Hvala.
Reč ima guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Između razmišljanja da li da uopšte komentarišem fasciniranost, ko je najpametniji, tako neke atribute, stidljivost, ipak sam odlučila da komentarišem samo ono što zaslužuje komentar, a to je fokusiranje na zaštitu smenjenog funkcionera, o čemu je najveći deo već rekao moj kolega Veroljub. Ne znam da li je on bio nejasan ili vi niste uspeli da ga razumete, ali možda ću ja da vam približim stvari kada kažem – nije jednak odnos odgovornosti čoveka koji potpisuje ugovor o radu, koji ima rešenje o postavljenju ili imenovanju i sledstveno tome način zaštite njegovih prava u slučaju razrešenja, ili raskida radnog odnosa.
To dovoljno govori o onome o čemu ste vi hteli da diskutujete kao vrlo stručno. Čak ste pokušali da unesete zabunu da sam ja, a ne Veroljub, bila neko ko je predstavnik poslaničke grupe u to vreme.
Moramo nešto da vas pitam – kako možete da zamerate nekome ono što je danas kriterijum za razlikovanje nas po nekim nijansama u smislu političkog angažovanja, da ste pripadnik političke partije i da to zamerate meni, kao da vama, meni sigurno ne, ali vama možda, političko opredeljenje zamagljuje ekonomsku profesionalnu svest?
Mislim da je takav način prihvatanja časti kakvu sam ja doživela, da u zamrznutoj funkciji, zbog prihvatanja ove obaveze, doživim da me u odsustvu glavni odbor predloži, izabere i ponovo pristane na zamrzavanje moje funkcije, znajući da ne mogu da je obavljam, jeste nešto što je kruna mog dvadesetogodišnjeg rada u najboljem interesu svih građana Srbije, bez i jedne jedine greške ili afere, čak i kad sam bila ministar u vrlo teško vreme.
Ako ste nešto ružno izrekli, to je bilo – kada ste se zalagali za sankcije, za zatvorenost zemlje ili tako nešto. Ako imate nešto da prigovorite guverneru Narodne banke Srbije, odnosno meni koja trenutno obavljam tu funkciju, u smislu zakona, postupanja, tu je Odbor za finansije i tu su zakonski predviđene metode i sredstva za to.
Ovakvi opisni pridevi, čak iznošenje neistine da je zakon podnet, odnosno predlog za izbor viceguvernera, pa povučen, govorili ste tada – zbog neslaganja oko imena, i kada vas je demantovala stvarnost, kada sam ista imena iznela, branila i izglasani ljudi, vi se usuđujete da to ponavljate i danas. To govori da vi zaista, možda vam to ne znači ništa, ne zaslužujete da ja sa vama argumentovano raspravljam, jer vi ne govorite o zakonu, ne govorite o rešenjima, vi govorite o ponovnom ponavljanju neistina koje su se već dokazale kao takve.
Ako kažete da je najviše bilo primedbi na to gde se statut usvaja, jednostavno ne govorite istinu. Statut je kao forma prihvatanja u ovom domu način za podnošenje računopolagačke odgovornosti Narodne banke, jer je ovo jedini dom, jedini nivo kome ona odgovara. Vi znate kako se Narodna banka registruje, da li se registruje u APR, da li plaća porez i kakav poseban tretman ima nad svima drugima.
Da li postoji iko u nekom pravnom sistemu, a da baš nikome ne polaže račun? Ne kontrola, ne nadzor, time sam počela svoju diskusiju i nazvala sam to nedoumicama i nesporazumima, a vi ste to raširili na 1945. godinu i otišli u neku digresiju vrlo nerazumnu, ali Narodna skupština je vlasna da nezavisno instituciji pregleda račune koji su već napravljeni.
Član ste Odbora za finansije. Zar vam se ne dostavlja, sad će se dostaviti novi tromesečni izveštaj, plan finansijske politike, završni račun? Kome bi to Narodna banka, ako ne ovoj skupštini? Ako danas kažem, ni stidljivo, ni u pola glasa, nego uvek jednako, vrlo predano, radeći svoj posao, da je nepotrebna treća vrsta obezbeđenja za taj računopolagački odnos NBS prema Narodnoj skupštini kada se statut donosi, jer bira Narodna skupština i odbor savet, jer Narodna skupština u plenumu bira viceguvernere i bira guvernera, prihvatam argument da ne treba i statut da bude predmet rasprave u plenumu. Vi od toga gradite sebi poziciju pobednika koji je govorio da je u pravu.
