Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika, zbog čega, saglasno članu 88. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, možemo da nastavimo sa radom Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Maja Gojković, Ljubica Milošević, Čedomir Protić, Slobodan Veličković, Aleksandar Antić, Miroljub Stojčić i Milorad Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača: mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministarke zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Ljubica Matić, pomoćnik ministra finansija i privrede, Nada Mirković, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede, Irina Stevanović Gavrović, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede i Tanja Đelić, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansije i privrede.
Nastavljamo rad na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 2. do 4, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničke grupe.
Vreme ste dobili detaljno u materijalima.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove za 2013. godinu: Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, Nacionalne službe za zapošljavanje, zatim Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
(Judita Popović, sa mesta: Javljam se po Poslovniku.)
Reč ima gospođa Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja u stvari postavljam…
(Predsednik: Izvinite samo jedan sekund, molim narodne poslanike da saslušamo izlaganje poslanika Popović. Izvolite.)
Radi se o tome da se ja pozivam na član 97. i to na stav 3, koji govori o tome da predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, tako da bih ja predložila da se duplira vreme koje je predviđeno za pretres po ovoj tački dnevnog reda. S obzirom da se radi o budžetu, mislim da je važnost ovog zakona nemerljiva i ona u stvari definiše ekonomsku politiku ove države za 2013. godinu.
Prema tome, bilo bi potrebno da imamo jednu kvalitetnu i dobru raspravu, a ona opet predviđa da imamo dovoljno vremena da iznesemo sve svoje argumente "za" ili "protiv" ovog predloga zakona o budžetu. Ima razloga, ima osnova da se duplira vreme koje je predviđeno za pretres po ovoj tački dnevnog reda.

Naravno, to je u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
S obzirom da je predsednik poslaničke grupe LDP, Judita Popović predložila duže vreme rasprave u načelu, odnosno da se vreme rasprave za poslaničke grupe udvostruči, ovo je predlog o kome će Narodna skupština odlučiti bez pretresa.
Stavljam na glasanje predlog da se vreme rasprave u načelu duplira.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 52 narodna poslanika, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 93 narodnih poslanika od ukupno 146, te konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Reč ima magistar Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre da izrazim zadovoljstvo što je Vlada održala obećanje da će budžet za 2013. godinu biti razmatran na vreme.
Kada smo razgovarali o rebalansu za ovu godinu, nagovestio sam da ćemo prekinuti sa lošom praksom prethodne Vlade, da se o budžetu raspravlja oko nove godine, nego da ćemo na vreme dostaviti budžet, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i da ćete imati dovoljno vremena da proučite zakon kako biste mogli da ga analizirate, date predloge za unapređenje, kritikujete. To obećanje smo ispunili. Prvi put posle šest godina, posle 2006. godine, budžet je ponovo usvojen u oktobru i to ne na kraju meseca, tako da je mesec dana već ovde pred vama, u Skupštini.
Naša Vlada smatra da nema vremena za gubljenje. Zbog toga smo budžet doneli na vreme kao najvažniji strateški finansijski dokument države.
Osim što je budžet donet na vreme, ovaj budžet predstavlja radikalni zaokret u vođenju politike javnih finansija u odnosu na prethodnu Vladu. Zašto? Planom budžeta prepolovili smo budžetski deficit u odnosu na ovu godinu i obezbedili da se konačno zaustavi eksponencionalni rast javnog duga i troškova za kamate.
Naime, u program fiskalne konsolidacije smo ušli u dve faze. Prvu fazu smo razmatrali ovde u Skupštini u septembru. Taj prvi paket fiskalne konsolidacije već je krenuo da daje prve rezultate. Danas sa raspravom o budžetu za 2013. godinu i raspravom o setu pratećih zakona zapravo razmatramo drugi deo paketa fiskalne konsolidacije, kojim u potpunosti stabilizujemo javne finansije Srbije.
Da nismo doneli u septembru program fiskalne konsolidacije, ove godine budžetski deficit iznosio bih čak 7,2% BDP. Ovako, i pored tog programa, on će biti izuzetno visok i biće preko 6% BDP. To je istorijski najveći deficit u Srbiji ikada. Međutim, zahvaljujući programu, u sledećoj godini deficit konsolidovanog računa države, dakle, i Republike, pokrajine, lokalnih samouprava, biće prepolovljen na 3,6%, dok će republički deficit biti takođe prepolovljen na 3,3% BDP.
Zašto kažem da se rezultati programa fiskalne konsolidacije, čiju smo prvu fazu usvojili u septembru, već videli? Zato što će ovogodišnji deficit biti za oko 20 milijardi dinara manji u odnosu na ono što smo utvrdili rebalansom pre samo mesec i po dana.
Naime, ostvarenje poreskih prihoda u oktobru i u novembru pokazuje da ćemo do kraja godine imati više ostvarenih poreskih prihoda u odnosu na ono što smo projektovali rebalansom, što znači da smo bili pesimisti kada smo radili rebalans, dok će rashodi, odnosno uštede na rashodnoj strani biti daleko veće. To sve zajedno omogućiće nam da ove godine imamo oko 20 milijardi dinara manji budžetski deficit u odnosu na ono što je predviđeno rebalansom. Zašto vam to govorim? Zato što je to važna polazna osnova za plan budžeta za 2013. godinu. U tom smislu, jasno je da Vlada ima jasnu nameru da do kraja stabilizuje javne finansije.
Ove moje reči, da je proces stabilizacije javnih finansija u Srbiji i te kako otpočeo, ilustruju podaci sa međunarodnog tržišta kapitala, s obzirom da je najbolji indikator stanja javnih finansija bilo koje zemlje cena njenog javnog duga na međunarodnom tržištu, odnosno cena po kojoj se kupuju i prodaju evro obveznice koje je neka država emitovala. Početkom ove godine cena srpskih evro obveznica na međunarodnom tržištu kapitala bila je oko 7,5%, a sada se petogodišnje evro obveznice Republike Srbije trguju po ceni od svega 4,8%. Kažem svega zato što je to veliki pad u odnosu na ovih početnih preko 7%. Desetogodišnje se trguju po ceni od 5,8%. I jedna i druga cena su niže od onih koje su ostvarene pri emisiji evro obveznica od kojih je jedna obavljena u septembru mesecu, a druga u novembru uz tražnju koja je bila sedam do osam puta veća od ponude.
Naravno, ono što je cilj budžeta za 2013. godinu jeste taj zaokret, odnosno preokret u fiskalnoj politici, a to je zaustavljanje rasta javnog duga i zaustavljanje eksponencionalnog rasta troškova za kamate.
Naime, u poslednje četiri godine, počevši od 2008. godine, javni dug Republike Srbije uvećan je dva puta. Dakle, udvostručen je javni dug u ovako kratkom vremenskom periodu, dok su troškovi za kamate ušestrostručene. Dakle, šest puta su veće nego što su bile u 2008. godini. U 2008. godini troškovi za kamate iznosili su samo 14 milijardi dinara, u 2011. godini 40 milijardi, u 2012. godini 64 milijarde i 2013. godine iznosiće 90 milijardi. Dakle, imamo jednu eksponencionalnu krivu rasta troškova za kamate. Upravo je to bila situacija koja je mogla Srbiju da odvede u bankrot, u nemogućnost da servisira svoje dospele obaveze.
