Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.11.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

14.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:15 do 13:25

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2012)
  • Zajednički jedinstveni pretres o tačkama dnevnog reda (2,3,4,5 tačka) (2012),
  • Zajednički jedinstveni pretres o tačkama dnevnog reda (6,7 tačka) (2012),
  • Zajednički jedinstveni pretres o tačkama dnevnog reda (8,9,10,11 tačka) (2012),

    • OBRAĆANJA

    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović-Vukojičić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Milanka Jevtović Vukojičić

    Srpska napredna stranka
    Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, ugovori koje je potpisala Republika Srbija sa Republikom Makedonijom i Republikom Slovenijom predstavljaju i te kako važne međunarodne ugovore iz oblasti pravosuđa, a u cilju efikasnije zaštite prava i interesa država, kao i prava i interesa državljana.

    Ovi ugovori su takođe i te kako značajni u jednoj koordinisanoj akciji i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pranja novca. Organizovani kriminal i korupcija ne poznaju granice, tako da su međunarodni ugovori sa tog aspekta i sa aspekta snažne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i te kako značajni.

    Najpre bih se bazirala na Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, iz razloga što sam negde prepoznala da se oni najviše odnose na građane i u tom smislu bih htela nešto više da kažem.

    Pod građanskim stvarima podrazumevaju se predmeti koji se odnose na statusne, na porodične, na radne, na privredne, na imovinsko-pravne odnose fizičkih i pravnih subjekata. Pod krivičnim stvarima podrazumevaju se predmeti koji se odnose na krivična dela, na privredne prestupe i prekršaje. Pravnu pomoć svakako pružaju sudovi, ali i drugi državni organi u skladu sa svojim propisima, kao što su npr. centri za socijalni rad, a sve u zavisnosti i od prirode predmeta. Pravna pomoć se ogleda u pružanju obaveštenja, u dostavljanju predmeta, u preduzimanju procesnih radnji koje se tiču uviđaja, pretresa, veštačenja, uzimanja izjava, ali naravno i u primeni određenih mera kao što je, npr. mera kontrolisane isporuke. Pravna pomoć se ogleda i u preuzimanju sudskih i arbitražnih odluka. Naravno, pravna pomoć se pruža u vidu zamolnice. Pravna pomoć se pruža u skladu sa propisima zamoljene države, a u nekim slučajevima može i u skladu sa onim što se traži u zamolnici, ukoliko se ne remeti pravni poredak zamoljene države.

    Ono što je važno da građani znaju, a to je da javne isprave koje izdaju sudovi, javni beležnik, izvršitelji kao i drugi državni organi koji u skladu sa propisima pružaju pravnu pomoć, ukoliko su overeni službenim pečatom i potpisom imaju snagu javne isprave i mogu se koristiti pred organima drugih država.

    Ono što su države ugovornice, Republika Srbija i Makedonija takođe dogovorile, to je dostavljanje izvoda iz kaznene evidencije za državljane drugih država i ti izvodi se dostavljaju u roku od šest meseci. Izvodi iz matične knjige i pravosnažne sudske odluke, države ugovornice dostavljaju u roku od tri meseca, a izvod iz matične knjige umrlih dostavljaju odmah. Naravno, u ovom ugovoru predviđene su i doduše samo dve okolnosti kada se pravna pomoć ne pruža. To su dve okolnosti i one se odnose na to ako delo koje je naznačeno u zamolnici nije krivično delo za zamoljenu državu, naravno po pravu, iako zamoljena država ima mišljenje da je delo iz političkog ili vojnog domena i u tom slučaju se zamolnica odbija.

    Naravno i drugi ugovori koji se odnose na izručenje državljana, a u pitanju su izručenja isključivo za dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, i te kako su značajni u borbi i rešenosti države Srbije da se poveže sa drugim državama, pre svega sa svojim susedima kako bi u ovoj borbi bila što efikasnija. Takođe i zakon koji se odnosi na izvršenje krivičnih sankcija i te kako je značajan za državljane naše države koji su državljani ili imaju prebivalište u našoj državi iz razloga što se procenjuje da će resocijalizacija u našoj državi biti svakako efikasnija i kompletnija, a polazeći od načela humanosti.

