Hvala.
Narodni poslanik Đorđe Milićević.

Gospodine predsedniče, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici. Složio bih se, gospođo Kalanović, sa vama. Na samom početku ste rekli da je reč o jednom važnom zakonskom predlogu i jeste. Reč je o jednom važnom zakonskom predlogu koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost u ovom trenutku.
Definišu se izmene i dopune Carinskog zakona. Godine 2010. o tome je već bilo reči, mislim da je bilo u prvoj polovini 2010. godine, mart ili april 2010. godine, usvojen je Carinski zakon Republike Srbije. Želim da kažem da su poslanici SPS podržali i glasali za predlog Carinskog zakona. Rekli smo jasno tokom rasprave u načelu da želimo da verujemo u ono što je definisano u tom trenutku kao ciljevi koji se žele postići usvajanjem tog zakonskog predloga, da je reč o jednom savremenom zakonu koji pojednostavljuje procedure, da predstavlja jedan korak napred, kako je tada rečeno, ka približavanju evropskom zakonodavstvu, da on zapravo sadrži one osnovne principe na kojima se zasniva Carinski zakon EU i da je u skladu sa stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske organizacije, da će omogućiti efikasno praćenje roba i kapitala, veću liberalizaciju prometa roba, zaštitu finansijskih interesa Srbije i, kao što sam rekao, da će pojednostaviti procedure brže i efikasnije carine.
Danas, dve godine nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost, pre svega nakon odluke Ustavnog suda Republike Srbije i dobro je da je ministarstvo odreagovalo odmah nakon donošenja odluke Ustavnog suda, ali danas, nažalost, vidimo da nisu u celosti realizovani oni ciljevi koji su se želeli postići usvajanjem Carinskog zakona.
U uvodnom izlaganju ste rekli da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ima dva cilja. Prvi cilj je efikasnije planiranje, upravljanje, kontrole i trošenje javnih finansija. Drugi cilj je olakšavanje poslovanja privrednih subjekata. Ti ciljevi za nas jesu prihvatljivi. Ti ciljevi upravo proizilaze iz onoga što ste naveli u daljem izlaganju, a to su osnovni razlozi zbog kojih je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Tu je, zapravo, reč o tri suštinska razloga zbog kojih je važno podržati danas, tokom rasprave u načelu i nakon rasprave u pojedinostima, zbog kojih je važno podržati ovaj zakonski predlog. Prvi razlog je, reč je o usaglašavanju odredbi Carinskog zakona sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije iz jula 2012. godine, drugi razlog je usaglašavanje sa odredbama novodonetih, novousvojenih zakona u proteklom vremenskom periodu i treći razlog jeste usaglašavanje naših propisa u ovoj oblasti sa propisima EU, odnosno nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postoji tu i četvrti razlog, ne toliko nebitan, ali opet je važan, a to je određeno ispravljanje uočenih tehničkih greški. Mislim da je reč o planovima 297. i 249. Carinskog zakona.
Dakle, kada je reč o usaglašavanju sa odlukom Ustavnog suda iz jula 2012. godine, već je rečeno, Ustavni sud je jula 2012. godine doneo odluku da primena komforne metode za obračun kamate carinskog duga koji nije plaćen u roku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zato se danas predlaže ovo rešenje, da se na iznos manje naplaćene carine kamata obračunava primenom interesnog računa od sto, što je u ovom trenutku opravdano i logično rešenje i predlog.
Sa druge strane, osim toga što se vrši usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda, ovde imamo, u neku ruku, i pravno-tehničkog usaglašavanje naziva Centralne banke sa vrlo precizno i jasno definisanom odredbom člana 95. stav 1. Ustava Republike Srbije. To bi nekako bio u celini prvi suštinski razlog zbog kojeg je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Drugi razlog o kojem ste vi takođe govorili jeste usaglašavanje odredbi Carinskog zakona sa odredbama novousvojenih i novodonetih zakona i tu se, pre svega, misli na usaglašavanje zakona kojima se uređuje budžetski sistem i to sa vrlo jasnim ciljem, a to je kontrola, upravljanje i planiranje javnih finansija i to takođe smatramo potpuno opravdano.