Šta je problem? Problem je što Srbija mora ne samo da prepolovi budžetski deficit koji je zatečen u ovoj godini, što ćemo učiniti, nego mora da nastavi da ga dalje obara zbog inercije prenosa javnog duga i kamata iz prethodnog perioda. Dakle, bez obzira što ćemo prepoloviti budžetski deficit, samo preneseni iznos sredstava za finansiranje, odnosno otplatu javnog duga iznosi preko tri milijardi evra.
Kada bi budžet ove godine bio uravnotežen, država bi morala u startu da plati tri milijardi evra za servisiranje obaveza po osnovu akumuliranog javnog duga u prethodnim godinama. To je kao kada uđete u taksi i imate početnu cenu koju plaćate, vozili se 20 kilometara ili se vozili svega 500 metara. Startna cena za Srbiju je tri milijardi evra kao posledica neodgovornih javnih finansija u prethodne četiri godine.
Da bi zaustavili eksponencionalni rast troškova za kamate, postoje dva rešenja. Mi primenjujemo oba od ta dva. Prvo je da se smanji naglo budžetski deficit. Naš plan je da ga 2015. godine svedemo na 1%. Dakle, sledeće godine 3.6%, a 2015. godine na samo 1% kako bi troškovi finansiranja u tekućoj godini bili što niži. Inače su veliki nasleđeni troškovi finansiranja iz prošlosti. Zato tekuće troškove moramo da obaramo na što niži nivo.
Druga stvar, javni dug će se sa ovim budžetom u sledećoj godini zaustaviti u rastu na nekih 65% BDP. Posle toga, uslediće njegov pad i naš plan je da ga oborimo na 58% u 2015. godini. Da bi se to ostvarilo mora se radikalno obarati budžetski deficit i u narednim godinama na 1% u 2015. godini i mora se jedan deo troškova finansiranja prebaciti sa zaduživanja na prihode od prodaje dela državne imovine koja nije efikasna. To je jedini način da se javni dug obori dramatično u narednom periodu.
Mi smo predložili Vladi jedan ozbiljan program srednjoročnih strukturnih reformi, koji treba da dovede do ovog cilja. Dakle, budžetom za 2013. godinu i programom fiskalne konsolidacije mi obezbeđujemo zaustavljanje rasta javnog duga i dvostruko niži budžetski deficit, ali na srednji rok jedini način da se obori javni dug i da se još više smanji budžetski deficit je primena programa srednjoročnih strukturnih reformi, koje je naša Vlada predložila.
Dakle, to je sadašnje stanje, pri čemu moram reći da ovu sliku pogoršava i činjenica da je prethodne godine nastao jedan veliki broj neplaćenih računa od strane različitih državnih korisnika, od republičkih, preko pokrajinskih do lokalnih organa, takođe i fondova. To je tzv. fiskalni deficit, koji nastaje kada državni organi ne knjiže neki trošak, a u stvari ga čine neplaćenjem. To su, pre svega, dugovi u zdravstvu, koji po raznim osnovama iznosi 26 milijardi dinara u ovom trenutku. Samo bolnice duguju 13 milijardi dinara, a Fond zdravstva dodatno duguje još 13 milijardi dinara, jer plaća lekove sa period od 200 dana, što je izuzetno dugačak period.
Postoje dugovi putarima, koji su negde oko 7 – 8 milijardi dinara ukupno. Postoje dugovi lokalnih samouprava ka građevinarima, putarima i drugim kompanijama u privatnom sektoru, a postoje i dugovi javnih preduzeća ka privatnom sektoru. Oni uopšte ne ulaze u ovu klasifikaciju deficita, s obzirom da nisu knjiženi, ali moramo da i taj problem napadnemo kroz, pre svega, stabilizaciju javnih finansija, omogućavanje da kroz niži deficit i veću likvidnost, dođemo do mogućnosti da očistimo te dugove, ali i da promenimo sistem, kako ti dugovi ne bi nastajali u budućnosti. Čišćenje starih dugova, bez zabrane, kroz promenu sistema nastavka tih novih dugova u budućnosti, odnosno u docnji, takav proces ne bi imao smisla jer bi bio kratkoročan.
Nešto ću o tome više pričati svih ovih dana, jer je ovo tek početak rasprave. Naš program obuhvata ne samo saniranje klasičnog budžetskog deficita, nego i napad na tzv. kvazifiskalni deficit, odnosno saniranje svih tih docnji koje trenutno postoje od strane države ka privredi.
Ako govorimo samo o budžetu za 2013. godinu, i to, republičkom budžetu, onda mogu da kažem da smo predvideli smanjenje budžetskog deficita za oko 80 milijardi dinara. Naime, ukupni prihodi Republike u sledećoj godini biće 965,7 milijardi, dok će ukupni rashodi i izdaci biti milijardu i 87 miliona dinara. Budžetski deficit će biti 121,9 milijardi dinara. U odnosu na 203,4 milijarde, koliko je bilo predviđeno rebalansom budžeta, to je pad za preko 80 milijardi dinara.
Što se tiče konsolidovanog deficita cele države, on je za ovu godinu bio planiran na 222 milijarde, a u 2013. godini će biti 132 milijarde, dakle, 90 milijardi manji u odnosu na taj periodu.
Ovo jeste radikalno obaranje deficita, pre svega zbog ušteda na rashodnoj strani budžeta. Naravno, doneli smo neke zakone koji su povećali prihodnu stranu. U septembru je izglasan paket od tri takva zakona, a sada još jedan, to je zakon o porezu na dobit preduzeća, tako da će prihodna strana sledeće godine biti povećana, realno, za nešto manje od 5%, 4,8%, dok će realni rashodi biti smanjeni za 5,2% u odnosu na ovu godinu, i to ukupnoj sumi daje ovu konsolidaciju, obaranje budžetskog deficita za osamdeset i nešto milijardi dinara.
Šta je karakteristika budžeta na rashodnoj strani, pošto je rashodna strana ona koja je najvažnija u budžetu? Karakteristika je da smo na nekim stavkama štedeli, a neke smo namerno forsirali. Forsirali smo izdatke za poljoprivredu i budžet za poljoprivredu će biti veći, značajno veći nego prošle godine, posebno nego originalni budžet. Sa ovim budžetom ćemo dostići 4,5% ukupnog budžeta, kada govorimo o udelu agrarnog budžeta u ukupnom budžetu, odnosno ukupni budžet za poljoprivredu biće za jednu četvrtinu veći čak nego prošle godine.
Kada kažem prošle godine, mislim na rebalans. Inače, kada se sabere zajedno efekat u odnosu na originalni budžet 2012. godine, onda je to dramatično povećanje, skoro da je udvostručeno učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu, zato što je svih ovih prethodnih godina budžet Ministarstva poljoprivrede iznosio negde 2,5 – 2,6% ukupnog budžeta, a sada će iznositi 4,5% ukupnog budžeta. Naš cilj je da sledeće godine to povećamo na najmanje 5%, kao što smo i obećali.
Takođe se povećavaju rashodi sa socijalnu zaštitu, za osam milijardi dinara u odnosu na rebalans budžeta. S obzirom da su teška vremena, smatrali smo da je potrebno značajnu povećati socijalnu odgovornost, tako da su to rashodi koji se takođe povećavaju.
