Poštovani poslanici, uvaženi ministre, žao mi je što sala nije još dovoljno puna, ali je svejedno.
Budžet je najvažniji dokument koji se usvaja u jednom parlamentu i on nije samo ekonomsko-finansijski dokument, nije prost plan i raspored prihoda i rashoda jedne države, on je politički dokument. On je finansijski izraz politike Vlade Republike Srbije u ovom trenutku.
Mi zapravo ovde raspravljamo o politici Vlade za 2013. godinu. U tome jeste važnost i značaj ove rasprave i ja želim da govorim upravo o tome i da dam svoje mišljenje, mišljenje moje poslaničke grupe vezano za ovaj dokument, odnosno za politiku Vlade koja se ovim budžetom najavljuje.
Postoji jedna suštinska razlika i nešto je potpuno očigledno u odnosu na budžete koje smo donosili prethodnih pet ili šest godina.
Kao prvo, ovaj budžet je u Skupštinu stigao na vreme, danas je 23.novembar, a mi raspravljamo o budžetu i to se dugo u ovoj skupštini nije desilo i to je nešto što je dobro i na taj način Vlada uvažava i ovaj parlament, pre sveg, građane Srbije kojima je stalo da vide šta nas sve zajedno očekuje u narednoj godini.
Budžetom Srbije se preraspodeljuje jedan značajan deo našeg društvenog bruto proizvoda Srbije i to je razlog zbog čega je on važan. U čemu je još ovaj budžet drugačiji od nekih prethodnih? On ima potpuno jasnu viziju i jasan cilj koji danas niko nije osporio u ovoj Skupštini. On je i realan i konzistentan, odnosno, on je održiv.
Probaću da iznesem nekoliko argumenata u prilog ovome što sam rekao. Siguran sam da svako ko danas bude govorio o ovom budžetu i kaže da nema dovoljno sredstava, za zdravstvo u ovom budžetu ili za poljoprivredu i za socijalnu zaštitu i kulturu, siguran sam da će biti u pravu. Verovatno će i javnost takvo jedno mišljenje da podrži.
Međutim, budžet ne može da bude spisak želja, pa čak ni realnih potreba, on se donosi u uslovima ozbiljnih ograničenja koja mi kao država imamo.
Želim da podsetim i na stanje javnih finansija zatečene tokom ove godine, naime, slikovito, taj naš državni brod se u finansijskom smislu ozbiljno nasukao tokom ove godine, ostao u mestu, ni napred ni nazad, nagnuo se sa pretnjom da bude potopljen. Šta je trebalo uraditi? Trebalo ga je najpre došlepati do luke, učiniti neophodne prepravke i omogućiti mu da plovi dalje. To je i urađeno setom mera finansijske konsolidacije i tokom rebalansa i sada ovim budžetom. Šta je kvalitet ovog budžeta?
Pre svega kvalitet vidim upravo u pratećim zakonima i prilikom donošenja rebalansa i onim zakonima o kojima će rasprava uslediti nakon rasprave o budžetu.
Naime, ovim zakonima su stvorene pretpostavke da imamo stabilne i predvidive javne finansije i održive, što je najvažnije u narednom periodu.
Prvi set mera finansijske konsolidacije prilikom donošenja rebalansa podsetiću, omogućio je da danas ovu godinu završimo sa manjim deficitom nego što je to predviđeno. Naime, imaćemo manji deficit za oko 20 milijardi dinara i ukupan deficit na kraju ove godine biće 6,1% nešto više od 6%.
Tokom usvajanja rebalansa, doneti su i zakoni kojima je ukinuto 138 para fiskalnih nameta, ukinute su brojne takse, naknade, ukinuti su sopstveni prihodi različitim institucijama i ministarstvima, malim i srednjim preduzećima je omogućeno da plaćaju PDV po naplati robe, upumpani su krediti za likvidnost privrede, izmenjeni su različiti zakoni u oblasti akciza, PDV i sve u svemu, obezbeđeno je stabilno finansiranje do kraja godine i rasterećenje privrede.
Obično u ovim diskusijama se najčešće postavlja pitanje da li je budžet razvojni, socijalni, održiv, da li je stabilizacioni i ko su dobitnici i ko su gubitnici kod ovog budžeta.
Verujem da ni jedan od ministara u Vladi nije u potpunosti zadovoljan svojim razdelom u budžetu, što je prirodno i što je možda pokazatelj da je budžet dobro koncipiran.
Po mom dubokom uverenju, mislim da će najveći dobitnik ovog budžeta biti privreda Srbije, uključujući i poljoprivredu, i naravno građani.
Kada se govori o budžetu, uglavnom se govori kako ćemo pare podeliti, ko će koliko dobiti, a vrlo malo, kako će se taj budžet puniti i ko je taj ko puni budžet. To je, pre svega, privreda Srbije i sami građani.
Set pratećih zakona koji idu uz ovaj budžet i koji idu uz rebalans upravo doneti na inicijativu i predlog privrednika i stručne javnosti, ako se sećate, brojne javne rasprave i skupovi i razgovori sa privredom su se desili tokom nekoliko poslednjih meseci.
Ključni zahtev koji je bio usmeren prema Vladi, odnosio se na popravljanje uslova privređivanja, stvaranja jedne bolje atmosfere i omogućavanje bolje likvidnosti. Gde vidim taj ključni zaokret u ovom budžetu u pravcu rasterećenja privrede i stvaranja boljih uslova?
