Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 112 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slobodan Veličković, Vesna Stepić, Snežana Bogosavljević Bošković .
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača: mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministarke zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Ljubica Matić, pomoćnik ministra finansija i privrede, Nada Mirković, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede, Irina Stevanović Gavrović, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede i Tanja Đelić, rukovodilac grupe u Ministarstvu finansije i privrede.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 2, 3. i 4. dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Ivan Joković. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, pre nego bilo šta kažem o predlogu Zakona o budžetu potrebno je ukazati na stanje javnih finansija u trenutku usvajanja Zakona.
Zakon usvajamo na isteku godine u kojoj beležimo budžetski deficit 6,7% BDP. Ova Vlada je nasledila najgore stanje u oblasti javnih finansija u poslednjih 12 godina. Za servisiranje tekućih obaveza nedostajale su dve milijarde evra, za servisiranje javnog duga još tri milijarde.
Prethodni govornici su se pozivali na ocenu Fiskalnog saveta, ali čini mi se, selektivno, izvlačeći iz konteksta pojedine rečenice. Kako Fiskalni savet upozorava na ozbiljnost problema i opasnosti koje prete u trenutku usvajanja Zakona o budžetu za 2013. godinu.
Predloženim budžetom za 2013. godinu planirano je snažno smanjenje deficita države sa 6,7% BDP iz 2012. godine na 3,6% BDP, sa oko 220 milijardi dinara na 132 milijarde dinara. Oštro smanjivanje deficita, potrebno je da bi se na kraju 2013. godine zaustavio nekontrolisani rast javnog duga. Javni dug je od 2008. godine udvostručio svoje učešće u BDP sa 30% BDP na 60%.
Ukoliko bi se slični trend nastavio u 2013. godini, sigurno bi došlo do krize javnog duga, a to bi imalo za posledicu makroekonomsku nestabilnost, veliki pad BDP i ras nezaposlenosti.
Imajući ovo u vidu, potrebno je definisati naša očekivanja o Zakonu o budžetu za 2013. godinu, ali ne spisak lepih želja već objektivno očekivanja od države.
Predlogom Zakona o budžetu za 2013. godinu Vlada je sebi postavila visoke ciljeve, pre svega smanjenje deficita na 3,6% BDP. Vlada je mogla da odredi niže, lakše, ostvarljive ciljeve, pa kada budemo analizirali realizaciju budžeta za 2013. godinu, bilo bi sigurno u lagodnijem položaju. Umesto toga, Vlada je hrabro i to jeste za poštovanje postavila visoke ciljeve koje nije lako ostvariti. Time je pokazala visok stepen odgovornosti i iskazala spremnost da do kraja sprovede korenite reforme u oblasti javnih finansija.
Prihodi republičkog budžeta u 2013. godini planirani su, slažem se, optimistički, ali Fiskalni savet očekuje da će se ostvariti i ja tu nemam šta da dodam, osim da je to posledica strukturnih mera koje je Vlada preduzela u prethodnom periodu.
Kada govorimo o rashodima, primetno je da se najveće povećanje odnosi na kamate, socijalnu zaštitu i poljoprivredu. Takođe, primetan je visok stepen razumevanja za probleme lokalnih samouprava, uprkos oprečnim stavovima uglednih ekonomista. Ovo je prepoznala i Stalna konferencija gradova i opština koja je pozitivno ocenila predlog Zakona o budžetu.
Istovremeno, primetne su uštede u materijalnim troškovima i smanjenje subvencija. Iz predloga Zakona o budžetu, jasna je strategija Vlade, pre svega stabilizacija javnih finansija i smanjenje duga. Prvi koraci ka stabilizaciji javnih finansija su već učinjeni i dali su očekivane rezultate.
Predlog Zakona o budžetu koji je pred nama je najvažniji dokument koji Vlada radi u ovoj godini.
Nadam se da će realizacija budžeta najpre zaustaviti negativna kretanja i omogućiti dalje smanjenje budžetskog deficita. Privredni rast i ekonomski oporavak Srbije.

Sledeći za reč prijavljen je Radojko Obradović.

Budžet je najvažniji dokument koji stiže u toku godine u Parlament. Činjenica da je prvi put posle više godina budžet stigao u zakonskom roku, to je do 1. novembra, takođe i činjenica da će prvi put budžet posle više godina biti usvojen pre zakona, pre predviđenog roka, bar se tako nadamo, a to je 15. decembar. Ta činjenica izazvala je opštu radost kod govornika i u javnosti. Ta činjenica govori upravo o dubini ekonomske i političke krize u kojoj se Srbija danas nalazi. Ako se radujemo činjenici da Vlada poštuje zakon i ako se radujemo činjenici da je Vlada prvi put ispoštovala i ono što piše i dostavila Skupštini zakon na vreme, onda je to ozbiljan problem u kome se Srbija danas nalazi       
Druga stvar, to što je Zakon došao na vreme, dalo je narodnim poslanicima više vremena da taj Zakon analiziraju, ali kvalitativno ništa se nije promenilo u proceduri donošenja Zakona o budžetu. Dobili smo pre dvadesetak dana Zakon o budžetu, imali smo više vremena da čitamo, Odbor je zasedao jednom, nije bilo nikakvih drugih informacija, održaćemo ovu sednicu, imaćemo određeno vreme i kvalitativno se ništa nije promenilo u samoj proceduri.