Po prvi put posle dugo vremena povećavamo budžet za kapitalne investicije, i to onaj direktni, iz budžeta, za oko četiri milijarde dinara, ali i projektno finansiranje kroz zajmove za izgradnju auto-puteva i modernizaciju železnice, energetskih objekata, koje ćemo uglavnom uzeti od Kine, Ruske Federacije, kao i međunarodnih finansijskih organizacija, poput Evropske investicione banke, BRD i Svetske banke.
Kapitalna ulaganja će se finansirate i zaduživanjem, pod povoljnim uslovima, ali i direktnim finansiranjem iz Republičkog budžeta. Po prvi put smo uveli i trogodišnje planiranje kapitalnih investicija. To je velika novina u odnosu na prethodni period, jer smo ustanovili da se budžeti u prethodnih četiri – pet godina za kapitalna ulaganja redovno ne izvršavaju u obimu koji je Skupština odobrila. Jedan od razloga za to je što svake godine oni koji sprovode kapitalna ulaganja od Republike do lokalna su bili dužni iznova i iznova sprovode procese javnih nabavki za ulaganja. Projekte su morali da dele po fazama, i onda ti projekti nikako da se završe. Jako sporo se realizuju.
U pripremi smo za potpuno programsko budžetiranje, koje imamo nameru za nekoliko godina da uvedemo za kompletnu strukturu rashoda u budžetu, krenuli najpre sa programskim planiranjem kapitalnih ulaganja, tako da po novom Zakonu o budžetskom sistemu i prema ovom zakonu o budžetu za 2013. godinu, po prvi put ćete videti planirane rashode za kapitalna ulaganja na tri godine, što znači da u sledećoj godini onaj ko vrši javnu nabavku, moći će da izvrši kompletnu javnu nabavku za ceo projekat, bez obzira što nema obezbeđena sredstva u 2013. godini za kompletan projekat, ali ih ima obezbeđena u periodu od tri godine, što se vidi Predlogom budžeta. Onda neće morati da ponavlja javnu nabavku u 2014. godini, pa u 2015. godini, već će moći, da kada jednom završi, da onda realizuje kompletno ceo projekat. To će poboljšati efikasnost u realizaciji kapitalnih ulaganja.
Što se tiče subvencija u privredi, odlučili smo da prekinemo sa finansiranje gubitaša, već da sami usmerimo novac ka perspektivnoj privredi. Velika novina u ovom budžetu je što više ne vidite garancije za likvidnost javnih preduzeća, što je bio redovan slučaj u prethodnih četi – pet godina. Sve garancije koje se izdaju se odnose isključivo na kapitalna ulaganja. Sva zaduživanja u tom budžetu se odnose isključivo na kapitalna ulaganja. Nema više obezbeđivanja garancija za likvidnost, npr, "Srbijagasu", ili JAT, ili drugim javnim preduzećima, već samo možemo da odobrimo garanciju za kapitalne investicije.
Zašto? Zato što želimo da radikalno prekinemo sa pogrešnim sistemom finansiranja gubitaša. To se odnosi na tzv. državna preduzeća u restrukturiranju. Jednim od zakona koji predlažemo, ograničićemo rok restrukturiranja za narednih godinu i po dana, do 13. juna 2014. godine to mora da se okonča, a istovremeno, smanjujemo subvencije već u budžetu za sledeću godinu takvim preduzećima, doduše, samo za pola milijarde dinara, ali to jeste jasan signal da želimo da prekinemo sa takvim vidimo stimulisanja bezperspektivne proizvodnje i da novac koji time uštedimo, uložimo onima koji imaju perspektivu.
Gubici po osnovu subvencionisanja, direktnog i indirektnog, na svim nivoima države, na godišnjem nivou iznose između 700 i 800 miliona evra godišnje.
Oni uračunavaju ne samo direktne subvencije koje dobijaju preduzeća od Republike, Pokrajine pa do lokala već i ne plaćanje računa za struju, komunalije, neplaćanje privatnom sektoru, neplaćanje obaveze prema poveriocima. Kada se sve to uračuna sa 800 miliona evra godišnje se subvencionišu preduzeća sa gotovo nikakvim efektom na rast BDP srpske ekonomije i to je jednostavno doteralo do tačke da se mora preseći. Preduzećima u restruktuiranju dajemo godinu i po dana rok da uz našu aktivnu podršku pronađemo partnere za ona preduzeća za koja može da pronađe partner i gde postoji interes ili postoji mogućnost da se skine restruktuiranje, pa da se to preduzeće ostavi na tržištu da samo posluje čak i u državnom statusu. Takav slučaj će na primer biti sa RTB Bor-om. Tu će se u prvoj polovini 2013. godine skinuti proces restruktuiranja i ono će biti samo na tržištu bez ikakvih subvencija i pomoći države. Još neka preduzeća su se kandidovala, kao što je PKB koji kaže da može da opstane na tržištu samostalno pa ćemo podići i njima restruktuiranje. Ima još nekih za koje smo zapazili da su performansama već došla u situaciju da mogu bez te zaštite koja ih brani od poverilaca da budu samostalna na tržištu, tako da je cilj da u narednih godinu i po dana to kompletno sve rešimo.
Što se tiče javnih preduzeća, naša strategija je da pokušamo da neka od tih javnih preduzeća privatizujemo tamo gde one mogu dovoljno kvalitetno da budu na tržištu sama, a kod nekih drugih da se kroz proces liberalizacije cena dođe do toga da ona budu samoodrživa, a da sa druge strane se kroz odgovarajuću socijalnu politiku zaštite ugroženi slojevi stanovništva koji ne mogu da plaćaju odgovarajuću cenu usluga.
Bitna je izmena data i u jednom od zakona o kome ćemo govoriti naredne nedelje, Zakonu o javnim preduzećima. Republička Vlada više neće davati saglasnost na cene komunalnih usluga. To će biti isključivo nadležnost lokalnih samouprava, gradova i opština da sami odlučuju o tome i da svako oceni u svom gradu kakvu politiku treba da vodi. Više Ministarstvo finansije i trgovine neće davati saglasnost na odluke o cenama lokalnih komunalnih preduzeća.
Ovaj budžet vrši značajne uštede pre svega na stavci – kupovina robe i usluga. To znači na materijalnim izdacima, na materijalnim troškovima i takođe smanjen je jedan deo, kao što sam rekao, subvencija za privredu delimično zbog toga što subvencije koje su korišćene za projekat "Fijat" više neće biti korišćene, a delimično zato što smo smanjili ove subvencije preduzećima u restruktuiranju.
