Poštovani predsedniče, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, stav poslaničke grupe SPS o Predlogu zakona o budžetu izneo je naš drug i prijatelj Đorđe Milićević. Samo ću da ponovim da će poslanička grupa SPS podržati predloženi budžet.
Drugo što želim da kažem, imajući u vidu da je ovo načelna rasprava, zadržaću se na nekoliko pitanja samo u načelu. Kada bude bila rasprava u pojedinostima, imamo dosta konkretnih predloga koje ćemo tada prezentovati i tražiti podršku za njih.
Pre nego što se osvrnem pre svega na dva pitanja, kada je u pitanju budžet, želim da kažem da odajem priznanje Vladi premijera Ivice Dačića na tome što je budžet stigao u ovu skupštinu pre skoro mesec dana. To znači da je bilo toliko vremena da se svi upoznaju, da se svi uključe u njegovo razmatranje i da, kada bude rasprava, svi iskažu svoj stav, priznanje Vladi za to.
Polazeći od toga da je budžet osnovni dokument ekonomske politike Vlade, to znači da on govori kakva će biti ekonomska politika Vlade. Želim upravo da iz tog ugla posmatram budžet i kažem nekoliko reči. Mislim da ekonomska politika Vlade ima jedan kontinuitet od ekspozea premijera Ivice Dačića preko mera koje su donete kada je usvajan rebalans budžeta i evo sada drugog paketa mera kroz usvajanje ovog budžeta. To se može videti i iz ciljeva koji su postavljeni, a to su četiri cilja: makro-ekonomska stabilnost, ekonomski oporavak i privredni rast, smanjenje fiskalnog deficita i usporavanje javnog duga i strukturne reforme. Zašto je i s pravom stavljeno na prvo mesto – ekonomski oporavak? Naravno, kada govorimo o makro-ekonomskoj ravnoteži, stabilnosti, imamo u vidu da je ona ključna za ekonomski oporavak, odnosno privredni rast.
Zašto je to stavljeno u prioritet i zašto ima našu podršku? Zato što je u Srbiji teška ekonomska i socijalna situacija i barem u tome ćemo se svi složiti. Najteži i najveći problem u Srbiji je to i zato što ekonomski oporavak i opstanak je nacionalni prioritet broj jedan i da svi ostali takođe važni zavise od toga. Upravo zalaganje ove vlade i posvećivanje pažnje ekonomskom oporavku i rastu privrede na način kako je to činila, kako to čini, kroz povećanje investicija, mislim da javnost ovih dana veoma prati i prepoznaje posvećenost Vlade tom cilju da se u što većem broju susreta i u zemlji i u inostranstvu upravo obezbede što veće investicije koje će omogućiti Srbiji oporavak privrede.
Juče smo imali priliku da je premijer pre podne u Frankfurtu, popodne u Turskoj. Ministri svaki dan, svako iz svog resora, upravo rade na tome i to želim javno da kažem i da podržim.
Naravno, kada je u pitanju finansijski deo, pre svega kroz onaj program fiskalne konsolidacije i program antikriznih mera, značajan doprinos Vlada je dala i daje oporavku privrede i izlasku recesije. Naravno, tu su i stimulativne mere za privredu. Posebno što želim da istaknem, tu su i subvencije za poljoprivredu, koja takođe može da bude veliki motor razvoja Srbije. Mislim da tu treba dodati i dalje aktivnosti na reindustrijalizaciji Srbije, na posvećenoj većoj pažnji metalskom kompleksu, dakle, svemu onome što je proizvodnja, što može da pravi novu vrednost, jer samo proizvodnja može jačanjem privrede, jačanjem proizvodnih preduzeća, može da pravi pare, može da puni budžet, može da obezbedi stabilnu finansijsku stabilizaciju,može da zapošljava, a zaposliti danas jednog čoveka u Srbiji je vrhunski prioritet i zadatak ove vlade i krajnji cilj kome svi težimo – povećava životni standard.
Dakle, zato mi dajemo punu podršku ovom pravcu Vlade, kada je u pitanju ekonomski oporavak i privredni rast. Isto tako, upozoravam Vladu da mora onda ili istovremeno da preuzima mere da se isplaćuju plate, da to mora postati normalno u Srbiji da se radniku isplati plata, da se plaćaju porezi, jer podatak da 183 milijarde nenaplaćenih poreza ne veći nego što je fiskalni deficit, a dva puta više nego što su davanja socijalnoj zaštiti i doprinose koje kada bi bili naplaćeni ne bi bilo toliko povike na penzijski fond i na tolika izdvajanja za penzije.
Kada je u pitanju fiskalna politika i onaj cilj koji je zacrtan, a to je smanjenje fiskalnog deficita i zaustavljanje rasta javnog duga, mislim da to svi moraju da podrže.
Ono što je Vlada predvidela, deficit od 3,6% je jedan jak, snažan zaokret i, moram da kažem, hrabar potez ove vlade. Ova vlada je pokazala hrabrost i na ovom planu, isto tako kao što pokazuje hrabrost i u borbi protiv korupcije, kriminala, borbi za Kosovo, EU itd.
Dakle, hrabar potez koji, verujem, da će ova vlada izvesti do kraja. To se vidi iz planiranih prihoda i iz planiranih rashoda. Kada su prihodi u pitanju, u osnovi je povećanje zbog poreskih povećanja.
O porezima je bilo reči kada je bio rebalans, danas je na dnevnom redu porez na dobit. Želim da dam punu podršku povećanju poreza na dobit preduzeća, jer smatramo da tu nije samo u pitanju povećanje prihoda, već sprovođenje politike da daju više oni koji imaju više, manje oni koji imaju manje, a oni koji nemaju ništa, da im država da.
Takođe, povećanje poreza na dobit otvara prostor i za smanjenje poreza na zarade, a to je takođe jedan cilj kojem težimo, jer smanjenje poreza na zarade stvara uslov za novo zapošljavanje. Ponavljam, to nam je glavni zadatak svima u narednom periodu. Na kraju krajeva smatramo ispravnim da se poveća porez na kapital, a smanjuje porez na rad.
Kada su u pitanju rashodi, videli smo uštede. Ono što želim da podržim, uštede su tamo gde je moglo da se uštedi. Drago mi je što mogu da se složim, drago mi je što hoću da se složim da je, kada su u pitanju rashodi, napravljen balans, kompromis između razvojnog i socijalnog dela. Kada je u pitanju razvojni, smatramo uvećano izdvajanje za poljoprivredu, smatramo izdvajanja za kapitalna izdvajanja, pre svega za infrastrukturu, za energetiku koja, uz poljoprivredu, mogu da budu motor razvoja Srbije. S druge strane, socijalna davanja su takođe povećana, što mene kao pripadnika SPS-a raduje i mislim da je Vlada na taj način pokazala da, oni koji su ugroženi, oni koji su siromašni, treba najmanje, odnosno ne treba da snose teret ove krize.
Podržavamo Vladu što je uspela da izdrži pritisak da nezamrzava i ne smanjuje plate i penzije. Povećavaju se 2%, ali onoliko koliko je realno u budžetu moguće. Mi smo za realnu socijalnu politiku, koliko je moguće održiv. Takođe, podržavamo ono što je Vlada izdvojila za pomoć najugroženijim penzionerima i smatramo da i to treba nastaviti. Uopšte nas ne interesuje koji je model, da li ovakav ili na neki drugi način, ali Vlada tu treba da pokaže, kao što je i do sada pokazala, odgovornost prema najugroženijim kategorijama stanovništava. Smatramo da Vlada treba da teži ka tome, da nađe načina da trudnice, porodilje primaju 100%, jer to nije bolest, to je nešto što se čini na najlepši mogući način Srbiji danas u povećanju nataliteta u nešto što je lepo, što nije bolest.