Mnogo je bilo reči o raznim procentima, postotcima, parametrima, o realnosti ili nerealnosti.
Budžet je vrlo jednostavna stvar. Budžet je kao život, samo je pitanje da li imate spremnosti da ga čitate i gledate u njega na pravi način. Budžet je spisak prihoda i spisak rashoda, svega ono što se u Srbiji troši i onoga što se u Srbiji prihoduje. Nije problem što su prihodi u Srbiji mali, prihodi u Srbiji nisu toliko mali koliko su u stvari veliki rashodi.
Previše je zaposlenih u javnom sektoru, previše je nezaposlenih. Srbija troši više nego što proizvodi. Svaki novi nezaposleni smanjuje prihode budžetu, svaki novi nezaposleni smanjuje prihode socijalnim fondovima, svaki novi nezaposleni - jedan potrošač na tržištu manje, a opet sa druge strane, povećava troškove iz budžeta.
Ono što je naša ozbiljna primedba na ekonomsku politiku koja je vođena u prethodne četiri godine, a što je i osnovni problem sa ovim budžetom, to je da će broj zaposlenih u Srbiji i 2013. godine biti smanjen. Zakon o budžetu predviđa nekoliko hiljada ljudi koji će ostati bez posla, a sa druge strane Zakon o budžetu predviđa da će u javnom sektoru biti novih hiljadu i nešto zaposlenih. To je ozbiljan problem. To je ozbiljna prepreka za bilo kakav ozbiljan razvoj. Naravno, moralo je da se napravi fiskalno prilagođavanje, ako se fiskalno prilagođavanje zove to što se povećavaju porezi, a uštede su na penzijama i na platama.
Povećanje poreza nije reforma poreskog sistema i povećanje poreskih stopa ne menja sistem poraza. Možda postoji još mali prostor da se te stope povećaju, ali dugoročno to ne daje nikakav pozitivan efekat i ne daje efekat na zaposlenost. Sa druge strane, ako se to može nazvati uštedama, i tu su kolege iz Socijaldemokratskih stranaka, kako može biti ušteda ako su penzije koje su bile zamrznute od prethodne četiri godine, dve godine, ako su penzije de fakto zamrznute? U situaciji kada je inflacija dvocifrena, ako se penzije povećavaju svega nekoliko procentnih poena, to samo govori o tome da to dugoročno stvara socijalno neodrživo stanje. To je drugi ozbiljan problem sa ovim budžetom.
Treći problem je što javni dug i dalje nastavlja da raste. Dobra je stvar što je 2012. svaki osmi potrošeni dinar bio iz kredita. Loša stvar je što je 2013. svaki peti dinar potrošen iz kredita. Mi smo za razliku od onih koji kažu da nisu znali šta se dešava, i pre četiri godine govorili da je to neodrživo stanje, da takav način održavanja javnih finansija u životu će nas dovesti u ozbiljne probleme.
Ne slažem se sa gospodinom Dinkićem da postoje samo tri ozbiljna ekonomska tima u državi koji imaju ozbiljne procene. Postoji četvrti, to je ekonomski tim DSS. Još pre četiri godine smo upozoravali na sve ove probleme koji postoje. Napravili smo i predlog mera, kojima bi Srbija mogla da bitno popravi ove performanse o kojima sam govorio. Vrlo rado ćemo ih staviti na raspolaganje. Imate na našem sajtu, pa možete da ih iskoristite. Ali ozbiljan problem je to što je servisiranje javnog duga, u ovom trenutku samo za kamate je potrebno tri puta više nego za subvencije u poljoprivredi, daleko više nego za mnoga druga izdvajanja. To je ozbiljan problem.
Srbija je nepovratno zavisna od stranog zaduživanja. Nepovratno je zavisna od finansijskih tržišta koji moraju da kupuju državne hartije od vrednosti. Bitno je za Srbiju, da bi Srbija preživela, nova zaduživanja moraju da budu veća od prispelih obaveza. Srbija mora da se zaduži bar za malo više nego što pristižu obaveze. Ne znam kako se to danas zove, ali se verovatno veliki broj ljudi u Srbiji seća kako se to zvalo 90-ih godina. Devedesetih godina se to zvalo piramidalna štednja.
