zadovoljni smo što se sada ove stvari menjaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospođo guvernerko, potpredsednici Narodne skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, kada smo u avgustu usvajali prvi put izmene i dopune ovog zakona, imali smo priliku da vidimo da je on naišao na kritike ne samo opozicije, čak i vanparlamentarnih stranaka u Republici Srbiji, nego i na kritike stručne javnosti, Evropske komisije, Svetske banke, MMF, a kritike Evropske komisije su se nakon toga vrlo brzo očitovale i u Izveštaju Evropske komisije koji je upravo ovaj zakon ocenio, tada kao predlog grupe narodnih poslanika, kao nešto što predstavlja korak nazad u procesu priključenja Srbije EU. Mi smo tada u avgustu bili protiv izmena i dopuna ovog zakona, a bićemo opet protiv njih. Razlozi za to su brojni. Pokušaću da ih navedem u svom izlaganju.
Ovo je inače bio prvi zakon koji je počeo Srbiju da udaljava od tog evropskog puta, prvi zakon za koji smo otvoreno dobili primedbe međunarodnih i monetarnih institucija i političkih institucija koje smo tom prilikom, odnosno koje je većina u ovoj skupštini tom prilikom odlučila da ignoriše. Nakon toga smo imali još nekoliko tih izjava raznih zvaničnika naše države, koje bi se mogle svrstati u red izjava koje Srbiju udaljavaju od evropske porodice zemalja koje narušavaju odnose u regionu koji su vrlo teško građeni. Međutim, mislim da bi Narodna skupština trebalo da se zadrži na tome da ona ne bude ta koja će donositi propise koji će Srbiju, prema ocenama Evropske komisije, koja ipak jeste jedina koja odlučuje o tome, udaljavaju od priključenja EU.
Naravno da se u ovoj diskusiji, kao i tada kada smo prvi put usvajali ovaj zakon, nekoliko najčešćih reči, izgovorenih i od strane poslanika i od strane predlagača i od strane stručne i međunarodne javnosti, su – nezavisnost NBS. Nezavisnost NBS, osim toga što je bila i jedna od osnovnih primedaba i Evropske komisije i MMF i Svetske banke, je nešto o čemu Srbija treba da vodi računa, sve i da zanemarimo te primedbe koje su došle iz međunarodnih institucija, zbog toga što je nezavisnost NBS, osim što je izuzetno važna za funkcionisanje Narodne banke, definisana Ustavom Republike Srbije i to je nešto na čemu bi i Narodna banka i ova skupština i Vlada Republike Srbije trebalo da insistiraju, sve i da ne postoje ove primedbe iz Evropske komisije i drugih institucija koje su dolazile i u Skupštinu i u Narodnu banku i koje su se mogle čuti u javnosti.
I pre nekoliko dana smo u ovoj skupštini, jednom drugom prilikom, kada je predsednik prekinuo sednicu koja je u toku, mnogo razgovarali o nezavisnosti i nadležnostima NBS, zbog toga što je Zakonom o preuzimanju banaka ozbiljan deo nadležnosti NBS, Ministarstvo finansija preuzelo na sebe. Tad smo imali polemiku sa Mlađanom Dinkićem, koji je na dosta uvredljiv način govorio ne samo o postojećim bankama u Republici Srbiji, nego u krajnjem i o Narodnoj banci, zbog toga što ukoliko te banke zaista toliko loše posluju, zbog čega im onda Narodna banka ne oduzme dozvolu za rad.
U obrazloženju ovog zakona piše da se ovaj zakon usvaja da bi se učinio pozitivan korak i dalje približavanje njegovih odredaba odredbama ugovora o EU, Ugovor o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU.