Na kraju, želim samo da dodam da kada su u pitanju strukturne reforme o kojima se govori, mislimo da je to nesporno u Srbiji. Program na srednji rok treba da stvori povoljnije uslove za investitore, za privredni rast, ali želim da istaknem da su, pored toga što su reforme nužne, i ekonomske i socijalne, da ni jedna ni druga ne mogu uspeti bez, ako su socijalno pravedne. Zato smatramo i insistiramo da Vlada nastavi onako kako je počela, a to je pravljenje društvenog konsenzusa u Srbiji, afirmisanje socijalnog dijaloga, da uključi socijalne partnere, i Vladu, i poslodavce, i sindikate, da sa njima raspravi sva ta pitanja. Jednom rečju, da dođe do izražaja pravog socijalnog dijaloga i funkcija socijalno-ekonomskog saveta. Bez socijalnog dogovora, teško da šta može da uspe u tim reformama u narednom periodu. Naravno, vodeći računa i o interesu poslodavaca, ali vodeći računa i o interesu radnika. Obično se to prelomi preko njih. Radnik mora da postane čovek, a ne trošak koji za svoj rad prima nagradu od koje može da živi i doprinosi povećanju profita poslodavcu. Ne sme da bude, kao što jeste, samo trošak iz ugla profita.
Zaključiću sa tim, Vlada je pokazala hrabrost, odlučnost i rešenost i to se vidi iz ovoga. Pozivam da pokaže i odgovornost u sprovođenju budžeta. Pozivam da bdi nad njim svaki dan. Potpuno sam saglasan i podržavam ovo što je ministar rekao, da se kvartalno prati realizacija budžeta i da se realizuje odmah. Puna podrška naroda će biti Vladi onog momenta, u šta verujem, kada bude uspela da sprovede baš ovako kako je zacrtala – ekonomsku, finansijsku i socijalnu politiku u sledećoj godini.
Ovaj budžet sigurno da neće napraviti, sam po sebi, odmah bolji život, ali je on prvi, a nadam se, i pravi korak u finansijskom smislu, a zatim u ekonomskoj konsolidaciji, privrednom rastu, a to onda znači i boljem životu građana. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poslanici LSV neće podržati budžet za narednu godinu ukoliko ne budu usvojeni amandmani Skupštine AP Vojvodine, odnosno ako se izdavanja za Vojvodinu ne povećaju u skladu sa Ustavom. Prema predlogu Vlade Srbije, u idućoj godini Vojvodini neće pripasti Ustavom zagarantovanih 7% republičkog budžeta. Predlog budžeta za 2013. godinu je ambiciozno zamišljen, i po visini prihoda i po budžetskom deficitu, koji će se teško ostvariti zato što u budžetu ne postoji reformski pristup koji bi predstavljao zaokret i uštede.
Najavljeni rast privrede u 2013. godini je 2%, a inflacija je 5,5%. U budžetu Srbije je predviđeno jako malo sredstava za kapitalne investicije u Vojvodini, zbog čega će nekoliko hiljada ljudi ostati bez posla. Nisu predviđena sredstva za smanjenje nezaposleni, jer je malo sredstava planirano za kapitalne investicije.
Kreatori ekonomske politike nisu razmatrali smanjenje broja zaposlenih u državnoj administraciji, što je očigledno po rashodima u budžetu za 2013. godinu. Predloženi državni budžet za sledeću godinu nije odgovor za probleme koje je Vlada nagovestila da će uraditi. Vlada ekonomsku politiku gradi na ideji da se nastavi dalje zaduživanje, da bi Srbija izbegla bankrot.
Osnovica budžeta za izdvajanje sredstava Vojvodini je smanjena za 128 milijardi dinara u odnosu na prošlu godinu, pa je za kapitalnu investiciju u Pokrajini predviđeno svega 1,1 milijarda dinara, a potrebno je najmanje 14 milijardi dinara.
Poslanička grupa LSV je podnela amandmane, da bi se tim amandmanima postigao Ustavom zagarantovani minimum obima u visini od 7% republičkog budžeta za AP Vojvodinu i s toga je neophodno da se u budžet AP Vojvodine slije još 32 milijarde dinara. Po našem predlogu bi taj prihod mogao da se ostvari iz akciza.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je reagovala na član 7. i traži brisanje transfera ostalim nivoima vlasti na kojima su, Predlogom zakona u razdelu 24, opredeljeni iznosi kao namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Vojvodine u ukupnom iznosu od 223,5 milijardi dinara. Tako je Predlogom zakona za zarade u osnovnim školama na teritoriji AP Vojvodine opredeljen kao namenski transfer iznos od skoro 16 milijardi dinara, za isplate zarada za zaposlene u oblasti srednjeg obrazovanja oko sedam i nešto milijardi dinara, za učenički standard oko 270 miliona dinara i za studentski standard oko 283 miliona dinara.
Iako AP Vojvodina nema nadležnost za finansiranje rashoda zaposlenih u tim ustanovama, pošto znamo da Vojvodini ne pripadaju te nadležnosti.
Amandmanom smo predložili da se navedeni rashodi izvršavaju direktno iz budžeta Republike Srbije budući da je to republička nadležnost. Istovremeno se predlaže da se navedeni iznos transfernih sredstava, koja se brišu, povećaju pozicije na ekonomskim klasifikacijama koje određuje Ministarstvo prosvete i tehnološkog razvoja.
Budući da su navedeni zakoni jasni u pogledu nadležnosti za finansiranje zarada zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, kao i u oblasti učeničkog i studentskog standarda na čitavoj teritoriji republike, ne postoji nijedan smisleni razlog zbog čega bi se ova sredstva prenosila u pokrajinski budžet, a potom iz budžeta pokrajine se opet slivala u republički budžet, a odnose se na te ustanove obrazovanja.
Predvideli smo da se sredstva namenjena za zakup satelita za emitovanje programa RTS izvan Srbije dodele Kancelariji za ljudska i manjinska prava koja nije dobila dovoljno sredstava, pošto znamo da finansira nacionalne saveta nacionalnih zajednica. Predvideli smo da se sredstva za taj satelitski zakup dodele za štampanje niskotiražnih udžbenika, pošto za njih nisu određena sredstva. Hvala.

Poslaničkoj grupi je ostalo minut i dvadeset sekundi.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić, a posle njega reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, čujemo danas i verovatno možemo danima da sedimo i da pričamo o budžetu, pošto je predlog budžeta tema o kojoj može da se priča ne deset sati, nego sigurno do nedelje. Možemo stavku po stavku iz budžeta, tehničkim jezikom da kažemo, da pretresemo, da nađemo neke mane, neke nedostatke, da li je moglo ovo ovako, da li nije moglo ovo ovako itd.
Međutim u uslovima u kojima se naša zemlja i naša ekonomija nalazi, u uslovima u kojima se nalazi ekonomija evrozone i EU, Vlada Republike Srbije se našla pred jednim izazovom sa jedne strane zbog ovog problema, a sa druge strane zbog rastuće potrebe korisnika budžeta da kroz što realniji budžet projektuje ekonomsku politiku za narednu godinu.
