Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, najpre da izrazim zadovoljstvo što je Vlada održala obećanje da će budžet za 2013. godinu biti razmatran na vreme.
Kada smo razgovarali o rebalansu za ovu godinu, nagovestio sam da ćemo prekinuti sa lošom praksom prethodne Vlade, da se o budžetu raspravlja oko nove godine, nego da ćemo na vreme dostaviti budžet, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i da ćete imati dovoljno vremena da proučite zakon kako biste mogli da ga analizirate, date predloge za unapređenje, kritikujete. To obećanje smo ispunili. Prvi put posle šest godina, posle 2006. godine, budžet je ponovo usvojen u oktobru i to ne na kraju meseca, tako da je mesec dana već ovde pred vama, u Skupštini.
Naša Vlada smatra da nema vremena za gubljenje. Zbog toga smo budžet doneli na vreme kao najvažniji strateški finansijski dokument države.
Osim što je budžet donet na vreme, ovaj budžet predstavlja radikalni zaokret u vođenju politike javnih finansija u odnosu na prethodnu Vladu. Zašto? Planom budžeta prepolovili smo budžetski deficit u odnosu na ovu godinu i obezbedili da se konačno zaustavi eksponencionalni rast javnog duga i troškova za kamate.
Naime, u program fiskalne konsolidacije smo ušli u dve faze. Prvu fazu smo razmatrali ovde u Skupštini u septembru. Taj prvi paket fiskalne konsolidacije već je krenuo da daje prve rezultate. Danas sa raspravom o budžetu za 2013. godinu i raspravom o setu pratećih zakona zapravo razmatramo drugi deo paketa fiskalne konsolidacije, kojim u potpunosti stabilizujemo javne finansije Srbije.
Da nismo doneli u septembru program fiskalne konsolidacije, ove godine budžetski deficit iznosio bih čak 7,2% BDP. Ovako, i pored tog programa, on će biti izuzetno visok i biće preko 6% BDP. To je istorijski najveći deficit u Srbiji ikada. Međutim, zahvaljujući programu, u sledećoj godini deficit konsolidovanog računa države, dakle, i Republike, pokrajine, lokalnih samouprava, biće prepolovljen na 3,6%, dok će republički deficit biti takođe prepolovljen na 3,3% BDP.
Zašto kažem da se rezultati programa fiskalne konsolidacije, čiju smo prvu fazu usvojili u septembru, već videli? Zato što će ovogodišnji deficit biti za oko 20 milijardi dinara manji u odnosu na ono što smo utvrdili rebalansom pre samo mesec i po dana.
Naime, ostvarenje poreskih prihoda u oktobru i u novembru pokazuje da ćemo do kraja godine imati više ostvarenih poreskih prihoda u odnosu na ono što smo projektovali rebalansom, što znači da smo bili pesimisti kada smo radili rebalans, dok će rashodi, odnosno uštede na rashodnoj strani biti daleko veće. To sve zajedno omogućiće nam da ove godine imamo oko 20 milijardi dinara manji budžetski deficit u odnosu na ono što je predviđeno rebalansom. Zašto vam to govorim? Zato što je to važna polazna osnova za plan budžeta za 2013. godinu. U tom smislu, jasno je da Vlada ima jasnu nameru da do kraja stabilizuje javne finansije.
Ove moje reči, da je proces stabilizacije javnih finansija u Srbiji i te kako otpočeo, ilustruju podaci sa međunarodnog tržišta kapitala, s obzirom da je najbolji indikator stanja javnih finansija bilo koje zemlje cena njenog javnog duga na međunarodnom tržištu, odnosno cena po kojoj se kupuju i prodaju evro obveznice koje je neka država emitovala. Početkom ove godine cena srpskih evro obveznica na međunarodnom tržištu kapitala bila je oko 7,5%, a sada se petogodišnje evro obveznice Republike Srbije trguju po ceni od svega 4,8%. Kažem svega zato što je to veliki pad u odnosu na ovih početnih preko 7%. Desetogodišnje se trguju po ceni od 5,8%. I jedna i druga cena su niže od onih koje su ostvarene pri emisiji evro obveznica od kojih je jedna obavljena u septembru mesecu, a druga u novembru uz tražnju koja je bila sedam do osam puta veća od ponude.