Tako su funkcionisali Dafina i Jezda i taj sistem može da funkcioniše tako samo dok ima više onih koji daju pare od onih koji uzimaju. Ako iz bilo kog razloga bude nemoguće zadužiti se više nego što su prispele obaveze, Srbija će imati problem sa svim prinadležnostima koje dolaze iz budžeta. To je činjenica. Činjenica je da ništa nije urađeno da se ta stvar promeni.
Srbija danas hoda po žici iznad ponora, po tankoj žici, a vetrovi raznih izazova mogu da je prevrnu svakog trenutka. Ako se pogorša situacija u Evropi, pašćemo sa žice. Ako se promeni kurs evra, pašćemo sa žice. Ako se povuku banke iz Srbije, pašćemo sa žice. Ako nam još neka domaća banka padne u problem, pašćemo sa žice. To su problemi budžeta i o njima treba da razgovaramo, a da li je neki procenat manji ili veći, ionako su sve te procene koji su radili ti timovi, pokazale se kao pogrešne. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković, izvolite.

Hvala predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, budžet za 2013. godinu donosi otrežnjenje za sve teoretičare propasti javnih finansija Srbije. Još jedna stvar je jako interesantna, a to je da svetske finansijske organizacije i svetska finansijska tržišta, vide Srbiju kao zemlju odgovornih vlasti i odgovornih i hrabrih ekonomskih politika.
Takođe, Srbija je posle niza godina kojima smo bili svedoci budžeta, koji su donošeni u poznim danima decembra, počeo da podseća i podsećaće sve više na razvijene zemlje EU, kojima je mesec - septembar u kojem se vodi javna rasprava o budžetu, a mesec u kojem se usvaja budžet – oktobar.
Ako političari mogu nekada da budu subjektivni u svojim ocenama, svetsko finansijsko tržište je lišeno takvih poriva, pogotovu želje da ulepša ekonomske performanse Srbije, kredibilnost njene fiskalne politike i uopšte kredibilnost zakonodavne i izvršne vlasti. To finansijsko tržište je reklo da ja Srbija sve, samo ne zemlja koja se može svrstati u isti koš sa posrnulim zemljama, a neke od njih su i članice EU.
Ako je Srbija prodala državne euro obveznice po kamatnoj stopi koja je niža od 6%, teško je da možemo govoriti o zemlji koja je nesigurna, posebno ako poredimo ovu kamatnu stopu i ona koja se zahteva od nekih zemalja koje su članice EU. Prigovor da je ova kamatna stopa postignuta skraćenjem ročnosti tih istih obveznica, govore o nepoznavanju strateških prioriteta ove većine, a to je da se javne finansije dovedu u red, a ne da se stvari guraju pod tepih.
Ova većina ima jasnu ideju kako da javne finansije postanu resurs ove zemlje i kako taj proces treba da izgleda. Mi nemamo želju da dug bolje rasporedimo u budućnosti zaduživši što više budućih generacija, nego da socijalno, odgovorno izađemo iz krize koja nam je uglavnom stigla bez naših zasluga, a to podrazumeva da teret krize ne mogu dominantno da plaćaju obični građani, posebno ako imamo mogućnost da amortizujemo udare krize kroz deficitarno finansiranje.
Kao što sam rekao i prilikom usvajanja prethodnog budžeta, fiskalni deficit u vreme krize je osnova ekonomske abecede, osim kod onih koji od silne želje da sačuvaju tržište i ideale o samom tržištu i tržišnoj privredi, zanemare da su upravo porodice primarni subjekti tržišta i da se tržišna privreda bez socijalne dimenzije za većinu građana pretvara u podjednaku noćnu moru, kao i sistem u kome nema tržišta.
Da ovo nisu tvrdnje bez osnova, jasno nam govori MMF. MMF smatra da Srbija već u 2013. godini pravi drastične rezove, odnosno da ima prostor da finansira još veći deficit od onoga koji mi planiramo, a da se sačekaju efekti primene privredno sistemskih zakona koji su pred nama, da oni dobiju svoj puni zamah u 2014. godini, kada bi se išlo ka minimalnom deficitu. Ova većina smatra da ne treba čekati, već zna da će dobre politike koje su počele da pokreću točak privrede kroz pospešivanje likvidnosti, vrlo brzo početi da daju efekte i da kritika da su procene budžetskih prihoda preuveličane, jednostavno neće biti tačne.