Pored usaglašavanja sa izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, imamo takođe i usaglašavanje pojedinih odredbi Carinskog zakona i to je definisano ovim predloženim izmenama i dopunama sa Zakonom o prekršajima, kada je reč o organu za vođenje postupka u drugom stepenu, s tim što tu zaista treba razmotriti predlog koji se mogao čuti u malopređašnjoj diskusiji, da se carinski prekršaji ipak vrate Upravi carina, jer sudovi za prekršaje, nažalost, nisu toliko efikasni. Mislim da ovaj predlog treba razmotriti tokom rasprave o pojedinostima.
Takođe, i o tome je bilo reči član 54. Carinskog zakona morao bi biti i upodobljen, i usaglašen u pogledu preračunavanja deviznog kursa. To bi zapravo u celini bio drugi razlog zbog kojeg treba podržati ovaj zakonski predlog.
Treći razlog jeste dakle usaglašavanje propisa Republike Srbije sa propisima EU u ovoj oblasti, odnosno harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Upravo zbog toga su predložene određene izmene koje se tiču pre svega rokova i čuvanja carinskih i drugih isprava. Zatim, obaveštavanje dužnika o dugu, a predviđene su i određene izmene koje se tiču obaveze propisivanja, o tome ste govorili, metoda kojim se vrši analiza uzoraka robe. To je dakle nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti i to je treći razlog.
Kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, na samom početku, dakle četvrti razlog bi bio to usaglašavanje sa uočenim tehničkim greškama, a reč je o članovima 297. i 249. Carinskog zakona. Te ispravke su definisane i otklonjene predloženim izmenama i dopunama u članovima 6, 9. i 11. predloženih izmena i dopuna Carinskog zakona.
Dakle, kao što se moglo čuti, ove predložene izmene i dopune Zakona imaju i dobre i loše strane. Loša strana jeste to što se određeni nedostaci nisu uočili na vreme. Dobra strana jeste to što imamo jednu brzu i hitnu reakciju Ministarstva i što će ti nedostaci biti otklonjeni u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, mi u načelu prihvatamo kao poslanički klub zakonski predlog. Jesmo spremni da učestvujemo u raspravi u pojedinostima, da ozbiljno razmatramo predloge koje smo maločas mogli čuti i prihvatiti ih u formi amandmana, bilo da dolaze od pozicije ili opozicije, samo u jednom jasnom cilju, da kroz određeni vremenski period prosto na dnevnom redu ponovno ne bi imali predložene izmene i dopune Carinskog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o izmenama i dopunama Carinskog zakona i dozvolićete da govorim kao i svi drugi o osnovnom zakonu, a ne samo o onome kojim danas menjamo taj osnovni zakon.
Govoriću o proteklom periodu i šta se sve dešavalo sa carinama, a carina je u osnovi porez na uvoznu robu. Prema pravcu kretanja carine mogu biti uvozne i izvozne i tranzitne. Prema cilju mogu biti uvedene za podmirenje javnih rashoda. Mogu biti ekonomske, odnosno zaštitne, da se zaštiti tržište. Mogu biti i represivne, možemo ih primeniti prema zemljama u reciprocitetu koje uvažavaju naše tržište. Na način na koji se uvode carine mogu biti ugovorne i autonomne, a po visini opterećenja one mogu biti preferencijalne.
