Pošto mi je ime pomenuto, ako je gospodin Babić u dilemi da li ću biti u DS od nedelje, ja uopšte nisam u dilemi. Biću član DS koja kao svaka demokratska stranka na svetu ima svoje izbore, bira predsednika između više kandidata, organe stranke između više kandidata da bi najbolji vodili stranku, o čemu njegova stranka može samo da sanja. Hvala.

Hvala.
Sledeći prijavljeni za reč je narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pastor, vidite kako kod nas u parlamentu može da bude interesantno kada nema direktnog prenosa u Skupštini, skoro isto kao derbi između Partizana i Nefčia.
Složiću se sa vama da je ovo političko pitanje, da je ovo finansijsko pitanje i, naravno, da je ustavno-pravno pitanje, ali pažljivim čitanjem Predloga zakona koji je došao iz Skupštine Vojvodine, zaista se plašim da je ovaj predlog zakona protivustavan, jer ako se doslovno pročita ono što je napisano, on predviđa da Vojvodina dobije šest puta manje sredstava nego što je to predviđeno Ustavom Republike Srbije. Vratiću se nešto kasnije na to.
Poznato je da je 13. jula Ustavni sud Republike Srbije proglasio 22 nadležnosti, koje su Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine predviđene, kao neustavne. Nakon tri godine od zahteva DSS kada smo tražili ocenu ustavnosti tog zakona, Ustavni sud je doneo određenu odluku, proglasio ih neustavnim i, nažalost, nakon toga ništa se nije promenilo, barem u ovoj skupštini gde je trebalo o tome da se razgovara.
Ovaj protivustavni pravni hibrid je predvideo neke institucije koje ne smeju da egzistiraju u Vojvodini, predvideo je nadležnosti za Vojvodinu koje njoj ne pripadaju i, nažalost, otvorio mnoge probleme između odnosa državnih organa vlasti i pokrajinskih organa vlasti. To nikome od nas iz DSS ne može da bude drago.
Nakon ove odluke, o tome ste nešto i sami govorili, a i mnogi narodni poslanici danas, usledile su mnoge, po meni, nećete mi zameriti, neprimerene reakcije da se tom odlukom osporava autonomija Vojvodine, da je to politička odluka i čak su neki funkcioneri AP Vojvodine govorili da sudije Ustavnog suda nemaju dovoljno pravničkog znanja kada su doneli takvu odluku. Vi ste rekli da se ne možete odreći nadležnosti koje imate na osnovu zakona, iako su one protivustavne. Bilo je pokušaja da se pitanje Vojvodine internacionalizuje. Bilo je pokušaja i ideja da se donese poseban ustavni zakon koji će regulisati pitanje statusa Vojvodine. Bilo je čak i inicijativa da se zbog toga promeni Ustav Republike Srbije.
Demokratska stranka Srbije je pre tri godine u skupštinsku proceduru predala Predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Tri godine čekamo da dođe na dnevni red taj zakon, za razliku od vašeg predloga koji je po hitnom postupku uvršćen na današnju raspravu. Nemam ništa protiv, treba da razgovaramo o tome, ali i kao inicijalni i polazni akt svakako treba razgovarati o našem predlogu, kad već Vlada nije našla za shodno da u međuvremenu predloži zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine.
Ovim predlogom zakona vi na osnovu Ustava tražite da Vojvodini budu prebačena određena sredstva. Danas sam čuo od vas, i drago mi je, da ta sredstva neće biti korišćena za finansiranje nadležnosti koje je Ustavni sud proglasio protivustavnim. Verovatno u određenom strahu da ove nadležnosti ne budu uklonjene, predstavnici pokrajinske administracije su iznosili čak i optužbe na račun Vlade, da im se uskraćuju prava i da se krši autonomija. Umesto da Vlada u skladu sa Ustavom predloži zakon, mi smo stekli utisak da je došlo do pregovora između republičkih i pokrajinskih organa. Vi ste nam danas objasnili da su to bili razgovori i konsultacije u cilju da se pronađe najbolje rešenje.