    Srpska napredna stranka nema dilemu kada je u pitanju glasanje, odnosno potvrđivanje ugovora koji su pre svega pravno utemeljeni, koji su svrsishodni, opravdani i korisni. Svrsishodni kako za državu Srbiju, tako i za građane Srbije. Hvala.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Srpska napredna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da pozdravim ministra poljoprivrede. Mi, seljaci, poljoprivrednici, smo uvek i najvredniji, bez obzira na sezone i poljske radove i oranje koje je u toku, uvek nađemo vremena i da na vreme dođemo u Skupštinu i da dosta vremena provedemo u njoj. S toga želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede zato što je našao vremena da zastupa Vladu Republike Srbije i pored činjenice da, svestan sam toga, i te kako ima problema s obzirom na sezonu koja je u toku i s obzirom na zatečeno stanje koje je ostalo iza bivšeg režima gde su ostale mnoge obaveze koje ministarstvo treba da izmiri. Plus ovi radovi koji spadaju u tekuće radove ove godine.
    Kao drugo, odmah moram da kažem da sam zaprepašćen na primedbu o slaboj nekoj prisutnosti poslanika iz poslaničkog kluba SNS. Tu moram da kažem i kao primer da navedem da smo na prošlom glasanju, prilikom glasanja, glasali o jednom zakonu koji je predložio jedan opozicioni poslanik. Na moje zaprepašćenje ukupan broj njegovih poslanika iz njegove poslaničke grupe od 50 i nešto, oni su govorili o tome i zato moram da odgovorim, da iako smo glasali o njihovom zakonu njih je bilo samo desetak, a mi smo glasali za zakon koji je predložila opozicija. Toliko o našoj prisutnosti i o našoj dobroj volji da učestvujemo u radu. Na moje zaprepašćenje čim je izglasan taj zakon, taj poslanik je izvadio karticu i više ga nije interesovao nikakav rad u parlamentu.
    Što se tiče i druge primedbe o tim nekim karticama, isto moram da kažem da sam bio učesnik od 2002. godine do 2003. godine, šef te gospođe je najviše muljao sa tim karticama i to je opšte poznato i te afere su poznate širom naše zemlje, a i malo šire. Hvala.
    Na dnevnom redu je naravno Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade države Palestine i Vlade države Srbije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Naravno, i taj zakon je predložio bivši režim i lično im želim da ne budu dvostruko oporezovani, ali se lično bojim da nisu oporezivani ni jednom, a kamoli dva puta. Mi ćemo svakako potvrditi ugovore da bi dokazali ozbiljnost ove države, sve ugovore međunarodne koje su oni potpisali, a time i ovaj. Ali, već kad smo kod Palestine, hajde da vidimo ko nas je doveo u poziciju palestinskog naroda. Da li je to bivši režim? Ja tvrdim da jeste. Bojim se da su svojom nekom inferiornom politikom, da ne kažem podaničkom politikom, danas nas doveli u položaj koji je nekada imao narod Palestine. Narod Palestine dugo nije imao svoju državu, a zahvaljujući bivšem režimu mi smo gotovo u poziciji…
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Gospodine Rističeviću, samo da vas upozorim, mi ne raspravljamo o Palestini trenutno, nego o Makedoniji i Sloveniji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Srpska napredna stranka
    A o Palestini? Ne, to će biti sledeće znači. Izvinjavam se. Mislio sam da je i Palestina s obzirom da ste objedinili šest, sedam tačaka.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    To nam je sledeća tačka dnevnog reda.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Marijan Rističević

