Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svaki budžet ima dve strane – prihodnu i rashodnu stranu. Međutim, ovaj predlog budžeta za 2013. godinu, i u tome bih se u potpunosti složio sa mojim kolegom Veroljubom Arsićem, ima i tu treću stranu, nažalost opterećujuću stranu, i ta strana se zove – zatečeno stanje.
Za neodgovornu politiku rastućeg budžetskog deficita možda i postoji opravdanje, jer se svetska ekonomska kriza prelila i na Srbiju, a prethodna Vlada Republike Srbije ne da nije imala adekvatne odgovore, nije imala nikakve odgovore za svetsku ekonomsku krizu. Ali, za politiku bahatog i nekontrolisanog trošenja budžetskih sredstava, sredstava svih građana Republike Srbije, opravdanja nema. Nije dovoljno izaći u javnost i reći – građani Srbije, izvinite. Nije dovoljno reći da je plaćena politička cena na izborima 6. i 20. maja, to nije dovoljno. Za takvu politiku, za takve vrednosti mora da se odgovara.
Zbog toga, a to smo čuli i u debati u petak, da MMF nije prisutan u Srbiji, da je MMF došao tek sa formiranjem nove Vlade Republike Srbije, da je oteran bukvalno iz Srbije da bi se budžet za 2012. godinu stavio u funkciju izborne kampanje samo jedne političke stranke.
Zatečeno stanje, ta treća strana budžeta, ima i svoj egzaktan opis i on se ogleda kroz katastrofalnu stopu nezaposlenosti od 26%, kroz eskalaciju javnog duga koji je 2007. godine bio 30%, 2012. godine je 60%. Znam da bi i prethodni govornik voleo da se sve ovo zaboravi. Ne može da se zaboravi. Kroz deficit od 6,8% BDP, kroz opštu nelikvidnost, kroz rast rashoda za kamate koje 2010. godine bio na nivou od 30 milijardi dinara, 2011. godine 42 milijarde dinara, a trošak za kamate 2012. godine je narastao na neverovatnih 64 milijardne dinara.
Zbog takvog šizofrenog zaduživanja prethodne Vlade, rashod budžeta za kamate, kao najneracionalnijeg troška budžeta za 2013. godinu, biće na nivou od 90 milijardi dinara. Sa takvim tegovima oko nogu se teško trči. Sa takvim tegovima oko nogu se ne pobeđuje Jusein Bolt. Međutim, zahvalan sam Vladi Republike Srbije na predloženom budžetu za 2013. godinu kojim se ti tegovi olakšavaju da bi se u budućnosti brže trčalo, da bi se u budućnosti i pobeđivalo.
Ovo su nasleđeni izazovi sa kojima se Vlada Republike Srbije hrabro suočila. Vlada je predložila i ovaj saziv Skupštine usvojio u septembru i rebalans, ali i niz, set mera iz oblasti fiskalne politike. Te mere su za ovih nekoliko meseci dale i konkretne rezultate. Poreski prihodi su veći za šest milijardi dinara, a rashodi su smanjeni 2,3 milijarde dinara na poziciji plata, 4,7 milijardi dinara na poziciji roba i usluga i 1,5 milijardi dinara na kamatama, jer je Vlada Republike Srbije politikom odgovornog i dobrog domaćina oborila kamate sa 7,25% na 4,85%. Verujem, gospodine Dinkiću, da je to tendencija i daljeg smanjenja. Na ovaj način deficit budžeta za 2012. godinu je smanjen na 5,6, odnosno konsolidovan je na 6,1% BDP.
Ovo su razlozi zbog kojih delim vaš optimizam, gospodine Dinkiću, zbog kojih delim i optimizam cele Vlade Republike Srbije, ali ono što je najvažnije, i optimizam koji se polako ali sigurno vraća kod građana Republike Srbije.
Pažljivo sam pratio i današnja izlaganja i izlaganja od petka. Pažljivo sam pratio i pisane i elektronske medije od trenutka ulaska Predloga budžeta za 2013. godinu u skupštinsku proceduru i video sam da je glavna, ako ne i jedina, zamerka bila baš taj optimizam i ambicioznost. Mislim da je on realan, ostvariv i utemeljen na konkretnim merama fiskalne politike. Uostalom, da nema ljudi koji su optimisti, koji veruju i projektuju bolju budućnost, verovatno da bi kao civilizacija još uvek živeli u pećinama i crtali one slike kao u Lepenskom viru.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, istakao bih što je Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu u skupštinsku proceduru ušao na vreme i što je prvi put posle šest godina ispoštovan budžetski kalendar. To ne mogu da pohvalim jer je time ispoštovan samo zakon. To mora samo da bude nauk onima koji su projektovali budžete u prethodnih šest godina kada smo ih usvajali u minut do 12, 30. ili 31. decembra, sa velikim rizikom da se uđe u privremeno finansiranje.
Budžet za 2013. godinu prati paket mera kojima se smanjuju rashodi i povećavaju prihodi, zbog kojih će konsolidovani deficit budžeta, verujem, u 2013. godini biti na nivou od 3,6% BDP, što nam daje nadu za relaksiraniju i perspektivniju 2014. godinu.
Realan rast rashoda je 4,5%. Oprostite, realan rast prihoda je 4,5%, dok rashodna strana ima rast od 5,3%, međutim, zbog stope inflacije su rashodi realno smanjeni.
Karakteristike rashodne strane budžeta su znatno veća ulaganja u poljoprivredu. Izdvajanja za poljoprivredu će u 2013. godini biti 4,5% budžeta, u okviru kojih je regresirano gorivo od 120 litara po hektaru, što je znatno više i od dosadašnje tradicije i od dosadašnjih izdvajanja za poljoprivredu.