Razumem za one koji nisu u temi ili koji žele da vam veruju, to može da bude način obraćanja, ali mojih komentara dalje ne. Kada budete govorili o argumentima koji se odnose na zakon, reći ću vam – ne, nije Narodna banka bila u subotu i nedelju na nogama zbog ovog zakona, nego zbog zaostalih problema zapostavljene kontrole bankarskog sistema, zbog saniranja problema i primene posebnog zakona o preuzimanju "Agrobanke" od strane Poštanske štedionice, gde je država vlasnik i učesnik, a Narodna banka ta koja, ne nezakonito, nego zakonito izveštaj o kontroli dostavlja njenom osnivaču, kao što revizor dostavlja izveštaj o kontroli onom ko upravlja jednom organizacijom, makar to bilo i najobičnije preduzeće.
Čudim se da vi kao ekonomista nemate taj pogled, uvid u stvari i osnov zašto su neka od rešenja ovakva. Na bilo koja buduća vaša komentarisanja rešenja i zakona rado ću da se upustim, ali u ovakve, poput najvećeg dela prethodnog izlaganja, zaista neću. Hvala.

Hvala vam.
(Bojan Đurić, sa mesta: Replika.)
Smatram da nemate pravo na repliku.
(Bojan Đurić, sa mesta: Smatrate da nemam pravo na repliku iako je sedam minuta gospođa Jorgovanka Tabaković govorila o meni?)
Nemate pravo, nije lično o vama govorila.
(Bojan Đurić, sa mesta: Meni se obraćala.)
Gospodine Đuriću, nemate pravo na repliku. Moje je pravo da odlučim da li imate pravo ili ne. Prema tome, nemate pravo na repliku.
(Bojan Đurić, sa mesta: Smatram da ste povredili Poslovnik i javljam se po povredi Poslovnika.)
Izvolite.

Verujem da ste povredili članove 27. i 107. Poslovnika Narodne skupštine na taj način što mi niste dali repliku. Gospođa Tabaković je govorila sedam minuta, direktno se obraćajući meni. Tražio sam jedan minut da samo odgovorim, a pri tom imam i vreme poslaničke grupe koje nisam do kraja iskoristio i više se neću javljati.
Nekoliko ispravki samo. Nisam ekonomista, ja sam pravnik, gospođo Tabaković. Druga stvar, računaću da je vaša ocena da sam o nečemu nerazumno govorio samo omaška i da ste mislili – nerazumljivo, to bih mogao da prihvatim. Sa druge strane, ne znam šta može da bude razumno ili nerazumno kada sam pokušavao da vam govorim o sistemu MMF na globalnom nivou, ali to nije preterano važna tema da bismo u nju dublje ulazili. Samo sam to želeo da kažem.
Hvala vam i izvinite još jednom što sam pogrešno protumačio da sam pominjan u izlaganju gospođe Tabaković.

Smatram da nije došlo do povrede Poslovnika. Guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković nije imala repliku, nego je imala obrazloženje vaše diskusije. Tako sam je shvatio, zato sam i odlučio da vi nemate pravo na repliku.
Reč ima gospođa Jorgovanka.

Ako sam napravila lapsus i rekla – nerazumno, umesto – nerazumljivo, imate moje javno izvinjenje. Lapsus, taman posla da kažem tako nešto. Ali, s obzirom na to da ste pravnik, a niste ekonomista, zaista vam opraštam ono što ste izneli u diskusiji na temu zakona.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Tabaković, Zakon o Narodnoj banci, o čijim izmenama danas raspravljamo, usvojen je u ovom sazivu Narodne skupštine i stupio je na snagu 5. avgusta 2012. godine, odnosno pre nešto manje od tri meseca. Vi ste izabrani dan kasnije, 6. avgusta.
Dostavili ste nam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. U propratnom pismu predsedniku Narodne skupštine, a kasnije i u obrazloženju objašnjavate razloge zbog kojih predlažete izmene zakona. Ovde vidim dva osnovna razloga, odnosno cilja. Jedan razlog je približavanje njegovih odredaba odredbama Ugovora o UN i Ugovora o funkcionisanju u EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema Centralnih banaka.