    Srpska napredna stranka
    Znači, nema ni Alžira? Dobro, Alžir je bio jako zanimljiv s obzirom da se radilo o podsticaju ulaganja i to je bilo jako zanimljivo.
    Što se tiče Makedonije i Slovenije, to nam je ostalo o krivičnim stvarima i to ću pozdraviti bez obzira što je to predložio bivši režim. Dakle, pozdraviću zato što je kriminal na Balkanu postao internacionalni. Samim otcepljenjem bivših republika SFRJ, stvaranjem novih država i naši kriminalci i njihovi kriminalci su postali internacionalci. Oni su za razliku od vlasti, za razliku od političara, oni su se udružili desetak godina pre nego što su se udružile bivše jugoslovenske republike na Balkanu i nadam se čvrsto rešene da taj kriminal progone.
    Ono što mene zabrinjava jeste da se bivši režim ugledao malo i na te kriminalce. Javna je tajna da smo imali kriminalce poput Legije koji su imali nekoliko pasoša bivših jugoslovenskih republika. To je opšte poznata činjenica i s toga se bojim da u ove sporazume treba da ugradimo i ovu činjenicu. S obzirom da se funkcioneri bivšeg režima ugledali na kriminalce koje su trebali da progone mi danas imamo bivše visoke funkcionere koji imaju nekoliko pasoša bivših jugoslovenskih republika.
    S toga pitam i sebe i vas, ukoliko progonimo kriminalce koji imaju više pasoša da li se to odnosi i na funkcionere, odnosno gotovo na najviše državne funkcionere koji imaju dva ili više pasoša bivših jugoslovenskih republika? Gotovo je neverovatno da u slučaju progona te vrste kriminala, a do njega će svakako doći promenom vlasti, da ti bivši funkcioneri legalno mogu da izađu iz ove države i s obzirom da dva pasoša podrazumevaju i dva državljanstva, čak i dva državljanstva sa državama bivših jugoslovenskih republika sa kojima nemamo sporazume o dvojnom državljanstvu, da takvi najviši državni funkcioneri bivšeg režima mogu legalno ili ilegalno da uđu u te države i da ne budu izručeni ovoj državi s obzirom da imaju državljanstvo te republike u koju, ne daj Bože, pobegnu.
    Svakako bih pozdravio integraciju bivših jugoslovenskih republika, ali pri tome treba da vodimo računa i o nekom svom dostojanstvu. Treba da se setimo da smo mi kao mali narod pomogli svima drugima da se oslobode, a sada će biti 100 godina od tih dešavanja. Kasnije su svi ti narodi stvorili svoje neke matične republike i mislim da ih ne bi stvorili da pre 100 godina mi kao jedan mali, veliki narod nismo omogućili i sebi i drugima da se oslobode.
    Danas smo u poziciji da neki naši susedi kojima smo pomogli da stvore svoju državu gotovo negiraju nas. Mi smo njima dali gotovo sve, a oni nama danas negiraju ništa. Ne bih voleo, s obzirom da su se oni svi otcepili od SFRJ, stvorili svoje države, svoje nacionalne države, a od nas očekuju da mi i dalje ostanemo SFRJ, ne bih voleo da ostanemo u takvoj poziciji u koju nas je doveo bivši režim i umesto da budemo jedna suverena država, suverena teritorija, da budemo ostatak SFRJ i da se prema nama tako ponašaju. Hvala.
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Pošto na listama poslaničkih grupa nema više prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
    Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o izručenju; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarim.
    Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o predlozima zakona.
    Prelazimo na sledeću tačku dnevnog reda, to je zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, to je 6. i 7. tačka dnevnog reda.
    Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 6. i 7. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas, da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
    Vreme rasprave po poslaničkim grupama ste dobili u materijalu.
    Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Saglasno članu 170. stav 1. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade države Palestine o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
    Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
    Gospodine Ljajiću, izvolite.
    ...

