Javljam se po članu 104. povreda dostojanstva narodnog poslanika.
Rečeno je da je razmena mišljenja ovde preganjanje.
Izvinjavam se, gospođo Tabaković, vi ste dugo bili poslanik i mislim da nemožete reći da, kada narodni poslanici iznose argumente, je tu da bi se neko preganjao sa nekim.
Mi smo ovde da raspravljamo o veoma bitnoj stvari. Veoma bitna stvar je kako je ustrojena centralna monetarna vlast.
Činjenica jeste da ćemo završiti ovu godinu sa najvišom inflacijom u Evropi od 12, a možda i nešto više. To je po zakonu bilo i dalje važi centralni cilj.
U nedeljama koje dolaze videćemo šta će biti sa kursom. Kao građanin ove zemlje, nezavisnosti od toga kakva su naša politička stanovišta, priželjkujem da postoji stabilnost. Pričaćemo o tome kada dođe na dnevni red budžet za sledeću godinu, za koju verujem da ne daje dovoljno dobru bazu za vođenje jedne rasterećene monetarne politike.
Ne smete reći da kada govorimo o ozbiljnim stvarima, ustrojstvu, na koje nemamo samo mi iz DS ili Evropska centralna banka i Evropska komisija veoma ozbiljne primedbe…

Gospodine Đeliću, reklamirali ste povredu Poslovnika. Molim vas da sada vi ne zloupotrebljavate Poslovnik.
Reklamirali ste povredu Poslovnika, a otišli ste na repliku.
Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Milica Delević. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Gospođa Tabaković je pomenula komentare koji su mi kao predsednici Odbora za evropske integracije stigli. Tačno je da sam tražila komentare. Tražila sam ih kako na prethodne izmene i dopune, tako i na sada predložene. Tražila sam ih zato što je predlagač prethodnih izmena i dopuna bilo upravo 126 poslanika iz parlamenta.
Svi komentari koji su stigli podeljeni su poslanicima Odbora. Nisu završili u medijima, nego su podeljeni članovima Odbora za evropske integracije. Na komentarima piše na koji zakon se odnose.
Ovo nije prvi put da Odbor svojim članovima deli komentare Evropske komisije. Prethodni pristigli komentari su bili na Nacrt zakona o javnim nabavkama i vrlo su pohvalni. Ne vidim da je bilo žalbi što su podeljeni.
Jednostavno, smatram da mi je kao predsednici Odbora dužnost da zatražim komentare, dužnost da ih sa članovima Odbora podelim. Oni su prvi put zaista i podeljeni danas na sednici Odbora. Žao mi je što nismo imali više vremena da o tome porazgovaramo i što smo se bez zaključaka rastali zbog nemanja kvoruma, ali oni su bili namenjeni publici kod koje su otišli i jasno je navedeno na koji se zakon odnose.

Hvala.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Nema ništa spornog u tome, gospođo Delević. Ista mi je praksa bila. Ni anonimna pisma kada sam bila predsednik Odbora za finansije nisam zadržavala za sebe, članovima Odbora sam delila.
Niste bili tu da čujete šta je sporno. Sporno je to što je kolega Đelić pokušao da ih upotrebi kao sveže, nove i komentare na postojeći zakon.
Nije tačno, da nema izmena, ne bi o njima danas pričali. Ali, šta je sporno? Neću se upustiti da na ovaj način pričamo o razlozima o visini inflacije. Mislim da će Odbor za finansije da zakaže sednicu i posebnu raspravu koju zaslužuju ti takvi razlozi.
Vrlo je zanimljivo da ste vi našli da komentarišete visinu inflacije, a znate da je posledica rasta cene poljoprivrednih proizvoda zbog nezapamćene suše, znate da je to povećana potrošnja države ili fiskalna ekspanzija, koja je rezultat izbora i predizbornog trošenja. Da ne kažem ništa više, samo one jedne milijarde dolara obveznica, odnosno hartija koje su kupljene unapred i trebale da se troše do polovine iduće godine, a ove, tekuće, kupljene u jedanaestom mesecu prošle godine, a potrošene u prva tri meseca za izbore, u tome je problem. Ta fiskalna ekspanzija je pogurala inflaciju. Da, u jednom delu i cene poljoprivrednih proizvoda, ali u jednoj značajnoj meri i to što niste kao vlast dozvolili da se regulisanjem cene povećavaju uobičajenom dinamikom, jer ste hteli da budete fini pred izbore. Podaci o tome su potpuno javni. Stoje u mesečnim izveštajima o inflaciji na sajtu Narodne banke.