Gledao sam predsednika Vlade, gospodina Ivicu Dačića, koji je u razgovoru sa gospodinom Pajtićem pokazivao neku fasciklu u kojoj se, kako je rekao, nalazi Ustav i Statut AP Vojvodine, a ja imam fasciklu u kojoj se nalazi odluka Ustavnog suda i samo tražim da se to u ovoj skupštini i u Skupštini Vojvodine ispoštuje.
Da se podsetimo, zahvaljujući jednoj naopakoj proceduri, ovaj zakon o nadležnostima Vojvodine je proistekao iz Statuta Vojvodine, umesto da bude obratno. Statut Vojvodine je u direktnoj suprotnosti sa zakonima države Srbije kada je reč o finansiranju Vojvodine. Statut Vojvodine predviđa da će AP Vojvodina sama utvrditi stopu prihoda, samostalno.
Statut Vojvodine daje mogućnost zaduživanja protivno Zakonu o javnom dugu Republike Srbije koji ne predviđa takvu mogućnost. Tu se čak pominju i određeni dopunski transferi, to je plan koji ne postoji u pravnom sistemu Republike Srbije.
Istakli smo danas u raspravi da oko poštovanja Ustava nema pregovora, nema dogovora. Može da se razgovara kako da se izađe iz određenog problema. Mi smo čak predložili amandman na ovaj predlog zakona bez obzira da li će on biti usvojen u Skupštini ili ne, da se tačno odredi i utvrde koliki su prihodi i koliki su rashodi autonomnih pokrajina u Republici Srbiji. Onda se tačno zna – Vojvodina je dobila toliko sredstava po svim osnovama koje joj pripadaju i da li je to 7% budžeta ili nije.
Mi zahtevamo zaista da se obustavi hitno finansiranje određenih nadležnosti koje je Ustavni sud osporio i zahtevamo da se prekine ta kampanja stvaranja napetosti, izazivanja nekog neprirodnog rivaliteta između Novog Sada i Beograda, između Vojvodine i, da kažemo, centralne Srbije. Čemu internacionalizovati tzv. vojvođansko pitanje? Neću da verujem da je razlog za to što lakše učimo strani jezik nego što možemo da pronađemo zajednički jezik. Možemo da ga pronađemo i u ovom parlamentu ukoliko zato postoji dobra volja. Vi ste pozvali predstavnike EU da pojačaju pritisak na Srbiju da vrše nadzor nad radom Ustavnog suda Srbije i kontrolu sprovođenja Ustavnog suda Srbije.
Po meni, ne znam da li ste toga svesni, to je opasan nasrtaj na suverenitet Republike Srbije. Štefan File i sveprisutni Jelko Kacin sada će se baviti nadziranjem kako se primenjuje Ustav Srbije. Da li to znači da EU treba da tretira Srbiju kao protektorat? Gospodine Pastor, podsećam vas, nadgledanje rada sudova u Srbiji bila je tema 1914. godine, kada je Austrougarska ultimatumom tražila da se poštuju neki njeni zahtevi i mislim da je sramota da neko vek nakon toga to traži od EU.
Govorili smo o kontroli "Razvojne banke Vojvodine", o kontroli trošenja novca iz Fonda za kapitalne investicije. Vi ste rekli da državni organi mogu da uđu. Da li ste pozvali kao predsednik Skupštine nekad državne organe da intervenišu i da izvrše proveru? Zašto niste raspravljali tri godine o izveštaju o finansijskom poslovanju Fonda za kapitalne investicije? Za razliku od toga, pokrajinska administracija je treći put dokapitalizovala "Razvojnu banku Vojvodine" sa 15 milijardi dinara odnosno 150 miliona evra.
