Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pokušaću ukratko, koliko mi vreme dozvoljava da iznesem svoje stavove o predlogu budžeta. U dubokoj ekonomskoj krizi u kojoj se nalazimo, uz prilično visok budžetski deficit, sigurno je veoma teško, ali i te kako važno obezbediti razvojne projekte. Naravno, razvojni projekti su važni za  celu zemlju, ali su urgentni za nerazvijena područja, a pogotovo za ekstremno nerazvijene opštine, kako bi se sprečilo njihovo dalje zaostajanje i devastiranje. Pored brdsko-planinskih i pograničnih područja, od 90-ih godina jedan broj opština u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu kroz koji prolazi Koridor 10 dolazi do drastičnog zaostajanja u odnosu na razvijena područja.
Sigurno je najteža situacija, o tome više puta ovde govorim, u opštini Preševo, u kojoj i od onako malog broja, negde oko 2.200 ranije radnika u društvenim, privrednim firmama, sada je zaposleno svega oko 500, naravno, u privatnim, privrednim kapacitetima. Stopa nezaposlenosti je čak veća od rekordnih 70%. Korigovani narodni dohodak, ono što sam imao prilike u poslednjim izveštajima koji su na takav način i u takvom formatu dati, čak je negde oko sedam puta niži od odgovarajućeg državnog proseka.
Ovo drastično zaostajanje Preševa, pa i Bujanovca i Medveđe se dešava i pored funkcionisanja Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za ove opštine, što znači da ovaj vladin organ, pa i sama Vlada su podbacili i nisu uspeli da ostvare sopstveni program iz 2001. godine za rešavanje krize u ovim opštinama.
Pored određenih početnih najava, i nova Vlada sve više ovih dana dokazuje da nije spremna da učini značajniji pomak u rešavanju veoma ozbiljnih i osetljivih životnih problema na ovom području. Umesto ozbiljnijeg pristupa u rešavanju ove ozbiljne, osetljive situacije, u poslednje vreme inflaciju, seriju vrućih izjava najviših vladinih zvaničnika. Prvo, tzv. onaj termin "lažni azilanti", pa ljudi od muke beže, traže rešenja, nemaju ga u mestima gde su se rodili, u državi gde žive. Zatim, ovo poslednje, pretnje sa eventualnom upotrebom prekomerne sile sa problemima koji su tu prisutni još od pre 12 godina, kada je sukob na tom području bio. Mi smo mislili da su rešeni, ali, izgleda da će to vreme preći u vanredno stanje, čim ima čitavo vreme specijalnih snaga koalicije.
Sada imamo imenovanje rukovodioca Koordinacionog tela, koje se obavlja bez konsultacije sa legitimnim predstavnicima Albanaca na tom području i poslanika koji su ovde, pa i predsednika i drugih rukovodioca po opštinama. U principu, oni baš one logike kolonijalne, odavde se određuje neki gubernator gubernije tamo, jer oni tamo ne znaju, nisu pametni da svoje probleme rešavaju, nego odavde im treba nametnuti. Zna se onda gde takva logika vodi, čemu nas vodi. Umesto nekom približavanju nekom državnom proseku, tamo imamo i dalje drastično zaostajanje.
Mislim da je šansa bila ovim budžetom neke stvari u odnosu na raniji period, na prethodne dve-tri godine, da ima u tom aspektu nešto efikasnije predloge, opet se ponavlja, apsolutno bez obzira što je Vlada promenjena. Struktura pozicije za Koordinaciono telo ostaje ista, jedna četvrtina ide za službu, što za plate, što za neke njihove aktivnosti, a samo tri četvrtine su za razvojne i za potrebe ljudi na terenu, a služba je sve uglavnom iz Beograda. Mislim da stvarno ovo više nema nikakve svrhe i logike. Hvala.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Slobodan Jeremić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se kratko osvrnuti na boračku i invalidsku zaštitu. Mislim da je ovo tema koja je vrlo interesantna, mislim da ovi ljudi koji će nadgledati leže ili sede i gledaju nas.
