Šeste sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.11.2012.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šeste sednica Drugog redovnog zasedanja

3. dan rada

20.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 13:05

  • TAGOVI

  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2012)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (20.11.2012)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona (pretres u pojedinostima) (2012)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 105 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanje broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, danas imate pravo, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika, da tražite obaveštenja i objašnjenja.
    Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Elvira Kovač

    Savez vojvođanskih Mađara
    Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je "Svetski dan deteta", 20. novembar. Povodom toga bih želela najpre da konstatujem koji su to problemi sa kojima se deca u Srbiji danas suočavaju i da za kraj postavim pitanje Vladi Republike Srbije.
    Poslanici SVM bi želeli da naglase značaj dece i da pozovu Vladu Republike Srbije da zaista postavi kao prioritet pitanje zaštite dece u Srbiji. Želeli bi da skrenemo pažnju na samo neke od problema koji karakterišu njihov život: siromaštvo, nejednak pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, nejednak pristup kvalitetnom obrazovanju, isključenost one najsiromašnije dece iz programa socijalne zaštite.
    Vlada Republike Srbije treba da nastavi i da intenzivira reformske procese koji treba da omoguće uključenost i jednake šanse sve dece, uključujući neophodne promene u sistemu obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, koje bi osigurale da ona najranjivija deca mogu da ostvare sva svoja prava.
    Nikako ne smemo dozvoliti urušavanje kvaliteta obrazovnog i zdravstvenog sistema. Navešću pet ključnih oblasti koje su definisane kao najvažnije, odnosno pet ključnih mera koje bi mogle da pomognu. Najpre, smanjenje
    siromaštva dece. Svi smo, nažalost, svesni činjenice da su izdavanja za porodice sve manja i manja, da su procedure toliko komplikovane da, prema statistici, troje od petoro dece, koja imaju pravo na dečji dodatak, ne ostvaruju to pravo.
    Druga mera je povećanje kvaliteta zdravstvene zaštite dece. Potrebno je smanjiti troškove lečenja, liste čekanja, modernizovati opremu u zdravstvenim ustanovama, poboljšati uslove lečenja u bolnici i jednostavno omogućiti roditeljima da bez stresa i bez dodatnih troškova budu uz svoje dete kada se ono leči u bolnicama.
    Treća ključna mera je obuhvatanje svakog deteta kvalitetnim obrazovanjem. Uprkos donešenog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i inkluziji, neka deca su i dalje jednostavno isključena iz sistema obrazovanja.
    Četvrta mera je omogućavanje svoj deci život u porodici, pošto su deca sa teškoćama u razvoju i dalje smeštena u izolovane ustanove, bez obzira na to što bi trebao da im bude omogućen život u porodici i zajednici. Osnovni razlog dovođenja ove dece u izolovane ustanove je upravo nemogućnost njihovih roditelja da odgovore na posebne potrebe dece.
    Peta ključna mera koja se predlaže je da decu treba zaštititi od nasilja, jer na osnovu statistika nevladinih organizacija, nažalost, dve trećine dece, starosti od dve do 14 godina, je već iskusilo neku vrstu psihološke agresije ili fizičkog nasilja.
    Ono što je najveći problem je zapravo pitanje da li postoji decentralizacija, jer bez obzira na nacionalni akcioni plan koji postoji i koji je aktuelan, on se slabo implementira, odnosno nisu usklađene ni akcije, ni mere u različitim sektorima i javnim službama koje se bave decom. Ne postoji sistemska evidencija o položaju dece i o uslugama koje su im dostupne.
    Posle nabrojanih problema i ključnih mera koje se tiču dece u Srbiji danas i koje zahtevaju hitno rešavanje, kao i konstatovanja da i dalje vlada nedostatak koordinacije, mislim uglavnom na socijalni, zdravstveni i obrazovni sektor, odnosno da nisu koordinirane mere i akcije u različitim sektorima i javnim službama koje se bave decom, kao i da još uvek nije uspostavljena sistemska evidencija o položaju dece i uslugama koje su im dostupne, pitanje je kako teče implementacija Zakona o socijalnoj zaštiti, koji je donesen 2011. godine? Po tom zakonu lokalne samouprave imaju veliku odgovornost za obezbeđivanje lokalne socijalne zaštite, uključujući i dečju zaštitu.
    Da li bi ministarstvo moglo da dostavi podatke kako teče implementacija ovog zakona, kako se taj zakon implementira, da li je socijalna zaštita i u realnosti decentralizovana i na koji način? Da li postoji dovoljno sredstava za to? Koje sve usluge za decu opštine mogu uopšte da obezbede iz svojih budžeta? Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Dozvolite samo da izrazim zadovoljstvo što i vi aktivno učestvujete u radu našeg Odbora za prava deteta i zahvaljujem se predstavnicima svih poslaničkih grupa, pošto je ovo odbor koji će danas u dve škole u Novom Sadu, sa svim svojim članovima, obeležiti ovaj dan.
    Pozivam sve da date maksimalan napor, jer ovo nije tema koja treba da bude stvar jedne političke stranke, ovo je tema za koju moramo svi da se borimo zajedno.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.
    ...
    Liga socijaldemokrata Vojvodine