Ponoviću verovatno mnoge podatke, ali je možda dobro zbog rezimea i građana Srbije da te podatke naredne godine lakše proverimo. U odnosu na rebalans budžeta za 2012. godinu predviđa se smanjenje deficita sa 203,6 milijardi na 121,9 milijardi dinara, odnosno očekuje se smanjenje deficita od 6,2 na 3,3% BDP. Deficit od 121,9 milijardi dinara u celini će se pokrivati iz zaduživanja države na domaćem i inostranom tržištu, emitovanjem hartija od vrednosti, evroobveznica i uzimanjem kredita.
Planira se novo zaduženje od 554 milijarde dinara, od čega će 404 milijarde otići na stare dugove, pokriće se predviđeni deficit od 121,9 milijardi i planira se višak na računima budžeta od 28,4 milijarde dinara. Ako se obezbede prihodi od privatizacije tokom 2013. godine, proporcionalno će se smanjiti maksimalno dozvoljeno zaduženje države.
Poslanički klub SNS smatra da je budžetom predviđen ne radikalan, ne oštar, nego realan zaokret u cilju smanjenja deficita i to sporim rastom ukupnih troškova od 4,3% u odnosu na ukupne prihode koji rastu do 15,3%. Projekcije su
definisane u kontinuitetu za 2013, 2014. i 2015. godinu, gde se u zadnjoj godini predviđa deficit od samo 1% BDP i rastom istog u toj godini od 4%. To je cilj jedne ozbiljne politike i jedne ozbiljne Vlade.
Zbog sporijeg rasta rashoda u odnosu na prihode Zakon o budžetu obiluje ograničenjima u trošenju. Restrikcija je više izazvana niskim rastom troškova, nego njihovim apsolutnim i relativnim smanjenjem u odnosu na 2012. godinu. Efektivno smanjuju se pozicije izdataka za nabavku robe i usluga za 5% i ukupnih subvencija za 7,9%, pri čemu rastu subvencije za poljoprivredu, što je za nas iz SNS veoma bitno. Mogu da kažem da su rashodi u budžetu za 2013. godinu prikazani do najsitnijih detalja po svim korisnicima, jer postoji analitička osnova vremenske serije i proračun je relativno lak. S tim u vezi budžet u delu rashoda je veoma realan i predvidiv.
Kod prihoda situacija je neizvesnija i teža za planiranje. Uvek se polazi od određenih pretpostavki, a promenom pretpostavljenih parametara vrlo bitno utiču na realizaciju. Takođe, Fiskalni savet u svom izveštaju pokazuje zabrinutost u ovom delu budžeta, smatra da će deficit u narednoj godini biti veći za negde oko 25 milijardi dinara, a ponajviše zbog precenjenih javnih prihoda, a naročito na stavkama porez na dobit preduzeća i neporeski prihodi i zbog nepotrebnih troškova, pa se navodi primer dodatni transferi lokalnim samoupravama, mislim da je negde oko četiri milijarde, ili isplata dodataka na plate zaposlenih u MUP koja se vodi kao socijalna pomoć za zaposlene u minimalnom iznosu od sedam milijardi dinara.
Najrealnije je očekivati planirano ostvarenje prihoda po osnovu PDV i akciza i ostalih poreza zbog jasnog povećanja stope. Pažnju treba obratiti na prihod od poreza na dohodak u kome najveću stavku čini porez na zarade.
U obrazloženju Predloga budžeta jedan od ciljeva je ubrzanje privrednog rasta i usporavanje pada zaposlenosti. Pretpostavlja se pad zaposlenosti od 0,2%, a istovremeno se planira porast poreza na dohodak sa 45,8 milijardi dinara na 53,5 milijardi dinara, odnosno za 16,8%. Takođe, prihodi od poreza na dobit rastu po stopi od 46% ili za 22,4 milijarde dinara. To odgovara povećanju stope poreza, ali Predlog budžeta polazi od pretpostavke blagog rasta privredne aktivnosti u evrozoni od 0,2%. Ne treba da pričamo koliko je Srbija oslonjena na evrozonu. U EU od 0,5%, a po proceni MMF iz oktobra 2012. godine.
Za Srbiju se planira rast BDP od 2%. Ovde ne treba ponavljati kakva je povezanost Srbije sa evrozonom. Još jednom, ono što je zabrinjavajuće je izveštaj Evropske statističke službe Eurostata od 14. novembra ove godine koji govori o padu industrijske proizvodnje u evrozoni od 2,5% i padu BDP od 0,1%. Ekonomije Belgije i Finske beleže pad. Sa takvim podacima pitanje prihoda zaslužuje posebnu pažnju.
Bez obzira na uvek prisutan antagonizam prihoda i troškova, odnosno rashoda, Predlog budžeta za 2013. godinu treba posmatrati kao ne preterano restriktivan i kao takav predstavlja dobru osnovu i nameru za prevazilaženje teškog ekonomskog stanja u našoj zemlji i našem društvu.
Poslanički klub SNS smatra da Predlog budžeta za 2013. godinu predstavlja osnovu stabilnijeg i ubrzanijeg razvoja u narednom periodu, pri čemu će SNS insistirati na razvoju putne infrastrukture, i to ne samo Koridora, telekomunikacione i IT infrastrukture, vodosnabdevanja i navodnjavanja poljoprivrednog zemljišta, energetike i znanja, što će po prirodi stvari dovesti do priliva kapitala i njegovog ravnomernog razlivanja.
Ono što bih istakao jeste problem punjenja budžeta. Danas niko od sagovornika nije govorio na tu temu, jer prema nekim istraživanjima naš budžet se puni sa svega 40% od mogućih 100%, dok je ostatak u sivoj ekonomiji. Gospodinu ministru Dinkiću sam na sastanku Odbora za finansije predočio taj podatak, a danas sam mu dao i jedan deo iz časopisa "Taks Tribun", koji je relevantan časopis, istraživačka agencija koja se bavi ovom problematikom. Ako se za samo jedan procenat, odnosno jedan procentni poen koji vredi 100 miliona evra puni budžet do 70 realnih, mi bi u narednoj godini imali tri milijardi evra više u budžetu.
Šta je siva ekonomija? Zbog građana Srbije reći ću samo par rečenica, da ne bi bilo zabune. Sivom ekonomijom smatramo prihode koje ostvaruje privredni subjekt ili pojedinac, a na te prihode ne plati porez državi, iako je to po zakonu obavezno. Svaka država na svetu ima sivu ili neoporezovanu ekonomiju i ona se procentualno kreće, zavisno od države do države, od 30 do 80%, što je slučaj sa Grčkom. Vidimo šta se danas dešava u Grčkoj. Postojanje sive ekonomije generiše pojavu i postojanje dužničke krize, jer država iz godine u godinu stalno ima veće rashode u budžetu od prihoda. U Srbiji je taj dug dostigao neverovatnu cirfu od gotovo 60 poena, odnosno procenata, a u Italiji 120% od ukupnog BDP.