Ako posmatramo strukturu troškova - Razdeo 29, evidentno je da je učešće sredstava za isplate prava korisnicima, transfere ustanovama socijalne zaštite, transfere organizacijama obaveznog osiguranja, ukupnim sredstvima 99,21 bio u 2012, toliko se očekuje i u 2013. godini, učešće sredstava koja su opredeljena za Razdeo 29 ukupno u rashodima iz budžeta Republike u 2012. godini iznosio je 11,79% u 2012. godini, a u 2013 godini 12,57%.
Kratko ću se osvrnuti na funkciju 010. Sa ove funkcije planira se isplata prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite i to - isplata vojnim invalidima, ratnim i mirnodopskim u iznosu od 14 milijardi 60 miliona 650 hiljada dinara za 2012. godinu, a koristilo je 38 hiljada korisnika, odnosno 14 milijardi 155 miliona 650 hiljada dinara za 2013. godinu, za oko 37 hiljada korisnika. Pojedinačna prava koja ostvaruju navedeni korisnici su sledeća: lična invalidnina, određeni procenat od osnova zavisnosti invaliditeta i kreće se u 10 grupacija, podeljeno je u 10 grupacija, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak, ortopedska i druga pomagala bolesnika i povlašćenih, prava na medicinska ispitivanja, pravo na putničko motorno vozilo, mesečno novčano primanje, materijalno obezbeđenje korisnika prava, materijalno obezbeđenje za nezaposlene, ratne vojne invalide, pravo na borački dodatak koji ostvaruju samo ratni vojni invalidi, dok su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, pod uslovom da su im iznosi mesečne zarade manji od iznosa prosečne neto zarade, uvećane za 30%.
Za korisnike koji imaju prebivalište u inostranstvu, a koji su ostvarili pravo na isplatu po važećim zakonima iz oblasti boračko-invalidske zaštite u Republici Srbiji, isplata se vrši preko NBS, na njihove račune u zemljama prebivališta ili preko punomoćnika u Republici Srbiji.
Isplata civilnim invalidima rata u iznosu od 900 miliona dinara za 2012. godinu, a za oko 1.500 korisnika, odnosno 950 miliona za 2013. godinu za 1.500 korisnika. Invalidska primanja za ove korisnike isplaćuju se na način predviđen kao i za vojne invalide.
Naknada posmrtne pomoći, pogrebne troškove za korisnike prava boračko-invalidske zaštite u iznosu od 70 miliona dinara za 2012. godinu, odnosno 75 miliona dinara za 2013. godinu.
Osim navedenih, kao korisnici prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite se pojavljuju i korisnici, porodice palih boraca, porodice vojnih invalida. Članovi njihovih porodica palih boraca se smatraju bračni drug poginulog, njegova deca rođena ili usvojena, roditelji, usvojenici pod određenim uslovima vezani za izdržavanje, braća i sestre, kao i dede i babe.
Prava članova porodice su sledeća: porodična invalidnina, uvećana porodična invalidnina, zdravstvena zaštita, besplatna povlašćena vožnja mesečno, novčano primanje, dodatak za negu, porodični dodatak, kao i pogrebni troškovi i pomoć u slučaju smrti.
Osnovni parametar za određivanje iznosa prava je prosečna zarada u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa iz meseca koji prethodi isplati. To podrazumeva da se ova primanja mesečno usklađuju sa kretanjem, rastom ili padom te zarade.
Zato sam se opredelio da vam ovo ovako pročitam. Znam da svi poslanici znaju ove parametre, ali je mnogo važno da čuju ovo oni ljudi na koje se ovo odnosi, šta ih čeka u 2013. godini. Nema velike razlike u odnosu na 2012. godinu. Oni su za ovo životno zainteresovani, jer nemaju drugih mogućnosti. Njih mnogo ne interesuje šta je na dnevnom političkom jelovniku nekih šefova, nekih partija, njih interesuje kako će da prežive 2013. godinu i da se za to pripreme.
Partija ujedinjenih penzionera je osim ovoga pripremila i dva amandmana čime smatra da će poboljšati budžet za 2013. godinu. Osim toga, pripremili smo i jedan zakon, a dva zakona su još u pripremi, Zakon o socijalnom preduzetništvu, o kome je govorio moj prethodnik i partijski drug, i Zakon o boračkim i invalidskoj zaštiti koji će doći na red u prvoj polovini iduće godine, Zakon o vojnim memorijalima. Zapostavili smo groblja ratnika i spomenike i u zemlji i u inostranstvu. Jedinim zakonom koji pripremamo ćemo i taj problem da rešimo. Toliko. Hvala.

Narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedniče.
Ministre, ovlašćeni članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega smatram da budžet predstavlja ogledalo jednog naroda i njegov plan razvoja, a mnogi će se složiti i filozofiju jednog naroda. Jasno je da je filozofija srpskog društva spala na državne činovnike i penzionere jer će od celog budžeta čak polovina novca otići upravo na njih. Kada pogledamo da će se budžetom dati subvencije privredi i poljoprivredi u iznosu od 82 milijarde dinara, a da će se sa druge strane 90 milijardi dati samo na kamate naših dugova onda je jasno koliko je nemoćna Vlada u srpskim javnim finansijama. Uzaludne su želje svih mladih da ostanu u Srbiji kada se za Fond za mlade talente izdvaja samo sedam miliona evra, a Avio služba vlade opet će dobiti tri miliona evra, kao što je to bilo i prošlim budžetom, dok će ova skupština potrošiti čak sedam miliona evra. Jasno je takođe da će budžetski deficit rasti tokom 2013. godine jer je sigurno da će i dalje dolaziti do pada zaposlenosti, što će prouzrokovati kako pad prihoda budžeta, tako i rast rashoda sa druge strane.
Niko ni iz Demohrišćanske stranke Srbije, kao ni SPO ne može da poveruje u tvrdnje Ministarstva finansija da će povećanje PDV zapravo dovesti i povećati budžetske prihode, jer ako će povećanje PDV rešiti sve naše deficitarne muke onda moram da budem ironična pada kažem da ga povećate na 40% pa tako nećete imati uopšte budžetski deficit. Stvari zapravo realno stoje mnogo drugačije. Shvatićemo da je privreda zbog povećanja PDV gotovo otišla u crno tržište. Shvatićemo da će zbog toga privreda smanjiti akumulaciju preduzeća i povećati zaduživanje.
Svi smo svedoci jedne birokratske države i svi govore o ogromnom državnom aparatu već godinama unazad, samo što ni jedna vlada nikako da taj državni aparat smanji. Ne znam zašto se taj birokratizam stalno neguje i postavljam pitanje uopšte – takav odnos administracije i privrede su zapravo dva tasa na vagi. Ukoliko jedan posrne, on se može vratiti u ravnotežu samo ukoliko se sa onog drugog skine isto onoliko tereta kao i sa prvog. Privreda je taj teret skinula otpuštanjem radnika, pa da bi se ti isti radnici vratili na posao onda država mora da otpusti isto toliko državnih službenika. Time ćete smanjiti birokratiju. Ta mera će da boli jedno vreme, što je i neophodno, ali zbog te mere umesto da dajemo 266 milijardi, koliko je predviđeno budžetom na plate administracije, hajde da im damo samo, uslovno rečeno, 200 milijardi, a da preostalih 66 usmerimo na privredni oporavak kada se na privredu već toliko pozivamo. Novac koji država ulaže u privredu iznosi 82 milijarde dinara, a novac koji država troši na otplatu kamate iznosi 90 milijardi dinara i to je cena naših svih jalovih planova.
Srbija, po mom skromnom mišljenju, nastavlja da srlja jer je budžetom predviđeno da će Srbija naredne godine da se zaduži za još gotovo milijardu evra sa svim onim najavljivanim ruskim rubljama i to će činiti ukupno dve milijarde, a stanje javnog duga danas iznosi 15 milijardi evra.
Na kraju ću zaključiti da u ovakvom slučaju blago nama, ali samo želim da zapamtite da ono što je neodbranjivo nikada i ničim se ne može braniti. Hvala.

Narodni poslanik Slavica Saveljić.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, iako je još uvek budžetski i kalendarski 2012. godina, pred nama je sigurno najznačajniji bazični zakon za 2013. godinu, onaj koji predstavlja okvire u kojima će država funkcionisati i bez obzira što je veliki broj poslanika već pohvalio ovu činjenicu da je predlog budžetskog zakona pred nama u novembru mesecu i ja ću iskoristiti priliku da ukažem na ozbiljnost Vladinog rada i da pohvalim takođe to što je budžet došao u parlament na vreme, što smo kao poslanici imali sasvim dovoljno vremena da ovaj dokument koji ima skoro hiljadu stranica potpuno detaljno pogledamo i proučimo.