Čak i da se zbog prelivanja krize iz EU, eventualne krize, na koju nikako ne možemo uticati, desi da dođe do sporijeg oporavka u 2013. godini, mi ne treba da odustajemo od nečega što je strateški pravac anticiklične politike. Ako okolnosti budu drugačije nego što smo mogli pretpostaviti sa nesavršenim znanjima i voljom da našu privredu učinimo zdravijom, a životni standard građana bar malo boljim i većim, možemo uraditi tehnički rebalans u drugoj polovini godine, za šta uopšte neće biti nikakve tragedije.
Ovaj budžet koji je pred nama, ima solidnu osnovu u izmenama sistemskih zakona. Efekti njihove primene imaće blagodetno dejstvo na budžet, kada se u obzir uzmu sva smanjenja budžetskih priliva i sva povećanja koja će nastati. Neke od izmena za koje se govori da će stvoriti rupu u budžetu, kao što su izmene rokova naplata, trebalo bi da poboljšaju ukupni privredni ambijent, broj transakcija i iznad svega da uvere mnoge firme da se više isplati legalno poslovati, nego u sivoj zoni.
Za razliku od nekih recepata iz prošlih vremena, država se ne postavlja kao neko ko drži bič i izriče drakonske kazne za poreske prekršaje, nego postavlja zdrav sistem.
Mnogi procenjuju efekte koji bi nova pravila o plaćanjima, reprogram poreskih dugova i proistekla kredibilnost sistema mogli da učine. Ovo je jedno od ključnih pitanja koje je isticano od strane poslovnih ljudi, od preduzetnika, pa i od velikih sistema.
Uvođenje reda u ovoj oblasti bi moglo da rezultira značajnim uvećanjem budžetskih prihoda, koja nam sada izmiču, jer se mnogi opredeljuju da uopšte ne ulaze velikim delom ili ne ulaze u legalno poslovanje.
Sadašnja većina je rešena da polako preokrene taj smer, nudeći atraktivniji ambijent, umesto pretnje.
Možda je jedna godina kratak rok da se stekne potpuna kredibilnost i da poreski prihodi počnu da se generišu i šire baze i kroz veći obim poslovanja, ali to će se desiti u svakom slučaju.
Ako je nešto garancija da će ova većina raditi bez lutanja, da će kredibilno sprovoditi sopstvene politike, to je stožerna uloga SPS, koja je godinama isticala principe socijalne tržišne privrede, konsenzusa i vođenje razumnih ekonomskih politika, koje neće ići iz jednog ekstrema u drugi.
Stabilnost i svest da pojedinac, porodica ili lokalna zajednica neće zapasti u bedu ako se vetrovi na tržištu promene, trenutno je najveći resurs koja Srbija ima, a on nije dovoljno prepoznat. Kako smo sada na dobrom putu da počnemo voditi razumnu politiku, jer se zasniva na ovim pretpostavkama, teško je verovati da to neće biti prepoznato od strane koji pune budžet.
Osnove za naš optimizam, a bolje reći realizam, ima i u drugim oblastima. Ono što neki vide kao manu, a to je da nećemo da otpuštamo ljude koji stvaraju vrednost, tražnju i pune budžet, nesagledavajući alternative, a posebno bez sagledavanja štetočinstva takvog pristupa, pokazaće se kao dobra politika.
Nema osnova za verovanje da će mehanička seča poslova u javnom sektoru rezultirati nečim, osim slabljenja usluga u tom sektoru za građane, padom efektivne tražnje i troškovima otpuštanja i ponovnog zapošljavanja koji su veći od ušteda.
Ono što ima smisla je da se u postojećoj masi plata implementiraju mehanizmi koji će stimulisati visoke učinke. Naravno, to će se i desiti. Umesto uzimanja fiskalne satare, kojom bi se pacijent lečio tako što bi se njegovo stanje pogoršalo, predlažemo da javni sektor uzme sve ono što je dobro i pozitivno iz privatnog i da se na to dodaju specifičnosti svake od institucija i organizacija javnog društva.
Umesto da otpuštamo 1000 ljudi, zalažemo se da se ti ljudi efikasnije koriste, da se onima koji svoje mesto u javnoj upravi ne vide kroz prizmu zadovoljenja interesa građana, kroz taj javni sektor finansiraju, pošalje poruka da se i u javnom sektoru plata zarađuje i da se na minimum svedu prilike za zloupotrebe.
Ovo zalaganje nije moda, niti je novost, jer se za ove principe zalažemo duži niz godina.
Budžet ima značajno izmenjenu politiku subvencija. Iako je neke primaoce subvencija neophodno održati u životu, čini mi se da su stečena prava postala prepreka da se počne tražiti novac na tržištu i da je smanjenje subvencija dobar način da se stvari pokrenu u pravom pravcu.
Ova većina ima jasnu viziju da se pomoć takvim sistemima mora zasnivati na principima na kojima su podignute neke od firmi koje su već viđene kao predmet stečaja, a nijedna od njih nije podignuta kroz linearno subvencionisanje.