    Aleksandra Jerkov

    Hvala vam, gospodine predsedniče.
    Najpre bih se složila sa ovom opaskom koju ste dali.
    Imam pitanje koje bih uputila, recimo, Aleksandru Vučiću, kao prvom predsedniku Vlade zaduženom za borbu protiv korupcije, ili Ivici Dačiću, ili tužilaštvu, ili Ministarstvu regionalnog razvoja i lokalne samouprave, ili bilo kome u ovoj zemlji ko može da da odgovor na pitanje - na koji način, pod kojim uslovima, zbog čega i kako dolazi do čuvenog prekomponovanja vlasti u lokalnim samoupravama?
    Kako se dešava da stranke koje su izgubile na izborima postaju prve vlasti? Kako se dešava da stranke koje nisu prešle cenzus ulaze u lokalne parlamente? Da li je tačno da su odbornici u svim lokalnim samoupravama u Srbiji izloženi pretnjama i ucenama i da im je nuđen mito, da su zapravo na razne načine prisiljeni, primorani ili prinuđeni da učestvuju u tim novim koalicijama, da učestvuju u upodobljenim vlastima širom Srbije?
    Razlog zbog koga ovo pitam je, naravno, događaj iz Kikinde, gde su, prema rečima odbornice Azre Valentić, njoj najpre nuđene pare i funkcije u nekakvoj budućoj lokalnoj samoupravi, a zatim i upućene pretnje, s obzirom na to da pripada stranci koja treba da učestvuje u prekomponovanju vlasti. Ja sam iz Novog Sada, grada u kom se isto tako nešto desilo.
    Mi smo bili svedoci i u Novom Sadu i u Zrenjaninu, od toga da je i te kako bilo pritisaka, prinuda, pokušaja korupcije, gde su odbornici držani u karantinu danima pre sednica skupština, sprovođeni do tih sednica, ne bi li slučajno opet promenili mišljenje i strane kojima su pripadali.
    Smatram da prosto to nije atmosfera u kojoj lokalne samouprave treba da funkcionišu i da to nije dobra poruka koja se šalje građanima koji izlaze na te lokalne izbore, misleći da rezultati tih izbora imaju bilo kakvog uticaja na to na koji će način biti formirana vlast. Znamo šta se desilo u Novom Sadu, u Zrenjaninu. Videli smo šta je pokušano da se desi u Kikindi, da li to treba da očekujemo u Somboru, Subotici, u svim onim lokalnim samoupravama u kojima lokalna vlast zbog rezultata izbora nije napravljena po identičnom modelu po kome funkcioniše republička vlast.
    Molim bilo koga, za koga god vi smatrate od ovih koje sam na početku navela da im se to pitanje prosledi, jer smatram da je odgovor interesantan, ponajmanje narodnim poslanicima, a najviše građanima koji očekuju od odbornika koje su birali da tamo zastupaju neke njihove interese.
    Razlog zbog koga sam spomenula Aleksandra Vučića na početku je taj što mene izuzetno interesuje recimo, da li je njemu lično poznato, najpre kao prvom potpredsedniku Vlade, zaduženom za borbu protiv korupcije, a zatim i kao predsedniku stranke kojoj su puna usta borbe protiv korupcije, kakvim se metodama lokalni funkcioneri te stranke služe na lokalu, ne bi li privoleli odbornike širom Srbije da pomognu SNS u tome da formira vlast, čak i u onim opštinama gde je na izborima izgubila.
    Ukoliko Aleksandar Vučić zna za to šta ti lokalni funkcioneri rade, onda njegova borba protiv korupcije apsolutno nema nikakvog smisla.
    Opet, ukoliko ne zna, a ja sam lično svedok, da se veoma često pozivaju na njega, onda je to nešto što treba rešiti u stranci, s obzirom na to da je onda to problem koji on ima u okviru svoje stranke druge prirode, ali u to neću da ulazim.
    Ovo nas, naravno, dovodi i do pitanja šta je bilo sa onom čuvenom krađom glasova na izborima? Šta je sa onim džakovima, kada ćemo saznati kako se to desilo, gde se to desilo, zašto se desilo, koji će biti epilog priče, a s obzirom na to da sam iz Novog Sada, izuzetno me interesuje gde je stigla istraga na kojoj je SNS izuzetno insistirala, pre nego što je ušla u koaliciju sa Romskom demokratskom strankom, s obzirom na to da je imala apsolutnu podršku LSVM da se istraži da li je Romska demokratska stranka kupovala glasove?
    Vidim da mi je vreme isteklo, hvala za produženje.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Jugović