Od kada postoji država i porez, stalna je težnja poreskih obveznika da te poreze ili ne plate ili plate na nižu poresku osnovicu. Ceo koncept poreske politike kod nas se zasniva na tome da poreski obveznik mesečno dostavi poresku prijavu za razne vidove poreza. U Srbiji trenutno ima 500.000 registrovanih preduzeća. Godišnje poreska uprava izvrši kontrolu 20 do 30.000 preduzeća, što je samo svega 5 do 6%. Učinak te kontrole od ovih 20 do 30.000 je samo 1,5%. O problemu sive ekonomije priča se decenijama. Povećanje broja inspektora i pooštravanje kaznene politike nije dalo nikakve rezultate.
Problem se u današnjem informatičkom dobu treba rešavati informatičkim sredstvima i metodama, odnosno softverom koji će raditi posao poreske inspekcije daleko sadržajnije i efikasnije od bilo kog drugog poreskog inspektora. Zato SNS sa grupom stručnjaka priprema softversko rešenje koje će omogućiti kontrolu svih firmi na mesečnom nivou po svim vrstama poreza.
Ono što bih na kraju rekao, bez obzira na možda neke stvari u stavkama u budžetu koje smo mogli korigovati ovako ili onako, u danu za glasanje SNS će podržati Predlog budžeta. Hvala.

Iskorišćeno je 11 minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, a posle njega narodni poslanik Ivan Joković.

Uvažena potpredsednice, ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dva meseca je prošlo, gospodine Dinkiću, od našeg poslednjeg velikog susreta u ovoj sali, kada smo razgovarali o rebalansu budžeta za 2012. godinu i setu zakona koje ste najavili kao zapravo udarni talas, početak svojih velikih strukturnih i svih drugih reformi.
Dva meseca nakon toga ste, moram to da kažem, u političkom smislu ponovo gotovo potpuno sami u ovom parlamentu. Tu je dosta vaših saradnika iz ministarstva, ne mislim na to, ali u političkom smislu vi i vaša stranka praktično stojite iza ovog budžeta i branite ga.
Drago mi je da je govorio kolega iz SNS, a pre njega nešto malo gospodin Arsić, bez toga bi se uplašio već za sudbinu vašeg budžeta, s obzirom da većina poslanika SNS u prijavama za reč povodom budžeta nije navela da li je za ili protiv, pa je to možda moglo da stvori neku sumnju da ćete do poslednjeg momenta morati da strepite.
Nezavisno od toga, mislim da većina primedbi, pre svega onih političkih, vrednosnih, kako hoćete, pozicija sa kojih smo kritikovali rebalans budžeta u septembru i izmene nekih drugih zakona zapravo stoje i danas. To ste mogli da vidite i u današnjoj raspravi. Ne zameram vam mnogo, zapravo ne zavidim vam zbog situacije u kojoj se nalazite i ne zameram vam zbog načina argumentacije koju koristite. Vi ste ministar finansija i privrede u Vladi koju vodi premijer koji na televiziji kaže da ima ogroman problem sa ekonomistima, da stalno sa njima priča i da stalno ekonomisti na svaki njegov predlog koji iznese kažu da tako nešto nije moguće.
Međutim, premijer je propustio da pomisli da je možda u njemu problem, a ne u svim onim ekonomistima koji tvrde da njegovi modeli razvoja zemlje, razvoja društva, razvoja ekonomije prosto nisu održivi. Ovde se, kao i obično, kada se razgovara o Predlogu budžeta poslednjih nekoliko godina stalno ponavljaju te fraze kako postoje razvojni budžeti i kako postoje socijalni budžeti i kako je naš budžet divan zato što je po malo od jednog i od drugog, a niko ne ode korak dalje.
Dakle, postoje jasna merila da li je budžet razvojni i da li je socijalan. Razvojni budžet je onaj koji će na kraju određene godine, u ovom slučaju 2013. godine, dovesti do toga da privreda bude veća, da privreda bude snažnija, da zaposlenost u ovoj zemlji bude veća nego što je sada, odnosno da nezaposlenost bude manja. Potrudiću se da vam u nastavku pokažem da ni jedan od tih ciljeva nećete uspeti da ostvarite u 2013. godini, kao što ni prethodne vlade to nisu uspevale insistirajući na sličnim modelima budžeta kao što vi danas činite.
Sa druge strane, ako kažete da je Predlog budžeta socijalan ili socijalno odgovoran, onda jedno merilo postoji za to – da li će na kraju godine bolje živeti prosečan stanovnik ove zemlje nego što živi u ovom trenutku i posebno da li će nešto lakše, nešto kvalitetnije živeti one kategorije našeg stanovništva koje su socijalno ugrožene? Naravno da neće bolje i lakše živeti. Tu dolazimo do prve grupe problema – ponovo ništa niste učinili da konačno jednom u ovoj zemlji utvrdimo ko je to u stanju socijalne potrebe, socijalne nužde i kome zaista treba pomoći.
Danas ste imali jednu raspravu, trudili ste se da budete odmereni prema svom koalicionom partneru iz PUPS, to poštujem, ali ste zapravo rekli ono što je suština, da koncept onoga što ste zajedno zvali trinaesta penzija nije održiv, da on ne vodi računa o tome kojim kategorijama treba pomoći i da je mnogo bolji model onaj za koji najavljujete da ćete ga ostvariti u drugoj polovini 2013. godine, a to je da targetirate one penzionere koji su zaista ugroženi.
Međutim, za sada ne postoji ni jedan predlog, ni jedna akcija ove Vlade, ne mislim samo na vaše ministarstvo, nego pre svega na one koji politički vode Vladu, koji nas uveravaju u to da će tako nešto biti urađeno. Mi smo to sve slušali na isti način, u istim formulacijama i od nekih prethodnih vlada. Već je ovde mnogo puta rečeno.
Suština budžeta, suština svake rasprave o budžetskoj, fiskalnoj i ekonomskoj politici je politička odluka šta ćete u jednoj godini i od koga uzeti i šta ćete i na koji način dati. Vaša odluka je bila da u budžetu za 2013. godinu uzmete od svih, uzmete još više od svih i to činite merama koje ste usvojili pre dva meseca, odnosno povećanjem PDV. To ste učinili povećanjem akciza, to činite i novim Predlogom zakona o akcizama, kojim od one naredne godine uvodite još više akciza. Rešili ste, s druge strane, na rashodnoj strani da onima koji su vezani za državu, pre svega onima koji rade u javnom sektoru ili su penzioneri, zapravo smanjite prihode ili primanja u 2013. godini.
Meni je fascinantno kako gotovo svi ili svi predstavnici vladajuće koalicije, koji su danas učestvovali u raspravi, izbegavaju da istaknu tu činjenicu. Plate i penzije će realno biti manje na kraju 2013. godine nego što su danas. Biće manje za onu razliku između one minimalne stope rasta, koju ste predvideli u dva navrata tokom 2013. godine, i razlike inflacije koja će biti. Vi znate da inflacija u 2013. godini neće biti 5,5%, biće znatno veća od toga, kao što ni u ovoj godini koju završavamo nije bila u granicama projektovane, željene ili ciljane, nego je bila znatno više od toga.