Šta je još potpuno drugačije u odnosu na prethodni period? To je uvođenje finansijske discipline. Trenutno sve docnje o kojima sam pričao ne bi nastale da je bilo elementarne finansijske discipline u sistemu. Ne bi se dogodilo da Fond zdravstva kasni 200 dana u plaćanju lekova, da je prosečni rok plaćanja u Srbiji 135 dana, da je u državi, pre svega u Ministarstvu finansija, kada kažem – država – javne finansije mislim na Ministarstvo finansija, da budem potpuno jasan, da je postojala osnova i volja da se uvede finansijska disciplina. Kako ćemo uvesti finansijsku disciplinu na više frontova? Prvo, već smo promenili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji daje mogućnost Poreskoj upravi da kontroliše i neregistrovana preduzeća i taj proces kontrole kreće od 1. januara. Drugo, u ovom budžetu u određenim članovima dajemo ovlašćenja Trezoru Ministarstva finansija da kontroliše da li ministarstva, zatim državni organi, Pokrajina ili lokalne samouprave redovno vrše plaćanja prema privredi. Ograničićemo prema zakonu o kome ćemo diskutovati u ponedeljak rokove plaćanja za državu na najviše 45 dana.
Država će postati generator likvidnosti u privredi, a danas je potpuno obrnuto. Danas je država najveći generator nelikvidnosti privrede. Želimo da tu napravimo preokret, da država u redovnosti plaćanja bude prva, da onda privatni sektor ima obavezu da plaća u roku od 60 dana, da država plaća u roku maksimalno od 45 dana, a privatni sektor u roku od 60 dana. Da bismo osigurali da se to izvrši mi smo članom 12. ovog zakona predvideli mehanizme za kontrolu i osiguranje redovnosti plaćanja kako na nivou Republike tako i Pokrajine i lokalnih samouprava.
Evo o čemu se radi – gde mogu nastati kašnjenja u plaćanju? Mogu nastati u izvršavanju rashoda za robe i usluge, mogu nastati u kapitalnim investicijama i mogu nastati tamo gde Fond zdravstva plaća prema farmaceutskoj industriji. "Putevi Srbije" prema putarima, ministarstva prema drugim rashodima za kapitalna ulaganja. Doneli smo propis da će svi budžetski korisnici biti dužni da dostave u elektronskom obliku Trezoru Ministarstva finansija podatke o preuzetim obavezama, o tome kada im dospevaju na plaćanje, rok ne može biti duži od 45 dana posle 31. marta, i onda protekom izvesnog vremena nakon 30 dana ako Trezor vidi u svom stanju da nije izvršeno plaćanje za neku materijalnu usluga ili za neka kapitalna ulaganja obustaviće plaćanja tom ministarstvu po svim drugim aproprijacijama sve dok se plaćanje prema privredi ne izvrši. Na taj način imaćemo kompletnu evidenciju i to će važiti ne samo za Republiku.
Republički trezor kontrolisaće republička ministarstva i republička javna preduzeća. Preko pokrajinskog i lokalnog trezora kontrolisaćemo disciplinu u plaćanju lokalnih organa vlasti i pokrajine. Ukoliko Pokrajine i lokal budu kasnili sa plaćanjem više od 45 dana biće im privremeno obustavljeni transferi, odnosno prenos dela sredstava poreza na dobit i plate u Vojvodini.
Dakle, apsolutno ovim zakonom dobijamo sve instrumente da uvedemo red i finansijsku disciplinu u javnim finansijama. Onda se postavlja pitanje – odakle će oni to da plate? Platiće se iz likvidnih sredstava koje smo takođe obezbedili. Kada sam postao ministar finansija gotovo da nije bilo rezervi likvidnih sredstava za izvršenje tekućih rashoda uključujući i penzije i plate i sve ostale namene. Maltene smo imali sredstva nedelju za nedelju, mesec za mesec. Sada smo obezbedili unapred finansiranje potrebe države za celu prvu polovinu sledeće godine. Pre zaključivanja ruskog kredita od milijardu dolara imamo trenutno novca da isfinansiramo sve obaveze do maja meseca. Sa ruskim kreditom imaćemo i preko toga. Nikada više nećemo dozvoliti da država nema sredstva makar šest meseci unapred za plaćanja u likvidnom smislu.
Čišćenjem docnji koje smo zatekli, bolnicama, putarima, vraćanje dugova i jednim programom koji ćemo lansirati posebnim za lokalne samouprave, već za koju nedelju, a počeće da se primenjuje od 1. januara, moći ćemo i da obezbedimo lokalnim samoupravama da plate dugove za kapitalna ulaganja zaključno sa 31. oktobrom prema privatnom sektoru. Do 31. marta ćemo dovesti bukvalno sve budžetske korisnike u poziciju da mogu da izvršavaju svoja plaćanja u roku od 45 dana. Likvidnost smo obezbedili u Republici. Sada nam je ideja da je prenesemo dalje ka Pokrajini, ka opštinama, ka privredi i građanima na kraju. To je cilj. To je kompletan plan stabilizacije javnih finansija.
Što se tiče nekih specifičnosti u budžetima, bilo je juče puno govora o budžetu Vojvodine. Budžet Vojvodine u 2013. godini biće 8,4% ukupnog budžeta, odnosno ukupnih poreskih prihoda Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, iznad onog propisanog minimuma. Slušao sam juče, bilo je puno demagogije, puno politike. Govoriću samo u ciframa. Dakle, prethodnim Zakonom o budžetskom sistemu utvrđena je osnovica za obračun Vojvodine na 750 milijardi dinara. Novim Zakonom o budžetskom sistemu minimum kao osnovica je 837 milijardi dinara.
Dakle, znatno je veća nego što je bila po prethodnom Zakonu o budžetskom sistemu. Na tako utvrđenu osnovicu 7% iznosi 58,6 milijardi dinara, a Vojvodina će sledeće godine imati 70,5 milijardi. Vojvodina će imati skoro 15 milijardi dinara više nego prošle godine u originalnom budžetu koji je ova skupština usvojila na predlog Vlade čiji sastav odgovara sastavu sadašnje pokrajinske Vlade. Dakle, prošle godine, prema onim podacima koji su dostavljani svim poslaničkim klubovima i članovima parlamenta, posebno iz Vojvodine, koji su se uvek zanimali za tu materiju, dobro znaju da je ukupan budžet koji je bio projektovan za Vojvodinu bio 57,7 milijardi dinara, a sada je 70,5 milijardi. Plus što je moguće da će još dodatnih 2,7 milijardi dinara biti korišćeno po članu 33. ovog zakona o budžetu. Nažalost, kada pročitate taj član, znaćete o čemu se radi.
Taj budžet bi onda bio 8,7% ukupnog budžeta, a ne 8,4, kao što sam sada rekao. Minimum će biti 8,4.
Što se tiče budžeta lokalnih samouprava, on je povećan u originalnim transferima za 2,3 milijarde, sa 33 na 35,3, a dodatno je povećan za još 4 milijarde dinara radi održavanja puteva koje je prethodna Vlada, odnosno koje su "Putevi Srbije" preneli lokalnim samoupravama nekih 6.000 km. Za to je obezbeđeno 3 milijarde dinara za tzv. investiciono održavanje puteva. Po kilometru 500.000 dinara za svaku opštinu i napravljen je raspored za sve opštine u Srbiji srazmerno broju kilometara koje su one preuzele. To će onda omogućiti da za razliku od prethodnog perioda kada je obavezu tog održavanja imalo javno preduzeće "Putevi Srbije", realno, niti je moglo fizički da stigne da ode u sve opštine Srbije, sada ova sredstva budu iskorišćena ravnomerno na celoj teritoriji Srbije i srazmerno broju kilometara. Po kilometru, 500 hiljada dinara. Koliko kilometara je tih bivših regionalnih puteva u opštini, toliko je namenjeno svakoj opštini po vrlo jednostavnom kriterijumu.