Naravno, ono što je cilj budžeta za 2013. godinu jeste taj zaokret, odnosno preokret u fiskalnoj politici, a to je zaustavljanje rasta javnog duga i zaustavljanje eksponencionalnog rasta troškova za kamate.
Naime, u poslednje četiri godine, počevši od 2008. godine, javni dug Republike Srbije uvećan je dva puta. Dakle, udvostručen je javni dug u ovako kratkom vremenskom periodu, dok su troškovi za kamate ušestrostručene. Dakle, šest puta su veće nego što su bile u 2008. godini. U 2008. godini troškovi za kamate iznosili su samo 14 milijardi dinara, u 2011. godini 40 milijardi, u 2012. godini 64 milijarde i 2013. godine iznosiće 90 milijardi. Dakle, imamo jednu eksponencionalnu krivu rasta troškova za kamate. Upravo je to bila situacija koja je mogla Srbiju da odvede u bankrot, u nemogućnost da servisira svoje dospele obaveze.
Šta je problem? Problem je što Srbija mora ne samo da prepolovi budžetski deficit koji je zatečen u ovoj godini, što ćemo učiniti, nego mora da nastavi da ga dalje obara zbog inercije prenosa javnog duga i kamata iz prethodnog perioda. Dakle, bez obzira što ćemo prepoloviti budžetski deficit, samo preneseni iznos sredstava za finansiranje, odnosno otplatu javnog duga iznosi preko tri milijardi evra.
Kada bi budžet ove godine bio uravnotežen, država bi morala u startu da plati tri milijardi evra za servisiranje obaveza po osnovu akumuliranog javnog duga u prethodnim godinama. To je kao kada uđete u taksi i imate početnu cenu koju plaćate, vozili se 20 kilometara ili se vozili svega 500 metara. Startna cena za Srbiju je tri milijardi evra kao posledica neodgovornih javnih finansija u prethodne četiri godine.
Da bi zaustavili eksponencionalni rast troškova za kamate, postoje dva rešenja. Mi primenjujemo oba od ta dva. Prvo je da se smanji naglo budžetski deficit. Naš plan je da ga 2015. godine svedemo na 1%. Dakle, sledeće godine 3.6%, a 2015. godine na samo 1% kako bi troškovi finansiranja u tekućoj godini bili što niži. Inače su veliki nasleđeni troškovi finansiranja iz prošlosti. Zato tekuće troškove moramo da obaramo na što niži nivo.
Druga stvar, javni dug će se sa ovim budžetom u sledećoj godini zaustaviti u rastu na nekih 65% BDP. Posle toga, uslediće njegov pad i naš plan je da ga oborimo na 58% u 2015. godini. Da bi se to ostvarilo mora se radikalno obarati budžetski deficit i u narednim godinama na 1% u 2015. godini i mora se jedan deo troškova finansiranja prebaciti sa zaduživanja na prihode od prodaje dela državne imovine koja nije efikasna. To je jedini način da se javni dug obori dramatično u narednom periodu.
Mi smo predložili Vladi jedan ozbiljan program srednjoročnih strukturnih reformi, koji treba da dovede do ovog cilja. Dakle, budžetom za 2013. godinu i programom fiskalne konsolidacije mi obezbeđujemo zaustavljanje rasta javnog duga i dvostruko niži budžetski deficit, ali na srednji rok jedini način da se obori javni dug i da se još više smanji budžetski deficit je primena programa srednjoročnih strukturnih reformi, koje je naša Vlada predložila.
Dakle, to je sadašnje stanje, pri čemu moram reći da ovu sliku pogoršava i činjenica da je prethodne godine nastao jedan veliki broj neplaćenih računa od strane različitih državnih korisnika, od republičkih, preko pokrajinskih do lokalnih organa, takođe i fondova. To je tzv. fiskalni deficit, koji nastaje kada državni organi ne knjiže neki trošak, a u stvari ga čine neplaćenjem. To su, pre svega, dugovi u zdravstvu, koji po raznim osnovama iznosi 26 milijardi dinara u ovom trenutku. Samo bolnice duguju 13 milijardi dinara, a Fond zdravstva dodatno duguje još 13 milijardi dinara, jer plaća lekove sa period od 200 dana, što je izuzetno dugačak period.