Drugi razlog je, budući da je neophodno usvajanje ovog zakona citiram – usvajanje ovog zakona u što kraćem roku, prvenstveno zbog potrebe izbora članova Saveta guvernera Narodne banke i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama u zakonom predviđenom roku.
Očigledno je da su ovo dva osnovna razloga zbog kojih danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci. Pozdravljam vaše izvinjenje, ne čujemo to često u Narodnoj skupštini, a često raspravljamo na ovakav ili sličan način. Dugo smo sedeli ovde i prilično se dobro poznajemo. Vrlo cenim vaš rad i na početku uvažavam ovo što ste rekli.
Imam jednu sugestiju. Srbija u ovom trenutku, u vreme jedne od najvećih ekonomskih kriza koja može da se poredi samo sa "velikom depresijom" iz tridesetih godina prošlog veka. U krizi u kojoj su mnoge države sveta bilo da pripadaju nekim udruženjima ili ne potpuno počele drugačije da se ponašaju u odnosu na principe koji su godinama proklamovani od strane najuglednijih ekonomista. Sve ono što su nama savetovali da ne radimo, sve te države su počele da rade.
Mislim da postoji ogroman prostor za ekonomsku politiku i politiku Centralne banke koji može da se iskoristi u korist privrede i građana i da se upravo iskoristi to da Srbija u ovom trenutku nije članica ni EU, ni Svetske trgovinske organizacije. Mi imamo neke ugovore koji nas obavezuju, ali isto tako postoje politike dok ne postanemo članica mogu da budu iskorišćene. Ne treba po svaku cenu uvažavati principe koji važe u organizacijama u kojima nismo članice. Ako to rade pre svega SAD, ako slične stvari radi Japan i druge razvijene zemlje, nema razloga da takve stvari ne radi i Srbija.
Prilikom usvajanja ovakvih zakona i rasprave o njima često se govori i ocenjuje rad institucija ili organa koji su obuhvaćeni zakonom. Kada je reč o Centralnoj banci, a mi smo danas na Odboru za finansije razgovarali o tome, kada je reč o Centralnoj banci 90-ak dana ili 87, 88 dana koliko ste vi guverner je relativno kratko vreme kako bi se dala sveobuhvatna ocena o vašem radu. Meseci koji su pred nama omogućiće nam i slične ovakve sednice, svi oni akti koje ćete nam predlagati, daće nam priliku da o tome razgovaramo.
Posle malo manje od tri meseca koliko ste vi guverner mogu da konstatujem nekoliko stvari. Dinar je u odnosu na evro ojačao onog trenutka kada ste vi izabrani. Postoje neka objašnjenja da mere Vlade koje subvencionišu kamate da su omogućile priliv dinara, zaduživanje države koje omogućava da se finansira budžetski deficit i to je tačno. Ali, osnovna činjenica da uz neuporedivo manje intervencija na državnom tržištu, neuporedivo manje trošenja deviznih sredstava, dinar danas vredi manje nego kada ste vi bili izabrani. To je činjenica koju treba istaći.
Inflacija je i dalje visoka i ako je to osnovni cilj Narodne banke, ali je tri meseca izuzetno kratko vreme i kažem, rezultate i vaš odnos prema rešavanju tog ozbiljnog problema ćemo videti tek za nekoliko meseci.
Vezano za kontrolu banaka, mogu da kažem da nas je ministar finansija zabrinuo. Mi smo imali prekid ove sednice pre nekoliko dana, a tema je naravno bila, a vi ste o tome govorili, pripajanje Poštanske štedionice i "Nove Agrobanke". Ali, ministar finansija nam je izneo ozbiljne podatke vezano za Razvojnu banku Vojvodine.
Na osnovu onih podataka koje smo ovde čuli, a znajući nadležnosti Narodne banke, znajući da vi za svaku banku pojedinačno kada se ocenjuje adekvatnost kapitala ocenjujete i stepen rizika, ja nisam siguran da ta banka uz dokapitalizaciju od 150 milion evra može da reši svoje probleme, na način na koji su ovde nama predstavljeni, ovde u sali. Ipak, to je stvar o kojoj ćemo razgovarati.