40/1 JJ/MĆ 17,50-18,00
Postoji nekoliko načina ili nekoliko dokaza za ovu moju tvrdnju. Malo se o tome ovde pričalo, vi ste predložili zakon o izmenama i dopunama, odnosno dopunama Zakona o akcizama. Prvi put uvodite nešto što je, da kažem, na teorijskom nivou pohvalno, a to je projekcija rasta ili kretanja akciza u narednim godinama. Dakle, ne samo u sadašnjem trenutku i koji primer hoćete da uzmemo? Na primer, iznosi akciza na naftne derivate. Kolika je danas akciza na dizel goriva, na različite tipove? Četrdeset dva dinara, da li je tako? Kolika će biti 1. januara 2014. godine? Biće 46 dinara, a onda će 1. januara 2015. godine biti 50 dinara. To znači da vi nameravate da podignete akcize za oko desetak posto. Da li je tako u svakoj od tih godina? Meni to govori da vi tako planirate i stopu inflacije u tim godinama. Da nam zapravo kroz to govorite kolika će biti inflacija, kao što nam to kažete na različite druge načine, kao što nam to kažete i kada pogledamo razliku između ovogodišnjeg iznosa budžeta, odnosno iznosa budžeta za 2013. godinu i 2012. godinu.
Jedno veliko pitanje ste ponovo preskočili, a to je pitanje subvencija. Vi ste nam rekli u raspravi jutros, to ste najavljivali i u septembru mesecu da ćete radikalno srezati subvencije. Niste to učinili gospodine Dinkiću. One su manje zbog ovoga iznosa koji je manji u slučaju "Fijata", ali je kod najvećeg gubitaša, pre svega kod "Železnice", subvencija veća za 800 miliona dinara, za osam miliona evra. Ništa niste u tom pogledu uradili.
Kada govorimo o nekim drugim vrstama pomoći, vi ste ispravno rekli, naravno da nije subvencija državnom sektoru ili javnim preduzećima samo ono što se u budžetu zove subvencija. To su osim garancija, odnosno plaćanja po garancijama i to što država godinama je žmurila na jedno ili na dva oka i dozvoljavala tim, kako bih rekao, privrednim entitetima, ako to uopšte može da se nazove nekim subjektom u privredi, da ne plaćaju nikakve režije, da prave dugove, da gomilaju dugove prema EPS, prema nekim drugim delovima državnog sektora. Tako je nastalo to vrzino kolo nelikvidnosti o kome stalno govorimo. Kako će se to promeniti od 1. januara 2013. godine? Vi kažete da ste obezbedili za saniranje starih drugova likvidna sredstva, a propuštate da nam kažete kako ste ih obezbedili. Koristite jedan argument za koji nisam očekivao da ga koristite zato što je to zapravo citat izjava i opravdanja Mirka Cvetkovića iz druge polovine prošle godine.
Dakle, kad nam kažete kako ste se potrudili da novim zaduženjima, emitovanjem obveznica preko svake mere ili preko one mere koja je bila prvobitno planirana, kako ste se potrudili da zemlji obezbedite stabilnost u prvih nekoliko meseci 2013. godine, vi ponavljate istim rečima ono što je govorio Mirko Cvetković u čini mi se septembru 2011. godine, kada je prodata prva serija državnih obveznica. Na kraju se pokazalo da iz tog njegovog uverenja je proistekla druga posledica, ali smo do kraja prve polovine ove godine probili sve budžetske limite i da, kako vi sami kažete, zemlja našla praktično pred bankrotom polovinom godine.
Gospodin Arsić je govorio o tome da je već u martu prošle godine, odnosno ove godine koja je na izmaku, MMF predlagao, tražio rebalans i da za to što rebalansa nije bilo je odgovoran isključivo predsednik Vlade. Ne bih rekao da je tako, pričali smo već o tome, svi su znali još krajem decembra ili početkom januara da je budžet za 2012. godinu nerealan i da se neće ostvariti i da će se pogotovo na strani javne potrošnje, a time i rasta deficita a sledstveno tome i javnog duga on drastično probiti. To je nešto što će vam uslediti kao posledica i ovog budžeta.
Vi ste u jednom trenutku kao neku vrstu pohvale svom radu pre nekoliko nedelja istakli to da MMF ima razumevanja i da pristaje na deficit od 4%. O tome smo ovde u parlamentu već govorili. Za mene to nije pohvala Vladi, za mene je to iskaz nepoverenja u Vladu. To se na kraju i pokazalo. Dakle, i o stavovima Fiskalnog saveta koji kaže da će deficit biti značajno veći od onog koji vi prikazujete četiri, tri, četiri, četiri, a da s obzirom kako se ova vlada politički ponaša da on vrlo lako može da bude i negde oko 5%.
Velika rupa u budžetu je taj iznos nedostajućih sredstava za železeru u Smederevu. I o tome smo nekoliko puta pričali. Vi nam niste dali ni jedan argument koji nas uverava u to da vi možete prosto kao sekirom 1. januara da prekinete subvenciju, dotaciju, zovite kako god hoćete, koja sada postoji i da železaru u Smederevu, oni ljudi koji tamo rade ili sada ne odlaze na posao i dalje dobijaju neku vrstu pomoći.
Još jedno veliko pitanje, jedna velika rupa u budžetu gospodine Dinkiću, a to je pitanje poslovanja NIS, onog dela dobita koju NIS uplaćuje u budžet Srbije i posebno pitanje rudne rente koja je specifičan budžetski prihod. Nekoliko puta smo ovde pokretali tu temu, a iz Predloga budžeta vidim da vi ne planirate da NIS i "Gasprom NjEFT" od 1. januara 2013. godine naplaćujete rudnu rentu od 7% za eksploatisanu naftu na teritoriji Republike Srbije. Očekivao sam da možda neki poslanici vladajućih stranaka o tome danas ovde govore. Ovde postoji, na primer, nekoliko poslanika SNS iz opštine Kikinda, pa kolika je šteta opštini Kikinda svake godine od toga što je rudna renta 3%, a nije 7%. Kolika je šteta vojvođanskog budžeta i kolika je šteta centralnog budžeta, odnosno budžeta Republike Srbije?
Reći ću vam ja. Između pet ili šest miliona evra samo na teritoriji jedne opštine, desetak vojvođanskih opština će izgubiti nekoliko desetina miliona evra, a istovremeno ćemo trajno izgubiti deo svog bogatstva. Znam da vaš stav o tome se možda delimično razlikuje od stava ostalih stranaka koje možda imaju veću ljubav prema toj srpsko-ruskoj saradnji od vas, ali vaša je dužnost kao ministra finansija da o tome govorite i da takve stvari sprečite.
Liberalno demokratska partija je predložila nekoliko amandmana, nekoliko krupnih amandmana na Predlog zakona o budžetu i želim već u ovoj načelnoj raspravi da kažem nekoliko reči o njima. Dakle, sa jedne strane smo predložili da, u javnosti se mnogo o tome govorilo poslednjih meseci, stalnu traumu izaziva tema transfer sredstava iz budžeta prema Kosovu. Ovim budžetom je kao i prethodnim budžetima predviđeno da se iznosi u određenim oblastima koji idu iz budžeta Srbije prema institucijama na Kosovu prenose na taj način što te naloge zapravo potpisuju zajedno, nadležni ministar i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Mi smo našim amandmanom predložili da prenos tih sredstava, da te operacije obavezno, nezavisno od godišnjih planova rada budu predmet kontrole, odnosno predmet revizije DRI. Smatramo da je korisno to uneti u budžet i na taj način uvesti efikasnu kontrolu.
Druga stvar koja je vrlo opasna i vezana je za ono pitanje preduzeća u restruktuiranju. Vi ste budžetom, predlogom predvideli mogućnost da Vlada otpiše ili konvertuje ranije datu budžetsku pozajmnicu prema pravnim licima u kapital tog preduzeća, da će to raditi Vlada po kriterijumima koje propiše vaše ministarstvo, a uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine. Takva odredba u zakonu nije moguća u pravnom sistemu Srbije. Narodna skupština ne može da daje nikakva odobrenja. Ne postoji pravni mehanizam da se tako nešto uradi.