Ne možete prelivene efekte od prošle Vlade stavljati na teret ni ovoj Narodnoj banci, ni ovoj Vladi.
Molim vas, vi ste ozbiljan čovek i znate sa kojim odloženim efektom može da deluje i referentna kamatna stopa. Znate i koji je domet obaveznih rezervi, ali odlično znate i šta znači trošenje u vreme izborne godine. Zato mislim da bi bilo bolje da se vratimo temi i da koristimo samo argumente.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio diskusiju od samog početka. Pošto nisam ekonomista, zahvaljujem se pojedinim narodnim poslanicima i gospođi Tabaković, jer su mi  razjasnili da očigledno u ovoj sali niko nema ništa protiv ovog zakona sa stanovišta osnovne funkcije Narodne banke Srbije, sa stanovišta održavanja makroekonomske stabilnosti.
Naročito se zahvaljujem kako gospođi Tabaković, tako i poslanicima SNS, SPS i DSS, jer su građanima Srbije i meni kao pravniku razjasnili da je ovaj zakon sa te ekonomske tačke izuzetno dobar.
Međutim, kao pravnik bih voleo da malo razjasnimo neke stvari koje su danas bile predmet diskusije. Na prvom mestu da razjasnimo činjenicu da smo pre nekoliko meseci ovde, kada su usvojene prve izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, slušali lamente, maltene, i tvrdnje da je politika Narodne banke Srbije i ove vlade takva da se smanje nadležnosti Narodne banke Srbije i da se limitira njena nezavisnost. Predlaganjem ovog zakona Narodna banka Srbije i gospođa Tabaković su upravo pokazali suprotno. Tu bih dao nekoliko primera.
Vratio bih se na diskusiju o izmenama i dopunama sadašnjeg člana 6. Zakona o Narodnoj banci Srbije, gde je sada izričito predviđeno da na Statut Narodne banke Srbije više Skupština neće davati saglasnost, odnosno, u prevodu, to je upravo povećanje samostalnosti Narodne banke Srbije kroz jednu činjenicu da Narodna banka donosi svoj statut. Time mi dokazujemo da smo i mi ozbiljna institucija, jer u donošenju statuta učestvuje i Savet guvernera i Izvršni odbor, a koji smo upravo mi izabrali.
Podsetiću da je izmenama i dopunama člana 20. Zakona o Narodnoj banci Srbije predviđeno usaglašavanje ovog zakona sa propisima koji su antikorupcijske prirode. Konkretno, u pitanju je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Članom 20. je precizno definisano sukob interesa, krug lica koji ne mogu biti na funkcijama ako imaju sukob interesa. To je potpuno u skladu sa programom Srpske napredne stranke, koji podrazumeva nultu toleranciju prema korupciji, pa samim tim je dobro da Zakon o Narodnoj banci bude usaglašen sa zakonima koji definišu borbu protiv korupcije.
Izmenama i dopunama člana 21. i člana 26. takođe vidimo kvalitativne promene, kojima se precizno definišu određene procedure u slučaju da nekom od vice guvernera prestane funkcija pre nego što je to bilo vreme, odnosno pre isteka mandata.
Dobro je predložiti takav zakon. Dobro je imati zakon koji precizira situaciju, koji jasno definiše šta se radi u određenim situacijama koje mogu nastati u životu.
Mislim da smo danas, baš kada govorimo o nezavisnosti Narodne banke Srbije, potpuno zaboravili da prodiskutujemo o članu 13. Predloga zakona, kojim se uvodi nešto što se prilično retko viđa u Srbiji, a upravo možemo zahvaliti gospođi Tabaković i njenom timu, a to je da se vice guverneri biraju po jednoj kliznoj skali. Vice guvernere bira i ova sadašnja Vlada, ali se ostavlja mogućnost, pošto se svako bira na godinu dana, da u budućnosti i neke buduće vlade, jer posle četiri godine mora biti izbora, dođu u situaciju da izaberu svoje vice guvernere.