Dugo ste bili poslanik i kada se donosi svaki zakon mislim da postoji nekoliko važnih stvari. Naravno da nisu dobre česte izmene zakona. Nije dobro da postoje odredbe zakona koje se ne poštuju. Postoje takve odredbe za koje ne postoji neka kaznena sankcija. Treća stvar, nije potrebno da se odredbama stvara bilo kakva konfuzija. Mislim da ti principi treba da važe za svaki zakon.
Ovim predlogom se menja ukupno 15 članova zakona, uz 16. član koji kaže stupa na snagu, čini mi se danom objavljivanja u "Službenom glasniku". Lično bih tih 15 članova podelio u tri grupe, onako kako to meni izgleda.
Jedna grupa su, a vi ste to rekli u objašnjenju, određena pojašnjenja i preciziranja, određene nejasnoće koje su bile i određene greške u tekstu. To je stvar koja mene lično najmanje zanima. Tu nemam nikakvih primedbi.
Druga grupa se tiče donošenja nekih važnih akata.
Treća grupa članova reguliše način razrešenja i način izbora funkcionera Narodne banke.
Da podsetimo, Narodna banka ima maksimum do 11 funkcionera. Predsednika i četiri člana Saveta guvernera, guvernera Narodne banke, do četiri viceguvernera Narodne banke. Vi ste u ovom trenutku odlučili i obavestili Skupštinu da će u vašem mandatu za sada biti tri. Poslednji, deseti, u ovom slučaju jedanaesti ukupno jeste direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Da krenemo redom. Član 6. predviđa da Statut NBS više ne potvrđuje Narodna skupština. Prosto da ne bude dileme, potvrđivanje od strane Narodne skupštine i tako je bilo u dosadašnjem tekstu zakona, vi ste sami rekli prosto razmišljali o tome. Potvrđivanje samo znači da kada ga na predlog Izvršnog odbora usvoji, donese Savet, on dođe u Narodnu skupštinu, a Narodna skupština otvori raspravu o tom aktu, ne može da promeni ni jedan jedini zarez, nakon rasprave nema amandmana, ima samo jedinstveni pretres, nakon rasprave se izjasni glasanjem.
Ne smatram da to na bilo koji način utiče na nezavisnost NBS. Obrazloženje da su svi ti funkcioneri izabrani od strane Skupštine, je apsolutno tačno. Ali, u našem sistemu postoje brojne agencije, na kraju i Vladu bira Skupština.
Ako se usvoji princip da su oni izabrani od strane Skupštine, onda prosto treba drugačije da gledam na brojne izveštaje koje nam dostavlja Vlada. To ni na koji način ne znači da vi nemate poverenja.
Druga stvar, guvernera koliko god da je to nezavisna institucija bira određeni broj poslanika. To je ono stalno razmatranje da li postoji potpuna nezavisnost ili ne postoji. Naravno, da ne postoji. Ali, slična stvar je kao i sa Vladom, slična je stvar i sa viceguvernerima koje vi sada predlažete, a Skupština bira. Ako vi kao guverner nemate poverenje većine poslanika u ovoj sali, onda će vrlo lako biti i vas smeniti, kao i Vladu. Vlada ne mora da bude srušena samo tako što će biti formalno izglasano njeno nepoverenje. Ona može da padne tako da nijedan zakon više ne može da joj prođe u Skupštini, jer izgubi dovoljan broj poslanika za izglasavanje određenog zakona.
Tako da ne vidim na koji način doprinosi nezavisnosti i samostalnosti NBS. Dugo smo pričali i kada je bio taj zakon u avgustu u raspravi. Jedno je šta piše u aktima, ali mi smo bili svedoci naročito u Srbiji da politički uticaj na NBS može da bude izuzetno izražen. Da se nezavisnost NBS ne brani samo formalnim aktima koji postoje, nego se brani i suštinski.
Očekujem od vas u nekom trenutku u budućnosti da čujem odgovor kako je moguće da su tolike devizne rezerve potrošene i kako su moguće bile tolike
fluktoacije dinara u odnosu na evro. To je suštinsko pitanje za budućnost. To je jedan akti, odnosno procedura donošenja menja ovim zakonom.