Naš predlog je da u takvim situacijama Skupština o svakom konkretnom slučaju mora da donese poseban zakon. Dakle, ne može Vlada da donosi takve odluke i da traži odobrenje ovog parlamenta, nego moramo da donosimo zakon kako to rade sve zemlje.
Još jedna stvar, Fiskalni savet je od vas tražio, kako bih rekao, kontinuiranu kontrolu izvršenja budžeta. Mi taj zahtev podržavamo, a naš predlog je da konačno rešimo to pitanje podnošenja i razmatranja završnih računa, odnosno zakona o završnom računu u ovom parlamentu. Naše rasprave konkretne o načinu na koji se troši državni budžet biće večito opterećene sumnjom ukoliko to jednom ne uradimo. Hajde da odemo korak napred. Hajde da u nečemu pogledamo neki primer iz susedstva, pa da recimo, prihvatimo ono što je uradio vaš kolega ministar finansija Hrvatske, gospodin Limić, koji sada pred parlamentom dva puta godišnje podnosi završni račun, odnosno pred parlamentom mora da dobije podršku za ono kako država troši novac koji je dobila od građana kroz poreze.
Još jedan vrlo važan amandman za nas je pitanje Nacionalne službe za zapošljavanje i njene efikasnosti. Vaša dotacija je 13,7 milijardi, a mi smatramo da je to apsolutno neopravdano, da je Nacionalna služba za zapošljavanje u mnogo čemu partijska ispostava, da su njeni troškovi, pogotovo troškovi koji nisu vezani za pomoć ljudima ili za posredovanje da nađu posao, nego se odnose na interne troškove, na troškove oglašavanja. Ja svako malo na srpskim televizijama vidim promotivne filmove Nacionalne službe, a ne znam čemu oni služe, da tu jedan značajan deo iznosa, a recimo da to može da bude tri milijarde, da smanjimo dotaciju za taj iznos i da taj novac rasporedimo na neke druge stavke. Na studentski standard, na učenički standard, jer mi mislimo da je to najbolja i najefikasnija borba protiv nezaposlenosti, pre svega buduće nezaposlenosti. Jednim delom u ovaj fond i ova sredstva za izbeglice i raseljena lica. Zbog toga je pre nekoliko dana, ovde je to bila tema, a stalno to pričamo, da se donese Haška presuda, a onda vidite da je iznos za izbegla i raseljena lica smešno mali u parlamentu i to je jedan od naših predloga.
Na tome će se testirati vaša politička volja, nije tajna da se Nacionalna služba za zapošljavanje, pre svega u političkom smislu vezuje za vas, za URS, to je možda tačka gde možemo da testiramo spremnost ili sposobnost da se izvrši departizacija.
Samo na kraju ističe vreme našoj grupi, da li je optimistička prognoza ili nije optimistička od 2% rasta BDP u 2013. godini.
Da pogledamo šta kažu kredibilne, regionalne i evropske institucije o tome, a verujem da je za vas IBRD koji je čest partner ove vlade u različitim poslovima i Evropska komisija, relevantan izvor informacija. IBRD u ovom trenutku procenjuje ili pre nekih 20-ak dana kada je izašla procena, da će naš rast 1,1%. Fiskalni savet kaže 1,4%. Kada govorimo o evropskom okruženju, Evropska komisija prognozirani rast u narednoj godini vezuje za 0,4, a u evro zoni 0,1%.
Dakle, sve one vaše optimističke prognoze o ogromnim investicijama koje će doći, pre svega sa tih pozicija investiranja, očigledno neće moći da se ostvare u 2013. godini.
Znam šta je vaša poslednja nada da ćete ostvariti rast od 2%. Pad u ovoj godini će biti toliki, pogotovo kada se on bude iskazao polovinom naredne godine, da će u odnosu na takvu polaznu baznu osnovu, kako ste vi rekli, biti gotovo nemoguće ne ostvariti neki rast.
Pogledajte gde su vaše nade i gde su vaše osnove u 2013. godini, u nadi da neće biti suše i da će vreme biti bolje, pa će poljoprivreda bolje raditi i u ambiciji da ćete uspeti da privučete u 2013. godini brdo novih investicija, a ovu godinu ćete praktično završiti sa nultim saldom ili negde blizu nule.

Vreme, kao i to da kažem da je vreme za LDP iskorišćeno.
Reč ima ministar Dinkić.

Što se tiče tih različitih procena, hajde da razmotrimo to pošto mislim da ljudi znaju šta je istina. Bukvalno, u ovoj zemlji postoje tri dobra tima koja umeju da procene makroekonomske prilike, a jedan tim je smešten u makroekonomskim analizama NBS, a drugi vrlo jak tim u Fiskalnom savetu i treći u Ministarstvu finansija.
Evropska komisija uopšte nikada ne radi po svojoj sopstvenoj proceni. Oni pitaju MMF ili neke relevantne domaće stručnjake, šta vi mislite, jer nemaju oni vremena da se bave sa Srbijom i hajde da budemo tu potpuno otvoreni.
Oni kada dođu na neke sastanke sa nama, to su najdosadniji sastanci, kao papagaji ponavljaju sve ono što sam čuo od Fiskalnog saveta.
MMF nikada nije poslao slabiju misiju u Srbiju u tehničkom smislu, ako izuzmemo šeficu gospođu Murgasov. Zaista, čovek koji prati fiskalne stvari išao je u Fiskalni savet da mu oni kažu šta treba da kaže. Ja vam sada to govorim potpuno otvoreno. Ne treba potcenjivati Srbe, stručnjake za ekonomiju, jer Fiskalni savet i Ministarstvo finansija imaju duplo jači tim u stručnom pogledu, nego i MMF, a da ne govorim o IBRD, tek on sam koristi tuđe procene. Nemaju sopstvenu analitiku da se detaljno bave makroekonomskim stvarima.
Možda se to vama ne sviđa, možda se čini da ja preterujem, ali to je tako. Ja sam 12 godina u ovome i mogu sada potpuno otvoreno da kažem.
Šta je suština, nisam ja danas rekao da je ovaj budžet niti razvojni niti socijalni. Vi ste te argumente čuli od različitih poslanika u ovoj raspravi.
Rekao sam da je radikalno drugačiji i da činimo radikalni zaokret na bolje i da uvodimo ozbiljnu finansijsku disciplinu, to sam rekao i iza toga čvrsto stojim i da je ovaj budžet totalno drugačiji od drugih koji su bili u poslednjih šest godina.
Zašto? Zato što, s jedne strane, naravno, obezbeđuje veće prihode kroz set poreskih zakona koji je već usvojen u septembru i koji će biti usvojen sada u novembru, ali na rashodnoj strani značajno se prave uštede na različitim kategorijama rashoda.
Ako pogledate u realnom smislu, na svim kategorijama, posebno na robama i u slugama se čine ogromne uštede. Šta su to robe i usluge? Dakle, smanjujemo trošenje države po uslugama, po ugovorima, a za neke materijalne troškove koji nisu neophodni štedimo na administraciji.