Svako ko pogleda ovaj dopis koji je stigao uz zakon bi u tom slučaju očekivao da ono što je u avgustu bilo izneto kao primedba Evropske komisije, MMF, Evropske centralne banke bude otklonjeno sada ovim novim izmenama i dopunama. Međutim, ovaj zakon ne samo da ne otklanja ono što je u avgustu izneto kao primedba, nego smo mi danas na sastanku Odbora za evropske integracije dobili mišljenje Evropske komisije, za koje gospođa guvernerka kaže da nije upoznata sa njim. Vaši saradnici, koji su zakon predstavljali na Odboru za evropske integracije, su isto tako rekli da prvi put vide taj dopis Evropske komisije, iako na njemu stoji da je poslat i NBS kao predlagaču. Mislim da je poprilično čudno da ukoliko zaista namera zakona jeste da se otklone nedoumice, da se približimo tim međunarodnim monetarnim institucijama, da se u tom slučaju ne zatraži prethodno mišljenje ili konsultacija ili makar neki vid upoznavanja onih koji su nadležni da o tome cene sa samim sadržajem zakona.
Naime, da krenemo redom. Sada ću pokušati da sublimiram ono što jesu bile primedbe Evropske komisije i MMF na zakon ranije, kao i sada, jer se ne radi, a u odgovoru ste gospodinu Vargi rekli da je to političko mišljenje koje nije obavezujuće za NBS, međutim, Evropska komisija je u ovom dopisu sasvim jasna da se ne radi samo o njenom mišljenju,nego se radi i o mišljenju Evropske centralne banke i MMF, koji ni na koji način niti jesu, niti mogu biti političke institucije. Radi se o institucijama sa kojima Republika Srbija svojim opredeljenjem mora da sarađuje.
Ono što je u avgustu bila prva zamerka i Evropske komisije i MMF i Evropske centralne banke je hitnost koja je pratila donošenje ovog zakona. Ovaj put imamo još kraći rok za donošenje ovog zakona. Moja kritika tu ide pre svega predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, koji, istina, nije prvi koji uvodi praksu prekidanja sednica da bi se u okviru sednice održala druga sednica, ali to činite mnogo češće nego bilo koji drugi predsednik do sada.
Uverena sam da bi gospođa Tabaković, kao dugogodišnja narodna poslanica, imala razumevanja da ste vi rekli da je sednica Skupštine trenutno u toku i kada se bude završila, da ćemo isto tako po hitnom postupku usvojiti ovaj zakon i da ćete ga staviti na razmatranje narodnim poslanicima.
Nadam se samo, opet se vraćam na ono što je rekao gospodin Varga, da hitnost zakona, odnosno predloga koji dolaze po hitnom postupku ne klasifikujete prema predlagaču i da će se, isto tako, Predlog zakona koji je predložila Skupštini AP Vojvodine o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, naći pred ovom skupštinom vrlo hitno. Ne vidim zbog čega je ovaj zakon hitniji od nekog drugog zakona, samim tim što i sam predlagač u obrazloženju zakona navodi da se čak razmatrala i mogućnost da ovo i ne bude materija koju bi regulisao zakon, što relativizuje sam značaj zakona.
Ono što je druga stvar koja je opet u svim primedbama koje su u avgustu stizale na ovaj predlog zakona, a koja opet nije otklonjena jeste to da se narušava nezavisnost NBS. Kao što sam rekla, sve i da to nisu zamerile te druge institucije, to je Srbija, to je Narodna skupština Srbije sama po sebi morala da zaštiti, i da insistira na nezavisnosti NBS, zbog toga što je to izuzetno važno, zbog toga što je to definisano Ustavom, zbog toga što ne iziskuje nikakva finansijska sredstva, pa da to bude neki razlog da nemamo nezavisnu NBS i zbog toga što to jeste posao narodnih poslanika i posao Narodne skupštine. To bi trebalo da radimo i da apsolutno zanemarimo preporuke Evropske komisije.
Ono što je dalje bio problem u avgustu, opet se ne otklanja ovim predlogom zakona, to je način biranja vice guvernera. Vidimo da to nije otklonjeno, a vidimo da nema ni namere da se to tako nešto desi, a to je izuzetno loše. Svetska banka je u svom izveštaju u avgustu usporila nadležnosti, odnosno izrazila svoju zabrinutost zbog nejasnoće mandata i uloge Uprave za nadzor finansijskih institucija kao jednog tela koje ima izuzetno velike nadležnosti i jednog moćnog tela. Ovaj zakon i ove nove izmene i dopune Zakona i dalje ni na koji način ne menjaju ovu situaciju i ne daju nam jasnu sliku o mandatu i jasnim nadležnostima ovog tela. Naprotiv, vidimo da je cilj ovih izmena i dopuna Zakona da se to telo još naknadno ojača.