Naravno, ovde će biti potrebno još sagledavanje efekata, jer je definitivno jasno da nisu sve subvencije jednako efikasne i da su neke nedvosmisleno korisne, poput subvencionisanja kamata, dok su neke vrlo problematične.
Ova oblast je vrlo bitna i ne spada u čvrstom stečena prava, koja se teško mogu menjati. Za to postoje dobri razlozi, o kojima sam već govorio.
Na kraju, ako bi smo ovaj budžet sumirali u nekoliko rečenica, on je jedan od onih retkih koji su lišeni nerealnih planova, nedomaćinskog trošenja, inercije i preterano nezdravih kompromisa. Ovaj budžet je početak koji nije pompenzan, ali koji će predstavljati istinsku prekretnicu u načinu na koji se vodi fiskalna politika.
Socijalistička partija Srbije će snažno podržati realističnost, konstruktivnost i sagledavanje fiskalne politike kroz njene efekte i na dugi i na kratki rok, bez podleganja dnevnoj tabloidnoj modi o odgovornim državnim pitanjima. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, možda niste bili na sednici da podelite naše oduševljenje da imamo ne samo izuzetan budžet, nego i kadrove koji su ga spremali, koji su daleko iznad nekih međunarodnih stručnjaka. Posebne pohvale dobio je Fiskalni savet i drugi naši finansijski stručnjaci, pred kojima bi morao MMF da se postidi.
Bio sam vrlo srećan zbog takvog stanja naše nauke finansijske, a onda pročitam u "Blicu" izjavu predsednika Fiskalnog saveta, koji kaže da je budžet nerealan i da neće biti onih 3,6, jer ni deficit neće biti 4,2. Dakle, odjednom imamo demante upravo od onih koji su daleko iznad ostalih finansijskih stručnjaka. Sada treba da vidimo ko je u pravu, da li je Fiskalni savet, ministar. O tome ne govorimo.
Ono što hoću ovde da kažem je sledeće, da ne pravimo velike mistifikacije oko budžeta. Budžet, tu su narodne pare. Narod plaća porez. Vi povećavate PDV, pa povećavate prihode i onda da vidimo kako će oni da se raspodele. O tome kako se raspodele, govori se o stvarnoj politici, da li je ona razvojna ili socijalna ili kakva u toj zemlji. Zbog toga ću govoriti sa stanovišta jedne socijaldemokratske pozicije i pokušaću da pokažem da taj budžet nije u onom smislu socijalne odgovornosti, koja je neophodna našoj zemlji.
Imali smo prilike da čujemo da smo bili pred ambisom, pred bankrotstvom. Bila je katastrofa. Jednom nogom smo već bili u pomoru, a onda je volšebni mađioničar našao načina da spase zemlju, pa smo se tako malo zaduživali okolo i tako smo sada ne samo spašeni, nego dobili čak i jednu svetlu i vrlo sjajnu perspektivu. Ko hoće da veruje u to, može da veruje. Međutim, običan građanin smatra da Vlada treba da brine o njegovom životnom standardu, a onda meri prema tome kolika mu je plata i prihod i šta za to može da kupi na pijaci da plati račune, onda vidi da ta stvar ne ide njemu u prilog, nego da njegov standard opada. To pogađa upravo ove najsiromašnije ljude.
Rekli bi smo napredak, ali povećava se i broj nezaposlenih, tako da ta slika treba da nas brine sa tog stanovišta. Ako ovde treba da odlučujemo o raspodeli para onda da vodimo računa da to bude što je moguće pravednije i tačnije, bez ikakvih mistifikacija.
Naravno, mi smo siromašna država. Pored toga, naše resurse ne koristimo. Naše društvo po mnogo čemu karakteriše ogromna zaostalost. Zanima me kako mislimo da izađemo iz stanja zaostalosti i siromaštva ako zadržimo sadašnji nivo nepismenosti, neznanja, niskog ulaganja u nauku i potpunog zapostavljanja kulture? Na šta će to društvo ličiti? Neće to biti tako.
Ma koliko ljudi mislili da su u šumama, rudama itd, naši resursi su ipak u ljudima. Kada je Napoleon hteo da unapredi Francusku, on je uveo obavezno školovanje i pravo da najtalentovaniji budu u najvažnijim školama i da budu stipendirani.
Dakle, treba mnogo više socijalne odgovornosti ako želimo da ovo društvo napreduje. Ovi razni trikovi što ćemo odavde pozajmiti, pa ćemo štampati hartije od vrednosti, pa ćemo to prodati na tržištu, kao da prodajemo glavice kupusa, pa eto, dobijamo džaba pare. To je sve dug koji opterećuje buduće generacije, sa ogromnim kamatama. Uspeli smo da se zadužimo toliko mnogo poslednjih godina, a puna su nam usta bila da će sada navaliti sve moguće zemlje da ovde investiraju. Prednost za investiranje ovde je, nažalost, još uvek jeftina radna snaga, a ne kvalifikovana, a ne kako obično da nam daju kompliment, pa kao – vi ste kvalifikovana radna snaga.