Sa druge strane, izdašni smo ka socijalnoj zaštiti i poljoprivredi. To su dve oblasti, a kada kažem izdašni, dovoljno smo novca obezbedili da najugroženijima pomognemo koliko se može pomoći. Preko 100 milijardi dinara su rashodi za socijalnu zaštitu. Kamo sreće da je prethodna ekipa koja je vodila finansije u Vladi bila odgovornija, onda ne bi plaćali 90 i nešto milijardi dinara za kamate, pa bi taj novac mogao da se upotrebi za mnogo korisnije stvari.
Pošto ne želim da kukam, videli ste i sami da nisam mnogo pričao o prošlosti u ovom trenutku, ja stojim 100% u ime Vlade, a i u ime svog ministarstva, iza ovog budžeta, kako zaustaviti zaduživanje u trenutku kada imate startne troškove zbog prethodno akumuliranog duga od tri milijarde evra godišnje? Ove godine bile su te tri milijarde za otplatu duga i još dve milijarde evra za pokriće budžetskog deficita. Sledeće godine opet nas čekaju tri milijarde evra, jer to ne može da se prekine, taj dug je nastao u prošlosti, ta glavnica mora da se plaća zbog prethodnog zaduživanja, ali zato smanjujemo na jednu milijardu budžetski deficit, tako da je ukupan trošak četiri milijarde. Stavili smo više ovde, samo zato što želimo da obezbedimo novac i za 2014. godinu u 2013. godini.
Mislim da je to dobra strategija i pokazala se dobro i pitajte stručnjake, uključujući i ove o kojima ste govorili, ali i druge investicione investitore, investicione fondove, kako komentarišu ponašanje nove Vlade Republike Srbije i novog ministra finansija, vezano za uspeh naših aukcija evro-obveznica. Tu nema laži i nema prevare.
Međunarodno tržište čine investitori od SAD preko Velike Britanije, Japana, do Hong Konga, Evrope, koji kupuju naše obveznice i nikada ih više nije kupilo nego sada u ovoj poslednjoj aukciji.
Kada smo izašli sa prvim paketom mera, ciljano smo nakon toga obavili reotvaranje stare obveznice koju je izdala prethodna Vlada, ciljano zato što smo, kao prvo, naznačili da se spremamo da radikalno srežemo deficit, iako to tada još uvek nismo učinili, već to činimo sada ovim predlogom zakona o budžetu za 2013. godinu.
Reakcija je već tada bila da smo uspeli da imamo četiri puta veću tražnju nego ponudu i da prodamo milijardu dolara evro-obveznica po ceni od 6,625%, što je povoljnije u odnosu na 7,25, a to je bila emisija koju je pre godinu dana napravila prethodna Vlada.
Sledeći korak u strategiji je bio rano usvajanje budžeta za 2013. godinu, pre mesec dana i odmah izlazak ponovo na tržište, da iskoristimo činjenicu da međunarodni finansijski investitori veruju u novu Vladu, u našu projekciju da će rast biti 2%, jer ključno pitanje Vlajku Seniću i timu koji je vodio na tzv. razgovorima sa investitorima pre nego što je sledila aukcija, bilo je, kakav će biti rast, da li 2%, detaljna pitanja na temu makroekonomske stabilnosti i privrednog rasta. To je osnova za njihovu odluku, da li će ili neće kupiti obveznicu. To nisu gubitaši, neka državna srpska preduzeća, pa da ih teramo da to rade, to su investitori koji daju svoje pare i oni su dali svoj novac po mnogo povoljnijim uslovima nego što je to bilo, što je iko očekivao od svih analitičara koji prate to tržište.
Uspeli smo da napravimo cenu od 5,25 za srpske evro-obveznice. Iste ove godine, samo par meseci ranije, Hrvatska je ranije, petogodišnje obveznice prodala sa kamatom od 6,25, bili smo za jedan posto niži, bolji.
Ako se manje plaća, to znači da više veruju u budućnost rada neke Vlade.
Sve zemlje danas na svetu, osim, kao što sam rekao, zemlje koje proizvode naftu, imaju prirodna bogatstva, svi se zadužuju na međunarodnom finansijskom tržištu. To je uobičajena pojava. Neke zemlje imaju monopol, kao što je Amerika, pa mogu da se zadužuju po minus 0,25, zato što njihove federalne rezerve štampaju pare, ali to je njihova politika. Neke druge takođe se zadužuju po niskoj stopi. Ukrajina je recimo prodala svoje petogodišnje obveznice u ovoj godini, po kamati od 9,25, a Srbija 5,25. Mnogo smo bolji od Ukrajine, nije neka uteha ali je to činjenica. Otprilike, prodali smo petogodišnje obveznice na nivou Letonije koja je mala zemlja, članica EU, ali sa vrlo čvrstom strukturom javnih finansija i po nižoj stopi nego što je recimo bila Litvanija, koja je imala 6,625.
Činjenica da to nije bio samo trenutak govori, evo ko ima kompjuter neka ode na sajt i neka pogleda po kojoj ceni se trguju obveznice. Poslednja cena za petogodišnje obveznice Republike Srbije je 4,85, čak znatno niže nego što je bilo pre dve nedelje kada smo izvršili transakciju, a za desetogodišnje se spustilo na 5,56. Šta to znači? To znači da će Srbija moći u narednoj godini da tu emisiju evroobveznica ostvaruje po stopi ispod 5% veoma lako.
Mi ulazimo već u jednu normalnu zonu. Po meni neki kriterijum normalnosti biće kada dostignemo 3,5% kada možemo naše hartije da prodajemo međunarodnim investitorima po 3,5%, onda smo apsolutno i sigurni i nezavisni i od MMF i od bilo kog drugog ko ima kapital, onda sami držimo sudbinu u svojim rukama. Ovako na putu smo ka tome.
To jeste radikalni zaokret, to nije malo snižavanje kamate, ova vlada ne radi 400 meseci, nego četiri meseca. Ovaj budžet kada smo projektovali, prvo ljudi su rekli – mnogo su optimistični prihodi. Pre dva dana, gospodin Pavle Petrović, koga izuzetno cenim, predsednik Fiskalnog saveta rekao je – dobro ste planirali prihode, nemamo primedbu. Nula dinara se razlikujemo u projekciji prihoda. Bio je problem što su sumnjali u strukturu koju smo vama dostavili pre mesec dana, ali mi smo uvažili njihovu primedbu i promenili strukturu i realnije sada to isplanirali. Bili su u pravu, sve primedbe Fiskalnog saveta koje su bile dobre, ugradili smo. Bukvalno, mislim, desetak stvari smo ugradili u ovaj predlog zakona o budžetu, jer su bili ljudi u pravu. Rekao sam već, njih izuzetno cenim, čak i onda kad se ne slažemo. Ima onih koji pričaju radi priče, da bi nešto rekli protiv, a u stvari ne daju ništa konkretno šta treba da se uradi. Ponavljam još jednom, ljudi iz Fiskalnog saveta su troduplo bolji u znanju od nekih ljudi iz MMF, svidelo se to nekome ili ne.
Ono što je, takođe važno, da li će prosečni stanovnik živeti bolje na kraju 2013. godine? To pitanje ste postavili. Nema stvari koje teže popraviti u društvu, od stanja u ekonomiji, i vama je to jasno i meni je to apsolutno jasno. Ja mogu samo da kažem da će naši građani, na kraju 2013. godine, makar biti u poziciji da znaju da nema opasnosti od bankrota države, što je bila realna opasnost sve do pre možda mesec, dva dana.