    Rasim Ljajić

    Dame i gospodo narodni poslanici, pred vama su dva predloga zakona, tačnije dve ratifikacije. Jedan je kao što ste i čuli, potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja, i drugi Sporazum, koji se tiče izbegavanja dvostrukog oporezivanja sa Palestinom.
    Radi se o dva tipska sporazuma. Republika Srbija zaključila je 49 sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i u toku su pregovori, neki u završnoj fazi o zaključivanju još dvadesetak takvih sporazuma i slična je situacija kada se radi i o sporazumu o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja. Ciljevi jednog i drugog sporazuma jeste da se stvori pravni osnov za unapređenje, pre svega, ekonomske i privredne saradnje sa zemljama za koje imamo obostrani interes.
    Vrlo kratko ću reći nekoliko reči o Sporazumu sa Alžirom, vrlo značajan sporazum za Srbiju, imajući u vidu potencijale, ekonomske i privredne saradnje sa ovom zemljom. Sporazum je inače potpisan u februaru ove godine, prilikom zasedanja Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju između dve zemlje. Na tom zasedanju, između ostalog su definisane oblasti gde postoje potencijali za razvoj ekonomske saradnje sa ovom zemljom. To su pre svega, poljoprivreda, građevinarstvo, farmaceutska industrija i zdravstvo.
    Istina, obim robne razmene između Srbije i Alžira nije veliki. U prošloj godini je bio nekih 4,8 miliona dolara, ali je obim investicija značajan, pre svega, naših investicija i naših radova u Alžiru. Trenutno u Alžiru radi "Jugoimport" SDPR, koji je zaključio ugovor o izgradnji tri fabrike za proizvodnju municije u vrednosti 400 miliona evra, zatim, "Energoprojekt" koji je prisutan poslednjih 30 godina na tržištu Alžira, kao i "Hidrotehnika", koja takođe već duži niz godina izvodi radove i prisutna je na ovom tržištu.
    Nakon sednice Mešovitog komiteta ili nešto pre toga od 2009. godine, imamo intenziviranje bilateralne ekonomske saradnje sa ovom zemljom, tako da danas imamo i prve zajedničke, mešovite firme, srpsko-alžirske, kao što je "Hidrotehnika" zaključila ugovor sa alžirskom firmom "Hidrotehnik". Takođe, na ovom tržištu su prisutni i "Putevi" iz Užica, koji su zaključili ugovor u vrednosti od 15 miliona evra, kao i institut "Mihajlo Pupin", koji je zainteresovan za oblast saobraćaja, izgradnje saobraćajnog sistema na auto-putevima u Alžiru. Sve ovo govorim zbog činjenice da je ovaj sporazum značajan sa stanovišta zaštite naših ulagača u Alžiru. Sporazum garantuje i međunarodnu zaštitu kod arbitražnog suda u slučaju eventualnih sporova.
    Međutim, ono što je posebno važno, što bi na kraju hteo da istaknem, a tiče se ovog sporazuma, što je alžirska vlada usvojila Akcioni plan za period 2010-2014. godina, gde je izdvojeno 268 milijardi evra za različite investicije u oblasti infrastrukture i tu je zapravo naša velika šansa, odnosno šansa za naše kompanije koje su do sada radili, ili za nove kompanije koje mogu da se pojave na tržištu Alžira i utoliko ovaj sporazum za nas jeste značajan. Prema tome, ne samo zbog tekućih i aktuelnih investicija i poslova koje naše firme obavljaju, već i verovatno budućih strateških partnerstava sa firmama i kompanijama iz samog Alžira.
    Što se tiče Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Palestinom, moram reći da su u pravu oni koji su govorili na odboru da mi nemamo veliki obim robne razmene sa Palestinom. Prošle godine, naš simboličan izvoz od 84.000 dolara, uvoz je bio dve tri hiljade dolara. Sada je taj obim i manji, ali ono što je značajno sa stanovišta ovog sporazuma, to su potencijalne investicije u Srbiji pojedinih kompanija iz Palestine. Mi tek stvaramo osnov da, ne samo obim robne razmene, već međusobne investicije budu značajno veće sa ovim sporazumom.
    U planu je potpisivanje, odnosno zaključivanje sporazuma o podsticaju i zaštiti, takođe investicija sa ovom zemljom, kao i zaključivanje jednog krovnog sporazuma o ekonomskoj – trgovinskoj saradnji sa Palestinom. Prema tome, sa stanovišta tekućeg obima ekonomskih i privrednih odnosa, verovatno će neko reći da ovaj sporazum nema značaja, ali sa stanovišta potencijalnih ulaganja, investicija mi tek stvaramo osnov za unapređenje privredne i ekonomske saradnje sa Palestinom. Hvala.