Bojim se da su naše carine, a govoriću pre svega o poljoprivredi, veoma slabe, dakle da prilikom uvoza ne vode dovoljno računa o zaštiti tržišta, pre svega o zaštiti poljoprivredne proizvodnje. Ovom izmenom i dopunom Zakona se ništa u tom smeru ne menja. Potpisivanjem raznih sporazuma mi smo došli u poziciju da će 2014. godine gotovo u potpunosti biti izjednačene carine u odnosu između Srbije i zemalja EU. To ne bi bilo sporno, ali je sporno što ćemo mi članica EU najverovatnije postati 2020. ili 2022. godine, a do tog perioda u velikom vremenskom razdoblju nećemo imati nikakve pristupe fondovima, predpristupnim fondovima EU, barem onima koji se tiču poljoprivrede.
Šta hoću da kažem? U zemljama iz kojih mi uvozimo poljoprivredne proizvode i u zemljama sa kojima ćemo 2014. godine gotovo izjednačiti carinske stope na poljoprivredne proizvode, u tim zemljama su premije i subvencije na njihovu poljoprivrednu proizvodnju daleko veće nego u Srbiji, hoću reći da su deset puta veće. Naravno da njihovi poljoprivredni proizvođači i prehrambena industrija samim tim već imaju neku ulogu favorita na svom tržištu, a izjednačavanjem ovih carinskih stopa i potpunim prepuštanjem našeg tržišta, naša poljoprivredna proizvodnja će biti ugrožena, gotovo pod damping uslovima od strane zemalja koje u velikoj meri vrše subvenciju poljoprivrednih proizvoda.
Proteklih pet godina u Srbiji je uvezeno preko 40.000 tona kilograma mesa. Pri tome, kontrola na način na koji je proizvedeno to meso, da li je proizvedeno genetsko modifikovanih organizama, Srbija tu vrstu kontrole prepustila je zemljama iz kojih je uvozila to meso. Dakle, nikakve kontrole nad genetsko modifikovanim organizmima prilikom uvoza tog mesa, nije bilo.
Da navedem, cena otprilike za tih 40.000 tona kilograma mesa je negde oko 200 miliona evra, a za 200 miliona evra da smo bili pametni mogli smo da uzgojimo 200.000 priplodnih junica, da bi svake godine od njih mogli da izvozimo meso na tržište EU u vrednosti od 50 miliona evra. Dakle za te četiri godine koje smo uvozili, mi smo mogli biti izvoznici negde oko 200 miliona evra, i to smo izgubili zato što nismo dovoljno pažnje posvetili zaštiti domaćeg tržišta.
Izmene i dopune ovog zakona sasvim sigurno ne podstiču domaću poljoprivrednu proizvodnju, dalje će favorizovati uvoznu poljoprivrednu proizvodnju i kada uporedite te premije i konvencije, ne premira se poljoprivrednik, premira se pre svega potrošač, prerađivač koji je siguran da će pod povoljnijim uslovima, nego što su to naši, dobiti sirovinu. Naravno da takvi poljoprivredni proizvođači i prehrambeni proizvođači zemalja EU na ovakvom našem nezaštićenom tržištu mogu da stiču ekstra profite.
S tim, da još jednom podvučem, da prilikom uvoza tih poljoprivrednih proizvoda testiranje nad genetski modifikovane organizme ne vrši naša država, nego država iz koje se uvoze poljoprivredni proizvodi. Dakle, nije teško da će 2014. godine biti ogroman udar na poljoprivrednu proizvodnju, da ćemo mi koji imamo 10 puta manje subvencije i premije imati za takmičara na sopstvenom tržištu poljoprivredne proizvodnje i prehrambene proizvodnje iz zemalja EU koje imaju zaštitu od negde prosečnih 450 evra po hektaru. Dakle, deset puta su im veće premije i subvencije i naravno da će biti konkurentni ne samo kod sebe, nego i kod nas.
Ovako ostarelo selo, izmučeni seljaci, izmučena poljoprivreda doći će u još veću opasnost da u potpunosti bude zatrta ne samo poljoprivredna proizvodnja, već da bude zatrta cela sela, zaseoci, manja naselja, pa i manji gradovi. Ne gubi samo poljoprivredna proizvodnja, gubiće i prerađivačka industrija ukoliko poljoprivredna proizvodnja stane zbog nedostatka carinskih mera i carinske zaštite.