Drugi je po članu 73, to je način na koji se odlučuje o imovini NBS. Do sada je opšte akte o raspolaganju imovinom donosio Izvršni odbor, a guverner je donosio sve pojedinačne akte i imao pravo da postupa. Zakonom se predlaže da opšte i pojedinačne akte sada donosi guverner. Ako primenimo analogiju i vaše obrazloženje iz člana 6. ako je sve funkcionere birala Skupština, nema potreba da Statut verifikuje Skupština. Izvršni odbor čini ukupno biće ih pet kada bude i direktor Uprave, od toga ste jedan član vi, tri viceguvernera koji su predloženi na vaš predlog i direktor Uprave.
Druga stvar, prosto kada se kaže imovina ljudi obično misle na neke konkretne stvari, ali kada je reč o Narodnoj banci, imovina Narodne banke je nešto potpuno drugačije od imovine na način kako je shvataju građani Srbije. Imovina Narodne banke, po članu 73, su svi dinarski i devizni kratkoročni i dugoročni plasmani, devizna sredstva, hartije od vrednosti, ostala aktiva, imovinsko pravo u posedu Narodne banke, pokretne i nepokretne stvari i novčana sredstva na žiro računu. Znači, nije to samo ona obična imovina koju svako od nas posmatra kao građanin. To je vrlo ozbiljna imovina. Nama se čini da je postojeće rešenje bolje.
Treći važan segment su pitanja izbora i pitanja razrešenja. Predviđaju se razne procedure u slučaju da nekom od viceguvernera istekne mandat. Postojeće zakonsko rešenje predviđa u sadašnjem zakonu šest meseci za izbor novog viceguvernera, odnosno prestaje mu dužnost nakon šest meseci, a vi predviđate rok od 90 dana. To može da zvuči dobro, ali dugo ste bili poslanik i znate na koji način funkcioniše Narodna skupština. Ovih 90 dana su bili mnogo mirniji nego što je nekih drugih 90 dana u radu Narodne skupštine. Očigledno je da ne može da se ispoštuje rok od 90 dana. On ističe 3. novembra i očigledno da se prilikom prvog donošenja zakona ne može ispoštovati taj rok, a pri tom smo imali "mirnih" 90 dana u radu Narodne skupštine.
Narodna skupština je imala ozbiljan problem sa izborom Zaštitnika građana, jer se ušlo u onaj deo pred raspisivanje izbora i u izbornu kampanju i Skupština nije mogla da zaseda. Ako ostane odredba "90 dana" rizikujemo da ta norma neće biti ispoštovana u određenom trenutku. Na kraju krajeva, ni sad nije bila ispoštovana. Zakon predviđa rok od 90 dana.
Druga stvar je da se predviđa za viceguvernere, koji su izabrani, tek nakon njihovog mandata prilikom izbora sledećeg će biti taj stepenasti mandat, tako da se svake godine bira neko od funkcionera Narodne banke, ali se predviđa i promena dužine trajanja mandata prvog saziva Saveta guvernera, pa se predsednik bira na pet godina, a članovi na četiri, tri, dva i jedan.
Mogu reći da imam tu vrstu iskustva, jer sam tad pripadao vladajućoj većini, u Zakonu su bile takve norme i nisam siguran da je bitno doprinelo kvalitetu rada Saveta guvernera ili da je štetilo njihovom radu.
Druga stvar, meni nije jasno na koji način će Narodna skupština sprovesti tu odluku. Sednica je prekinuta. Činilo mi se da je trebalo zakazati sednicu sa temom – izbor Saveta guvernera, odnosno direktora Uprave.
Promenićemo zakon. Zakon će da stupi na snagu danom objavljivanja i to je najverovatnije ponedeljak. Naša sledeća tačka dnevnog reda je Izbor Saveta Narodne banke. Predlagač članova Saveta je Odbor za finansije. Odbor za finansije je to uradio 2. oktobra po starom zakonu. U skupštinskoj proceduri je istovremeno i predlog odluke. Predlažu se: predsednik Saveta guvernera Nebojša Savić na period od pet godina, a za članove Saveta magistar Nikola Martinović na pet godina, dr Miladin Kovačević na period od pet godina, magistar Ivan Nikolić na period od pet godina i Stojan Stamenković na period od pet godina. To je akt koji je u skupštinskoj proceduri. Na ovakvu odluku ne mogu da se ulože amandmani. Vidim samo dva izlaza. Da se ovaj akt povuče od strane Odbora za finansije, pa na nekoj od narednih sednica da se upodobi sa novim zakonom, jer nije tehnička ispravka ako je neko predložen na pet godina, pa se predlaže na godinu dana. To je prilično ozbiljna stvar. Ako bi se tako nešto uradilo, mogli bismo da govorimo o tome da je ugrožena nezavisnost Saveta.
