Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, iako je još uvek budžetski i kalendarski 2012. godina, pred nama je sigurno najznačajniji bazični zakon za 2013. godinu, onaj koji predstavlja okvire u kojima će država funkcionisati i bez obzira što je veliki broj poslanika već pohvalio ovu činjenicu da je predlog budžetskog zakona pred nama u novembru mesecu i ja ću iskoristiti priliku da ukažem na ozbiljnost Vladinog rada i da pohvalim takođe to što je budžet došao u parlament na vreme, što smo kao poslanici imali sasvim dovoljno vremena da ovaj dokument koji ima skoro hiljadu stranica potpuno detaljno pogledamo i proučimo.
Kao što reče predsednik moje poslaničke grupe o budžetu se vrlo često govori ili kao razvojnom ili kao socijalnom ili kao investicionom, a o ovome sigurno možemo da kažemo da jeste od svega pomalo, ali ako bismo hteli da ga u nečemu okarakterišemo kao posebnom onda jeste svakako ravnoteža između potrebnog i mogućeg u 2013. godini.
Da bismo realno sagledali ovaj budžet za 2013. godinu moramo da se podsetimo uslova u kojima je on stvaran, a on je stvaran u uslovima izuzetno teške ekonomske krize u kojoj se naša zemlja nalazi, u uslovima izuzetno nagomilanih problema, katastrofalnog stanja u javnim finansijama, ogromnom javnom dugu, nagomilanih obaveza o kojima je i koleginica govorila, a podsetiću da 90 milina koji su predviđeni za kamate jesu obaveze koje Vlada mora da realizuje zato što je takvo stanje zatekla, takođe u uslovima vrlo posrnule privrede, ogromne nezaposlenosti i niskog životnog standarda.
Ono što je prethodilo donošenju ovog budžeta jeste i čitav set mera i zakona preduzetih da se zaustavi propast u koju je naša zemlja krenula i najvažnije svakako u ovoj budžetskoj godini jeste činjenica što je taj vrtoglavi rast budžetskog deficita zaustavljen, kao i da su već sada jasno definisane i merljive aktivnosti kojima će budžetski deficit i javni dug u 2013. godini da budu znatno umanjeni. Za nas koji svoje mesto izvorno vidimo u lokalnim samoupravama postoji nekoliko razloga zbog kojih ćemo podržati Predlog ovog budžeta, jer je bilo od izuzetnog značaja da pogledamo na kakav će način Vlada tretirati lokalne samouprave.
Uzimajući u obzir da se nalazimo u vrlo teškom ekonomskom trenutku kada je neophodna štednja na svim nivoima za svaku je pohvalu što su lokalne samouprave tretirane u partnerskom a ne u vazalnom odnosu i od nemerljivog je značaja što se 2013. godine ne dovodi u pitanje finansiranje lokalnih samouprava, te je onaj predlog da se u procentu 80 prema 20 prihoda od poreza na zarade koristi za lokalne samouprave i dalje ostao na snazi, čime smo zapravo uvažili i potrebe i prava lokalnih zajednica i da samostalno planiraju, organizuju i razvijaju svoje sredine, ali da odgovaraju za ono što je učinjeno. Ovo je ne tretira zakon koji danas donosimo. Tretira ga jedan drugi zakon, onaj za koji su URS dobili podršku pola miliona građana i upravo primenom tog zakona uspeli da mnogim lokalnim zajednicama vrate život.
Druga značajna stvar za lokalne samouprave jesu ova planirana sredstva za održavanje lokalne putne infrastrukture, ona mreža koja je izuzeta od državnih puteva prvog i drugog reda. Kao što smo čuli od ministra za ove namene planirano je oko četiri milijarde dinara i to predstavlja veliko olakšanje lokalnim samoupravama zato što smo u prethodnom periodu navikli da dobijamo nove obaveze kao lokalne samouprave, a da te nove obaveze ne prate i adekvatna sredstva. Ovim planiranjem predviđeno je doduše da jedan deo novca ide za zimsko održavanje puteva, a drugi deo i to onaj većinski od preko tri milijarde dinara kao podrška gradovima i opštinama za investiciono redovno i povremeno održavanje. Time lokalne samouprave već u ovom trenutku apsolutno jasno znaju na koji novac mogu da računaju i da pri takvoj količini novca mogu da planiraju i odnos svojih radova.
