Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, Nova Srbija se zahvaljuje na prihvaćenim amandmanima, ali smatramo da je imalo mesta da se i ovaj amandman prihvati, jer se radi o jednom tehničkom amandmanu, odnosno koji bi pomogao tumačenju ovog zakona.
Naravno, problem nije veliki, ali zašto uvek kada imamo neki zakon ne razjasnimo do kraja, nego jedan deo toga zakona razjasnimo, a drugi deo zahteva na neki način komplikujemo. Moramo da shvatimo da ovaj zakon će čitati i učiti iz njih i studenti pravnog fakulteta, pa im je lakše da ovakvim amandmanom sigurno pojasnimo ovaj zakon.
Naime, o čemu se ovde radi? Prvo ću pročitati na šta se u predloženom tekstu ukazuje – za osuđenog koji nije stupio na izdržavanje kazne, rešenje o primeni amnestije sud će doneti u roku od tri dana od dana prijema zahteva. Dakle, amandman Nove Srbije je da u članu 7. stav 3. posle reči "u roku od tri dana od dana prijema zahteva" tačka briše se i dodaju se reči "iz člana 6. stav 1. ovog zakona".
Naime, u prethodnom stavu ovog predloženog člana se kaže: "Sud će po službenoj dužnosti u roku od tri dana od dana prijema, obaveštenje iz stava 1. ovog člana". Dakle, razjašnjava situaciju čak iz stava 1, a mi samo želimo i obrazložili smo to da tekst zakona treba da je jasan i precizan. Stoga smatramo da je neophodno na ovom mestu dodati upućujuću normu koja tačno definiše o kakvom, odnosno o čijem zahtevu se radi kada je u pitanju donošenje rešenja o primeni amnestije na lice koje još uvek nije stupilo na izdržavanje kazne.
Dakle, ovim amandmanom želimo da napravimo vezu između člana 7. i člana 6, jer potpuno pojašnjava. Srećom, ovaj zakon ima desetak članova, ali kod zakona koji imaju 40-50-60 članova ovako nešto treba primeniti, mada stojimo kod činjenice da i ovo, gospodine ministre, treba prihvatiti. Smatramo da je logična jedna mala ispravka teksta koji potpuno pojašnjava ovaj zakon. zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Snežana Malović.
Imate još četiri minuta kao ovlašćeni predstavnik. Izvolite.

Tako i govorim, kao ovlašćeni predstavnik.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, predstavnici Ministarstva pravde, na kraju ove rasprave i u pojedinostima mi kao poslanici DS nismo ubeđeni u to da treba da glasamo za ovaj predlog zakona u ovom obliku kako je predložen.
Kao što smo rekli, nismo protiv amnestije. Shvatamo i razloge zbog čega se amnestija donosi. Shvatamo i razloge pretrpanosti naših zatvora, potrebe da se unesu određene izmene u naš zatvorski sistem, ali svakako ne mislimo da je način rešavanja tog pitanja amnestija u ovom obliku kako je predložena.
Opšta amnestija kako je predložena nije dobra. Mislim da će se to nama vratiti kao društvu. Nažalost, trebalo je više voditi računa o tome.
Takođe, pokušala sam u svojoj raspravi u nekoliko navrata da ukažem i na tehničke nedostatke samog zakona, koje se provlače kroz nekoliko članova ovog predloga zakona i kroz član 3, koji se odnosi na način obračuna amnestije u pogledu izrečenih kazni zatvora i na član 4, koji se odnosi na lica koja se nalaze pod poternicama. Kao što sam rekla, ne mislim da je tu bilo zle namere. Prosto mislim da je došlo do tehničke greške zbog toga što se nije dovoljno pažnje obratilo u izradi zakona.
S tim u vezi moram da kažem da još uvek nismo dobili, evo i na kraju rasprave, odgovor zbog čega je zakon po hitnoj proceduri predložen i koje su to štetne posledice koje bi nastupile ukoliko se ovaj zakon ne usvoji. Ukoliko se mislilo na pretrpanost zatvora, kao što je ovde i pokušano da se objasni, onda bi to moglo da se postigne i time da su obuhvaćena lica kojima je izrečena kazna zatvora do šest meseci, a koja po logici stvari su sigurno osuđena za krivična dela manje društvene opasnosti.
Ovde se govorilo i nešto što je u vezi sa samim predlogom zakona, a koji se ne nalazi striktno u zakonu u pogledu nekih krivičnih dela. Govorilo se u tom smislu da predlog zakona, kada bude bio usvojen, kako će se odnositi na konkretna lica, na konkretne sudbine, na nečije slobode. Tako pored tog svog karaktera ima i jedan mnogo širi karakter, a to je određena politička poruka koju treba da pošalje.
Kao što sam iznela, nisam sigurna da, kada se zakon usvoji, će se dosledno sprovoditi cilj vlade u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije zbog toga što će se, nakon usvajanja ovog zakona, pogodovati određenim licima koja se upravo pa i zbog krivičnog dela korupcije, koja su osuđena. Želim da verujem da ova vlada ima cilj da se izbori sa kriminalom i korupcijom. Želim da verujem i prvom potpredsedniku Vlade, ministru Vučiću na tome, ali svi ostali unutar Vlade treba da znaju da, ukoliko ovakvi predlozi zakona dolaze pred parlament i ukoliko se ovakvi predlozi zakona usvajaju, oni svakako neće pratiti to što i oni rade.
Kao i do sada, bićemo konstruktivna opozicija. Mislim da smo u svojim diskusijama to i danas pokazali, ali svakako ne možemo da glasamo za zakon, kao što sam rekla, koji će doprineti tome da iz zatvora izađu lica kao što su Andrija Drašković ili Sreten Jocić, Uroš Nišić i mnogi drugi. Zahvaljujem se.