Kažem, samo 15 članova. Napisali smo određeni broj amandmana i izneli smo sve ono što mislimo da može da bude problem.
Moje kolege će govoriti o pravima razrešenih funkcionera. Mislimo da je to takođe važno. O tome su govorile kolege koje su govorile pre mene. Raspravljaćemo o tome u nastavku ove rasprave.
Vreme pred nama će pokazati koliko je Narodna banka suštinski nezavisna. Iskreno se nadam da nećemo imati potrebe da odredbe menjamo previše često. Iskreno se nadam da ćete usvojiti neki od naših amandmana kojima ćemo pokušati da otklonimo bilo kakve nedoumice.
Što se nas tiče, računajte da imate potpunu podršku i možete da računate na svaki oblik saradnje u cilju stvaranja svih uslova da Narodna banka bude suštinski nezavisna. Očekujemo da razgovaramo i o politici koju vodi Narodna banka. Naravno, vi ste tu potpuno samostalni, ali očekujte da ćemo imati da vam kažemo određene primedbe ili sugestije.
Tek kada čujemo kakav će vaš odnos biti prema našim amandmanima, a ima ih desetak, mi ćemo se odrediti prema ovom zakonu u nadi da ga nećemo menjati bar sledećih nekoliko godina. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Zoran Kasalović nije pristan.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo raspravljamo o veoma bitnom zakonu. Radi se o Centralnoj banci i Narodnoj banci Srbije.
U zemlji koja je doživela konfiskaciju štednje svih njenih građana, koja je doživela dve hiperinflacije, svako pitanje koje se tiče centralne i monetarne vlasti je od prvoklasnog državnog značaja. Zbog toga želim prvo u ime DS da izrazim negodovanje činjenicom da je i ovaj put zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije došao na ovaj način.
Mi smo dobili ovaj zakon juče u 13,00 časova i vidimo da je priprema takva da i predlagač, i to guverner Narodne banke Srbije, nije bio upoznat do momenta predlaganja ovog zakona sa pravim primedbama onih sa kojima se očigledno dogovarala oko ovih izmena i dopuna, a to je Evropska komisija i Evropska centralna banka. Samim tim, strah me je da ovako kako smo krenuli, proći ćemo kao što je bio slučaj i u avgustu mesecu. Tada smo govorili da su predložene izmene i dopune beskorisne, da zapravo predstavljaju korak nazad za ono što se postepeno uspostavilo kao napredak Narodne banke Srbije kao moderne centralne monetarne institucije i vidimo da danas na ovim promenama se bavimo, pre svega, kozmetikom, a uopšte ne suštinom.
Hteo bih da obrazložim razlog zašto DS neće glasati za ovaj zakon. Verujemo da se ovaj zakon ne bavi onim što je zapravo pravi problem danas u našoj zemlji, ono što zapravo ne omogućava da i naši građani i naši domaći i inostrani partneri stvarno poveruju da je ova institucija posve nezavisna. Prvo u smislu metodologije. Teško je prihvatiti argument da danas predlagač, koji je na mestu guvernera Narodne banke Srbije, oseća slobodu da ide protiv onoga što je predložila kada je bila šef poslaničke grupe SNS. Utoliko manje što je očuvala njen politički angažman, o tome ću pri kraju mog izlaganja.
Govori se o tome da je ovde potrebno menjati zakon ne zbog toga što predstavlja bilo kakav problem, nego zbog toga što to želi EU i zbog toga što to traži Evropska centralna banka. Verujem da ne treba da menjamo propise zbog toga što to neko od nas traži, već zbog toga što mislimo da treba da donesemo najbolje moguće zakone za našu zemlju. Utoliko pre što mi prepisku koju smo čuli, nismo dobili. Dobili smo je iz Evropske komisije. Ona ima čak sedam stranica i ona veoma jasno pokazuje, kao i dopis iz Evropske centralne banke, da ako je bila intencija da se ovaj zakon upodobi sa zahtevima Evropske komisije, tj. od Evropske centralne banke, u tome se nije uspelo. Nije se uspelo prvo zbog toga što kada vidimo obrazloženje onog prethodnog zakona, u kome se jasno kaže da ne postoje odgovarajući propisi EU, sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, mi danas vidimo od istih predlagača da zapravo ti propisi postoje. Ne samo da postoje, nego se ovde apostrofiraju najvažniji tekstovi koji se tiču EU, ono što je zapravo Ustav EU, osnovni tekst.
