Poštovani gospodine predsedniče, pozivam se na član 107. Očekujem od vas da onemogućite vređanje narodnih poslanika i vređanje dostojanstva Narodne skupštine, pa čak ni od strane ministra.
Dakle, činjenica je da se poslanici pristojno izražavaju govoreći o budžetu i iznose argumente, kojima ne samo da dokazuju da budžet nije ono što ministar priča, već da se ministar služi i trikovima kako bi prikazao budžet uspešnijim nego što jeste.
Činjenica da su poslanici pristojni ne znači da to daje ministru pravo da ih vređa i da smatra da je rasprava dosadna.
Činjenica da premijer nije došao ovde nije vezana za to da li je rasprava burna ili nije burna. To je obaveza premijera, da bude u Skupštini kada se raspravlja budžet.
Obaveza je svih ministara da prisustvuju sednici kada se raspravlja o budžetu. Najlepše vas molim da umirite ministra, koji kada nema dovoljno jak argument, posegne za uvredama. Zahvaljujem.

Hvala.
Nadam se da ćemo svi nastaviti u jednoj normalnoj atmosferi u kojoj ova rasprava i teče.
Zahvala sam čitavoj Narodnoj skupštini zato što rasprava o budžetu i treba da bude skupštinska rasprava u kojoj se govori o budućnosti ove zemlje.
Naravno, što se tiče predstavnika Vlade i što se tiče narodnih poslanika, bio sam prilično tolerantan kada su neki od poslanika danas u raspravi o budžetu govorili o tome da je rasprava dosadna i da je treba razdrmati, probuditi, to dozvolio kao metaforu i kao način govora.
Isto tako sam smatrao da je to rekao ministar Dinkić, ali očekujem od svih da se uzdrže od bilo kakvih izraza koji bi mogli biti protumačeni kao ugrožavanje dostojanstva Narodne skupštine.
Hvala vam na razumevanju.
Reč ima gospodin Đuriđ kao repliku.
(Zoran Kasalović, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvinjavam se, reč ima gospodin Zoran Kasalović po Poslovniku. Izvolite.

Takođe reklamiram član 107. Poslovnika povreda dostojanstva, ali u odnosu na prethodnog govornika, gospodina Đurića, koji je izrekao jednu neistinu, da je premijer problem. Naprotiv, to potpuno nije tačno i potpuno je neistina. Predsednik Vlade, premijer Dačić na najbolji način vodi jasnu i čvrstu politiku. Uostalom to je potvrdio i ministar Dinkić i lako su se dogovorili oko budžeta.
U ruci držim ekspoze premijera i želim da podsetim narodne poslanike, koji je 26. jula o tome govorio i zbog čega se Vlada lako dogovorila oko budžeta, zato što je u tom ekspozeu premijer Dačić doslovno govorio da je nacionalni prioritet vremena u kome živimo ekonomski oporavak, da su, na strani osam ekspozea, neophodne hitne mere za smanjenje budžetskog deficita. S jedne strane, mere moraju biti radikalne, u pravcu smanjivanja birokratije, eliminisanja troškova države.
Takođe, premijer je rekao šta su komparativne prednosti i osnove ekonomskog razvoja u Republici Srbiji, a to su poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika, infrastruktura. Rekao je da neće biti zamrzavanja plata i penzija. Takođe je rekao da planiramo značajno povećanje agrarnog budžeta i da u kratkom roku zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku koja će biti predvidiva.
Dakle, iz svega ovoga vidimo jasne konture i jasan okvir ekonomske politike koju je najavio sam premijer Dačić u svom ekspozeu. On na najbolji mogući način koordinira radom Vlade i sa koalicionim partnerima. Ugradio je ove ciljeve i elemente ekonomske politike u ovaj budžet. Prema tome, ne da nije problem, nego jednostavno je generator rešenja svih problema, najznačajnijih problema u državi Srbiji.

Istini za volju, nisam bio u trenutku izlaganja gospodina Đurića u sali, ali ako je rekao da je suština toga da je izneo svoj politički stav o radu Vlade i radu predsednika Vlade, to nije povreda Poslovnika. Znači, ima pravo da iznese politički stav, koji nije uvredljiv za predsednika Vlade.
Kada bih intervenisao svaki put kad se pomene ime Aleksandara Vučića ili Ivice Dačića, morao bih vrlo često da intervenišem. Kao što vidite, to ne činim, jer to je legitimno pravo narodnih poslanika, da izraze politički stav o određenoj temi.
Naravno, još jednom molim sve narodne poslanike da se u svojim raspravama drže teme i uzdrže od bilo kakvih izraza koji bi drugi narodni poslanici mogli protumačiti kao uvredljive.
Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku.