Postoje dugovi putarima, koji su negde oko 7 – 8 milijardi dinara ukupno. Postoje dugovi lokalnih samouprava ka građevinarima, putarima i drugim kompanijama u privatnom sektoru, a postoje i dugovi javnih preduzeća ka privatnom sektoru. Oni uopšte ne ulaze u ovu klasifikaciju deficita, s obzirom da nisu knjiženi, ali moramo da i taj problem napadnemo kroz, pre svega, stabilizaciju javnih finansija, omogućavanje da kroz niži deficit i veću likvidnost, dođemo do mogućnosti da očistimo te dugove, ali i da promenimo sistem, kako ti dugovi ne bi nastajali u budućnosti. Čišćenje starih dugova, bez zabrane, kroz promenu sistema nastavka tih novih dugova u budućnosti, odnosno u docnji, takav proces ne bi imao smisla jer bi bio kratkoročan.
Nešto ću o tome više pričati svih ovih dana, jer je ovo tek početak rasprave. Naš program obuhvata ne samo saniranje klasičnog budžetskog deficita, nego i napad na tzv. kvazifiskalni deficit, odnosno saniranje svih tih docnji koje trenutno postoje od strane države ka privredi.
Ako govorimo samo o budžetu za 2013. godinu, i to, republičkom budžetu, onda mogu da kažem da smo predvideli smanjenje budžetskog deficita za oko 80 milijardi dinara. Naime, ukupni prihodi Republike u sledećoj godini biće 965,7 milijardi, dok će ukupni rashodi i izdaci biti milijardu i 87 miliona dinara. Budžetski deficit će biti 121,9 milijardi dinara. U odnosu na 203,4 milijarde, koliko je bilo predviđeno rebalansom budžeta, to je pad za preko 80 milijardi dinara.
Što se tiče konsolidovanog deficita cele države, on je za ovu godinu bio planiran na 222 milijarde, a u 2013. godini će biti 132 milijarde, dakle, 90 milijardi manji u odnosu na taj periodu.
Ovo jeste radikalno obaranje deficita, pre svega zbog ušteda na rashodnoj strani budžeta. Naravno, doneli smo neke zakone koji su povećali prihodnu stranu. U septembru je izglasan paket od tri takva zakona, a sada još jedan, to je zakon o porezu na dobit preduzeća, tako da će prihodna strana sledeće godine biti povećana, realno, za nešto manje od 5%, 4,8%, dok će realni rashodi biti smanjeni za 5,2% u odnosu na ovu godinu, i to ukupnoj sumi daje ovu konsolidaciju, obaranje budžetskog deficita za osamdeset i nešto milijardi dinara.
Šta je karakteristika budžeta na rashodnoj strani, pošto je rashodna strana ona koja je najvažnija u budžetu? Karakteristika je da smo na nekim stavkama štedeli, a neke smo namerno forsirali. Forsirali smo izdatke za poljoprivredu i budžet za poljoprivredu će biti veći, značajno veći nego prošle godine, posebno nego originalni budžet. Sa ovim budžetom ćemo dostići 4,5% ukupnog budžeta, kada govorimo o udelu agrarnog budžeta u ukupnom budžetu, odnosno ukupni budžet za poljoprivredu biće za jednu četvrtinu veći čak nego prošle godine.
Kada kažem prošle godine, mislim na rebalans. Inače, kada se sabere zajedno efekat u odnosu na originalni budžet 2012. godine, onda je to dramatično povećanje, skoro da je udvostručeno učešće agrarnog budžeta u ukupnom budžetu, zato što je svih ovih prethodnih godina budžet Ministarstva poljoprivrede iznosio negde 2,5 – 2,6% ukupnog budžeta, a sada će iznositi 4,5% ukupnog budžeta. Naš cilj je da sledeće godine to povećamo na najmanje 5%, kao što smo i obećali.
Takođe se povećavaju rashodi sa socijalnu zaštitu, za osam milijardi dinara u odnosu na rebalans budžeta. S obzirom da su teška vremena, smatrali smo da je potrebno značajnu povećati socijalnu odgovornost, tako da su to rashodi koji se takođe povećavaju.
