Gospodine potpredsedniče, gospodine predsedniče Skupštine AP Vojvodine, veliko je zadovoljstvo da konačno, ali moram da kažem zahvaljujući vama lično, gospodine Pastor, možemo danas da razgovaramo ovde o jednom zakonskom predlogu koji dolazi od Skupštine Vojvodine.
Shvatićete, da je ovo sa jedne strane kompliment vama lično, a sa druge strane, naravno, kritika, jer kao što znate, još ja sam 2004. godine sve zakonske predloge koje su došli, bili su zatečeni iz AP Vojvodine, prosledio Skupštini Vojvodine sa molbom, da se Skupština izjasni koji zakonski predlozi ostaju u proceduri, a koji ne. U toku saziva te Skupštine, Skupština Vojvodine se nije izjasnila i nije bila u mogućnosti da se ijedan zakonski predlog nađe na sednici Narodne skupštine.
U narednom periodu, danas sam to čuo, u sledeća dva saziva i stvarno sam šokiran, dogodila se uvreda i građana Vojvodine i njihove Skupštine, da kada je Statut AP Vojvodine razmatran u Narodnoj skupštini, uopšte kao predlagač, to sam danas saznao, nije pozvan predsednik Skupštine AP Vojvodine.
Zašto ovo govorim? Zato što u pozadini svih diskusija koja su danas išle, ja se vama izvinjavam, ali pretpostavljam da je i u Skupštini Vojvodine slično, prevrtljivost je politička kategorija, tako da ljudi danas zastupaju jedno, sutra drugo, tvrde, busaju se u grudi da će glasati za nešto što su četiri godine osporavali, ali dobro, to je sastavni deo, važnije je nešto drugo.
Važnije je da smo u svim diskusijama govorili o Ustavu, i vi ste videli da su se ovde zalagali za poštovanje Ustava, čak i oni poslanici koji su pre toga, pre donošenja Ustava uspevali da se založe, da Ustav bude donet sa 126 glasova narodnih poslanika, čak bez referenduma.
Oni su se danas hvalili da za Ustav nisu glasali, a da su slučajno glasali, vaša stranka je glasala i to poštujem, da su slučajno glasali, oni ne bi dozvoli, kažu, da ovakva odrednica uđe u Ustav a da se ne poštuje.
Kao što znate, prethodnih godina nije poštovana, ali sam dužan jedno obaveštenje i vama lično.
Vaša stranka, sticajem okolnosti, nije bila parlamentarna stranka u sazivu o kome ja govorim. Kao što znate, na početku tog saziva, deo narodnih poslanika, nikakva Vlada je predložio zakon, taj Zakon je izglasan i na osnovu tog Zakona nikada se više neće dogoditi da SVM ne bude predstavljen u ovoj skupštini, kao što se to neće dogoditi ni sa jednom strankom iole velike, glasovima Nacionalne manjine u Srbiji. To je ispravljeno.
Prilikom donošenja Ustava, zato kažem, dajem vam obaveštenje jer sticajem okolnosti vaša stranka nije bila tada parlamentarna, a vi znate da ja nisam glasao za Predlog Ustava, jedan od autora teksta dva člana, nijedan se ne odnosi na ovo pitanje, su za mene, u toj dodatnoj diskusiji koja je vođena u okviru Vlade i predstavnika različitih političkih interesnih grupa, su za mene bila sporna, a jedna nije bio jasan.
Taj jedan je član o kome mi danas diskutujemo. Meni nije bilo jasno zbog čega se ne navodi 7%, što je jedna rečenica koja nije tipična za ustave, nego se dodatno u tom istom stavu definiše koliko sedmina tih 7% će našta ići i upravo, kada sam postavio to pitanje, bilo mi je rečeno da je postojalo od strane, tada novog predsednika Vlade, tada se to zvalo Izvršno veće AP, sumnja da će se u Vojvodini olako trošiti novac, kao što se to dešava i u lokalnim samoupravama, videli smo sada kada su bili transferi, da naprosto kada se ne definiše, da se često, olako troši novac na plate i administraciju, umesto na kapitalna ulaganja, pa je onda unet član koji definiše i koliko delova onoga što ide u budžet. Velika je nejasnoća u narednim godinama u tome i bila, vaša stranka i poslanici vaše stranke i danas koji su bili u prethodnom sazivu, sede ovde, oni su se svih ovih godina dosledno zalagali da se ovaj član ispoštuje, ali se nije postavljalo pitanje da li prihoda ili ukupnog budžeta.
Moram da vam kažem zašto, pošto vidim da vam to niko nije rekao. Kada su izvršena usaglašavanja konačnog teksta Ustava, na jednom primerku se na stranici na kojoj se nalazi ovaj član, nalazi ispod ispisana računica koliko je to sredstava u toj godini i pored te računice su dva parafa.