Predviđeno je da ova sredstva ne budu doznačavana u budžete lokalnih samouprava, nego isključivo izvođačima radova po odobrenim situacijama koje će overavati opština. Dakle, opštine mogu samostalno ili udruženo da angažuju izvođače radova koji će popravljati ove lokalne puteve, bivše regionalne, tih 6.000 km i kada overe situaciju, biće izvršeno plaćanje direktno izvođaču radova, dakle, građevinskoj industriji. Jedini izuzetak je zimsko čišćenje, odnosno održavanje puteva gde će 900 miliona dinara biti preneto "Putevima Srbije" koji će organizovati čišćenje puteva.
To su neke od ključnih novina koje donosi novi zakon o budžetu za 2013. godinu.
Na kraju, dozvolite mi da zaključim. Gde su razlike? Umesto ogromnog istorijskog budžetskog deficita, on će biti duplo niži. Umesto eksponencijalnog nastavka rasta rashoda za kamate, taj rast rashoda za kamate biće zaustavljen od 2014. godine. Umesto pada od 2% i recesije, imaćemo umereni privredni rast od 2%. Umesto dvocifrenog deficita u tekućem računu bilansa spoljne trgovine, imaćemo obaranje tog deficita.
Ono što je jako važno, umesto situacije gde niko nikom ništa ne plaća i gde vlada anarhija u javnim finansijama, imaćemo red i disciplinu.
Nadam se da će Skupština Republike Srbije podržati ovaj radikalno novi koncept u vođenju javnih finansija Republike Srbije, jer mislimo da uređenje javnih finansija nije dovoljno za izlazak iz krize, ali je sigurno temelj i prvi korak ka tome. Bez sigurnih, čvrstih i disciplinovanih javnih finansija, bez sprečavanja docnje u plaćanjima, nema države u ekonomskom smislu. Privreda ne može da funkcioniše ukoliko je država rasturena u finansijama. Dakle, očekujem podršku ovom budžetu, jer je to prvi korak, temelj za stabilizaciju kompletnih ekonomskih prilika u zemlji. Hvala puno.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, žele reč?
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, jedan od članova Vlade Republike Srbije je rekao pre neku nedelju da je budžet proizvod muka vladajuće koalicije. Dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica u vezi ovog proizvoda muka vladajuće koalicije. U međuvremenu je budžet dosta radikalno, da upotrebim ovu reč, izmenjen, pošto smo dobili nekoliko amandmana Vlade Republike Srbije na predloženi budžet, pa se neke glavne stavke u budžetu menjaju. Trudiću se da koristim ove najnovije podatke.
Ne znam koliko je realno da rast BDP u narednoj godini bude 2% i ne znam koliko je realno da inflacija 2013. godine bude 5,5%. To su neke procene Vlade Republike Srbije. Nadam se da je to realno, ali čisto sumnjam da je tako. Videćemo sledećih meseci da li će biti jednog rebalansa, da li će biti dva rebalansa, koliko su održivi ovi podaci i ove projekcije.
Doduše, državni sekretar Senić je nagovestio da je u narednoj godini moguć veći rast privrede od projektovanih 2%. Navijam za to da se ispostavi da je on bio u pravu, jer je to u interesu svih građana Republike Srbije. Ne znam koliko je to realno, još jednom da podvučem.
Ovim predlogom budžeta je predviđeno 281 milijarda dinara dotacija PIO fondu, što je više od četvrtine, oko 26% svih rashoda. Nismo čuli ništa o tome koliko je to održivo da u jednoj državi tolike sume idu na PIO fond. Naravno, ne kažem da penzioneri ne treba da dobijaju svoja zaslužena sredstva. Suprotno, ne govorim protiv penzionera, nego govorim o tome da bi država trebala da uradi nešto više u interesu toga da rast zaposlenosti bude veći, da imamo što više radnih mesta i da ne dolazimo u situaciju da ima isto onoliko penzionera koliko ima i zaposlenih u Republici Srbiji. To nije održivo na duže staze ni u jednoj državi, pa to ne može da bude održivo ni u Republici Srbiji.
Rekli ste da će kapitalni izdaci biti povećani za oko 4,1 milijardu dinara. Vratićemo se na ovaj podatak, jer je ovo svakako dobro. To znači da je budžet u nekoj meri razvojne prirode, ali ne znam gde su onda sredstva planirana za kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine, ali kažem, kasnije ću se vratiti na to pitanje.
Niste rekli ništa ni o tome da li je tačno ono što pišu ekonomski novinari, da ima oko 20 hiljada viška zaposlenih u javnom sektoru? Kako Vlada Republike Srbije želi da se suoči sa ovim problemom? Opet želim da podvučem da se ne zalažemo za otpuštanja, zalažemo se za to da ministar finansija i ekonomije kaže nešto o tome kako želi da sanira ovaj problem i da li je taj problem postojeći, da li je taj problem realan.
Govori se i o tome da će biti neophodno da se promeni radno zakonodavstvo u Republici Srbiji. Naravno, to još nije na dnevnom redu, ali ako je to tako, onda ne bi bilo loše da čujemo nekoliko rečenica o tome šta će to značiti sledeće godine, uzevši u obzir ove podatke koji su predviđeni budžetom Republike Srbije, odnosno Predlogom budžeta za 2013. godinu.
Niste rekli ni reči o tome da se za prethodna nepuna dva meseca država zadužila za čitavih 1750 milijardi dolara. Ti uslovi su relativno povoljni nego što su bili uslovi zaduživanja u prethodnom mandatu Vlade, odnosno Narodne skupštine, ali je kraća i ročnost prodatih evroobveznica, pa bi verovatno i o tome trebalo reći nekoliko rečenica.
Spomenuli ste veoma iskreno da je javni dug tu negde oko 60% BDP, odnosno da će dostići 60% BDP. O tome govori i Fiskalni savet godinama. Vrlo dobro znate da je taj limit maksimalizovan na 45% BDP, pa ne bi bilo loše da kažemo nekoliko rečenica i o tome da li se planiraju izmene i dopune zakona, da bi jednostavno država funkcionisala unutar zakonskih okvira, odnosno da bi država bila pravna. Ovako se svake godine svesno krši zakon. Mogao bih da kažem malo cinično da ako se konstantno iz godine u godinu krši Ustav, onda i nije neki problem što se neki zakoni pojedinačni, pa makar bili i oni sistemski, krše.
Nismo čuli detalje u vezi ruskog kredita. Ne znamo zašto Ruska Federacija još uvek nije donela konačnu odluku u vezi toga, odnosno zašto nisu počeli ni pregovori sa Vladom Republike Srbije u vezi tog ruskog kredita i kada će taj ruski kredit doći ovde na dnevni red Narodne skupštine? Mislim na ratifikaciju. Naravno, meni se čini da je to još na dosta dugom štapu.
