Poštovano predsedništvo, situacije je dovoljno teška danas da DS ne uvodi dnevnu politiku u ovu veoma važnu raspravu. Međutim, u petak nam je resorni ministar rekao da je apsolutno sve loše u ovoj zemlji upravo nasleđe DS, dok je ovaj budžet radikalni preokret, preobražaj, u neku ruku neko mesijansko štivo, neki sveti nadzor koji će svojom genijalnošću da nam obezbedi mnogo bolje sutra. Kamo sreće da je to istina.
Hajde da pogledamo po detaljima da li je to tako. Prvo, o nama, mi ne bežimo od naše odgovornosti i mi smo platili tu cenu na izborima i juče smo na izbornoj skupštini krenuli taj mukotrpni rad reorganizacije i dobijanja poverenja naših građana, ali to što mi nosimo odgovornost, ne znači da oni koji su delili odgovornost sa nama u prethodnoj vladi, mogu da je u potpunosti zaborave.
Pitam se ko je bio zadužen za ekonomiju u prethodnoj vladi i onoj pre? Pa, vi gospodine Dinkiću i vaša partija. Samim tim, vaša je odgovornost to što je stopa nezaposlenosti prešla sa 13 na 26%, na rekord Evrope.
U ovom budžetu nismo videli ni jedan ozbiljniji program koji će se baviti pronalaženjem radnih mesta za naše građane. Kako je moguće da su i dalje potrebne te subvencije za gubitaše? Ko je bio zadužen za to? Vi lično i osoba koju ste posle imenovali na vaše mesto, koja je po vašim rečima bila najbolja koju ste imali. Ko je dopustio da docnje u zdravstvenom sistemu o čemu ste govorili u petak, dostignu 26 milijardi dinara? Vaši ministri, gospodine Dinkiću, i gospodin Tomica Milosavljević i gospodin Stanković, jer kada se preuzme odgovornost za jedan resor, ona je potpuna i ne može se deliti. Kako je moguće da su, tako čujemo, lokalne finansije destabilizovane do te mere da im pretite kaznom, ukidanje transfera ukoliko se potvrdi da ulažu u sopstvene plate, a ne u kapitalne investicije.
Niko u ovom domu nije zaboravio ko je bio inicijator one promene zakona o finansiranju lokalnih samouprava i zašto danas sve to moramo ponovo menjati. Kako je moguće da su regionalne razlike danas veće nego što su bile pre četiri godine i to je bilo vaše ključno obećanje i vaše ključno zaduženje u prethodnoj vladi? Toliko o prošlosti.
Mislim da bi bilo mnogo bolje za sve nas da pogledamo i ono što smo uradili i da ne prebacujemo odgovornost na druge i da podnesemo odgovornost za onaj deo koji nam pripada, a samim tim, imajući u vidu kakav je bio učinak, možemo postaviti pitanje kakva nam je perspektiva i kredibilitet za budućnost.
Prvo, nije tačno da ste se dogovorili sa Fiskalnim savetom. Imamo predsednika koji je ovo vikenda bio na javnom servisu i koji je rekao da i dalje na prihodnoj strani vidi problem sa precenjenim prihodima od poreza na dobit preduzeća za najmanje pet milijardi dinara.
Što se tiče PDV, da li treba slaviti to što su ti prihodi veći, jer dobro znamo da su oni veći zbog veće inflacije od one koja je projektovana i sa 14% nažalost, deli se pola – pola odgovornost, 7% za prvo polugodište, neka to bude prethodna vlada, a 7% za drugo polugodište ove godine i to je ova vlada i vaš novi guverner.
U svakom slučaju, ono što je bitno da niste uspeli suprotno onome što je državni sekretar najavljivao i nadao se da postignete dogovor sa MMF. Mislim da je slaba uteha za građane Srbije to što saznajemo da oni nisu tehnički potkovani, mnogo je bitniji signal koji bi mogao da se pošalje ne samo međunarodnom tržištu kapitala, nego onima koji bi hteli da ulažu u našu zemlju, da je ona bezbedna za investiranje.