Konačno, želim da pohvalim, jer je do sada bilo dosta diskusije na tu temu, taj navodno sporni član 10. Predloga zakona sa stanovišta Ustava i sa stanovišta sudske zaštite, viceguvernera i drugih funkcionera NBS, koji eventualno ostanu bez te funkcije. Da li je zaista diskutabilno ovo rešenje koje je predloženo? Sa jedne strane moramo poći od ustavnog principa, a to je da svako da ima pravo na sudsku zaštitu, moramo se podsetiti člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u kome se kaže da svako mora da ima pravo na delotvornu zaštitu.
Predlozi koje smo čuli, recimo, da bi Upravni sud bio nadležan, malo je čudno da funkcionerima koje bira Narodna skupština i već znamo iz sudske prakse da se dešavalo da Upravni sud odbacuje takve tužbe. Tako da, to iz advokatske prakse i neke kolege iz DSS znamo da to u praksi ne funkcioniše.
Sa druge strane ustavna žalba nema suspenzivno dejstvo. Ne može da spreči stupanje na snagu, odnosno primenu odluke koja je već postala pravosnažna i izvršna. Jednom rečju, ne može baš tako lako doći do situacije u kojoj bi nastao neki pravni interegnum u slučaju da nekom prestane funkcija, pa da se neko novi ne izabere. Ne kažem ovim da je rešenje predloženo u članu 10. najidealnije, o tome smo diskutovali i na Odboru za pravosuđe, ali je definitivno originalno, hrabro predloženo od strane guvernera NBS. Svakako će biti prilike da se o njemu prodiskutuje na Odboru za finansije i na Odboru za ustavna i pravna pitanja. Iz razloga što svakome mora biti zagarantovana pravna zaštita.
Što se tiče komentara ambasadora EU na predloženi tekst zakona, pažljivo sam čitao, i ne sećam se da je komentar bilo kog ambasadora izvor prava u Srbiji. Lično sam imao čast da učestvujem u pisanju čitavog niza naučnih projekata preko Instituta za uporedno pravo na prvom mestu, ali i preko Pravnog fakulteta u Beogradu, koji se tiči harmonizacije naših prava sa pravima EU. Mnogo puta smo govorili da treba obratiti pažnju na svaki stručan, dobronameran komentar svakog stručnjaka pa i predstavnika EU. To ne znači da su komentari, čak i ambasadora EU ili komesara, izvor prava u Srbiji.
U tom kontekstu, nisam siguran da nam argument da neki zakon valja ili ne valja, je to što se neki ambasador složio sa zakonom ili nije, ili što se neki naučni radnik složio sa testom zakona ili nije. Potpuno sam ubeđen, kao pravnik, a vidim da su se i ekonomisti složili sa time, da je predloženi zakon izuzetno dobar, da povećava samostalnost NBS i da će gospođa Tabaković kao jedan od najodgovornijih funkcionera u Srbiji, pažljivo proučiti sve amandmane, a naročito amandmane DSS, koji se tiču člana 10. zakona. To ćemo raspravi i mi na Odboru za pravosuđe i da ćemo kada tu jednu temu konačno razrešimo, kada razrešimo jednu dilemu koja je više stručna, više pravna da ćemo posle toga zakon usvojiti sa velikim brojem glasova za i da ćemo imati jedan odličan zakon koji će do maksimuma garantovati nezavisnost NBS.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, po Poslovniku. Izvolite.

U vezi člana 27. pošto ste dužni da se starate o primeni Poslovnika. Slušajući dobro diskusije svih učesnika u raspravi, činjenica po pitanju izjašnjenja nadležnih odbora u vezi usaglašenosti sa Ustavom i saglasnošću sa drugim pravnim propisima, odnosno sa pravnim sistemom. Nije nadležan Odbor za pravosuđe nego Odbor za ustana pitanja i zakonodavstvo. Prethodni govornik je pogrešno rekao da će na Odboru za pravosuđe se razjašnjavati određena nedoumica u vezi člana 10. Predloga zakona. Bio sam taj koji na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo istakao neusaglašenost člana 10. Predloga zakona sa važećim Ustavom Republike Srbije.

Gospodine Mikoviću, neću vam dozvoliti da vodite repliku. Reklamirali ste povredu Poslovnika.