Od 2014. godine biće nam ugrožena i prehrambena industrija koja će ostati bez sirovina jer ukoliko poljoprivredna proizvodnja prestane da izbacuje poljoprivredne proizvode. Naravno, da će naša prehrambena industrija ili biti orijentisana ili na uvoz sirovina iz zemalja koje će imati na našem tržištu gotovo preferencijal ili će biti prehrambena proizvoda ugašena, jer najverovatnije da zemlje koje budu izvozile poljoprivredne proizvode neće kao mi izvoziti sirovine, već će izvoziti gotove prehrambene proizvode.
Ovim zakonom se ništa po tom pitanju ne menja. Dakle, od 2014. godine bićemo prepušteni na milost i nemilost daleko jačima od sebe, multinacionalnim kompanijama koje će ubacivati hranu i poljoprivredne proizvode veoma sumnjivog kvaliteta, kao što se to sad dešava sa nekim sortnim semenima, gde je dozvoljeno čak da se uvoze neka semena sa karakteristikama genetski modifikovanim organizama. Tu pre svega mislim na kukuruz, iako je Francuska i Nemačka 2009. godine, 2010. godine odustala od proizvodnje takve vrste kukuruza.
Bojim se da će naša Vlada, prethodna je već popustila, da naša Vlada to ukoliko ne shvati ozbiljno, daće doprineti tome da se nanese ozbiljan udarac ostatku naše poljoprivrede i umesto da razvijamo svoju fabriku pod vedrim nebom, bojim se da ćemo doprineti njenom gušenju.
Samo da kažem da se u Srbiji uvozi sve i svašta, od paradajza, pasulja, itd. Time se obaraju cene domaćim poljoprivrednim proizvođačima. Nikakve carinske zaštite gotovo nema i time se gubi motiv za poljoprivrednu proizvodnju, ukoliko neko u sezoni uveze paradajz iz Turske, Makedonije, itd, po znatno nižim cenama, gotovo bez ikakve carinske zaštite, u tom slučaju propada proizvodnja našeg povrća. Reći ću vam sve odakle mi na našu sramotu meso uvozimo. Dakle, zahvaljujući niskom stepenu zaštite uvozimo meso iz Austrije, Belgije, Češke, Danske, Holandije, Francuske, Italije, Grčke, Nemačke, Mađarske, Slovačke, Poljske itd. Da čudo bude još veće, uvozimo meso čak iz Makedonije, BiH, pa i Crne Gore.
Bojim se da, mi smo se ponosili izvozom kukuruza, rekli smo da smo prošle godine izvezli kukuruza za 500 miliona evra. Svakako da je taj podatak vredan divljenja, ali odmah hoću da kažem da oni koji se ponose tim izvozom od 500 miliona evra kukuruza, treba odmah da kažemo da na tom izvozu od 500 miliona tona kukuruza smo nedostatak stočarstva i stočarske proizvodnje izgubili još toliko, a kroz klaničnu industriju smo izgubili gotovo još 20%. Umesto da nam izvoz bude vredan 1,2 milijarde, umesto da uposlimo mala gazdinstva i da premiramo svako to malo domaćinstvo, nekomercijalno, da ga podstaknemo da svako od njih drži dve krave i desetak svinja, mi smo naprotiv svojim merama, tu govorim o onome što je uradila prethodna Vlada, u potpunosti gotovo ugušili domaću proizvodnju zarad inostranih.