Ne mogu da razumem da neko kaže – ako neka zajednica hoće da ima školu sa pet đaka, onda neka ona izdržava, to se nas ne tiče. To se nas tiče, jer smo stavili u Ustav da je školovanje obavezno, čak smo stavili i da je besplatno, a sad kažemo – to nas ne interesuje. Otpustite nastavnike, pa neka opismenjuju ovaj deo nepismenoga naroda. Ako je višak neko ko treba da obrazuje druge ljude, onda je to opasno po društvo. U rasporedu budžeta je potpuna socijalna neodgovornost i jedna abrakadabra da se cifre slože, ali to sa stanovišta interesa najširih slojeva društva je nezadovoljavajuće.
Gospodine predsedniče, pošto verovatno niste gledali tviter, da vas uverim da ste imali pogrešan utisak. Tog dana je 17 govornika DS bilo prijavljeno koji su evo danas na redu. Ono što se želelo stvoriti kao utisak jeste da ovo ne interesuje poslanike DS. To da će ministri diskvalifikovati poslanike na taj način jeste nešto što je bilo skaradno. To je bio razlog što je prekinuta sednica. Apelujem da se te stvari ne događaju, da ozbiljno probamo da analiziramo naše društvo, njegove probleme i da tražimo puteve. Ne zaboravimo, država nije samo ekonomska zajednica, pa treba da reši samo neke ekonomske račune. Ona je politička zajednica, a politička zajednica podrazumeva ravnopravnost svih ljudi. Prema tome, ta socijalna komponenta je bitna, ali ne samo oko milostinja, daćemo pomoć, toliko i toliko dinara za Novu godinu ili za neku drugu penziju, pitanje je strukturno – hoćemo li mi podizati obrazovanje, podizati nauku, podizati kulturu ili ćemo probati da pretačemo iz jedne cifre u druge, dokazujući i obmanjujući se da je to nekakav napredak?
Poslanici DS će u današnjoj debati u načelu govoriti, ali takođe kada dođe red na raspravu u pojedinostima, iznosićemo vrlo konkretne i temeljne primedbe. Hvala.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku, samo želim da vas obavestim da povodom obeležavanja međunarodnog Dana borbe protiv nasilja nad ženama, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova organizuje prvo javno slušanje na temu "Borba protiv nasilja u porodici". Javno slušanje se održava u maloj sali Doma Narodne skupštine sa početkom u 11,00 časova.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svaki budžet ima dve strane – prihodnu i rashodnu stranu. Međutim, ovaj predlog budžeta za 2013. godinu, i u tome bih se u potpunosti složio sa mojim kolegom Veroljubom Arsićem, ima i tu treću stranu, nažalost opterećujuću stranu, i ta strana se zove – zatečeno stanje.
Za neodgovornu politiku rastućeg budžetskog deficita možda i postoji opravdanje, jer se svetska ekonomska kriza prelila i na Srbiju, a prethodna Vlada Republike Srbije ne da nije imala adekvatne odgovore, nije imala nikakve odgovore za svetsku ekonomsku krizu. Ali, za politiku bahatog i nekontrolisanog trošenja budžetskih sredstava, sredstava svih građana Republike Srbije, opravdanja nema. Nije dovoljno izaći u javnost i reći – građani Srbije, izvinite. Nije dovoljno reći da je plaćena politička cena na izborima 6. i 20. maja, to nije dovoljno. Za takvu politiku, za takve vrednosti mora da se odgovara.
Zbog toga, a to smo čuli i u debati u petak, da MMF nije prisutan u Srbiji, da je MMF došao tek sa formiranjem nove Vlade Republike Srbije, da je oteran bukvalno iz Srbije da bi se budžet za 2012. godinu stavio u funkciju izborne kampanje samo jedne političke stranke.
Zatečeno stanje, ta treća strana budžeta, ima i svoj egzaktan opis i on se ogleda kroz katastrofalnu stopu nezaposlenosti od 26%, kroz eskalaciju javnog duga koji je 2007. godine bio 30%, 2012. godine je 60%. Znam da bi i prethodni govornik voleo da se sve ovo zaboravi. Ne može da se zaboravi. Kroz deficit od 6,8% BDP, kroz opštu nelikvidnost, kroz rast rashoda za kamate koje 2010. godine bio na nivou od 30 milijardi dinara, 2011. godine 42 milijarde dinara, a trošak za kamate 2012. godine je narastao na neverovatnih 64 milijardne dinara.