Kada bih želeo da kažem nekoliko rečenica o pozitivnim elementima Predloga budžeta za 2013. godinu, morao bih da izdvojim finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina. To je predviđeno u visini od 240 miliona dinara, a prošlim rebalansom je bilo 235, budžetom usvojenim pre nešto više od godinu dana je bilo 230, što znači da ima nekih malih pomaka. Pošto želimo da budemo objektivni i realni, to je svakako za pohvalu, kao što je za pohvalu i agrarni budžet. Izdvojili ste činjenicu da će celokupni agrarni budžet biti oko 4,5% budžeta Republike Srbije, ali neće poljoprivredni proizvođači dobiti 4,5% budžeta. Poljoprivredni proizvođači bi želeli da agrarni budžet bude 5% u smislu da izdvajanja za poljoprivredne proizvođače budu 5%. Nadam se da će se to dostići u narednim godinama. Znamo da nije realno da se to dogodi preko noći.
Što se tiče ukupnih subvencija u poljoprivredi, to je, prema najnovijim amandmanima Vlade Republike Srbije, u visini od 34,1 milijardi dinara, odnosno oko 3,2% budžeta, odnosno Predloga budžeta za sledeću godinu.
Pre nego što pređem na pitanja finansiranja AP Vojvodine i njenih nadležnosti, želeo bih da kažem nekoliko rečenica o jednom amandmanu koji smo podneli, a koji nije vezan za finansiranje Vojvodine, pošto je Skupština AP Vojvodine dostavila, kao što znate, tri amandmana vezana za finansiranje Pokrajine, amandman SVM se odnosi na finansiranje međuakademijske mešovite komisije istoričara.
Vrlo dobro znate, gospodine Dinkiću, o čemu se radi, pošto smo imali amandman bukvalno u istovetnom obliku i prošle godine kada ste vi bili narodni poslanik, šef poslaničke grupe URS i vi ste glasali za taj amandman. Nadam se da ćete sada na funkciji ministra finansija i ekonomije isto tako smatrati važnim da ovo rešenje sadrži budžet za narednu godinu. Radi se o komisiji koja je osnovana od strane Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka. Oni se bave utvrđivanjem civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata i na srpskoj i ma mađarskoj strani.
Mi smo, kao i prošle godine, predložili 10 miliona dinara za rad ove međuakademijske mešovite komisije. Sigurno znate da je predsednik Republike, gospodin Nikolić, postigao dogovor sa predsednikom Mađarske, da će se u toku sledeće godine njih dvojica pokloniti zajedno žrtvama Drugog svetskog rata u Vojvodini, i mađarskim i srpskim nevinim žrtvama. Bio bi izuzetno loš signal kada sredstva za rad ove međuakademijske mešovite komisije, koja istražuje ova dešavanja na naučnoj osnovi, ne bi bila definisana.
Kada se radi o finansiranju AP Vojvodine, meni je veoma drago što ste rekli nekoliko rečenica povodom tog pitanja. Slažem se da se trebamo baviti činjenicama, brojkama, ciframa, a ne politikanstvom, ali se to ne odnosi samo na poslanike koji dolaze sa teritorije AP Vojvodine, nego bi bilo poželjno da se to odnosi i na članove republičke Vlade.
Želeo bih da govorim o ciframa. Vi niste govorili o tome da je pre dva meseca izmenjen Zakon o budžetskom sistemu, da je tom prilikom u potpuno redefinisana osnovica za izračunavanje tih 7% i izneli ste podatke, projekcije u vezi naredne godine kao da ta osnovica nije promenjena. Izneli ste te podatke kao da se ta osnovica i prošle godine računala na osnovu poreskih prihoda, a vrlo dobro znate da to nije tačno, pošto su osnovica do pre dva meseca bili prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine, a ne poreski prihodi. Doduše, moram da kažem da u Zakonu o budžetskom sistemu nije ni napisano da su osnovica poreskih prihodi, nego su rashodi iz kojih se finansiraju poreski prihodi.
Ako želimo da ostanemo na terenu cifri i brojki, onda moram da kažem da su prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine 965 milijardi dinara, prema projekciji za narednu godinu. Poreski prihodi su 837 milijardi. To znači da je osnovica smanjena za 128 milijardi dinara. To znači da Vojvodina sledeće godine neće dobiti šest milijardi dinara više, kao što je istakla vaša koleginica iz poslaničke grupe URS juče, nego će biti devet milijardi dinara manje.
Moram da kažem da greši i pokrajinska Vlada, jer razlika nije 9,6, nego je devet milijardi dinara. Oni nisu gledali ove najnovije amandmana Vlade Republike Srbije. U skladu sa tim amandmanima ta osnovica se smanjuje za 128 milijardi dinara. Znači, brojke, gospodine Dinkiću, nisu na vašoj strani. Ne možete pomešati babe i žabe. Ne možete pomešati kruške i jabuke. Ako se menja osnovica, onda treba gledati koliki bi bio taj iznos po neizmenjenoj osnovici, a ne treba da polazimo od toga da su poreski prihodi bili osnovica i prošle godine, jer to jednostavno ne odgovara realnom stanju i ne odgovara činjenicama. To je ono što se odnosi na 7%.
Niste ni reč rekli o tome kako će se realizovati taj drugi deo famozne rečenice iz Ustava Republike Srbije, člana 184. stava 4, koji se odnosi na kapitalne izdatke. Najmanje tri sedmine od tih 7% treba da ide u Vojvodinu na kapitalna ulaganja.
Ovo je prvi budžet, odnosno prvi Predlog budžeta Republike Srbije iz kojeg, ili u kojem nisu predviđena transferna sredstva za kapitalne investicije u smislu da organi AP Vojvodine mogu slobodno da raspolažu sa tim sredstvima i mogu slobodno da odrede kakve kapitalne investicije žele da realizuje.
Želim malo detaljnije da vam objasnim na šta mislim, da ne biste rekli da grešim, pošto je predviđeno milijarda i 100 miliona dinara za kapitalne investicije. Klinički centar Vojvodine 600 miliona, 450 miliona od Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, 92 miliona iz NIP, to je u redu. Ali, u skladu sa principom decentralizacije i regionalizacije, mislim da bi bilo u redu da budu sredstva određene visine sa kojima pokrajna Vojvodina može autonomno da raspolaže. Na primer 2002. godine je za tu namenu bilo predviđeno 3,7 milijarde dinara, 2011. godine tri milijarde dinara, u ovom Predlog budžeta nula, slovima nula dinara.
Mislim da to isto tako treba uzeti u obzir, kao što moram da kažem i to da se na raznim mestima može da se nađe još oko 10 milijardi dinara, znači na raznim mestima se može naći oko 10 milijardi dinara, što možemo knjižiti kao sredstva predviđena za kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine. Tu su uglavnom rate, otplate kredita za ovu godinu, zaštita od poplava 96 miliona, kredit za otpadne vode u Subotici 81 milion, granični prelaz Bajmok 5,2 miliona, auto put osam milijardi. To je ukupno oko 10 milijardi. Sa ovih milijardu i 100 miliona ukupno nešto više od 11 milijardi dinara.
Ali, još jednom želim da podvučem, ni sa jednim dinarom AP Vojvodina autonomno ne može da raspolaže, a to se dešava sada prvi put od usvajanja Ustava Republike Srbije. Zbog toga možemo da kažemo, na osnovu ovih brojki, i tu nema politikanstva, da fali najmanje 14 milijardi dinara za kapitalne investicije. Zbog čega kažem najmanje 14 milijardi dinara? Pa, zbog toga što ste vi rekli koliko će iznositi budžet AP Vojvodine. Treba uzeti tri sedmine od tog budžeta, a tri sedmine bi bile najmanje 24 milijarde dinara. To jednostavno nije tako.