Ovaj zakon ništa ne menja, ja se bojim da ćemo mi nastaviti, ako nastavimo praksu stare Vlade, starog režima, onda ćemo završiti kao i oni. Oni su novac pozajmljivali, za četiri godine su pozajmili gotovo šest milijardi. Pozajmljeni novac nisu puštali kroz našu proizvodnju, kroz poljoprivredu, prehrambenu industriju, pa ga onda puštali u trgovinu, oni su taj novac direktno puštali u strane trgovinske lance i strane banke. Tako da novac koji smo pozajmili upotrebili smo za nabavku strane robe, za nabavku njihovih poljoprivrednih proizvoda, za nabavku njihovih prehrambenih proizvoda, a nama je samo ostao uvećan dug koji će ovaj osiromašeni narod morati da vraća. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kalanović, podsećanja radi, Carinskim zakonom smo započeli Prvo redovno zasedanje u 2010. godini. To je ona čuvena sednica sa 38 tačaka dnevnog reda, kada ste u ovoj skupštini izglasali kredit za "Srbijagas" od 170 miliona evra, za pokrivanje deficita budžeta 160 miliona evra, itd.
Tada je aktuelna ministarka, gospođa Diana Dragutinović rekla da se radi o tehničkom zakonu, koji treba da olakša izvoz, pojednostavi i ubrza carinske postupke i da je u potpunosti usaglašen sa propisima EU. Šta se ispostavilo u međuvremenu? Da ga ponovo treba usaglasiti sa propisima EU, jer očigledno da 2010. godine ono što je u Srbiji bilo pet godina, to je tada u Evropi bilo tri godine, pa se zbog toga i ovaj član menja.
Šta još nije bilo dobro u ovom zakonu? Špediteri su dokazali u postupku pred Ustavnim sudom, neustavnost carinske procedure. Carinski zakon je 2010. godine uveo nešto što je zabranilo još Rimsko pravo, a to je anatocizam, odnosno zlostavljanje dužnika ne primerenim uvećanjem novčanih obaveza.
Nažalost, od vas gospođo Kalanović nismo čuli danas, kako će se ove odredbe primeniti na celokupnoj teritoriji Republike Srbije? Kako će Carinski zakon važiti na Kosovu i Metohiji, kad nam očigledne opstrukcije u ovim postupcima pravi i EU i Svetska trgovinska organizacija. Kakva je vaša projekcija priliva sredstava od carine, nakon usvajanja ovog zakona? Ni jednom rečju niste pomenuli i povezali carinske procedure, Carinski zakon sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, jer valjda Carinski zakon tretira jedinstveno određeni carinski prostor, a svakako da Kosovi i Metohija jeste deo Republike Srbije.
Jednostavna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja predstavlja u stvari jedan pravni apsurd, jednu sistemsku grešku u sistemu Republike Srbije, je nas već kao državu, kao privredu u potpunosti obogaljila. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije otvorio, naravno, Srbiji vrata EU. Evropski investitori nisu pohrlili u Srbiju, kako je to svojevremeno najavljeno.
Primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ukinute su carine na uvoz nekih proizvoda iz EU, zbog čega su Srbija i naši domaći proizvođači pretrpeli ogromnu štetu. Kolega Lapčević je pokazao jasno analizom budžeta od 2008. do 2012. godine, da smo izgubili skoro 800 miliona evra direktnih carinskih prihoda, zbog nižih carina uslovljenih primenom SSP-a. Ali, ono što je veći problem, jeste indirektna šteta koja je time nastala.
Činjenica da su stotine hiljada ljudi ostali bez posla, a razlog tome nije samo svetska ekonomska kriza, da su desetine hiljada, pre svega malih i srednjih preduzeća u međuvremenu ugašena, da je Srbija ušla u jednu neravnopravnu utakmicu.
Naravno da je najteže poljoprivrednim proizvođačima. Mislim da je gospodin Rističević u svom izlaganju, na najbolji način to ovde objasnio i zaista mi nije jasno, ukoliko poslanici SNS prihvate ovo izlaganje, kako ovaj zakon mislite da prođe u Danu za glasanje.