Ako se sa tim treba uskladiti, onda dozvolite da vam kažem prvo i da vas podsetim poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, čitaću jer mislim da je tako najverodostojnije, ono što je rekla Evropska komisija kada je ocenila prethodne izmene i dopune zakona. To je na strani 54. njenog izveštaja o napretku Republike Srbije, kaže se: "Izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Republike Srbije, ozbiljno dovode u pitanje nezavisnost Centralne banke i time predstavljaju veliki korak nazad u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU".
Postavlja se pitanje, ako je to jedna ocena, da li će ovaj zakon koji je danas predstavljen omogućiti da se ovakva ocena, kada se već ne sluša opozicija već Brisel i Frankfurt, da li je moguće da se ovim zakonom ta falinka, manjkavost, premosti? Veoma jasno je da to nije slučajno. Zbog čega? Zbog toga što se ovaj zakon bavi veoma sitnim odredbama.
Kolega iz DSS je spomenuo da jedna od konkretnijih stvari koja je ovde uvedena jeste ono što je postojalo u zakonu koji smo predložili u to vreme, 2003. godine i uveli smo tu mogućnost da se članovi Saveta na tzv. stepenasti način biraju i da ne dolazi do promene onog nadzornog organa Narodne banke Srbije, odjedanput. Da to ne bude politička čistka, nego da, kao što postoji u mnogim zemljama, na različitim funkcijama to bude postepeno, da jedna nova većina ne može preko noći da promeni sastav Saveta Narodne banke Srbije.
Ovde se ovo vraća. Prvo, nije bilo potrebe da se to menja i verujem da je dobro da se to vrati. To nikako ne može da nadomesti suštinski problem, a to je da je zakonom koji je promenio Zakon o Narodnoj banci Srbije u avgustu ove godine, značajno smanjena ingerencija Saveta. Mnogo je bitnije da taj savet ima ozbiljne ingerencije, nego kako se njegovi članovi biraju, na tri, četiri, pet, šest godina. Uzgred, Evropska centralna banka i Evropska komisija i dalje imaju primedbu na način na koji bi bili zamenjeni ti članovi kojima bi prestala funkcija pre roka.
Druga stvar, govori se o načinu na koji će biti izabran direktor Uprave za nadzor finansijskog sistema. Mi smo kao DS upozoravali u avgustu mesecu da se na ovaj način u velikoj meri uvodi dvovlašće unutar centralne monetarne institucije. Želeo bih da vam citiram ono što je iz zvaničnog dopisa Evropske komisije, koji je dospeo danas. Tu se ponovo apostrofira pitanje i vidi se veoma jasno kao što smo govorili, da jedno ovakvo rešenje koje je dobro, gde se nadzor nad finansijskim institucijama čuva i unutar Narodne banke. Nije dobro to što guverner sadašnji ili budući nema autoritet nad direktorom te uprave. Citiraću iz zvaničnog mišljenja Evropske komisije. Oni kažu: "Neke zemlje članice stavljaju nadzor nad finansijskim sistemom unutar Narodne banke. To nije problem, ukoliko taj autoritet je zapravo pod nezavisnim sistemom odlučivanja unutar Narodne banke Srbije".
Takođe kaže da je najveći problem ukoliko taj direktor, ta uprava odluči, na primer, nešto što se tiče jedne finansijske institucije i na taj način ugrozi finansijsku nezavisnost NBS. Drugim rečima, neka odluka o dokapitalizaciji, neka odluka koja se tiče garancija u našem finansijskom sistemu, bi dovela do ozbiljnog urušavanja kapaciteta Narodne banke da obavlja njene funkcije. To je ono što se nalazi na strani 6 zvaničnog mišljenja Evropske komisije.