    SPO-DHSS
    Poštovani predsedniče, koleginice i kolege poslanici, posle sramne presude oslobađajuće hrvatskim generalima čime je legalizovano etničko čišćenje Srba u zločinačkim akcijama "Bljesak" i "Oluja", mi moramo biti upoznati sa svim posledicama ovog zločinačkog akta, ovog etničkog čišćenja.
    Postavljam pitanje, koliko je od 250.000 Srba koji su proterani sa vekovnih ognjišta, njih uspelo da ostvari svoja prava i da se vrati? Koliko njih je obeštećeno za pričinjenu štetu njihovoj imovini prilikom ovih zločinačkih akcija? Koliko njih je obeštećeno za pogibiju članova njihovih porodica i koliko njih je obeštećeno za povrede ili ranjavanja njih samih?
    Koliko njih ima da im je vraćena imovina, da primaju penzije i ostale zarađene prinadležnosti? Od ukupnog broja vraćenih, koliko njih se vratilo u svoje stanove ili su i dalje i koji je broj njih raseljenih i onih koji su se vratili?
    Tačno je da Hrvatska sve ove obaveze nije ispunila i da je donela akcioni plan kojim pokušava Evropi da zamaže oči sa pravdanjem da nema dovoljno sredstava da sve ove obaveze ispuni, sa pravdanjem da će to učiniti u narednih nekoliko decenija.
    Stoga Srbija mora imati sve podatke radi zaštite prava svih proteranih građana srpske nacionalnosti.
    Šta će Vlada učiniti po ovom pitanju, da li će osnovati neko novo radno telo ili će se MSP i dalje time baviti, ali kada izađemo pred međunarodnu zajednicu, moramo imati sve podatke i znati koje su posledice ovih zločinačkih akcija i zločinačkog delovanja hrvatskih generala i hrvatske države.
    Ovih dana se provlači u medijima i pitanje tužbe i kontratužbe između Srbije i Hrvatske. Mi, iako zvaničnici smatraju da smo sada u lošijoj poziciji nego što smo bili, moramo shvatiti da je NDH u Drugom svetskom ratu počinila stravične genocide i stravične zločine prema Srbima, Jevrejima i Romima. Dovoljno je reći, Jasenovac. Ukoliko tužba bude kretala odakle treba da krene, od samih početaka nesreće na prostorima bivše Jugoslavije, ukoliko bude obuhvatila zločine Pavelićeve ustaške NDH, onda mislim da ćemo nedvosmisleno dokazati poreklo države Hrvatske i način njenog delovanja. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Bojan Đurić