Čitao sam danas amandmane koje je podnela pokrajinska skupština na budžet. Tu se, između ostalog, traži i 43% od akciza ubranih na teritoriji Vojvodine. To nije pitanje u ovom trenutku za nas, to je pitanje za ministra finansija, gospodina Dinkića, da li će on da kaže da to može ili ne može, jer nama nije jasno šta je 7% budžeta i na šta se to odnosi na osnovu Zakona o budžetskom sistemu. Mi smo bili protiv Zakona o budžetskom sistemu u ovoj skupštini pre mesec i po dana, jer smo pretpostavili do kakvih problema može da dođe kada je nefinansijska imovina uključena u budžet.
Demokratska stranka Srbije se zalaže do poslednjeg atoma ako treba u ovoj Skupštini da 7%, kako predviđa Ustav, sredstava bude prebačeno AP Vojvodini do poslednjeg dinara. Naravno da se svaki taj dinar troši samo u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje. Govorili smo o tome danas, a to ste i vi potvrdili, poslanici iz Vojvodine, da je poslednji put 7% Vojvodina dobila za vreme Vlade Vojislava Koštunice i vi ste rekli da je to ustavno-pravno korektno rešenje. Nije vam 7% prebacivala Vlada koju ste vi podržavali u prethodnom periodu i nemojte mi reći ako niste dobili 7% da niste dobili 4% ili da za 12 godina nije ništa stiglo, pa da zbog toga Vojvodina nije, recimo, lokomotiva razvoja, nego je neka dresina.
Postoji mnogo problema ispod Save i Dunava koje nećemo rešiti tako što ćemo jedni druge optuživati, već hajde da se poštuje ono što se i u ovom domu dogovori.
Kada sam rekao malo pre da je ovaj zakon protivustavan, ja znam vašu nameru, vi ste tražili 7% od ukupnih prihoda i primanja, a prema Zakonu o budžetskom sistemu, to se odnosi na poreske prihode. Ali, ovako kako ste predložili da izuzetno u slučaju Vojvodine se to odnosi samo na neporeske prihode, to je onda iznos od 136 milijardi i 400 miliona dinara. Tu je ta razlika od devet milijardi. Niste uključili i jedan i drugi deo. Ako bi ovaj zakon bio primenjen ovako kako ste ga predložili, vi bi dobili devet milijardi a ne 60 i nešto, kako to tražite ovim predlogom.
Dame i gospodo, zbog vremena zaista želim na kraju da kažem da nijedna, ali slovima, ali nijedna protivustavna nadležnost ne sme da opstane u našem pravnom sistemu. Zahtevamo od Skupštine Vojvodine da promeni Statut Vojvodine, da ga upodobi, da mi ovde raspravljamo o Zakonu o nadležnostima AP Vojvodine i da konačno skinemo sa dnevnog reda određene sukobe, nesuglasice i sve ostalo. Pitanje Vojvodine, Srema, Banata i Bačke rešeno je još 1918. godine i to se neće promeniti. Hvala vam najlepše.

Gospodin Ištvan Pastor. Izvolite.

Gospodine Petkoviću, nisam ovde došao da optužujem, niti sam optuživao. Ali, vi ste zato sada u vašoj diskusiji to učinili u odnosu na mene. Želim ovom prilikom da kažem da ja nisam bio Briselu da bih zamolio bilo koga da počne vršiti pritisak na Srbiju. Želim da vam kažem, bez obzira što ćete se možda iznenaditi, ja ovu zemlju doživljavam kao svoju domovinu. Isto tako, želim da vam kažem da nisam tražio uopšte da se izvrši jačanje nadzora. I ako ste vi to negde pročitali, onda mislim da je sve to pogrešno preneto.
Ono što s druge strane moram da kažem, da je zahtev moj bio uperen na to da tražimo da prilikom sačinjavanja izveštaja Evropska komisija, Evropski parlament, vodi računa o tome kako se realizuje ono što piše u Ustavu u odnosu na autonomiju Vojvodine. Prema tome, ništa ja nisam tražio sem onoga što danas piše u Ustavu. Ne vidim u tome problem. Ja u tome ne vidim manjak patriotizma. Ja u tome ne vidim navlačenje bilo kakvog zla.