Tog dogovora, suprotno najavama, očigledno nema, čuli smo da će možda biti u januaru, februaru, a sada je sve to odloženo za proleće. Znamo kako to ide. Znamo veoma dobro, ukoliko dogovor nije napravljen na ovom budžetu, da će uslov MMF za dogovor koji želite da bude rebalans ovog budžeta, a PDV je veći samo zbog toga što su porezi veći i što je inflacija veća i samim tim ta prenesena inflacija u sledećoj godini je veća.
Veći prihodi su slaba kupovna moć naših građana, veoma slaba uteha. Dobro je što je ovaj zakon poslat na vreme i uglavnom postoji saglasje, pa i sa onima koje ste kritikovali od Evropske banke za obnovu i razvoj, pa nadalje, da će privredni rast biti neki 2%.
Međutim, sada je jasno da ovaj konsolidovani deficit od 3,6% nije realan. Nije realan i zbog prihoda o kojima sam govorio, ali i zbog rashoda. Ti rashodi, kada gledamo subvencije, npr. u privredi, dobro je što ste rekli da je to pre svega zbog toga što je manje subvencija za "Fijat". Koliko smo saznali, subvencije za privlačenje investicija su već alocirane u prethodnim programima, pa bi bilo interesantno znati koliko je slobodnih sredstava u budžetu za sledeću godinu za dovlačenje novih investicija, a koliko je budžetu "Siepe" i drugih agencija već alocirano na prethodne programe kojima ste rukovodili.
Za građane, u svakom slučaju, je najbitnije reći istinu, a to je da ovde nema magije, nego da se deficit smanjuje tako što im se zamrzavaju plate i penzije. Kada vidimo da su one povećane za 2% u oktobru, nezakonski predviđeno 2% u aprilu sledeće godine, a pretpostavka u budžetu je da će se one samo povećati za 0,5% u oktobru mesecu ove godine. Kada to uporedite sa inflacijom, ona koja je već sada realnost i ono što ste vi planirali u ovom budžetu, vidimo da obećavate građanima RS i penzionerima, da će i opasti kupovna moć za najmanje 11% za prvih 18 meseca rada ove vlade. To su tvrde činjenice i to je istina.
Ukoliko dinar depresira sledeće godine, utoliko će se više ta kupovna moć u evrima erodirati. Tako da smo veoma daleko od deklarisane politike premijera Vlade koga nema, kao ni drugih ministara, pozdravljam potpredsednicu, ministarku koja nam se pridružila, da podele odgovornost za ovakav budžet. Zato ne iznenađuje da vaši koalicioni partneri iz PUPS traže rebalans budžeta, tako da se ovaj program za tzv. "Trinaestu penziju" ipak utvrdi i u sledećem budžetu. Očigledno je da tu saglasja nema. Bilo kako bilo, DS će glasati za amandman PUPS koji se tiče trudnica, jer je to i naša politika.
Socijala, kada znamo da je suštinska politika ovog budžeta smanjenje kupovne moći svih građana Republike Srbije za najmanje 10%, to je nešto što nije mnogo kredibilno. Ali, najveća mana koju mi vidimo u DS u ovom budžetu je njegova apsolutna statičnost.
Kada govorimo o gubitašima, nema ni dinara za restrukturiranje budžetu za sledeću godinu. Najavljuje se izrada strategija i papira sa Svetskom bankom i građani moraju da znaju da zbog toga što nema dogovora sa MMF, neće biti, i to je predstavnica Svetske banke pre koju nedelju rekla ovde u Beogradu. Neće biti ni veoma povoljnih kredita za budžet u iznosu od 400 miliona dolara, koji su vezani za dobijanje jednog sporazuma sa MMF. Tako da, kad je reč o prosveti, ekonomiji, radnim odnosima, bezbednosti novca za finansiranje tih reformi nemate, za tih reformi neće ni biti.
Priča o reformama se svela samo na JAT, "Srbijagas" i možda "Galeniku", a ostalih 170 preduzeća u restrukturiranju će biti na istom režimu tokom sledeće godine. Kada govorimo o odsustvu tih reformi, moram da vam kažem da, nažalost, vremena se menjaju, bio je neki prethodni period kada je možda bilo lakše raditi javne finansije, kada je svet bio u jednoj neodrživoj, ali ipak ekspanziji, i kada je rastao pet do šest odsto godišnje, ovo je duga priča. Ovo je svet gde je evro zona u recesiji, gde je npr. u Nemačkoj, centralnoj ekonomskoj sili našeg kontinenta, i u njoj, nažalost, svakog kvartala raspada i bilo bi mnogo bolje za sve naše građane da se pravi budžet iz srednjoročne projekcije javnih finansija na realnim bazama, a ne na željama, jer strah me je da se one neće realizovati.