    Liberalno demokratska partija
    Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, govoriću o sličnoj temi kao i gospodin Jugović, ali čini mi se iz nešto drugačijeg ugla. Ne sumnjam da su namere ovde, svih koji govore, krajnje dobronamerne, ali mislim da je sada pravi trenutak da proširimo fokus onoga o čemu raspravljamo.
    Prošla su četiri dana od te presude Haškog tribunala u slučaju Gotovina – Markač i meni se čini da je Srbija ponovo ušla u isto vrzino kolo u kome se kreće već više od 20 godina.
    Svi smo se, manje ili više složili da je ta presuda duboko nepravedna po našem mišljenju i da će izazvati teške posledice, da je jednim delom osnovna misija Haškog tribunala ona koja je postavljena Odlukom UN, kada je on osnovan pre dve decenije, da je ovim ugrožena ili nije ispunjena, a onda je Srbija ušla u svoje uobičajeno politikanstvo.
    Mi danas, tri ili četiri dana nakon te presude imamo potpuno kofuzne izjave i predsednika Republike i funkcionera Vlade Republike Srbije, a konačno juče i predsednika Vlade. Od toga da nas ove presude vraćaju u devedesete ili u atmosferu devedesetih, do toga da ne smemo kao Kalimero stalno da kukamo i da ne možemo zbog toga sebi da pucamo u glavu.
    Istovremeno, na drugom kraju sveta imate potpuno privatnu ili poluprivatnu političku samopromociju Vuka Jeremića, koji sa pozicije predsedavajućeg Generalne skupštine UN, vodi očigledno nekakvu svoju politiku.
    Podsećam vas da je gospodin Jeremić na neki način i predstavnik ove države u UN i nisam siguran da je ovlašćen, usput je i poslanik ovog parlamenta, da vodi svoju politiku u Njujorku ili bilo gde drugde. Ono što je suština onoga što sam kao pitanje želeo da postavim i vama i Vladi Srbije je da li osećate u ovom trenutku neku potrebu da možda parlament razgovara o pitanju posledica ratova devedesetih, u ovom slučaju, sudbini i današnjem položaju o problemima sa kojima se suočava izbeglička populacija, bilo u samoj Srbiji, bilo u zemljama ili na područjima sa kojih su u nekoliko faza, u nekoliko egzodusa, da tako kažem, morali da izbegnu.
    Ti ljudi su u različitim fazama naše istorije, u poslednjih 20 godina uglavnom bili topovsko meso u ratovima koji su vođeni ili izgovor za političke neuspehe u Srbiji, Bosni, bilo kojoj zemlji na teritoriji bivše Jugoslavije, kao i 1995. godine. Nema sumnje ko je odgovoran za njihovo proterivanje iz Hrvatske i slažem se da, nezavisno od ove presude, sudovi u Hrvatskoj ili neki drugi sudovi to moraju da utvrde.
    Ključno pitanje za nas je šta mi radimo u odnosu na te ljude? Koliko smo u prethodnih 20 godina ili nešto manje učinili da oni postanu integralni deo ovog društva, ili smo ih prepustili sebi samima? Danas u Srbiji postoje izbeglički kolektivni centri u kojima se nalazi pet, šest, sedam hiljada ljudi. Nijedna vlast u prethodnih 20 godina se time nije ozbiljno pozabavila.
    Znam da ste juče razgovarali sa predstavnicima nekih udruženja, znam da neki od njih imaju neke dokumente koji će predložiti. Mislim da rasprava o tome u ovom parlamentu i generalno u Srbiji, mora da bude mnogo šira, mnogo ozbiljnija, mnogo objektivnija i da odgovornost za odluke, za stavove, za nekakvu strategiju koju ćemo napraviti za budućnost, po bilo kom pitanju koja se tiče posledica rata u bivšoj Jugoslaviji, moraju da preuzmu političari, zato što mi idemo na izbore, mi ljudima nešto obećavamo i mi na kraju moramo da odgovorimo i da odgovaramo. To nije samo pitanje ili savet za vas, mislim da je ovo pitanje koje sada pokrećem vrlo važno i u kontekstu pregovora između Beograda i Prištine.
    Predsednik Republike je juče zatražio neku vrstu saveta od Srpske akademije nauka i umetnosti, od Srpske pravoslavne crkve, od različitih društvenih institucija. Nemam ništa protiv, ali mislim da pre toga moramo da otvorimo raspravu o tome kakve su bile posledice sličnih politika ili nekih sličnih saveta koji su traženi i dobijani u prošlosti. To je valjda ključno.
    Predsednik Republike je juče rekao da smo neke lekcije iz prošlosti naučili i da ne treba da ih ponovimo. Mislim da nikada o tome nismo otvoreno razgovarali, ne o političkim greškama bilo koga od nas, nego o političkim greškama koje je naša država činila pre 20 godina, pre 17 godina ili pre nešto više od deset godina. To su problemi sa kojima se suočavaju različite kategorije izbeglih i raseljenih lica u našoj zemlji, nije to pitanje samo ljudi koji su proterani u "Oluji". Prvi talas izbeglica je došao pre 21 godinu, pa onda pre 17 godina u "Oluji", pa 1999. godine interno raseljeni sa Kosova, pa pre osam godina, posle marta 2004. godine, poslednji veliki talas izbeglica, i nikada se tim pitanjem nismo bavili na suštinski način.
    Molim vas, da kao predsednik parlamenta, u koordinaciji sa Vladom obezbedite ozbiljan politički mehanizam da o tome pričamo, ne samo na televizijskim izjavama i ne samo konfuznim političkim najavama koje su ovde, praktično, deo folklora. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Samo da vam kažem u jednoj rečenici, da sam upravo zbog toga i razgovarao juče sa predstavnicima koalicije izbegličkih udruženja, njih 46 udruženja. Cilj je upravo, ne samo, naravno, da razgovaramo o prošlosti, već da vidimo šta je to što ova država, i mislim da smo u tome svi saglasni, mora i može da učini za te ljude u budućnosti.
    Šta je to što ćemo mi tražiti da se ispuni i o saznavanju šta se dogodilo da srpskim žrtvama, šta se desilo sa nestalim licima, ko je kriv za zločine za koje Haški tribunal tvrdi da ovi generali nisu krivi? Naravno, šta da radimo za povraćaj njihovog ognjišta, za njihovu imovinu, njihova stanarska prava? Svakako da smatram da je parlament jedno od mesta u kome mora o tome da se razgovara.
    Dakle, saglasan sam sa svima vama u konsultaciji sa svim poslaničkim grupama, dogovorićemo i sa Vladom naravno, kada je najbolje da o jednoj takvoj temi, koja je vrlo ozbiljna za našu zemlju, razgovaramo.
    Reč ima narodni poslanik Sanda Rašković Ivić. Izvolite.
    ...