Hvala.
Više nemamo prijavljenih za reč.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Reč ima ministar Obradović. Izvolite.

Samo da kažem nekoliko reči.
S obzirom da zamenjujem kolegu Nikolu Selakovića, red je da kažem po četvrti put, pošto neki očigledno nisu čuli. Kolega Selaković je na jednom međunarodnom skupu sa kolegama iz regiona. Mislim da je to dovoljan razlog zašto danas nije mogao biti s vama.
Preuzeo sam obavezu da ga zamenim i potrudio sam se, zajedno sa kolegama koji su pored mene, koji su vrlo iskusni, ljudi iz Ministarstva pravde, da dam odgovore na moguća pitanja koja su se postavila. Kažem moguća, jer deo pitanja, koja su se danas čula u Skupštini u okviru ove rasprave, objektivno su imala drugojačiji karakter u odnosu na sadržaj zakona.
U svakom slučaju, zahvaljujem se svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi.
Pozivam Narodnu skupštinu Republike Srbije da se u danu za glasanje izjasni u prilog usvajanja ovog zakona zato što je reč o zakonu koji je detaljan. Usuđujem se reći da je kvalitetniji u odnosu na onaj iz 2001. godine, jer smo upoređivali odredbe tog zakona u odnosu na zakon koji je pred vama.
Usput da vam kažem da ovo nije poslednji zakon o kome će Skupština raspravljati iz oblasti pravosuđa. Oko 15-ak zakona je na javnoj raspravi. Skoro su završeni, tako da ćete, poštovane kolege narodni poslanici, imati prilike da dosta razgovarate o stanju pravosuđa i generalno o svemu onome što valja činiti za dobrobit zemlje.
Slažem se sa svim poslanicima koji su rekli da su zakoni takvi da se ne prave prema ličnostima, nego da bi se napravio sistem. Ne treba govoriti naši, vaši i njihovi, jer zakon se pravi za građane Republike Srbije, a ne za bilo koga pojedinačno.
Za kolegu Janka. U vreme kada sam prisluškivan slučaj još nije rešen. Bio sam poslanik Narodne skupštine Republike Srbije. Taj predmet traje već četiri i po godine, što je vrlo zanimljivo, a parnica je već završena. Prosek parnice u Srbiji je sedam godina i parnica je završena. Dobio sam proces, ali ovaj deo nije završen. Sami možete zaključiti zašto – zato što je očigledno škakljiva tema i niko se ne usuđuje da stvar dovede do kraja, tako da će i meni biti zanimljivo i kao građaninu i kao ministru da vidim razvoj događaja vezano za novo prisluškivanje u Srbiji.
U svakom slučaju, stvar treba ispitati do kraja i svako ko je učestvovao u tome da bude primereno kažnjen, shodno odredbama zakona. Hvala vam.

Hvala.
Sa radom nastavljamo sutra, 7. novembra 2012. godine, u 10,00 časova. Hvala.