Po prvi put posle dugo vremena povećavamo budžet za kapitalne investicije, i to onaj direktni, iz budžeta, za oko četiri milijarde dinara, ali i projektno finansiranje kroz zajmove za izgradnju auto-puteva i modernizaciju železnice, energetskih objekata, koje ćemo uglavnom uzeti od Kine, Ruske Federacije, kao i međunarodnih finansijskih organizacija, poput Evropske investicione banke, BRD i Svetske banke.
Kapitalna ulaganja će se finansirate i zaduživanjem, pod povoljnim uslovima, ali i direktnim finansiranjem iz Republičkog budžeta. Po prvi put smo uveli i trogodišnje planiranje kapitalnih investicija. To je velika novina u odnosu na prethodni period, jer smo ustanovili da se budžeti u prethodnih četiri – pet godina za kapitalna ulaganja redovno ne izvršavaju u obimu koji je Skupština odobrila. Jedan od razloga za to je što svake godine oni koji sprovode kapitalna ulaganja od Republike do lokalna su bili dužni iznova i iznova sprovode procese javnih nabavki za ulaganja. Projekte su morali da dele po fazama, i onda ti projekti nikako da se završe. Jako sporo se realizuju.
U pripremi smo za potpuno programsko budžetiranje, koje imamo nameru za nekoliko godina da uvedemo za kompletnu strukturu rashoda u budžetu, krenuli najpre sa programskim planiranjem kapitalnih ulaganja, tako da po novom Zakonu o budžetskom sistemu i prema ovom zakonu o budžetu za 2013. godinu, po prvi put ćete videti planirane rashode za kapitalna ulaganja na tri godine, što znači da u sledećoj godini onaj ko vrši javnu nabavku, moći će da izvrši kompletnu javnu nabavku za ceo projekat, bez obzira što nema obezbeđena sredstva u 2013. godini za kompletan projekat, ali ih ima obezbeđena u periodu od tri godine, što se vidi Predlogom budžeta. Onda neće morati da ponavlja javnu nabavku u 2014. godini, pa u 2015. godini, već će moći, da kada jednom završi, da onda realizuje kompletno ceo projekat. To će poboljšati efikasnost u realizaciji kapitalnih ulaganja.
Što se tiče subvencija u privredi, odlučili smo da prekinemo sa finansiranje gubitaša, već da sami usmerimo novac ka perspektivnoj privredi. Velika novina u ovom budžetu je što više ne vidite garancije za likvidnost javnih preduzeća, što je bio redovan slučaj u prethodnih četi – pet godina. Sve garancije koje se izdaju se odnose isključivo na kapitalna ulaganja. Sva zaduživanja u tom budžetu se odnose isključivo na kapitalna ulaganja. Nema više obezbeđivanja garancija za likvidnost, npr, "Srbijagasu", ili JAT, ili drugim javnim preduzećima, već samo možemo da odobrimo garanciju za kapitalne investicije.
Zašto? Zato što želimo da radikalno prekinemo sa pogrešnim sistemom finansiranja gubitaša. To se odnosi na tzv. državna preduzeća u restrukturiranju. Jednim od zakona koji predlažemo, ograničićemo rok restrukturiranja za narednih godinu i po dana, do 13. juna 2014. godine to mora da se okonča, a istovremeno, smanjujemo subvencije već u budžetu za sledeću godinu takvim preduzećima, doduše, samo za pola milijarde dinara, ali to jeste jasan signal da želimo da prekinemo sa takvim vidimo stimulisanja bezperspektivne proizvodnje i da novac koji time uštedimo, uložimo onima koji imaju perspektivu.
Gubici po osnovu subvencionisanja, direktnog i indirektnog, na svim nivoima države, na godišnjem nivou iznose između 700 i 800 miliona evra godišnje.