    Sanda Rašković Ivić

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo znali i od ranije da je Haški tribunal politički sud i da su njegove odluke političke odluke, ali ova oslobađajuća presuda Haškog tribunala za hrvatske generale Markača i Gotovinu je ozakonila i potvrdila Tuđmanov model rešavanja srpskog pitanja u Hrvatskoj.

    Mi vrlo dobro znamo da taj Tuđmanov model nije njegov originalni model i da se on u tom svom modelu i te kako oslanjao na onaj model Pavelićev iz NDH, i on uostalom, i veze sa NDH u nekom ideološkom smislu nije ni krio. Sada je dame i gospodo narodni poslanici to ozakonjeno i potvrđeno i od strane suda u Hagu.

    Šta to znači? To znači, ne samo da je otvoren u ovom trenutku slobodan lov na Srbe u Hrvatskoj, nego to znači i da je dat jedan model, način, kako se ima rešavati srpsko pitanje i u drugim krajevima, npr. na Kosovu i Metohiji, npr. u Bosni i Hercegovini, možda Crnoj Gori, pa i Vojvodini.

    Zato je moje pitanje usmereno ga gospodinu Ivici Dačiću i Vladi RS. Ja ih pitam, koje konkretne korake misle da preduzmu nakon ove presude koja ima ovakvo značenje, a da oni ne budu strogo marketinški ili površni, kao što je recimo, smanjenje saradnje sa Haškim tribunalom na tehnički nivo, ili recimo neodlazak potpredsednice Vlade, gospođe Grubješić u Zagreb, ili recimo, vi ste juče gospodine predsedniče primili selektivno grupu predstavnika izbegličkih udruženja, to je dobro, ali imamo neke primedbe da je to selektivno i da mora još mnogo da se produbljuje.

    DSS je izdala proglas kojim je pozvala sve one građane kojima nije zamrla savest, da se odupru daljem putu Srbije ka EU. Ja vrlo dobro znam da se iz opozicije ne može voditi država i zato pitam državni vrh, dokle će da vodi svoju državu i svoj narod ovim putem poniženja i državnog rasparčavanja, a to smo najbolje osetili sada nakon ove presude? Ovaj put Srbije u EU, jeste jedna politika koja meni kao psihijatru liči na politiku fascinacije žrtve dželatom.

    Ako neće ništa da menjaju, ja bih ih upitala da li im je možda neko pretio, da li ih je ucenjivao možda nekom novom "Olujom", drugom "Olujom", možda na Kosovu i Metohiji? Ako je to tako, onda to treba da podele sa svojim narodom. Treba da kažu istinu, jer istina ma kakva ona surova bila, mnogo je bolja i lekovitija od laži, prevare i poniženja.

    Na kraju, htela bih samo da kažem, da današnja vlast je dobila priliku od naroda da vodi ovu državu, upravo zbog toga što se narodu smučilo to izvinjavanje, to ponižavanje koje je doživeo od prethodne vlasti, a sve je bilo začinjeno briselskom anestezijom. Ukoliko sadašnja vlast ne reaguje na adekvatan način, ukoliko bude tolerantna i ukoliko bude slegala ramenima, pa kaže – dobro, šta se tu može, postaće saučesnik u daljem ponižavanju svog naroda i u rasparčavanju države.