Mislim, gospodine Dinkiću, da je bilo poštenije da ste vi rekli – dame i gospodo, Vlada Republike Srbije je u mogućnosti da obezbedi 7% za Vojvodinu, ali pošto je kriza, pošto je veliki deficit, pošto se suočavamo sa problemom, pošto smo imali, da vas citiram, ne vas nego novu vladu, neodgovoran bivši režim, jednostavno nismo u mogućnosti to da obezbedimo, bićemo u mogućnosti sledeće godine. Ali, ne, vi ste prećutali taj detalj. Vi ste prećutali činjenicu da ćete uskratiti Vojvodinu za najmanje 14 milijardi dinara kapitalnih investicija, da će zahvaljujući tome doći do otkaza u nekoliko hiljada slučajeva na teritoriji AP Vojvodine u građevinskim firmama. Jer jednostavno, oni neće biti u mogućnosti da daju platu tim radnicima, jer će pokrajina biti nesolventna kao što je već godinama zbog juče iznetog nepolitanskog detalja da je Vojvodina uskraćena za oko 70 milijardi dinara od početka 2007. godine.
Još jedan mali detalj koji pokazuje koliki ste vi decentralista i regionalista. Sada je predviđeno jedno vrlo opasno rešenje. Prema tom rešenju da citiram iz Predloga budžeta – Za sredstva nacionalnog i investicionog plana koji se odnose na realizaciju započetih projekata kao i za sredstva namenjena za započete projekte na teritoriji AP Vojvodine nalogodavac je ministar zadužen za nacionalni – investicioni plan. Izvršena sredstva evidentiraju se u budžetu Republike kao izvršeni izdaci budžetu pokrajine. Ova sredstva izvršavaće se prenosom budžetu pokrajine prema dinamici koju određuju ministar zadužen za nacionalni – investicioni plan.
To je član 23. Predloga zakona. Gde je tu decentralizacija i regionalizacija, gospodine Dinkiću da se sredstva dobijaju od republičke vlade na kašičicu, da se sredstva dobijaju po nekakvim političkim kriterijumima, ili ne znam kakvim nedefinisanim kriterijumima i da pokrajina Vojvodina u opšte nema, ne bude u mogućnosti da servisira svoja dugovanja koja su se nagomilala prethodnih šest godina zbog toga što je svake godine budžet bio protivustavan.
Kad smo kod decentralizacije i regionalizacije, a ovim ću završiti, mislim da bi trebalo govoriti o tome kako će mesne zajednice preživeti sledeću godinu pošto su ukinuti nedavno izmenjenim Zakonom o budžetskom sistemu, mogućnosti sopstvenih prihoda, sticanje sopstvenih prihoda tih mesnih zajednica. Mi smo se složili, gospodine Dinkiću, pre otprilike godinu dana da su i mesne zajednice izuzetno bitne. Predlažem vam da predložite izmenu tog zakona da mesnim zajednicama omogućimo da funkcionišu, da žive u interesu građana koji žive na teritoriji tih mesnih zajednica, a to je isto tako bitno zbog decentralizacije.
Na kraju da kažem samo još jednu rečenicu. Zbog svih ovih iznetih razloga nećemo biti u mogućnosti da podržimo Predlog budžeta, osim ako se amandmani AP Vojvodine ne usvoje zbog toga što bi u tom slučaju Predlog budžeta bio u skladu sa Ustavom Srbije. Hvala. Očekujem odgovore na ova pitanja.

Gospodine Dinkiću, izvolite.

Hvala.
Prvo da odgovorim na ova opšta pitanja. Pitali ste zašto je Republika Srbija izdala obveznice u ovom relativno kratkom periodu u iznosu od milijardu i 750 miliona dolara. Iz razloga što želimo da obezbedimo finansiranje unapred. Dakle, mi se nismo zadužili da bismo finansirali deficit ove godine, nego da bi zatvorili prvu polovinu sledeće.
Dakle, to je isključivo zbog plana likvidnosti i nema nikakve veze sa stanjem u ovoj godini. Mislim da je to odgovorno i sa tim stilom ćemo nastaviti i u narednom periodu. Nećemo da dočekamo minut do 12 nego uvek hoćemo makar šest meseci unapred da imamo sredstva. U tom smislu pregovori oko ruskog kredita ne moraju da se užurbano vode. Imajući u vidu, kao što rekoh, do kraja maja već imamo dovoljna sredstva već sada u ovom trenutku. Tako da očekujemo da do kraja godine krenemo da razgovaramo na osnovu dogovora predsednika Nikolića i Putina i da taj kredit od milijardu dolara bude realizovan tokom naredne godine, čak nećemo tražiti ni povlačenje u poslednjem kvartalu ove godine, jer nam nije potrebno.
Što se tiče vašeg predloga amandmana za finansiranje međuakademijske mešovite komisije, s obzirom da on nije upućen u budžetskom procesu, pre mesec dana, mi nismo ni mogli da uvrstimo u originalni tekst budžeta, ali ćemo ga svakako prihvatiti kao vaš amandman, jer sam za to bio i prošli put kada sam bio poslanik i potpuno je prirodno da ćemo ga sada uvažiti i na tekuće budžetske rezerve obezbediti tih 10 miliona dinara za finansiranje ove mešovite komisije.
Što se tiče ovog osnovnog pitanja oko osnovice. Slažem se sa vama da to pitanje ne treba politizovati, ali ono što je istina jeste da godinama unazad nikada nije korišćena ova osnovica koju vi sada pominjeta. Uvek je, držim ovde pred sobom budžet za prethodnu godinu koji je donela prethodna vlada, korišćena su budžetska sredstva kao osnovica za obračun tih sedam posto za Vojvodinu i to je prošle godine bilo 750 milijardi dinara, a sada nam je osnovica po novom Zakonu o budžetskom sistemu 837 milijardi dinara. Dakle, to je značajno više.
Kada bi se koristila ova osnovica koju vi sada tražite, 7% tog garancijskog minimuma za Vojvodinu iznosilo bi 67,6 milijardi, a prema našem Zakonu o budžetskom sistemu, Vojvodina dobija najmanje 70,5, više nego u odnosu na ovu osnovicu koju vi tražite.
Suštinski, ako pričamo mi ne dajemo 7% Vojvodini, nego 8,4% iako je minimum 7% i na taj način iskazujemo odgovornost i prema poštovanju Ustava i prema poštovanju Pokrajine građana Vojvodine, isto kao što poštujemo sve građane Srbije.
Da uđemo malo u strukturu i da vidite da to neće biti sva izdvajanja. Vi ste apsolutno u pravu, da bi trebalo Pokrajini obezbediti da ima sredstva za kapitalna ulaganja o kojima Pokrajina samostalno odlučuje, ali onda Pokrajina ne može da traži sredstva za pokrivanje gubitaka i da dobije i jedno i drugo, da samostalno odlučuje o novim projektima, a da istovremeno Republika pokriva gubitke po osnovu nekih drugih projekata o čemu ću vam sada reći na šta mislim.