Vi kažete da je to unutrašnje političko pitanje i ja se slažem, ali ako se to posmatra sa aspekta principa supsidijarnosti, ako se to posmatra sa aspekta principa vladavine prava, onda je to samo delimično unutrašnje političko pitanje, a sa druge strane je to vrednosno pitanje i u takvoj diskusiji mislim da ima mesta da se na to upućuje.

Hvala.
Gospodine Petkoviću, izvolite.

Gospodine Pastor, ako ste razumeli da vas optužujem za manjak patriotizma, mogu da vam kažem odmah da ste pogrešno razumeli. Samo kažem da je mesto za rešavanje problema, svih problema u Republici Srbiji, pa i pitanje Vojvodine, upravo ovaj dom i Narodna skupština Republike Srbije.
Da vladajuća većina u prošlom sazivu nije usvojila Zakon o prenosu nadležnosti AP Vojvodine kako je bio predložen, već da je poslušala i prihvatila naše amandmane, ne bi došlo do ovog problema, ne bi se ovim bavili danas. Zbog toga smo podneli inicijativu Ustavnom sudu, zbog toga je ta inicijativa dobila potvrdu da smo bili u pravu, zbog toga smo podneli novi predlog zakona i to samo treba da se primeni ovde i da se usvoji ovde.
Zbog toga tražimo od gospodina Dinkića da nam kaže koji je to iznos u budžetu na koji se odnosi 7%. Ni vi, ni ja, nećemo se baviti time. Postoji nadležni odbor koji time treba da se bavi, da li su to ukupni prihodi i rashodi, da li su to samo poreski prihodi? Za vreme naše vlade imali ste 7% od ukupnih poreskih prihoda kako je to bilo predviđeno Zakonom o budžetskom sistemu.
Mi se nismo igrali i uključivali nefinansijsku imovinu ili neke druge prihode u budžet i to je iznosilo 7% i insistiramo, tu se slažemo potpuno, da taj iznos bude prebačen AP. Kada to budemo znali, odnosno čuli od predsednika Vlade i nadležnog ministra, koji je to iznos, kažem u obrazloženju Vlade je to prilično zavijeno, onako napisano, da ispada da je protivustavno, da nefinansijska imovina ne može da se proceni tačno, ne može da se proceni njena visina i njen iznos, to ne može da bude argument. Ali, to ćemo pitati gospodina Dinkića koliko sutra, prilikom rasprave o budžetu. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

Dame i gospodo, debate sa poznatim ishodom su uobičajene, pogotovo u plenarnim sednicama i najčešće je poznat ishod - to da će se naći većina stavljanjem na dnevni red koja će prihvatiti predlog zakona. O amandmanskim većinama, naravno, postoje različiti amandmani i različita razmišljanja, pa tako se dešava da se u toku rasprave neki amandman i prihvati.
Pošto se ovde spominjalo da vodimo debatu sa poznatim ishodom, smatram pristojnošću da se setimo predsednika Skupštine Dragana Maršićanina iz prolećnog zasedanja 2001. godine koji je započeo proceduru stavljanja na dnevni red predloga zakona opozicionih poslanika, pa smo isto tako razgovarali o dva zakona, jedan koji je podneo narodni poslanik SRS Lazar Marjanski o zaštiti od divljeg sirka i proglašavanje divljim sirkom nepogodom, a drugi, zakon o mladima koji je podneo narodni poslanik Branislav Ivković, tada iz SPS.