Kada govorite o garancijama, dobro je što nema garancija za likvidnost. Uzgred budi rečeno, vaši poslanici, a i bivši ministri su glasali za sve te garancije i na Vladi i u Skupštini, ali nećemo sada o tome. Dobro je što ih nema, ali bilo bi dobro i pošteno da se kaže i drugi deo priče. Kada već naši građani, naša privreda ne plaćaju cenu gasa, koje mora "Srbijagas" da plati ruskom partneru, bilo bi dobro onda ako već nećete davati garancije za likvidnost, da kažete iskreno to da će cena gasa morati da bude povećana.
Kada kažete da JAT neće dobiti garancije za likvidnost, bilo bi dobro i pošteno da kažete koliko će ljudi u JAT izgubiti radno mesto. Realnost je, kad već govorimo, i time bih ja sada zaključio, da bi mnogobrojni drugi, moje kolege iz naše poslaničke grupe ima li dovoljno vremena da diskutuju ovaj budžet.
Želim na kraju da se malo pozabavim ovim što smo čuli jutros, a to je ili rezultat neznanja ili pokušaj obmane, moram da kažem. Ovo je pitanje uspeha na tržištu kapitala. Ovo je, i mi ćemo iz DS, ovaj grafikon, čiji je izvor "J.P. Morgan", koji svim međunarodnim bankama drži indeks zaduživanja svih zemalja "emerging markets", tj. u razvoju, ovo ćemo staviti na vaš sajt i svi će moći i u orginalu da prođu ovaj grafikon.
Šta je realnost? Kažete da plaćate jeftinije na tržištu kapitala od Vlade. Prvo bi bilo pošteno da kažete obveznice koje ste izdali su deo, bar one na devet godina programa koji je ugovorila prethodna Vlada. Kada poredimo obveznicu na deset godina sa obveznicom na devet godina, upoređujemo babe i žabe, zato što postoji normalna kriva i svaki student na prvoj godini ekonomskog fakulteta zna da su kamate na duže obveznice više, zato što neko ko investira duže i više svoj novac, tako da je normalno da kamata na deset godina bude veća na devet godina, a da ne govorim da ovu obveznicu o kojoj sada govorite, ona nije ni na devet godina, nego je na pet godina. Bilo bi minimum poštenja u diskusiji da ne mešamo babe i žabe, i da uporedimo ono što je deset godina - sa onim što je deset godina, sa onim što je devet godina - sa onim što je devet godina.
Ono što je bitnije, to je ovo što vidimo na ovom grafikonu. Vidimo na ovom grafikonu da tokom cele 2011. godine, Republika Srbija je plaćala istu premiju rizika, tj. iste kamate kao susedna Mađarska i Hrvatska. Evo šta se desilo od vašeg dolaska na vlast, za Mađarsku i za Hrvatsku te kamate su pale za 2%, a za nas četiri puta manje.
Dame i gospodo, građani Republike Srbije, prethodnom obveznicom Srbija se zaduživala po kamati koja je bila niža od kamate koju su plaćali Hrvatska i Mađarska. Ovim obveznicama Srbija se zadužuje po kamati koja je mnogo veća od onoga što plaćaju Hrvatska i Mađarska, i to je realnost. Ako je nekome ovo previše komplikovano zbog neznanja i možda loše volje da dam onom, što je saopštio i sam ministar finansija Rusije u petak, evo Ruska Federacija, Republika Srbija, isti zajmodavac, isti zajmoprimac, pre godinu i nešto, obezbeđen je kredit na 12 godina sa dve godine počeka, sa kamatom koje 3,39%. Upravo ste dobili jedan kredit koji će se povlačiti pet godina i gde je kamata na tako kraći iznos 4,1% kamate, tako da bilo bi dobro u ovom teškom momentu, da ne govorimo o preobražaju, nego da govorimo o realnim problemima, jer to je ono što od nas očekuju svi građani RS. Hvala.