Naime, plan fiskalne konsolidacije Vlade, zapravo omogućava jednu finansijsku disciplinu, stabilnost, izvesnost i predvidivost. Zakoni o kojima ćemo diskutovati narednih dana, zakon o ograničenju rokova plaćanja je vrlo važan i možda, po mom mišljenju, jedan od najvažnijih u ovom paketu. Zakon o poreskoj amnestiji, takođe će omogućiti da imamo jedan normalan tok, pre svega u smislu rokova plaćanja, jer država je do sada bila ključni generator nelikvidnosti privrede. Ako hoćete i šire posmatrano, i generator korupcije.
Ovaj zakon nije samo u pravcu, mislim na zakon o ograničenju rokova plaćanja, nije samo u pravcu da se omogući bolja likvidnost, već i da se spreče neke pojave koje su bile, da kažem loše navike iz prethodnog perioda. Naime, o čemu se radi? Država je svojim neplaćanjima i kvazifiskalnim deficitom, o kome smo imali prilike da čujemo od ministra, mislim pre svega na neplaćanje u zdravstvu, putnoj privredi i drugim oblastima, dovodila firme u vrlo nezavidan položaj, nisu mogle da ispunjavaju elementarne obaveze, da jedni drugima plaćaju, da plaćaju poreze, da plaćaju struju, vodu, komunalije i napravljen je jedan lanac nelikvidnosti.
U tom smislu, te iste firme bili su prinuđene da uzimaju vrlo nepovoljne kredite za održavanje likvidnosti, što je uticalo i na rast inflacije, a država je pri tom ostajala nema na njihove zahteve, da se upumpa likvidnost ili da se makar te obaveze koje je država prema njima imala, izvršavaju na vreme. Znate da se u praksi vrlo često dešavalo da bi neko dobio od države plaćanja, bio je prinuđen ili da veliki diskont, ili još gore, da nekog potplati da bi mu bilo plaćeno. Mislim da će ovim setom mera takva jedna pojava biti svedena na minimum.
Šta nam još ovaj budžet, između ostalog donosi? Ključni cilj, koji je još jednom ponavljam, niko nije osporio, jeste smanjenje deficita ne 3,6% u odnosu na sadašnjih više od 6%, jeste ključna stvar u ovom budžetu. To podrazumeva i smanjenje enormnog zaduživanja države, koje će se desiti u narednom periodu. Dakle, očekujemo da izbegnemo i da odemo sa one ivice finansijske provalije na kojoj smo bili nekoliko meseci unazad. Svakako da u narednom periodu imamo nešto što je izvesno, stabilno. Čuli smo od ministra da su obezbeđena dovoljna finansijska sredstva za likvidnost države do maja sledeće godine, sredstva po kojima se, odnosno uslovi po kojima se država danas zadužuje su daleko povoljniji, što je dobro i doprineće smanjenju opterećenja građana i privrede.
U ovom budžetu je predviđeno više sredstava za poljoprivredu. Agrarni budžet će iznositi 4,5% budžeta i očekujemo da već 2014. godine to bude onih 5% o kojima smo razgovarali u prethodnom periodu. Takođe socijalna davanja su uvećana za oko osam milijardi, dok na drugoj strani imamo smanjenja troškova, pre svega na strani roba i usluga i samim tim to će doprineti ostvarenju ovog ključnog cilja ekonomske i fiskalne politike Vlade za narednu godinu.
Moram da kažem da sam potpuni optimista, kada je u pitanju realizacija ovog budžeta i to vam govorim, ne samo iz iskustva nekog vezanog za finansije, već iz prvih pokazatelja i odlučnosti, pre svega i spremnosti Vlade da istraje na svojim opredeljenjima. Mi već po ovim prvim pokazateljima koje sam spomenuo imamo značajnu uštedu u budžetu za ovu godinu, mislim da će se time nastaviti u sledećoj. Upravo sam primio Predlog zakona o javnim nabavkama koji će se takođe naći na dnevnom redu ove skupštine vrlo brzo, i taj zakon sa svim ostalim zakonima će svakako omogućiti da idemo ka ostvarenju ciljeva oko kojih smo se dogovorili.
Iz tog razloga želim da kažem da će poslanička grupa URS apsolutno podržati jedan ovakav budžet, za koji smatramo da je zaista, potpuno realan u ovim okolnostima, da je održiv, da ima jasnu viziju i da ima jasno definisana pravila igre za sve. Dakle, ja verujem da će i naredna godina biti teška, znam da će biti teška. Imali smo prilike da čujemo i određene primedbe koje idu u pravcu da nema ozbiljnih reformi, a ja kažem – šta će vam više od ovoga što je ponuđeno u ovom budžetu. Ne pamtim da je ikada uz jedan zakon, pogotovo u Zakonu o budžetu, bilo ovoliko reformskih iskoraka i poteza Vlade, izmena zakona koje idu, pre svega, u prilog jednoj ekonomskoj stabilizaciji, stvaranju uslova da privreda nesmetano radi, jednoj boljoj investicionoj klimi. Zaista je poslednja šansa da svi zajedno učinimo taj napor, koji čini u ovom trenutku i Vlada i da mi kao parlament podržimo, zaista, čini mi se, ova realna i iskrena opredeljenja.
Ono što želim jeste da istrajemo u tome i da pružimo podršku i da damo šansu na kraju krajeva, ovoj vladi i da pravu debatu o ovom budžetu za 2013. godinu, zapravo imamo na kraju te godine, jer ćemo tada svi zajedno biti u prilici da damo pravu ocenu, da li je taj budžet bio realan, da li se ostvario ili ne. Ovako možemo da spekulišemo, da nagađamo, da predviđamo, ali ja verujem da će nam 2013. godina potvrditi da je ovaj budžet bio upravo onaj koji je jedino moguć u ovom trenutku. Zahvaljujem se.