Jedan je paraf tadašnjeg predsednika Vlade, to je gospodin Pajtić, izvinjavam se što govori o njemu što je odsutan, ali ja o njemu govorim pozitivno i kao predstavnik opozicije i kao predstavniku pozicije, takvo je moje iskustvo, znači, njegov paraf i paraf čoveka koji je u tom trenutku bio ministar finansija.
Taj čovek, takođe, nije uticao, kao što znate, na finansije narednih šest godina, sada je ponovo ministar finansija. Zašto je ovo važno?
Prilikom štampe Predloga ustava, neko je u štampariji Narodne skupštine, u zgradi u Kralja Milana, kopirao tu stranicu, pa sam ja zaustavio štampu, jer se na toj kopiji vidi i računica konkretnog budžeta, koliko iznosi tih 7%, i istovremeno se vide i parafi ove dvojice ljudi. Naravno da je to što je pogrešno odštampano uništeno, ali ne brinite, taj primerak se nalazi u mojoj privatnoj arhivi. Ako bude zatrebao nekada Ustavnom sudu ili ma kome ko je zainteresovan, ja ću ga staviti na uvid.
Zašto je ovo važno? Pa to je godina u kojoj je budžet imao suficit, pa su naravno oni koji su stavljali paraf bili zainteresovani, pre svega, naravno, potpuno legitimni predstavnici Vojvodine, da se što više novca odvoji, što više od prihodne strane, pošto, kažem, bio je suficit, a ne slučajno od rashodne strane.
Naravno da sada kada imamo ponovo istog ministra finansija, znamo koji su bili dogovori, ali ovo nije presudno za razlog koji je vas rukovodio, pretpostavljam i Skupštinu Vojvodine, da jedan ovakav zakon predloži. Zašto? Zato što ste pretpostavljam i vi, a Skupština Vojvodine je najviši organ vlasti Vojvodine, i nesporazumi su i do sada proisticali iz toga, pa i prilikom donošenja Ustava. Ja sam jedini koji je zvao i predsednika Skupštine Vojvodine, gospodina Kostreša i predsednika Vlade, tadašnje, gospodina Pajtića, na razgovor. Svi ostali koji su vodili razgovore, smatrali su da predsednika Skupštine Vojvodine uopšte ne treba zvati, pa gospodina Kostreša više niko nije ni zvao.
Red je, da se upravo sa stanovišta Skupštine, kao najvišeg organa vlasti, postavi pitanje. Ono će biti postavljeno na sledeći način i vi to dobro znate, tako što će se prvo predložiti zakon o finansiranju, koji će jasno definisati sve ono što izaziva nesuglasice. Drugo, što će pretpostavljam, već sada, posle odluka Ustavnog suda, nadam se da nam više nikakve odluke Ustavnog suda neće trebati, a da to ne bi bio marketing, oni koji žele da Ustavni sud brzo reaguje, treba da podnesu ustavnu žalbu, onda će u roku od 24 sata, pre nego što se izglasa neki zakon, Ustavni sud morati da donese neku odluku.
Dakle, biće neophodno izmeniti Statut i to je idealna prilika da se reši ne samo ovo pitanje, već čitav niz propusta koji postoji. Molim vas, ovde ja ni na jedan način ne želim da se mešam, ja nisam stanovnik Vojvodine, ali kada sam dobio tri dana pre izglasavanja Predlog statuta, koji je tada bio u radnoj verziji, ja sam prijateljima iz Lige socijaldemokrata, koji su mi poslali na pitanje – da li nešto može da se ispravi, jasno rekao ne može, jer je veliki deo Statuta pisan nepravničkim jezikom. Zbog toga, danas u Statutu ne postoji osnov da je moguće rasporediti budžet i nadležnosti prema lokalnoj samoupravi, prema opštinama, pa čak i prema celinama, kao što su Bačka, kao što je Srem, kao što je Banat, a veliki deo problema u identifikaciji građana prema trošenju budžeta, čuli smo to i danas u diskusiji, počiva upravo na tome kako se ta sredstva troše.
Završavam jednim malim obaveštenjem za one koji su danas postavili to pitanje gospodinu Pastoru, a on je ovde prisutan, što je moje veliko zadovoljstvo, u međuvremenu je izveštaj o troškovima, trogodišnji izveštaj Fonda za kapitalna ulaganja je razmatran, kao što znate, i on se sada nalazi na Skupštini Vojvodine, pa i oni koji budu imali primedbe tog tipa će to moći da provere. Hvala vama još jednom što ste ovde, veliko je zadovoljstvo.