Sve ovo je izuzetno bitno, ako se zna da izlazimo iz godine ekstremnih vremenskih prilika, odnosno ekstremnih suša. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, kao njen sastavni deo, ponašaju se odgovorno, ne ponašaju se kao u prethodnom periodu, kao vatrogasac – tek kada poljoprivredni proizvođači blokiraju pola Srbije, ili kada traktorima dođu nadomak Beograda, e tada se usvajaju neke mere. Ne, ovaj put, na početku godine, kaže se – 3,5% budžeta, da bi poljoprivredni proizvođači mogli da planiraju ovu godinu što kvalitetnije.
Povećana su izdvajanja za socijalnu zaštitu u visini od 8 milijardi dinara i to je znatan rast u odnosu na prethodne godine, što ukazuje na suštinsku, a ne samo na deklarativnu brigu o socijalno ugroženim kategorijama našeg društva, ali nažalost, i znak da je sve veći broj korisnika socijalne zaštite u Republici Srbiji.
Veći su transferi lokalnim samoupravama za 2,3 milijardi dinara. To je znatan podsticaj ako se zna da je većina lokalnih samouprava, nažalost, u veoma teškom stanju. Ako tome dodamo i tri milijarde dinara, koliko je opredeljeno iz budžeta Republike Srbije za održavanje šest hiljada kilometara prekategorisanih puteva iz regionalnih u lokalne, opštinama i gradovima se daje, možda ne željeni, ali jedan bitan podsticaj.
Pozdravljam i najavu pravljenja centralnog registra zaposlenih u državnoj upravi na svim nivoima, od mesne zajednice, lokalnih samouprava, opština, gradova, javnih preduzeća, ministarstva, zdravstva, prosvete, to je dobra inicijativa iz dva razloga. Prvo, zbog promene sistema i boljeg planiranja rashoda za plate, jer kako mogu da se planiraju rashodi za plate ako nemamo i ne znamo koji je to tačan broj zaposlenih sa strukturom i sa kadrovskom strukturom, sa strukturom stručne spreme, ali i zbog zloupotreba otpremnina kojih je, nažalost, bilo, pa su ljudi uzimali otpremnine. Pod političkim plaštom su uzimali otpremnine na različitim nivoima i zapošljavali se negde drugde. Neko ko uzme otpremninu i ode iz državne uprave, jednom za svagda je zatvorio vrata za sobom.
Mnogo kolega narodnih poslanika se pozivalo na Fiskalni savet. Verujem da u Fiskalnom savetu sede ljudi koji su izuzetno stručni i izuzetno dobronamerni. Ono što sam primetio kao zamerke Fiskalnog saveta su neslaganje kod rashodne strane, pa će ovaj budžet imati veća izdvajanja za robe i usluge i, recimo, za kamate. Ne mogu to da uzmem kao činjenicu i ne mogu da verujem u sve to, jer u ovih nekoliko meseci, od septembra meseca do novembra, sa merama fiskalne politike i rebalansom budžeta za 2012. godinu, kao što sam rekao, izvršena je ušteda od 2,3 milijarde dinara na poziciji plata, 4,7 za robe i usluge i milijardu i po na poziciji kamata. Sve mi to daje podstrek, daje mi motiv da verujem da će ova Vlada Republike Srbije, ono što je projektovala budžetom za 2013. godinu, ispoštovati. Ako je uspela, nekoliko meseci da spusti za toliki iznos, i kamate i robe i usluge, zašto da ne uspe u narednoj godini u onome što je sama projektovala?
Takođe, ono što su bile zamerke Fiskalnog saveta i neslaganja, to su docnje. Srbija, nažalost, ima velika dugovanja, a naročito u zdravstvu – 26 milijardi dinara. Međutim, ne samo da konstatujemo te docnje i taj problem, već je Vlada Republike Srbije napravila jedan adekvatan odgovor i dogovor, a to je da, 13 milijardi dinara, koliko duguju bolnice i klinički centri, Vlada preuzima na sebe, država preuzima na sebe ta dugovanja. Bolnice ostaju očišćene od dugovanja, a tih 13 milijardi dinara se, istina bez diskonta, ali sa otpisanim kamatama, isplaćuju u naredne tri godine. Ostalih 13 milijardi dinara, koje duguje Fond za zdravstveno osiguranje, sa docnjom koja je u ovom trenutku 200 dana, u narednoj godini se smanjuje na 150 dana, 2014. godine na 120 dana i od 2015. godine na 90 dana.
Ono što je dobro i što je dobra sugestija iz Fiskalnog saveta, što mislim da je i Vlada prihvatila i Ministarstvo finansija, je utvrđivanje kvartalnih ciljeva za rashode. Potrebno je rashode pratiti češće, brže, da ti rashodi budu transparentni, vidljiviji, da bi moglo da se reaguje na vreme.
Na kraju, 2013. godina neće biti laka. Pred nama je godina puna izazova, ali i novih šansi i mogućnosti. Verujem da je naredna godina godina dobijanja početka datuma, početka pregovora sa EU i jednog iskoraka, bržeg iskoraka na putu ka EU. Meni je žao što svi ne delimo te vrednosti, ali je i godina u kojoj će građani, po kvalitetu svog života, osetiti boljitak, godina kada će institucije sistema pokazati svu svoju snagu i raditi u punom kapacitetu, godina kada ćemo primenom novog Zakona o javnim nabavkama, budžet dobiti jedan novi podsticaj, investitori mnogo bolje uslove za ulaganja i rad, a za građane, definitivno 2013. godina će od Srbije napraviti bolje mesto za život. Naravno, SNS će u danu za glasanje podržati i glasati za ovakav budžet. Hvala.