Istina je da je dovoljno teško u ovom momentu krize imati sveukupni pogled na naš finansijski sistem. Republika Srbija nema onoliko složen finansijski sistem kao neke zemlje zapada, pre svega SAD, gde postoji veliki broj nebankarskih finansijskim institucija. Poslednjih 10 godina to je nešto što je nekoliko vlada radilo i to je dobro. Sve veći deo našeg finansijskog sistema se
nalazio "pod kapom Narodne banke Srbije". Počelo se sa bankama, nastavilo se sa osiguravajućim društvima, proširilo se na lizing kuće i mnoge druge institucije, jer finansije su takve da će verovatno oni koji su prisutni na tržištu, pokušati da naprave arbitražu i da idu pod regulativu koja im je lakša, ukoliko se jedna takva mogućnost njima otvara.
Zbog toga je štetno, sada kada je sve pod kapom Narodne banke Srbije, da se uvodi dvovlašće ili da se uvodi rizik, koji može dovesti u problem i samu Narodnu banku. Zato ovaj zakon ne bi trebalo da se bavi kozmetikom, na koliko dana ili nakon 90 dana će biti izabran direktor te uprave, nego trebamo da ukinemo dvovlašće unutar Narodne banke Srbije. Mislim da bilo ko ko je guverner ne bi hteo da preuzima odgovornost za one ingerencije koje nema.
Što se tiče našeg ustava, pomenuo bih da član 10. nije u skladu sa Ustavom. Ne može nikome, pa ni onim odgovornim licima unutar Narodne banke Srbije da se oduzme ono što im jemči Ustav, a to je jednu sudsku zaštitu. Ne treba pokušati da se uvede politika tamo gde joj nije mesto ili demagogija, da se pokuša pokazati da oni koji su veoma odgovorni moraju biti još odgovorniji, a način da se to dokaže je da nemaju istu zaštitu kao građani Republike Srbije. To nije pravi put. Svako mora da odgovara za ono što je odgovoran.
Što se tiče odredbe prema kojoj je moguća žalba prema Ustavnom sudu, napomenuo bih da je Ustavni sud poput Narodne banke Srbije, ustavna kategorija i da jedan zakon, osim matičnog zakona u Ustavnom sudu, ne može da širi njegove ingerencije. Ukoliko ovo ostane, a nadam se da će amandmanom biti izbrisano, Ustavni sud kada dođe žalba će reći da se to njega ne tiče i šalje na redovni sud. Neka bude kao što treba, neka bude deo našeg pravosudnog sistema.
Želeo bih da kažem, kada govorimo o suštini stvari, da sam govorio o činjenici da Savet više nije onaj savet koji je potreban za pravi nadzor Narodne banke Srbije. Rekao sam da je način na koji se biraju viceguverneri mnogo manje bitan od toga da li će to biti na tri, četiri, pet godina, nego je bitnije da se formira profesionalna ekipa na čelu Narodne banke Srbije.
Gospođo Tabaković, vi jeste predložili profesionalce za viceguvernere. To je dobro, ali ne možemo zavisiti od jedne osobe. Ne možemo zavisiti od jedne okolnosti. Mnogo je bitnije da se vratimo na onu odredbu koja je omogućavala da guverner predlaže viceguvernere Savetu i da taj savet, koji ima elemente nezavisnosti, odluči da li ti kandidati imaju nužne profesionalne kvalitete.
Na kraju bih da kažem nekoliko stvari o onome što je prava suština. Možda su viceguverneri i članovi Saveta, čiju profesionalnost pozdravljam, bitni elementi sistema. Ali, ništa ne može da izbriše činjenicu, Srbija je danas jedinstvena po tom sistemu u svetu, da imamo guvernera koji posle dolaska na mesto guvernera, koje mora biti nezavisno, izabran za zamenika jedne stranke koja je na vlasti. Imamo situaciju, gde gospođa Tabaković je partijski šef predsedniku Narodne skupštine. Kakvo je to mešanje žanrova? Kakva je ta organizacija?
Gospođo Tabaković, vi ste nekoliko puta govorili o tome da ste veoma ponosni na činjenicu da ste uspostavili kontakt sa ljudima iz Evropske centralne banke i vašim kolegama iz drugih zemalja. To je dobro. Dobro znate da niko među njima, kao što niko u svetu među guvernerima centralnih banaka, nije aktivni političar.
Zbog toga, gospođo Tabaković, nije ni čudo što na kraju zvaničnog mišljenja Evropske komisije, a ja o njemu pričam zbog toga što ste vi rekli da je to ključan razlog zašto se danas nalazimo zajedno i raspravljamo o ovom zakonu.