Treća važna stvar jesu uvećana transferna sredstva za lokalne samouprave za 145 gradova i opština. Ta transferna sredstva u narednoj godini iznosiće nešto više od 35 milijardi dinara. Razlikuje se transfer od opštine do opštine, od grada do grada ali je apsolutno potvrđena politika podrške manje razvijenim sredinama, lokalnim samoupravama u čemu će poslanici URS morati da vide primenu načela ravnomernijeg regionalnog razvoja.
Ne treba da ponavljamo bar u ovom domu kolika je ta neujednačenost u različitim delovima Srbije. Ne treba da govorimo o tome koliko je ta ne razvijenost dovela da čitavi delovi Srbije izumiru i da se iz takvih krajeva ljudi iseljavaju.
Preduslov zaustavljanja takvog stanja jeste da se ujednačeno razvijaju različiti delovi, da se podiže nivo zaposlenosti i da se, privlačenjem novih investicija, ta područja stavljaju na noge.
Verujemo da i "Fijat" i "Jura" i nova fabrika u Pećincima, koja treba da zaposli oko 600 radnika i nova fabrika u Vranju, koja treba 1250 radnika i očekivanje da probleme "Smederevske železare" reši uskoro nov strateški partner i 220 potpisanih ugovora sa kompanijama, koje će u naredne tri godine otvoriti oko 5000 radnih mesta, ali i širom Srbije uložiti oko 120 miliona evra zapravo daju nadu da nam tek predstoji taj uravnotežen ekonomski razvoj.
Značajno u ovom budžetu za poslanike iz Šumadije ili, da budem određenija, za poslanike Ujedinjenih regiona i poslanike Zajedno za Šumadiju unutar Ujedinjenih regiona jeste upravo ova činjenica da je Vlada predvidela veća izdvajanja za poljoprivredu. Dakle, ne samo za subvencije, nego uopšte ulaganja u ovaj sektor i da će za narednu budžetsku godinu to biti oko 4,5% projektovanog budžeta.
Takođe, u uslovima teške ekonomske krize i niskog životnog standarda nije zanemarljivo što su povećana izdvajanja za socijalnu zaštitu. Podsetiću da je rebalansom dodato oko 10 milijardi za sva davanja i za narednu godinu predviđeno je dodatno povećanje za oko osam milijardi dinara, čime se zaista pokazuje socijalna odgovornost Vlade i posebno Ministarstva finansija.
Činjenica da je Vlada u ovom trenutku obezbedila stabilno finansiranje državnih obaveza za prvu polovinu godine jeste svakako ohrabrenje, jer je u najmanju ruku bilo depresivno stanje u kome se zemlja nalazila tokom leta, kada se gotovo dnevno obezbeđivala likvidnost.
Ako znamo da je neupitna isplata plata, penzija, socijalnih davanja, dečijih dodataka, naknada za porodilje, za nezaposlene, za subvencije u poljoprivredi, roditeljski dodatak, tuđa nega, funkcionisanje zdravstva, sudstva, vojske, kulture, policije, onda možemo da kažemo da se već u ovom trenutku lakše diše, ali da je pred ovom Vladom i pred Ministarstvom finansija vrlo veliki zadatak i vrlo velika odgovornost.
Ono što treba da budu ključne reči za naredni budžet jesu štednja, racionalno trošenje i kontrola, a ako bilo šta od ovoga izostane, svakako će izostati i očekivani efekti. Kako to izgleda imali smo prilike da vidimo u prvoj polovini godine.
Uz Predlog budžeta, pred nama će se naći i nekoliko važnih pratećih zakona, koji će bitno pomoći privredi, privrednicima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, jer predviđaju olakšice za nagomilana dugovanja i rasterećenje u radu. Zapravo predstavljaju odgovor na krizne situacije u kojim su se ta preduzeća našla.
Kao što je ukidanje 138 parafiskalnih nameta bila značajna olakšica za mnoge, i ovaj novi paket mera treba da bude podsticaj za one koji rade i koji mogu da zapošljavaju i druge.
Poslanici Ujedinjenih regiona podržaće donošenje ovog zakona, a naročito ćemo podržati Vladu u njenim nastojanjima da uvede red i kontrolu u javnim finansijama i uvede red i uopšte kontrolu na svim nivoima.
Naravno, zamolićemo ministra da nikako ne povećava PDV na 40%, makar da je to i u šali bilo rečeno, nego da ozbiljnost pokaže u programima koje je već zacrtao i kroz ovaj budžet. Hvala.