Imam i repliku gospodinu Dinkiću, ali o tome ću kasnije.
Dakle, ne možete da dozvolite da se ovako vodi rasprava, da se na ovaj način zloupotrebljava pravo na reklamiranje Poslovnika, pošto će onda svi moći da odgovaraju kroz povredu Poslovnika na svako izlaganje.
Za mene je ovo vrlo važno zato što gospodin Kasalović govori o tome da sam nekoga ovde vređao. Citirao sam izjavu gospodina Dačića sa javnog servisa, koji je u razgovoru sa urednikom Nenadom Lj. Stefanovićem rekao da stalno ima problem sa ekonomistima, jer iznosi svoje predloge, a oni stalno tvrde da je tako nešto nemoguće.
Pitao sam se da li je predsednik Vlade pomislio da je možda u njemu problem. Mislim da je to legitiman stav, da nikoga nisam uvredio.
Ovo što vi reagujete na ovaj način, zloupotrebljavajući Poslovnik, zapravo podupire moju tezu i zamerku koju sam uputio prema gospodinu Dinkiću, da je šteta što premijer danas nije ovde. Verujem da bi on mogao mnogo bolje da odgovori na moje primedbe, nego što to vi činite. Nema potrebe da vi to radite umesto premijera zbog toga što u uređenim zemljama, pogotovo na krucijalnim državnim pitanjima kao što je rasprava o budžetu u parlamentu, brani predsednik Vlade. Hvala.

Hvala.
(Bojan Đurić, s mesta: Sada imam i repliku.)
Izvolite.

Delimično sam već odgovorio na ovo o čemu ste vi pričali, gospodine Dinkiću, pa ova dva minuta mogu efikasnije da iskoristim. Hvalite Fiskalni savet. Mnoge njegove primedbe ste odbili, ali niste rekli šta kaže Fiskalni savet, kolika je projekcija rasta BDP u 2013. godini.
Druga stvar, vrlo važno, neprestano pričate o zaštiti najugroženijih, o očuvanju radnih mesta i stalno se ponašate, i vi i vaša vladajuća koalicija, kao da su jedina radna mesta i jedini zaposleni u ovoj zemlji oni koji rade za državu na bilo koji način. Dakle, to je užasna nepravda. To je obrnuto od onoga što vi ističete kao svoj politički cilj. Zato sam rekao da je budžet politička stvar, političko opredeljenje. Vi ste odlučili da, između ostalog, i ovakvim budžetom u 2013. godini apsolutno niko ne može da ostane bez posla u javnom sektoru, iako i sami na hiljadu načina kažete i znate da je on u mnogim segmentima neefikasan, da godinama proizvodi gubitke, da je stalno na ovoj ili onoj vrsti subvencije, a istovremeno dozvoljavate da u privatnom sektoru, koji treba da bude lokomotiva razvoja, kako je ispravno, ali samo na nivou parole kažete, bez posla u prethodnim godinama, a tako će biti i u narednoj godini, ostane nekoliko hiljada građana ove zemlje.
Građani ove zemlje su ravnopravni. Interesi svakog od njih su legitimni. Nije najvažniji interes u ovoj zemlji interes samo onih ljudi koji rade za državu ili vode ta preduzeća ili onih koji su vezani za stranke. I o tome morate da vodite računa. Neprestano vam o tome govorimo u ovom parlamentu.
Vi ste se oslonili na onaj deo biračkog tela koji lakše možete da kontrolišete tako što ćete ih štititi, između ostalog, i budžetom. Ali, vaš predsednik Vlade, gospodin Dačić, zato kažem da je šteta što nije tu, jer pre dva dana najavio reformu radnog zakonodavstva u sledećoj godini. Zašto već ove godine nije bilo reforme radnog zakonodavstva? Kad kažete – fleksibilnija pravila zapošljavanja i otpuštanja, to znači i lakši otkaz. Mi nemamo načelno problem sa tim, LDP, samo smo za to da se to fer kaže i da tako restrukturiramo državu, a ne tako što ćete budžetom predviđati zamrznuta radna mesta i zamrznute plate za sve, a ništa nećete učiniti da ti sektori države postanu efikasniji.

 Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Niste u pravu. Prvo, pokazali smo da jednako tretiramo i državni i privatni sektor najmanje kroz dve stvari koje smo ili predložili, a Skupština usvojila, ili zakonom koji ćemo razmatrati ove nedelje. Prva stvar, uveli smo, npr. iste penale za kašnjenje države za povraćaj PDV, kao što se naplaćuju kada privatni sektor kasni u uplati poreza.
Drugo, ovim zakonom o ograničavanju rokova plaćanja strožiji smo prema državi nego prema privatnom sektoru. Od države tražimo da plaćaju u roku od maksimalno 45 dana, a od privatnog sektora u roku od maksimalno 60 dana. Time pokazujemo jasno šta nam je namera.
Treće, nije mudro otpuštati ljude kada privredni rast ide na dole kada je recesija. Zašto? Nemaju gde da nađu posao i pravimo veće troškove na drugoj strani. I treće, nije mudro otpuštati ljude u javnom sektoru bez ozbiljne analize strukturne kako reformisati taj sektor. To zavisi od resornih ministara.
Što se tiče mog resora, a to je privreda, mi imamo potpuno jasan akcioni plan šta ćemo raditi vezano za preduzeća u restrukturiranju i za neka javna preduzeća koja moraju da se restrukturiraju. Mi smo planirali odgovarajući tranzicioni fond. Nije tačno da neće biti nikakvih socijalnih programa u narednoj godini, ali tačno je da je taj tranzicioni fond relativno mali. On iznosi milijardu i 800 miliona dinara, ali i tu menjamo stil ponašanja u odnosu na prethodni period.
Ne želimo da odobravamo socijalne programe parcijalno, da odu neki radnici koji to hoće, a da se ne reši istovremeno status preduzeća. Naš uslov za odobravanje socijalnih programa će biti trajno rešenje statusa određenog državnog preduzeća ili da se na osnovu isplate tog socijalnog programa trajno skine restrukturiranje i da preduzeće bude samostalno na tržištu. Za taj slučaj ćemo isplatiti socijalni program ili da se kroz restrukturiranje napravi da bude samoodrživo. Primer je JAT. JAT ne može da opstane bez onih garancija za likvidnost koje ima u prethodnim godinama. Ako bi mi pustili da JAT ostane u istom stanju kao sada, on bi propao, on nema šanse. Ima staru flotu, ima previše zaposlenih, ima lošu strukturu zaposlenih. Radna grupa je napravljena i sada idemo da formiramo novi JAT. U tom novom JAT-u moraju da rade oni koji imaju ekonomsko opravdanje da rade, piloti sigurno, ali pitanje je da li je potrebna tolika administracija. I za to je potreban socijalni program koji je obezbeđen u budžetu, ali ići ćemo slučaj po slučaj, korak po korak.
Za zdravstvo, predviđeno je da se promeni sistem finansiranja u zdravstvu i predviđeno je da se da mogućnost i lokalnim samoupravama i gradovima da preuzmu one lekare i medicinske sestre, koji nisu ugovoreni, a to je do sada bilo zabranjeno. Ima 13.700 neugovorenih lekara i medicinskih sestara u ovom trenutku. Taj problem je godinama guran pod tepih, što se tiče finansiranja zdravstva, jer umesto da se reši, novac koji je bio namenjen bolnicama za lekove korišćen je za isplaćivanje plata lekarima i medicinskim sestrama.
Mi sad to menjamo. Menjamo sistem finansiranja, čistimo dugove bolnicama, ali zato dajemo pravo i lokalnim samoupravama, ako žele da imaju lokalne ambulante, ako žele da zaposle ljude za neku posebnu lokalnu zdravstvenu negu, mogu, ali da to sami plate, a ne iz republičkog budžeta gde će se strogo poštovati kriterijumi.
Istovremeno, Ministarstvo prosvete radi procenu kako da se obrazovanje finansira po, kako se to kaže, glavi učenika, odnosno da se kaže šta je to republički standard. Ako neke opštine žele da uvode specifično odeljenja za specifične struke, da imaju seoske škole sa po pet đaka, može, ali će to morati ubuduće sami da plaćaju. To znači da se ozbiljno rade reforme. Jedina stvar u kojoj ste vi u pravu, reforme su u prethodnim godinama gurane pod tepih. To što se očekivalo da se uradi u prethodnom periodu nije urađeno. Sada je ovu novu vladu sačekala gomila posla. Zaista, ta gomila posla ne može da se sasvim završi za četiri meseca.
Uradili smo sve onako kako treba da se uradi. Najpre stabilizujemo javne finansije, da bi uopšte mogli da sprovedemo bilo koju strukturnu reformu i onda krećemo u strukturne reforme. U strukturne reforme krećemo već od Nove godine. To je odgovor na vaše pitanje. U zdravstvu, to sam već rekao, u preduzećima koja su u restrukturiranju i kod nekih javnih preduzeća koja nemaju tržišnu perspektivu, a imaju gubitke, ići ćemo u privatizaciju, vrlo jasno, jer ne želimo da pokrivamo gubitke onima koji troše novac poreskih obveznika Srbije. Ne znam šta radikalnije možemo da uradimo u ovom trenutku.

Hvala.
Gospodine Kasaloviću, Poslovnik?