Tada smo svi znali ishod, ali se o tome ipak raspravljalo. Želim da delim ubeđenje gospodina Pastora da je ova debata ipak sa nepoznatim ishodom. Zašto bih volela da delim to uverenje? Zato što, sabirajući sve diskusije, sva izlaganja koja smo do sada imali prilike da čujemo, a srećom sva će biti u stenogramima, neka će biti sramotna, ali zato stenografi i postoje, su manje – više takva, tako da je predlog super. To što je Skupština Vojvodine predložila je odličan predlog, u skladu je sa Ustavom, rekao je Odbor za ustavna pitanja, a ovde se niko nije izjasnio da je suština člana tog jednog koji se vraća u Ustav, Zakon o budžetskom sistemu, koji je izmenjen 28. septembra i time praktično postao neustavan, osim što ima unutrašnji konflikt, nedovoljno izmenjenih članova, jer ovde se niko ne spori, da je predlog dobar, ali nećemo glasati za njega, neki mi, a neki mi hoćemo.
To je stvarno potrebno da se zabeleži u ovoj raspravi kao nešto što daje seme sumnje da se ipak ne zna ishod. Bilo bi jako dobro po ovaj dom i verovali, bilo bi jako dobro po vladajuću koaliciju, da se predlog koji je podnela Skupština AP Vojvodine, prihvati. Od toga nikakvih političkih poena nema ni Skupština Vojvodine, ni opozicija, a ima korist vladajuća većina.
Da li ćemo ostati na priči o divljem sirku ili ćemo zaista ozbiljno shvatiti da ozbiljni ljudi kada hoće da naprave dobro za budućnost društvom kojim upravljaju, onda postupaju upravo ovako kako je postupio predsednik Skupštine AP Vojvodine i srećom, predsednik Skupštine Srbije, a Dragana Maršićanina spominjem prosto, zato što smatram da je potrebno da se spomene da je stavio ta dva zakona opozicionih poslanika na dnevni red, koliko god znali ishod, a bilo ih je još.
Zanimljivost ove debate, osim što je jako dobro što će biti deo stenograma, nadam se, čitanih je i to što se pokazuje kako, kada je Vojvodina tema, vrlo lako skrenemo od onoga što je tačno tema kada je Vojvodina u pitanju, a u ovom slučaju je zahtev za primenu Ustava, zahtev za poštovanjem jednog člana Ustava, zahtev za 7%, od prihoda od budžeta i zahtev za uklanjanje neustavnih odredbi i Zakon o budžetskom sistemu.
Međutim, retko je to u našim diskusijama bila zaista tema mnogih od nas, bivajući često i učesnicom i svedokom razgovora o Vojvodini, zaprepašćuje još uvek lakoća sa kojom mnogi i ne razumevajući i ne shvatajući, uvrede građane Vojvodine, neshvatljiva lakoća kojom se izrekne kvalifikacija, diskvalifikacija, stav o tome da si nešto što je nekakva pretnja, teritorijalnom integritetu ili već kakvim idejama u Srbiji, samo zato što živiš u Vojvodini i što misliš da treba da bude reka, misliš da je red dobar, a mi iz Vojvodine kad smo sami, sami stanemo u red, zato što smatramo da je red dobar, a Vojvodina je demokratsko pitanje.
Vojvodina nije manjinsko pitanje, nije teritorijalno pitanje, Vojvodina je demokratsko pitanje, a tema naše rasprave je ustavno-pravna tematika.
Mogu samo da se nadam da nismo zaboravili i da je Odbor za budžet i finansije jutros usvojio amandman Vlade o dodatnim novcima, pri čemu nije menjao iznos po ovom zakonu o budžetskom sistemu, ili eventualno sa poznatim ishodom ako budemo glasali po novom. Kako to može da se uklopi, da se doda devet milijardi? Amandmanom Vlade, a da se ne doda ništa na ono što je ustavna obaveza Vlade.
Molim vladajuću koaliciju, svih nas radi, ali prvenstveno radi vas, prihvatite zakon koji je gospodin Pastor sa uspehom branio u ovom domu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović. Izvolte.