Kao što reče predsednik moje poslaničke grupe o budžetu se vrlo često govori ili kao razvojnom ili kao socijalnom ili kao investicionom, a o ovome sigurno možemo da kažemo da jeste od svega pomalo, ali ako bismo hteli da ga u nečemu okarakterišemo kao posebnom onda jeste svakako ravnoteža između potrebnog i mogućeg u 2013. godini.
Da bismo realno sagledali ovaj budžet za 2013. godinu moramo da se podsetimo uslova u kojima je on stvaran, a on je stvaran u uslovima izuzetno teške ekonomske krize u kojoj se naša zemlja nalazi, u uslovima izuzetno nagomilanih problema, katastrofalnog stanja u javnim finansijama, ogromnom javnom dugu, nagomilanih obaveza o kojima je i koleginica govorila, a podsetiću da 90 milina koji su predviđeni za kamate jesu obaveze koje Vlada mora da realizuje zato što je takvo stanje zatekla, takođe u uslovima vrlo posrnule privrede, ogromne nezaposlenosti i niskog životnog standarda.
Ono što je prethodilo donošenju ovog budžeta jeste i čitav set mera i zakona preduzetih da se zaustavi propast u koju je naša zemlja krenula i najvažnije svakako u ovoj budžetskoj godini jeste činjenica što je taj vrtoglavi rast budžetskog deficita zaustavljen, kao i da su već sada jasno definisane i merljive aktivnosti kojima će budžetski deficit i javni dug u 2013. godini da budu znatno umanjeni. Za nas koji svoje mesto izvorno vidimo u lokalnim samoupravama postoji nekoliko razloga zbog kojih ćemo podržati Predlog ovog budžeta, jer je bilo od izuzetnog značaja da pogledamo na kakav će način Vlada tretirati lokalne samouprave.
Uzimajući u obzir da se nalazimo u vrlo teškom ekonomskom trenutku kada je neophodna štednja na svim nivoima za svaku je pohvalu što su lokalne samouprave tretirane u partnerskom a ne u vazalnom odnosu i od nemerljivog je značaja što se 2013. godine ne dovodi u pitanje finansiranje lokalnih samouprava, te je onaj predlog da se u procentu 80 prema 20 prihoda od poreza na zarade koristi za lokalne samouprave i dalje ostao na snazi, čime smo zapravo uvažili i potrebe i prava lokalnih zajednica i da samostalno planiraju, organizuju i razvijaju svoje sredine, ali da odgovaraju za ono što je učinjeno. Ovo je ne tretira zakon koji danas donosimo. Tretira ga jedan drugi zakon, onaj za koji su URS dobili podršku pola miliona građana i upravo primenom tog zakona uspeli da mnogim lokalnim zajednicama vrate život.
Druga značajna stvar za lokalne samouprave jesu ova planirana sredstva za održavanje lokalne putne infrastrukture, ona mreža koja je izuzeta od državnih puteva prvog i drugog reda. Kao što smo čuli od ministra za ove namene planirano je oko četiri milijarde dinara i to predstavlja veliko olakšanje lokalnim samoupravama zato što smo u prethodnom periodu navikli da dobijamo nove obaveze kao lokalne samouprave, a da te nove obaveze ne prate i adekvatna sredstva. Ovim planiranjem predviđeno je doduše da jedan deo novca ide za zimsko održavanje puteva, a drugi deo i to onaj većinski od preko tri milijarde dinara kao podrška gradovima i opštinama za investiciono redovno i povremeno održavanje. Time lokalne samouprave već u ovom trenutku apsolutno jasno znaju na koji novac mogu da računaju i da pri takvoj količini novca mogu da planiraju i odnos svojih radova.