Druga stvar, da nakon što preokrenemo ove negativne trendove izađemo iz recesije, ostvarimo 2% privrednog rasta, moći će da se razmišlja o normalnoj primeni indeksacionog pravila za zaposlene u javnom sektoru, a privatni sektor je ono što mi želimo da potpomognemo, jer on jedini može da pogura zemlju napred. Tu se slažemo u nekoliko, delimično ne potpuno, sa poslanicima DSS.
Srbija je mala zemlja i ne može da bude vezana samo ekonomski za jednu stranu. Šezdeset posto našeg izvoza zavisi od tražnje u EU, i mi smo toga svesni, to respektujemo i prema tome ne možemo da raskinemo sporazum o pridruživanju i
stabilizacije, jer bi automatski na naš izvoz ka zemljama EU bila uvedena carina. Dakle, zbog toga to nije prihvatljiv model za Vladu Republike Srbije. Mi 10 godina skoro izvozimo bez carine kao koncesija koju nam je dala EU, a postepeno se naše carine spuštaju ka uvozu iz zemalja EU. To nije naš najveći problem.
Rešenje za poljoprivredu, s druge strane cenim da je dobro primećen problem snižavanja carina za poljoprivredu. Rešenje je u tome, ne da se prekinu odnosi sa EU, nego da se značajno povećaju subvencije poljoprivredi u narednom periodu, jer može ili jedno ili drugo. Kad bi se prekinuo sporazum o stabilizaciji izgubili bi pravo preferencijalnog izvoza ka zemljama EU i to bi bilo katastrofalno. S druge strane, može da se traži, ako postoje platna bilansna teškoća, može da se za konkretne proizvode traži izuzeće, ali mora dobro da se dokaže i dokumentuje, o tome mi razmišljamo da li postoji nekih proizvoda za koje bi mogli da tražimo izuzeće da se carine ne spuštaju. To nije nimalo jednostavan posao. Zato znajući, imajući iskustvo u toj saradnji koliko je dugo vremena potrebno i da ubedite birokratiju iz Brisela za neku meru, mi razmišljamo o tome da povećamo značajno subvencije u narednom periodu, a i time kompenziramo eventualne gubitke po osnovu snižavanja carina.
Ono što ste u pravu, smatramo da možemo dosta da dobijemo u intenziviranju saradnje sa Rusijom, sa Kinom i sa nekim zemljama srednjeg istoka, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, kao što je Kuvajt, kao što je Katar. Mislim da, ne znam iz kog razloga, prethodna vlada je dosta potcenjivala neke od tih zemalja, čak su izbegavali i susrete sa nekima od njih, a mislim da u saradnji sa svima njima možemo da imamo mnogo veću korist, što ćemo uskoro i dokazati sa konkretnim ugovorima.
Konačno, nisu veliki izdaci za Nacionalnu službu za zapošljavanje, jer čak 7,6 milijardi dinara predstavljaju naknade za nezaposlene. To su pasivne mere koje se isplaćuju ljudima koji nemaju posla, u skladu sa zakonom, a rekao bih svega 6,1 je opredeljeno za aktivne mere zapošljavanja, što je samo u nominalnom iznosu isto kao prošle godine, dakle realno je to niže nego prošle godine. Tako da je to čak nedovoljno, ali s obzirom da moramo da smanjimo budžetski deficit, mi smo bukvalno fer, svim ministarstvima skresali tzv. diskrecione rashode. Neko je rekao – Vlada se lako dogovorila oko ovog budžeta, iako je on veoma restriktivan u pogledu troškova, odnosno, zašto? Zato što smo bili fer. Ja sam najviše smanjio budžet Ministarstva privrede, ja lično koji ga vodim i drugi niko nije mogao da kaže bilo šta protiv toga. Ako sam smanjio budžet ministarstva koje vodim zato što sam svestan da moramo da srežemo rashode, svi drugi su to takođe bez neke velike polemike u Vladi prihvatili. Mi smo vrlo jednostavno ovaj budžet sastavili.
Znam da bi opoziciji možda odgovaralo da se Vlada svađa, međutim mi zaista radimo timski i nemojte da brinete zašto ovde danas nema drugih predstavnika Vlade, osim mene kao ministra finansija. Nema potrebe, ova diskusija danas zaista, uz par izuzetaka, nije dala nikakve konkretne predloge kako da se promeni budžet. Poslanici naše koalicije su podržali ono što smo zajednički dogovorili, jedinstveno usvojili, tako da nema potrebe da troši vreme ni Dačić. Pametnije je što je otišao u Tursku i Nemačku, da dolazi sad ovde da brani nešto, kada nema napada. Da je danas bilo ozbiljnih napada na budžet, pa hajde da zovemo Dačića u pomoć, ili Vučića. Imaju oni mnogo ozbiljnija posla, a ja sam zadužen ovde i ne bežim od stoprocentne odgovornosti za ovaj budžet.
Možda su se neki ministri u prethodnom periodu sklanjali iza odgovornosti, podmetali drugog, trećeg, četvrtog, kao što sada i ovlašćeni predstavnik bivše vladajuće najveće partije, ispričao par rečenica i otišao, pobegao iz Skupštine, mislim na Cvetkovića, ne mislim na vas, na bivšeg premijera. To nije u redu, ako je on zastupnik za budžet, valjda može da dođe da sluša, a ne da ljudi koji nisu vodili fiskalnu politiku slušaju kritike na račun loših stvari koje su bile u prethodnom periodu.
U svakom slučaju, ovo je totalno drugačiji budžet od svih prethodnih, zato što prekida sa subvencionisanjem gubitaša, nema garancija niti za "Galeniku", niti za JAT za likvidnost, nema garancija za likvidnost i za "Srbijagas".
Još nešto, ne znam zašto neki poslanici iz Vojvodine ne čitaju budžet? Da li je projekat gasovoda od Banatskog dvora do Pančeva projekat na zapadu Srbije ili je to kapitalni projekat u Vojvodini? Stoji lepo u budžetu kod garancija i kod direktnog zaduživanja, isto kao i ovaj autoput od Rume do Novog Sada, odnosno od Novog Sada do Rume sa tunelom na Fruškoj Gori.
Ponavljam još jednom, zbog dezinformacija koje su izricane svih ovih dana od strane različitih političara u ovoj zemlji, da je osnovica za utvrđivanje budžeta Vojvodine veća značajno sa novim zakonom o budžetskom sistemu, nego što je bila po starom. Ona je 837 milijardi dinara, a bila je 750 milijardi dinara.
Ovaj zahtev po amandmanima o kojima se juče raspravljalo, ako bi se usvojio i primenilo 7%, budžet Vojvodine bi bio 67 milijardi, a po našem predlogu je minimalno 70. Dakle, po sadašnjem Zakonu o budžetskom sistemu, koji neki osporavaju, Vojvodina dobija više, što znači da je sve to samo politika na koju poslanici i političari imaju pravo, ali kada raspravljamo o brojkama, o ciframa, treba biti egzaktan.
Želim da zahvalim poslanicima vladajuće koalicije na konkretnoj i jakoj podršci.
Vi iz opozicije, dajte kažite nešto konkretno. Nikad dosadnija rasprava o budžetu nije bila u poslednjih 12 godina.
(Nada Kolundžija, sa mesta: Povreda Poslovnika.)

Reč ima gospođa Kolundžija.