Zbog takvog šizofrenog zaduživanja prethodne Vlade, rashod budžeta za kamate, kao najneracionalnijeg troška budžeta za 2013. godinu, biće na nivou od 90 milijardi dinara. Sa takvim tegovima oko nogu se teško trči. Sa takvim tegovima oko nogu se ne pobeđuje Jusein Bolt. Međutim, zahvalan sam Vladi Republike Srbije na predloženom budžetu za 2013. godinu kojim se ti tegovi olakšavaju da bi se u budućnosti brže trčalo, da bi se u budućnosti i pobeđivalo.
Ovo su nasleđeni izazovi sa kojima se Vlada Republike Srbije hrabro suočila. Vlada je predložila i ovaj saziv Skupštine usvojio u septembru i rebalans, ali i niz, set mera iz oblasti fiskalne politike. Te mere su za ovih nekoliko meseci dale i konkretne rezultate. Poreski prihodi su veći za šest milijardi dinara, a rashodi su smanjeni 2,3 milijarde dinara na poziciji plata, 4,7 milijardi dinara na poziciji roba i usluga i 1,5 milijardi dinara na kamatama, jer je Vlada Republike Srbije politikom odgovornog i dobrog domaćina oborila kamate sa 7,25% na 4,85%. Verujem, gospodine Dinkiću, da je to tendencija i daljeg smanjenja. Na ovaj način deficit budžeta za 2012. godinu je smanjen na 5,6, odnosno konsolidovan je na 6,1% BDP.
Ovo su razlozi zbog kojih delim vaš optimizam, gospodine Dinkiću, zbog kojih delim i optimizam cele Vlade Republike Srbije, ali ono što je najvažnije, i optimizam koji se polako ali sigurno vraća kod građana Republike Srbije.
Pažljivo sam pratio i današnja izlaganja i izlaganja od petka. Pažljivo sam pratio i pisane i elektronske medije od trenutka ulaska Predloga budžeta za 2013. godinu u skupštinsku proceduru i video sam da je glavna, ako ne i jedina, zamerka bila baš taj optimizam i ambicioznost. Mislim da je on realan, ostvariv i utemeljen na konkretnim merama fiskalne politike. Uostalom, da nema ljudi koji su optimisti, koji veruju i projektuju bolju budućnost, verovatno da bi kao civilizacija još uvek živeli u pećinama i crtali one slike kao u Lepenskom viru.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, istakao bih što je Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu u skupštinsku proceduru ušao na vreme i što je prvi put posle šest godina ispoštovan budžetski kalendar. To ne mogu da pohvalim jer je time ispoštovan samo zakon. To mora samo da bude nauk onima koji su projektovali budžete u prethodnih šest godina kada smo ih usvajali u minut do 12, 30. ili 31. decembra, sa velikim rizikom da se uđe u privremeno finansiranje.
Budžet za 2013. godinu prati paket mera kojima se smanjuju rashodi i povećavaju prihodi, zbog kojih će konsolidovani deficit budžeta, verujem, u 2013. godini biti na nivou od 3,6% BDP, što nam daje nadu za relaksiraniju i perspektivniju 2014. godinu.
Realan rast rashoda je 4,5%. Oprostite, realan rast prihoda je 4,5%, dok rashodna strana ima rast od 5,3%, međutim, zbog stope inflacije su rashodi realno smanjeni.
Karakteristike rashodne strane budžeta su znatno veća ulaganja u poljoprivredu. Izdvajanja za poljoprivredu će u 2013. godini biti 4,5% budžeta, u okviru kojih je regresirano gorivo od 120 litara po hektaru, što je znatno više i od dosadašnje tradicije i od dosadašnjih izdvajanja za poljoprivredu.
Sve ovo je izuzetno bitno, ako se zna da izlazimo iz godine ekstremnih vremenskih prilika, odnosno ekstremnih suša. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede, kao njen sastavni deo, ponašaju se odgovorno, ne ponašaju se kao u prethodnom periodu, kao vatrogasac – tek kada poljoprivredni proizvođači blokiraju pola Srbije, ili kada traktorima dođu nadomak Beograda, e tada se usvajaju neke mere. Ne, ovaj put, na početku godine, kaže se – 3,5% budžeta, da bi poljoprivredni proizvođači mogli da planiraju ovu godinu što kvalitetnije.
Povećana su izdvajanja za socijalnu zaštitu u visini od 8 milijardi dinara i to je znatan rast u odnosu na prethodne godine, što ukazuje na suštinsku, a ne samo na deklarativnu brigu o socijalno ugroženim kategorijama našeg društva, ali nažalost, i znak da je sve veći broj korisnika socijalne zaštite u Republici Srbiji.