Treća važna stvar jesu uvećana transferna sredstva za lokalne samouprave za 145 gradova i opština. Ta transferna sredstva u narednoj godini iznosiće nešto više od 35 milijardi dinara. Razlikuje se transfer od opštine do opštine, od grada do grada ali je apsolutno potvrđena politika podrške manje razvijenim sredinama, lokalnim samoupravama u čemu će poslanici URS morati da vide primenu načela ravnomernijeg regionalnog razvoja.
Ne treba da ponavljamo bar u ovom domu kolika je ta neujednačenost u različitim delovima Srbije. Ne treba da govorimo o tome koliko je ta ne razvijenost dovela da čitavi delovi Srbije izumiru i da se iz takvih krajeva ljudi iseljavaju.
Preduslov zaustavljanja takvog stanja jeste da se ujednačeno razvijaju različiti delovi, da se podiže nivo zaposlenosti i da se, privlačenjem novih investicija, ta područja stavljaju na noge.
Verujemo da i "Fijat" i "Jura" i nova fabrika u Pećincima, koja treba da zaposli oko 600 radnika i nova fabrika u Vranju, koja treba 1250 radnika i očekivanje da probleme "Smederevske železare" reši uskoro nov strateški partner i 220 potpisanih ugovora sa kompanijama, koje će u naredne tri godine otvoriti oko 5000 radnih mesta, ali i širom Srbije uložiti oko 120 miliona evra zapravo daju nadu da nam tek predstoji taj uravnotežen ekonomski razvoj.
Značajno u ovom budžetu za poslanike iz Šumadije ili, da budem određenija, za poslanike Ujedinjenih regiona i poslanike Zajedno za Šumadiju unutar Ujedinjenih regiona jeste upravo ova činjenica da je Vlada predvidela veća izdvajanja za poljoprivredu. Dakle, ne samo za subvencije, nego uopšte ulaganja u ovaj sektor i da će za narednu budžetsku godinu to biti oko 4,5% projektovanog budžeta.
Takođe, u uslovima teške ekonomske krize i niskog životnog standarda nije zanemarljivo što su povećana izdvajanja za socijalnu zaštitu. Podsetiću da je rebalansom dodato oko 10 milijardi za sva davanja i za narednu godinu predviđeno je dodatno povećanje za oko osam milijardi dinara, čime se zaista pokazuje socijalna odgovornost Vlade i posebno Ministarstva finansija.
Činjenica da je Vlada u ovom trenutku obezbedila stabilno finansiranje državnih obaveza za prvu polovinu godine jeste svakako ohrabrenje, jer je u najmanju ruku bilo depresivno stanje u kome se zemlja nalazila tokom leta, kada se gotovo dnevno obezbeđivala likvidnost.
Ako znamo da je neupitna isplata plata, penzija, socijalnih davanja, dečijih dodataka, naknada za porodilje, za nezaposlene, za subvencije u poljoprivredi, roditeljski dodatak, tuđa nega, funkcionisanje zdravstva, sudstva, vojske, kulture, policije, onda možemo da kažemo da se već u ovom trenutku lakše diše, ali da je pred ovom Vladom i pred Ministarstvom finansija vrlo veliki zadatak i vrlo velika odgovornost.
Ono što treba da budu ključne reči za naredni budžet jesu štednja, racionalno trošenje i kontrola, a ako bilo šta od ovoga izostane, svakako će izostati i očekivani efekti. Kako to izgleda imali smo prilike da vidimo u prvoj polovini godine.
Uz Predlog budžeta, pred nama će se naći i nekoliko važnih pratećih zakona, koji će bitno pomoći privredi, privrednicima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, jer predviđaju olakšice za nagomilana dugovanja i rasterećenje u radu. Zapravo predstavljaju odgovor na krizne situacije u kojim su se ta preduzeća našla.
Kao što je ukidanje 138 parafiskalnih nameta bila značajna olakšica za mnoge, i ovaj novi paket mera treba da bude podsticaj za one koji rade i koji mogu da zapošljavaju i druge.
Poslanici Ujedinjenih regiona podržaće donošenje ovog zakona, a naročito ćemo podržati Vladu u njenim nastojanjima da uvede red i kontrolu u javnim finansijama i uvede red i uopšte kontrolu na svim nivoima.