Oni uračunavaju ne samo direktne subvencije koje dobijaju preduzeća od Republike, Pokrajine pa do lokala već i ne plaćanje računa za struju, komunalije, neplaćanje privatnom sektoru, neplaćanje obaveze prema poveriocima. Kada se sve to uračuna sa 800 miliona evra godišnje se subvencionišu preduzeća sa gotovo nikakvim efektom na rast BDP srpske ekonomije i to je jednostavno doteralo do tačke da se mora preseći. Preduzećima u restruktuiranju dajemo godinu i po dana rok da uz našu aktivnu podršku pronađemo partnere za ona preduzeća za koja može da pronađe partner i gde postoji interes ili postoji mogućnost da se skine restruktuiranje, pa da se to preduzeće ostavi na tržištu da samo posluje čak i u državnom statusu. Takav slučaj će na primer biti sa RTB Bor-om. Tu će se u prvoj polovini 2013. godine skinuti proces restruktuiranja i ono će biti samo na tržištu bez ikakvih subvencija i pomoći države. Još neka preduzeća su se kandidovala, kao što je PKB koji kaže da može da opstane na tržištu samostalno pa ćemo podići i njima restruktuiranje. Ima još nekih za koje smo zapazili da su performansama već došla u situaciju da mogu bez te zaštite koja ih brani od poverilaca da budu samostalna na tržištu, tako da je cilj da u narednih godinu i po dana to kompletno sve rešimo.
Što se tiče javnih preduzeća, naša strategija je da pokušamo da neka od tih javnih preduzeća privatizujemo tamo gde one mogu dovoljno kvalitetno da budu na tržištu sama, a kod nekih drugih da se kroz proces liberalizacije cena dođe do toga da ona budu samoodrživa, a da sa druge strane se kroz odgovarajuću socijalnu politiku zaštite ugroženi slojevi stanovništva koji ne mogu da plaćaju odgovarajuću cenu usluga.
Bitna je izmena data i u jednom od zakona o kome ćemo govoriti naredne nedelje, Zakonu o javnim preduzećima. Republička Vlada više neće davati saglasnost na cene komunalnih usluga. To će biti isključivo nadležnost lokalnih samouprava, gradova i opština da sami odlučuju o tome i da svako oceni u svom gradu kakvu politiku treba da vodi. Više Ministarstvo finansije i trgovine neće davati saglasnost na odluke o cenama lokalnih komunalnih preduzeća.
Ovaj budžet vrši značajne uštede pre svega na stavci – kupovina robe i usluga. To znači na materijalnim izdacima, na materijalnim troškovima i takođe smanjen je jedan deo, kao što sam rekao, subvencija za privredu delimično zbog toga što subvencije koje su korišćene za projekat "Fijat" više neće biti korišćene, a delimično zato što smo smanjili ove subvencije preduzećima u restruktuiranju.
Šta je još potpuno drugačije u odnosu na prethodni period? To je uvođenje finansijske discipline. Trenutno sve docnje o kojima sam pričao ne bi nastale da je bilo elementarne finansijske discipline u sistemu. Ne bi se dogodilo da Fond zdravstva kasni 200 dana u plaćanju lekova, da je prosečni rok plaćanja u Srbiji 135 dana, da je u državi, pre svega u Ministarstvu finansija, kada kažem – država – javne finansije mislim na Ministarstvo finansija, da budem potpuno jasan, da je postojala osnova i volja da se uvede finansijska disciplina. Kako ćemo uvesti finansijsku disciplinu na više frontova? Prvo, već smo promenili Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji daje mogućnost Poreskoj upravi da kontroliše i neregistrovana preduzeća i taj proces kontrole kreće od 1. januara. Drugo, u ovom budžetu u određenim članovima dajemo ovlašćenja Trezoru Ministarstva finansija da kontroliše da li ministarstva, zatim državni organi, Pokrajina ili lokalne samouprave redovno vrše plaćanja prema privredi. Ograničićemo prema zakonu o kome ćemo diskutovati u ponedeljak rokove plaćanja za državu na najviše 45 dana.
Država će postati generator likvidnosti u privredi, a danas je potpuno obrnuto. Danas je država najveći generator nelikvidnosti privrede. Želimo da tu napravimo preokret, da država u redovnosti plaćanja bude prva, da onda privatni sektor ima obavezu da plaća u roku od 60 dana, da država plaća u roku maksimalno od 45 dana, a privatni sektor u roku od 60 dana. Da bismo osigurali da se to izvrši mi smo članom 12. ovog zakona predvideli mehanizme za kontrolu i osiguranje redovnosti plaćanja kako na nivou Republike tako i Pokrajine i lokalnih samouprava.