Hajde da uđemo u strukturu ovih 70,5 milijardi dinara koje su namenjene Pokrajini. Najpre, Pokrajina će imati na samostalnom raspolaganju 18,1 milijardu dinara po osnovu poreskih prihoda koji će pripasti Pokrajini, od poreza na plate i od poreza na dobit koji se ostvaruje na teritoriji Pokrajine, što je značajno više nego što je to bilo u prošloj godini, dakle, 18,1 milijarda dinara i to je taj osnov.
Zatim, idu transferi ostali koji zajedno sa ovim prihodima od poreza, čine 56,7 milijardi dinara sredstava namenjenih Vojvodini, po istoj metodologiji obračuna kako je rađeno godinama unazad u ovoj skupštini, odnosno od strane prethodne Vlade.
Što se tiče kapitalnog dela, obezbeđeno je 600 miliona dinara za Klinički bolnički centar Vojvodina, nešto što niste pomenuli, obezbeđeno je 675 miliona dinara iz Republičkog budžeta na ime otplate obveznica za Razvojnu banku Vojvodine, to se takođe računa u kapitalna ulaganja, s obzirom da se pokriva trošak iz prethodnog perioda. Takođe, kao što ste rekli, negde je oko 450 miliona dinara iz Ministarstva regionalnog razvoja lokalne samouprave i iz NIP 92 miliona. Sa istom formulacijom o budžetu o kojem ste pričali, koja je godinama unazad prepisivana i ovog puta nije menjana, slažem se da bi trebalo to promeniti u metodološkom smislu.
Dodatno, direktno zaduživanje Republike Srbije za jedan od projekata za koji mi je lično pokrajinski premijer rekao da je najvažniji kapitalni projekat u Vojvodini, a to je izgradnja auto-puta Novi Sad-Ruma sa tunelom kroz Frušku Goru, 12 milijardi dinara je namenjeno Vojvodini za taj kapitalni projekat.
Dakle, direktno će se Republika zadužiti za kapitalni projekat na teritoriji Pokrajine.
Što se tiče docnje koje postoje Fonda za kapitalna ulaganja prema izvođačima radova pokrajinskih organa, prema građevinskim firmama, putarskim firmama, ako ste pogledali član 34, mi predviđamo da kroz emisiju republičkih obveznica saniramo dugove za kapitalna ulaganja, zaključno sa 31. oktobrom za Pokrajinu i za lokalne samouprave.
Taj program će biti ponuđen i Vojvodini, Pokrajini Vojvodina, jednako kao i svim drugim gradovima i opštinama u Srbiji.
Nismo rekli koji je to iznos, jer ukupan nivo tih garancija je do 300 miliona evra čak, jer ne znamo koliki su dugovi.
Molim vas da nas obavestite koliki su dugovi pokrajinskih organa prema privredi, prema izvođačima radova, kako bi mogli da kalkulišemo precizno, jer mi ne znamo koliki su dugovi.
Takođe, po svemu sudeći na osnovu onoga što smo čuli od vaših kolega iz Pokrajine, tražiće se još dodatno 2,7 milijardi dinara po osnovu tog člana koje mi takođe nismo ukalkulisali u ovih 70.
Ovih 70 milijardi je ono što sigurno znamo da će biti investirano na teritoriji Pokrajina Vojvodina, prema metodologiji koja je bila usvojena u prethodnom periodu, a za koju se slažem sa vama da možda i nije dobra, ali mi nismo za ta četiri meseca, koliko smo imali da napravimo ovaj budžet, mi smo ga za tri meseca napravili, u prvih 100 dana, mogli da temeljno izmenimo metodologiju koju je prethodna Vlada, koja je sa vama sada u koaliciji u Pokrajini, koristila prethodne četiri godine, ali ja hoću da ga izmenim za naredni budžet.
Predložio sam da usvojimo zakon o finansiranju Vojvodine, gde ćemo tačno definisati šta su to izvorni prihodi, koliki su i da onda više nemamo ovakve debate svake godine.
Po istoj toj metodologiji, kako je rađeno u prethodne četiri godine, Pokrajina će dobiti 70,5 milijardi dinara, od čega 13,8 milijardi dinara za kapitalna ulaganja, a 18,1 milijarda su sopstveni prihodi poreski, a ostatak transferna sredstva, plus neki neodređeni novac za izmirivanje docnji pošto Republika ne zna koliko duguje Pokrajina, plus možda 2,7 milijardi dinara po članu 34. za očuvanje finansijske stabilnosti, jer ima sada nekih znakova da će nam i to tražiti pokrajinska Vlada.
Više bih voleo da ta sredstva ne dajemo za pokrivanje tih gubitaka o kojima smo puno govorili na onoj prethodnoj sednici, nego da dajemo Fondu za kapitalna ulaganja za nove projekte.
Nadam se da, kada se počisti ta situacija iz prošlosti, uključujući i čišćenje svih koji su odgovorni politički i krivično za ono za šta je došlo, da ćemo sledeće godine imati jedan normalni budžet za Vojvodinu.
Hvala vam.

Replika, gospodin Pastor.

Gospodine Dinkiću, hvala na ovim odgovorima i što ste iskreni, mislim da ovakve odgovore prethodnih godina nismo imali, vi ste praktično priznali da neka sredstva fale za kapitalna ulaganja na teritoriji AP Vojvodine. Možda sam i ja grešio da ne fali 14 milijardi, nego 13. Ja sam ipak pravnik, nisam ekonomista, pa možda nisam mogao da pohvatam sve ove podatke razbacane u Predlogu budžeta.
Pravnik sam, nisam u dobrim odnosima sa ciframa, sa brojkama, ali znam šta je pravna država i znam šta je vladavina prava. Znam da bi po tim principima, pogotovo po principu vladavine prava trebalo da se Ustav poštuje, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne.
Slažemo se po mojim slobodnim procenama u vezi 95% onoga što sam ja govorio. Slažem se sa vama i u vezi toga da treba doneti zakon o finansiranju AP Vojvodine, samo mi nije jasno, ako ste vi regionalista, zašto je ta radna grupa formirana bez predstavnika AP Vojvodine, zašto se nastavlja ta praksa bivšeg režima kako to želi da kaže novi režim i zašto predstavnici Vlade Vojvodine ili Skupštine Vojvodine nisu u toj radnoj grupi.
Pitali ste me kolika su dugovanja Vojvodine? Na to pitanje ne mogu da vam odgovorim, jer nisam pokrajinski funkcioner. Ja sam narodni poslanik, ali vam predlažem da to pitate gospodina Pajtića, ne zbog toga što je on odgovoran za ta dugovanja, jer nije. Ta dugovanja su nastala zbog višegodišnjeg kršenja Ustava od 2007. pa na ovamo.
Predlažem vam da to pitate gospodina Pajtića, zbog toga što je jedan vaš kolega na TV Vojvodina pre neki dan rekao da se vi skoro svakodnevno čujete sa gospodinom Pajtićem, pa predlažem da sutra ili prekosutra kada budete ponovo razgovarali, da mu postavite ovo pitanje i da zajedničkim snagama krenemo u rešavanje ovih problema.