Veći su transferi lokalnim samoupravama za 2,3 milijardi dinara. To je znatan podsticaj ako se zna da je većina lokalnih samouprava, nažalost, u veoma teškom stanju. Ako tome dodamo i tri milijarde dinara, koliko je opredeljeno iz budžeta Republike Srbije za održavanje šest hiljada kilometara prekategorisanih puteva iz regionalnih u lokalne, opštinama i gradovima se daje, možda ne željeni, ali jedan bitan podsticaj.
Pozdravljam i najavu pravljenja centralnog registra zaposlenih u državnoj upravi na svim nivoima, od mesne zajednice, lokalnih samouprava, opština, gradova, javnih preduzeća, ministarstva, zdravstva, prosvete, to je dobra inicijativa iz dva razloga. Prvo, zbog promene sistema i boljeg planiranja rashoda za plate, jer kako mogu da se planiraju rashodi za plate ako nemamo i ne znamo koji je to tačan broj zaposlenih sa strukturom i sa kadrovskom strukturom, sa strukturom stručne spreme, ali i zbog zloupotreba otpremnina kojih je, nažalost, bilo, pa su ljudi uzimali otpremnine. Pod političkim plaštom su uzimali otpremnine na različitim nivoima i zapošljavali se negde drugde. Neko ko uzme otpremninu i ode iz državne uprave, jednom za svagda je zatvorio vrata za sobom.
Mnogo kolega narodnih poslanika se pozivalo na Fiskalni savet. Verujem da u Fiskalnom savetu sede ljudi koji su izuzetno stručni i izuzetno dobronamerni. Ono što sam primetio kao zamerke Fiskalnog saveta su neslaganje kod rashodne strane, pa će ovaj budžet imati veća izdvajanja za robe i usluge i, recimo, za kamate. Ne mogu to da uzmem kao činjenicu i ne mogu da verujem u sve to, jer u ovih nekoliko meseci, od septembra meseca do novembra, sa merama fiskalne politike i rebalansom budžeta za 2012. godinu, kao što sam rekao, izvršena je ušteda od 2,3 milijarde dinara na poziciji plata, 4,7 za robe i usluge i milijardu i po na poziciji kamata. Sve mi to daje podstrek, daje mi motiv da verujem da će ova Vlada Republike Srbije, ono što je projektovala budžetom za 2013. godinu, ispoštovati. Ako je uspela, nekoliko meseci da spusti za toliki iznos, i kamate i robe i usluge, zašto da ne uspe u narednoj godini u onome što je sama projektovala?
Takođe, ono što su bile zamerke Fiskalnog saveta i neslaganja, to su docnje. Srbija, nažalost, ima velika dugovanja, a naročito u zdravstvu – 26 milijardi dinara. Međutim, ne samo da konstatujemo te docnje i taj problem, već je Vlada Republike Srbije napravila jedan adekvatan odgovor i dogovor, a to je da, 13 milijardi dinara, koliko duguju bolnice i klinički centri, Vlada preuzima na sebe, država preuzima na sebe ta dugovanja. Bolnice ostaju očišćene od dugovanja, a tih 13 milijardi dinara se, istina bez diskonta, ali sa otpisanim kamatama, isplaćuju u naredne tri godine. Ostalih 13 milijardi dinara, koje duguje Fond za zdravstveno osiguranje, sa docnjom koja je u ovom trenutku 200 dana, u narednoj godini se smanjuje na 150 dana, 2014. godine na 120 dana i od 2015. godine na 90 dana.
Ono što je dobro i što je dobra sugestija iz Fiskalnog saveta, što mislim da je i Vlada prihvatila i Ministarstvo finansija, je utvrđivanje kvartalnih ciljeva za rashode. Potrebno je rashode pratiti češće, brže, da ti rashodi budu transparentni, vidljiviji, da bi moglo da se reaguje na vreme.
Na kraju, 2013. godina neće biti laka. Pred nama je godina puna izazova, ali i novih šansi i mogućnosti. Verujem da je naredna godina godina dobijanja početka datuma, početka pregovora sa EU i jednog iskoraka, bržeg iskoraka na putu ka EU. Meni je žao što svi ne delimo te vrednosti, ali je i godina u kojoj će građani, po kvalitetu svog života, osetiti boljitak, godina kada će institucije sistema pokazati svu svoju snagu i raditi u punom kapacitetu, godina kada ćemo primenom novog Zakona o javnim nabavkama, budžet dobiti jedan novi podsticaj, investitori mnogo bolje uslove za ulaganja i rad, a za građane, definitivno 2013. godina će od Srbije napraviti bolje mesto za život. Naravno, SNS će u danu za glasanje podržati i glasati za ovakav budžet. Hvala.