Evo o čemu se radi – gde mogu nastati kašnjenja u plaćanju? Mogu nastati u izvršavanju rashoda za robe i usluge, mogu nastati u kapitalnim investicijama i mogu nastati tamo gde Fond zdravstva plaća prema farmaceutskoj industriji. "Putevi Srbije" prema putarima, ministarstva prema drugim rashodima za kapitalna ulaganja. Doneli smo propis da će svi budžetski korisnici biti dužni da dostave u elektronskom obliku Trezoru Ministarstva finansija podatke o preuzetim obavezama, o tome kada im dospevaju na plaćanje, rok ne može biti duži od 45 dana posle 31. marta, i onda protekom izvesnog vremena nakon 30 dana ako Trezor vidi u svom stanju da nije izvršeno plaćanje za neku materijalnu usluga ili za neka kapitalna ulaganja obustaviće plaćanja tom ministarstvu po svim drugim aproprijacijama sve dok se plaćanje prema privredi ne izvrši. Na taj način imaćemo kompletnu evidenciju i to će važiti ne samo za Republiku.
Republički trezor kontrolisaće republička ministarstva i republička javna preduzeća. Preko pokrajinskog i lokalnog trezora kontrolisaćemo disciplinu u plaćanju lokalnih organa vlasti i pokrajine. Ukoliko Pokrajine i lokal budu kasnili sa plaćanjem više od 45 dana biće im privremeno obustavljeni transferi, odnosno prenos dela sredstava poreza na dobit i plate u Vojvodini.
Dakle, apsolutno ovim zakonom dobijamo sve instrumente da uvedemo red i finansijsku disciplinu u javnim finansijama. Onda se postavlja pitanje – odakle će oni to da plate? Platiće se iz likvidnih sredstava koje smo takođe obezbedili. Kada sam postao ministar finansija gotovo da nije bilo rezervi likvidnih sredstava za izvršenje tekućih rashoda uključujući i penzije i plate i sve ostale namene. Maltene smo imali sredstva nedelju za nedelju, mesec za mesec. Sada smo obezbedili unapred finansiranje potrebe države za celu prvu polovinu sledeće godine. Pre zaključivanja ruskog kredita od milijardu dolara imamo trenutno novca da isfinansiramo sve obaveze do maja meseca. Sa ruskim kreditom imaćemo i preko toga. Nikada više nećemo dozvoliti da država nema sredstva makar šest meseci unapred za plaćanja u likvidnom smislu.
Čišćenjem docnji koje smo zatekli, bolnicama, putarima, vraćanje dugova i jednim programom koji ćemo lansirati posebnim za lokalne samouprave, već za koju nedelju, a počeće da se primenjuje od 1. januara, moći ćemo i da obezbedimo lokalnim samoupravama da plate dugove za kapitalna ulaganja zaključno sa 31. oktobrom prema privatnom sektoru. Do 31. marta ćemo dovesti bukvalno sve budžetske korisnike u poziciju da mogu da izvršavaju svoja plaćanja u roku od 45 dana. Likvidnost smo obezbedili u Republici. Sada nam je ideja da je prenesemo dalje ka Pokrajini, ka opštinama, ka privredi i građanima na kraju. To je cilj. To je kompletan plan stabilizacije javnih finansija.
Što se tiče nekih specifičnosti u budžetima, bilo je juče puno govora o budžetu Vojvodine. Budžet Vojvodine u 2013. godini biće 8,4% ukupnog budžeta, odnosno ukupnih poreskih prihoda Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, iznad onog propisanog minimuma. Slušao sam juče, bilo je puno demagogije, puno politike. Govoriću samo u ciframa. Dakle, prethodnim Zakonom o budžetskom sistemu utvrđena je osnovica za obračun Vojvodine na 750 milijardi dinara. Novim Zakonom o budžetskom sistemu minimum kao osnovica je 837 milijardi dinara.
