Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Molim vas da stavite karticu u drugi aparat, pošto ovaj ne radi.

Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u prethodnih nekoliko dana dobio sam niz primedbi i predstavki građana, i svi oni imaju isti problem. To je ujedno i moje pitanje koje upućujem ministarki zdravlja, a to je – da li je tačno da je novim Pravilnikom, odnosno da kažem izmenama Pravilnika o ispravi o zdravstvenom osiguranju uskraćeno pravo na lečenje članovima porodica poljoprivrednika i preduzetnika koji nisu izmirili doprinose? Ovo je jako bitna tema, jer ako je to zaista tačno onda se desila gruba diskriminacija prema deci, prema trudnicama, prema porodiljama poljoprivrednika i preduzetnika. Napominjem da je u pitanju kategorija stanovništva koja je najranjivija i najosetljivija, koja je zaštićena Ustavom Republike Srbije članom 68. stav 2.
Ako je zaista tačna ova tvrdnja, insistiram da ministarka zdravlja uputi odmah tumačenje ili ispravku ovog pravilnika prema svim filijalama Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da traži da se omogući lečenje deci, trudnicama i porodiljama, odnosno da im se overe zdravstvene knjižice.
Moram da izrazim i svoju zabrinutost jer ako je ovo način da se rešavaju problemi nedostatka novca u zdravstvenom sistemu, smatram da će se time najviše pogoditi najugoroženiji delovi našeg stanovništva, te da ako je to zaista način to nije dobar način, to je pogrešan put. Tražim objašnjenje i ako je to zaista tako hitno postupanje ministarke zdravlja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zatražio bih obaveštenje od ministra finansija i privrede, gospodina Dinkića vezano za Bečki sporazum o sukcesiji. Kao što je poznato Bečki sporazum o sukcesiji je potpisan od strane predstavnika država sukcesora bivše Jugoslavije 2001. godine. Nakon ratifikacije u našim parlamentima stupio je na snagu marta 2004. godine. U prethodnih sedam godina države naslednice su radile na normalizaciji prva četiri aneksa od sedam koliko ih ima. To je Aneks A – pokretna i nepokretna imovina bivše federacije, Aneks B – diplomatsko-konzularna predstavništva, Aneks C – finansijaka aktiva i pasiva i Aneks D – pitanje arhivske građe.
Nažalost, u prethodnih sedam godina države naslednice bivše Jugoslavije nisu razgovarale o jednom ključnom aneksu, a to je Aneks 7, Aneks G Bečkog sporazuma, a on se zove Privatna svojina i stečena prava, i u njemu se kaže da će svim građanima i pravnim subjektima biti vraćena njihova prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama za vreme rata biti poništeni. Taj Aneks G, Aneks 7 Bečkog sporazuma direktno se tiče više stotina hiljada izbeglih i prognanih lica sa prostora bivše Jugoslavije, ali se tiče i velikog broja građana Srbije koji nisu bili izbeglice i prognana lica, ali su od 1945. do 1990. stekli imovinu, imali radni staž, dinarsku deviznu štednju itd. Ne radi se samo o dinarskoj deviznoj štednji, radi se o poslovnim prostorima, kućama, stanovima, zaostalim penzijama, poljoprivrednom i drugom zemljištu itd.
U okviru Bečkog sporazuma o sukcesiji formirano je jedno telo za njegovo sprovođenje. To je Stalni mešoviti komitet. Taj komitet je u prethodnih sedam godina ima tri sastanka i čine ga po jedan visoki predstavnik koje su imenovale vlade naslednica bivše Jugoslavije. Naš predstavnik u prethodnom periodu je bio gospodin Gaša Knežević koji je pre dva meseca podneo ostavku na mesto visokog predstavnika u Stalnom mešovitom komitetu.
Na poslednjem trećem sastanku Stalnog mešovitog komiteta, koji je održan septembra 2009. godine u Beogradu, prvi put se počelo razgovarati o potrebi da ipak Aneks G dođe na dnevni red. Došlo je do različitih mišljenja oko njegovog sprovođenja. Srpska i slovenačka strana su smatrale da je Aneks G moguće odmah primenjivati, dok je hrvatska strana insistirala da je potrebno potpisati bilateralni sporazum za njegovo sprovođenje između država naslednica. Slovenačka i srpska strana su prihvatile ovu hrvatsku verziju i na osnovu toga je Vlada Srbije 31. decembra 2009. godine uputila Nacrt bilateralnog sporazuma zvaničnom Zagrebu za sprovođenje Aneksa G. Od tada do danas zvanični Zagreb nije odgovorio na taj nacrt. Tražili smo od bivšeg premijera i bivšeg ministra finansija, gospodina Cvetkovića objašnjenje – da li je on tražio tokom 2010. godine, tokom 2011. godine, tokom prve polovine 2012. godine objašnjenje od zvaničnog Zagreba zbog čega hrvatska strana odbija da se izjasni o tom nacrtu, da li je dobar, da li je loš, da li imaju svoju verziju itd?
Nažalost, prema našim informacijama, gospodin Cvetković nije tražio to objašnjenje, gospodin Gaša Knežević nije tražio to objašnjenje. Mi sada tražimo dva obaveštenja od gospodina Dinkića. Prvo, kada će gospodin Dinkić inicirati da Vlada Srbije imenuje novog visokog predstavnika u stalnom mešovitom Komitetu za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji? Podsećam da je Vlada Srbije 26. septembra imenovala gospodina Dinkića za predstavnika u Komitetu za sprovođenje finansijske aktive i pasive pri aneksu C.
Drugo, da li će i kada će Vlada Srbije, odnosno ministar Dinkić zatražiti objašnjenje od zvaničnoga Zagreba, kada će biti odgovor, vezano za nacrt bilateralnog sporazuma o sprovođenju aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji? Hvala.