Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, imam jedno pitanje, odnosno molbu za obaveštenjem od vas, gospodine predsedniče. Evo o čemu se radi.
Pre nekoliko dana u srcu EU, u jednom gradu doneta je jedna presuda, kojom je svo javno mnjenje, sve političke stranke, koliko sam pratio, makar one koje su se oglasile, sve nevladine organizacije, čak i one za koje lično nisam očekivao da će se tako izjasniti u jedinstvenim osudama onoga što se desilo u Haškom tribunalu. Čak sam svojim očima i ušima u nedelju veče čuo i jednog predsednika parlamentarne stranke, koji je rekao za Haški tribunal da je to politički sud.
Da li treba da podsećam javnost i sve nas da je još pre desetak godina takva izjava od nekog drugog bila osnov za hapšenje?
Šta je moje pitanje? Da ne lemantiram nad sudbinom žrtava, Srba, naših građana u Hrvatskoj. Ne želim da pričam o onome što se desilo u Hrvatskoj i kako je to hrvatski narod, ne treba više da se lažemo, prihvatio. Ko je malo pratio istoriju, ima dokumenata i fotografija, ono liči na 10. april 1941. godine.
Gospodine predsedniče, mislim da mi kao Narodna skupština moramo da reagujemo. Čuli smo da je zakazana Generalna skupština UN, prvo sam čuo 10. aprila, ne znam kako im to pade na pamet, ali najnovije što smo svi čuli, 9. aprila, gde će se predstavnici svih država članica UN izjasniti, oglasiti o toj presudi u Haškom tribunalu.
Dakle, ne govorim kao pravni stručnjak. Govorim kao građanin, možda nekim slučajem i kao narodni poslanik. To je velika nepravda, planetarna nepravda, koja je naneta, neću da kažem Srbima, ljudima koje za mog života nisam pročitao ni čuo. To je ruganje ljudskom rodu.
Prema tome, gospodine predsedniče, ako će Generalna skupština da se izjasni o presudi Haškog tribunala, ne vidim zašto ne bi Narodna skupština. Imaćemo vremena posle usvajanja budžeta, nadam se i da Narodna skupština zakaže jednu sednicu po hitnom postupku, da se mi kao narodni predstavnici ovde izjasnimo, pogotovo što verujem da 90% narodnih poslanika, iz bilo koje poslaničke grupe, ili makar oni koji su se do sada oglasili, misle ovako kao ja ili slično. Mislim da je to ono najmanje što dugujemo žrtvama, prognanim ljudima, ubijenim starcima, deci, granatiranim u izbegličkim kolonama, što se posle Drugog svetskog rata u Evropi nije videlo.
Dakle, očekujem u najboljem smislu, u najbržem roku, vašu reakciju. Hvala, gospodine predsedniče.