Dakle, znatno je veća nego što je bila po prethodnom Zakonu o budžetskom sistemu. Na tako utvrđenu osnovicu 7% iznosi 58,6 milijardi dinara, a Vojvodina će sledeće godine imati 70,5 milijardi. Vojvodina će imati skoro 15 milijardi dinara više nego prošle godine u originalnom budžetu koji je ova skupština usvojila na predlog Vlade čiji sastav odgovara sastavu sadašnje pokrajinske Vlade. Dakle, prošle godine, prema onim podacima koji su dostavljani svim poslaničkim klubovima i članovima parlamenta, posebno iz Vojvodine, koji su se uvek zanimali za tu materiju, dobro znaju da je ukupan budžet koji je bio projektovan za Vojvodinu bio 57,7 milijardi dinara, a sada je 70,5 milijardi. Plus što je moguće da će još dodatnih 2,7 milijardi dinara biti korišćeno po članu 33. ovog zakona o budžetu. Nažalost, kada pročitate taj član, znaćete o čemu se radi.
Taj budžet bi onda bio 8,7% ukupnog budžeta, a ne 8,4, kao što sam sada rekao. Minimum će biti 8,4.
Što se tiče budžeta lokalnih samouprava, on je povećan u originalnim transferima za 2,3 milijarde, sa 33 na 35,3, a dodatno je povećan za još 4 milijarde dinara radi održavanja puteva koje je prethodna Vlada, odnosno koje su "Putevi Srbije" preneli lokalnim samoupravama nekih 6.000 km. Za to je obezbeđeno 3 milijarde dinara za tzv. investiciono održavanje puteva. Po kilometru 500.000 dinara za svaku opštinu i napravljen je raspored za sve opštine u Srbiji srazmerno broju kilometara koje su one preuzele. To će onda omogućiti da za razliku od prethodnog perioda kada je obavezu tog održavanja imalo javno preduzeće "Putevi Srbije", realno, niti je moglo fizički da stigne da ode u sve opštine Srbije, sada ova sredstva budu iskorišćena ravnomerno na celoj teritoriji Srbije i srazmerno broju kilometara. Po kilometru, 500 hiljada dinara. Koliko kilometara je tih bivših regionalnih puteva u opštini, toliko je namenjeno svakoj opštini po vrlo jednostavnom kriterijumu.
Predviđeno je da ova sredstva ne budu doznačavana u budžete lokalnih samouprava, nego isključivo izvođačima radova po odobrenim situacijama koje će overavati opština. Dakle, opštine mogu samostalno ili udruženo da angažuju izvođače radova koji će popravljati ove lokalne puteve, bivše regionalne, tih 6.000 km i kada overe situaciju, biće izvršeno plaćanje direktno izvođaču radova, dakle, građevinskoj industriji. Jedini izuzetak je zimsko čišćenje, odnosno održavanje puteva gde će 900 miliona dinara biti preneto "Putevima Srbije" koji će organizovati čišćenje puteva.
To su neke od ključnih novina koje donosi novi zakon o budžetu za 2013. godinu.
Na kraju, dozvolite mi da zaključim. Gde su razlike? Umesto ogromnog istorijskog budžetskog deficita, on će biti duplo niži. Umesto eksponencijalnog nastavka rasta rashoda za kamate, taj rast rashoda za kamate biće zaustavljen od 2014. godine. Umesto pada od 2% i recesije, imaćemo umereni privredni rast od 2%. Umesto dvocifrenog deficita u tekućem računu bilansa spoljne trgovine, imaćemo obaranje tog deficita.
Ono što je jako važno, umesto situacije gde niko nikom ništa ne plaća i gde vlada anarhija u javnim finansijama, imaćemo red i disciplinu.
Nadam se da će Skupština Republike Srbije podržati ovaj radikalno novi koncept u vođenju javnih finansija Republike Srbije, jer mislimo da uređenje javnih finansija nije dovoljno za izlazak iz krize, ali je sigurno temelj i prvi korak ka tome. Bez sigurnih, čvrstih i disciplinovanih javnih finansija, bez sprečavanja docnje u plaćanjima, nema države u ekonomskom smislu. Privreda ne može da funkcioniše ukoliko je država rasturena u finansijama. Dakle, očekujem podršku ovom budžetu, jer je to prvi korak, temelj za stabilizaciju kompletnih ekonomskih prilika u zemlji. Hvala puno.