Jutros smo dobili zajedničko mišljenje Evropske komisije, MMF i Evropske centralne banke, koji izražavaju kritike na skoro svaki član ovih predloženih izmena i dopuna. Oni imaju konkretne predloge na koji način da se izbegnu ove nove neusklađenosti sa propisima Evropske komisije i EU. Naime, njih brine i institucionalna nezavisnost NBS-a, brine ih i personalna nezavisnost NBS-a, brine ih i nacrt nad radom i način izbora vice guvernera, trajanje mandata, način ograničavanja mandata. Sve su to stvari koje brinu Evropsku komisiju. Na karaju, mada mislim ne manje važno, činjenica da je guvernerka politička ličnost i da je nedavno izabrana za zamenicu predsednika najveće stranke u vladajućoj koaliciji u Srbiji.
To su sve stvari koje je NBS trebalo da uzme u obzir kada je predlagala ove nove izmene i dopune Zakona, s obzirom na to da bi bilo logično pretpostaviti da oni koji su jedini nadležni da ocenjuju usklađenost bilo kog akta koji se usvaja u ovoj skupštini sa propisima EU, nisu ni konsultovani prilikom donošenja ovog zakona.
Na kraju, postoji u ovom zakonu još jedan veći problem sa aspekta ljudskih prava, a to je postojanje člana 10. u ovom zakonu, koji uskraćuje pravo koje je garantovano svim građanima Republike Srbije – pravo na ustavnu žalbu. Da stvar bude još gora, u samom obrazloženju zakona stoji sledeća rečenica – iako je Ustavom Republike Srbije pravo na pravno sredstvo zagarantovano kao jedno od osnovnih ljudskih prava, pa se čak i navodi član 36. Ustava Republike Srbije, koji kaže da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, o obavezi ili na pravu zasnovanom interesu zbog pravne sigurnosti, a imajući u vidu i uporednu pravnu praksu, predlaže se da se ovo pitanje uredi na izričit način kako bi se izbegle sve eventualne nedoumice u praksi.
Kada se govori o osnovnim ljudskim pravima zagarantovanim Ustavom Republike Srbije, tu nema mesta za rečicu "iako". To su prava koja ni pod kojim uslovima ne mogu biti suspendovana. Slažem se da je namera bila druga i ima čitav niz amandmana od različitih poslaničkih grupa koje su predložile različite načine kako da se ovo pitanje bliže uredi, ili kako da se bolje formuliše, ili da se preformuliše tako da bude jasno šta je namera predlagača, ali suspenzija Ustavom zagarantovanih ljudskih prava zarad nekih viših ciljeva, niti je novost ni u političkoj praksi svetskoj, niti u našoj. Duboko verujem da to nije bila namera ni predlagača, zbog toga što je to izuzetno opasno.
Kada smo govorili o Zakonu o preuzimanju banaka, isto tako je tim zakonom bio suspendovan čitav niz odredaba drugih zakona. Svakako da osnovna ljudska prava, garantovana Ustavom, ne mogu biti predmet suspenzije. Verujem da će se naći način da se preformuliše ova zakonska odredba na neki način.
Da završim, svakako da bez usvajanja čitavog niza amandmana koji će, plašim se, promeniti čitav smisao zakona i verujem da neće biti usvojeni od strane poslanika u ovoj skupštini, LSV ne može podržati Predlog ovog zakona zbog toga što on ne samo što ne otklanja one zamerke koje su bile iznesene kada su prvi put izmene i dopune zakona donošenje, nego i dalje udaljava Srbiju od važećih propisa EU i samim tim šteti evropskim integracijama Republike Srbije.
Nećemo biti u mogućnosti da podržimo ovaj zakon, pre svega i da zanemarimo preporuke koje su došle iz EU zbog toga što on na ozbiljan način ugrožava nezavisnost NBS. Hvala.