Naravno, zamolićemo ministra da nikako ne povećava PDV na 40%, makar da je to i u šali bilo rečeno, nego da ozbiljnost pokaže u programima koje je već zacrtao i kroz ovaj budžet. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govorio bih o nekoliko pojmova, a to su inflacija, kredit, kamata i garancije.
O pojmu inflacija mislim da ovde ne treba govoriti, jer mi i naši građani, koji su preživeli devedesete godine, znamo šta je reč inflacija i pojam inflacije.
Gledao sam kako je sastavljen naš budžet za 2013. godinu. Projekcija ovog budžeta je sa inflacijom od 5,5%. Što se tiče novembra i decembra meseca, tako sam čitao, neki stručnjaci kažu da je 13 do 15% inflacija u našoj zemlji. Možda ćemo i tako početi novu godinu u januaru sa inflacijom višom od 10%. Zato mislim da je projekcija celog budžeta, koji je projektovan sa inflacijama 5,5%, malo preoptimistična.
Ako gledamo inflaciju, ona je vezana za kurs dinara. Gledajući naš budžet, mi smo država koja puno kredita koristi. Ne treba biti veliki finansijski stručnjak da bi došli do tog zaključka da je naša država, ako gledamo banke, najbolji komitent za banke. Možda u našoj zemlji ne postoji takva banka koja nam nije dala kredit, a da ne pričamo o drugim državama.
Toliko kredita imamo do današnjeg dana da za narednih 20, možda i više godina treba da platimo rate po kreditima, ako ne uzmemo još neki kredit. Danas smo čuli da nam je u planu da uzmemo kredit od Rusije i Kine, ako sam dobro zapamtio. Uzećemo još veće kredite i otplata ovih kredita će se odvući do 30 godina, do 2042-2045 godine. Sa ovim dajemo posao poslanicima za narednih nekoliko mandata.
Kao bivši bankar tvrdim da nijedan kredit nije dobar kredit, i ako je sa malom kamatom. Banci je kredit svakako rentabilan i sa 1% kamate. Najbolji su krediti oni koji se daju bez kamate ili se ne vraćaju, ali takvih nema, koji se ne vraćaju, ali sa minimalnom kamatnom stopom kao što je 1%, o takvima smo čuli i možda ćemo i to da uzmemo ako dođemo do te situacije.
Nažalost, na kredite plaćamo i kamatu. Ove godine, kao što sam video u budžetu, otplata kamate je za 25 milijardi dinara veća nego što je bila u prošloj ili u ovoj godini. Za 2012. godinu pričam. Znači, ukupno za 2013. godinu imaćemo 95,5 milijardi kamate koju treba da isplatimo, a za narednih nekoliko godina ova suma će se, nažalost, povećavati.
Ovde se mora istaći činjenica da ako tako gledamo kredite sa kamatama, znači naša zemlja ima toliko kredita da, nažalost, po glavi stanovnika otplata rata je oko dve, dve i po hiljade evra. Znači, ne samo mi, nego i naša deca, a možda će i unuci morati da plaćaju ove uzete kredite sa kamatama, ali mi unapred kupujemo ono što sada momentalno nemamo para da odradimo.
Što se tiče garancije, ovde mogu kazati da je pozitivno sa naše strane da su u ovom budžetu one garancije koje su date javnim preduzećima, koje su do sada bile davane za održavanje tekuće likvidnosti, to se ne daje, hvala bogu, u sledećim godinama, nego ove garancije se daju samo za investicije.
Ako gledamo samo garancije, možemo ustanoviti da jedna sedmina od našeg javnog duga, to je oko 2,5 milijardi evra, tolike su naše garancije. Po Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu predviđeno je u javnim preduzećima oko 41 milijarda dinara za garancije.
Ako gledamo činjenicu ili dogovor, kao što je bilo sa MMF, mislim da je ova gornja granica bila oko 30 milijardi dinara. Znači, mi malo veće garancije dajemo i onda će to sigurno MMF…
(Predsednik: Samo da vas upozorim da je vreme isteklo. Molim vas, samo da završite.)
Samo da završim. Znači, MMF će sigurno kritikovati ovu našu meru, ali nadam se da to neće biti izgovor da je svaka garancija u EU ona garancija koja je aktivirana. Znači, nažalost u našoj zemlji svaka druga garancija se aktivizira. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.