Od 2014. godine, kada istekne šest godina tog prelaznog perioda, sledi skoro potpuna liberalizacija tržišta za uvoz proizvoda iz EU. Kako se Srbija priprema za taj trenutak? To je samo za godinu i po dana, pretpostavljam da planirate da ova vlada izgura ceo mandat, tako da ćete 2014. godine morati da date odgovor i na ovo pitanje. Mislim da je krajnje vreme da se već sada spremamo za to .
U ovom trenutku, uvoz proizvoda iz EU je gotovo dvostruko veći, nego što je izvoz iz Srbije na prostor EU. Kako ćemo rešiti problem što je domaća proizvodnja ostala bez tražnje? Malopre je bila jedna polemika oko toga, ali nisam čuo od predsednika vladajuće koalicije konkretan odgovor. U situaciji kada imamo apresijaciju dinara, kada smo liberalizovali spoljnu trgovinu, kada smo smanjili carinske stope, od srpske privrede ostaje definitivno mesečev pejzaž ukoliko se nešto ne bude promenilo.
Ako pad konkurentnosti privrede, ako precenjena domaća valuta dovodi do rasta spoljno-trgovinskog deficita, koje su to mere koje se preduzimaju da se ovako nešto spreči? Pri tom, domaća valuta se brani novim zaduživanjem, doznakama naših sunarodnika iz inostranstva i prodajom imovine.
Gospodin Dinkić je i u ovom parlamentu i u nekim izjavama u javnosti rekao da je potreban odlučan zaokret. Ja se zaista slažem sa tim u potpunosti, ali mislim da taj zaokret neće dozvoliti upravo MMF, a to ćemo videti već danas nakon prvih razgovora sa predstavnicima MMF-a i da li će sve ono što je projektovano u budžetu za 2013. godinu naići na razumevanje, odnosno da li je u praksi ostvarljivo.
U situaciji kada je budžetska kasa prazna i popunjava se, nažalost ponovo, kreditima, kada je država prezadužena, kada su građani osiromašeni, kada je privreda na kolenima, ja mislim da ovoj vladi ne ostaje ništa drugo, nego da radi isto ono što je radila i vaša prethodna Vlada. Znači, živećemo od danas do sutra, nastaviće se očajničko zaduživanje, prodavaće se ono što je ostalo od imovine, nemojte ovde niko da se zaklinje da sutra neće biti prodat "Telekom", "Komercijalna banka", delovi "Elektroprivrede Srbije" ili nešto drugo.
U jednoj analizi koju smo u DSS radili nismo zanemarili ekonomsku krizu, ali ključni ekonomski pokazatelji govore o pravom ekonomskom sunovratu u odnosu na 2008. godinu. U ovoj tabeli koju ćemo naravno elaborirati u raspravi o budžetu se jasno vidi koliki je pad BDP, koliko su manji prihodi od carine i koliko smo siromašniji nakon četiri godine vlasti prethodne Vlade, u kojoj ste, naravno, i vi bili.
Zbog izuzetno teške situacije u državi, najiskrenije nudimo pomoć i podršku, jer mi smo ovaj zakon pokušali da popravimo amandmanom koji smo podneli, i nadamo se da će on biti prihvaćen kako bi se izbegli mnogi postupci, kako bi se zaštitio budžet Republike Srbije od isplate naknada šteta svim onim ljudima koji su oštećeni zbog primene protivustavne odredbe koja je usvojena 2010. godine, na koju smo i tada ukazivali.
Zbog toga, ili vi ili gospodin Dinkić, mislim da će imati priliku i na Odboru, a i u raspravi u pojedinostima da čuje sve naše argumente i da će prihvatiti naš amandman.
Hvala.

Na spisku imam narodne poslanike Dejana Mihajlova i Radojka Obradovića, a koliko vidim nijedan nije tu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Obaveštavam narodne poslanike da završavamo današnji rad i nastavljamo sutra 14. novembra u 11,00 časova.
Hvala lepo.