Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, Predlog budžeta nije usvojen u zakonskom roku i mi nismo imali dovoljno vremena i uslova da se upoznamo sa Predlogom budžeta. To je bila jedna od prvih zamerki koju nekoliko godina unazad slušamo od stručne javnosti, od narodnih poslanika, od svih članova Odbora za finansije. Mislim da je sasvim korektno da prva karakteristika ovog predloga zakona o budžetu za 2013. godinu bude ta što je rok ispoštovan u skladu sa budžetskim kalendarom, a pre svega, zakon je ispoštovan.
Sa druge strane, ovo je bilo moguće očigledno zbog toga što Vlada Republike Srbije ima jasne ciljeve ekonomske politike, ima jasan iskazan zajednički politički interes, sve se rešava u Vladi Srbije kojom predsedava premijer Ivica Dačić i postavljeni su ciljevi na kraći i srednji rok.
Druga karakteristika koju želim da istaknem jer proizlazi iz ovog predloga jeste da je Vlada počela da razmišlja na srednji rok i ima jasne iskazane ciljeve na srednji rok za željom da se budžet izbalansira do 2016. godine. nema dobrih rešenja na kratak rok, zahtevaju sve velika fiskalna ograničenja, vrlo radikalna koja se ne mogu ispoštovati za jedan dan ili vrlo kratko mogu se postaviti temelji a za postavljanje za zidanje jedne dobre kuće treba dosta vremena.
Treća karakteristika koju bih istakao jeste da ovaj predlog budžeta predstavlja prvi korak ka zaustavljanju javnog duga, a kasnije i obaranje javnog duga.
Dakle, kroz zaustavljanje dva sistemska generatora javnog duga, a to je budžetski deficit i izdavanje državnih garancija. Ideja da se radikalno obori za 50% budžetski deficit je zaista dobra, kroz izmene poreske politike i značajno prilagođavanje na rashodima kroz uštede, jer je to moguće i to govori o jednoj izbalansiranoj fiskalnoj konsolidaciji, a sa druge strane, sa idejom da se garancije isključivo izdaju za kapitalna ulaganja, a ne za tekuću likvidnost.
Izazovi pred kojima se nalazi ovaj budžet u tom smislu, pored ovih karakteristika jesu pre svega za ovakav jedan plan koji treba da se ostvari na srednjem roku, jeste i to da je potrebno obezbediti široku podršku svake vrste u ovom budžetu i ovoj ekonomskoj politici, a naravno i da se on u potpunosti realizuje.
Treba svima, pa i građanima reći, šta je alternativa u ovom budžetu? Alternativa je izvesna kriza javnog duga u uslovima rasta troškova za kamate i ona bi svakako pogodila javni sektor i sve funkcije i bezbednosti, pravosuđe, obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, celokupnu ekonomiju naše zemlje.
To je potrebno reći svim građanima, a i mi smi treba da smo svesni toga. Druga stvar koja je bitna, jeste da je ova Vlada ceneći potrebu da budžet ima podršku, opredelila se za značajno uvećanje izdvajanja za socijalno-ugrožene kategorije stanovništva za osam milijardi dinara, a za mene kao pripadnika SPS to je jako bitno i teret ove krize ne treba da snose socijalno-najugroženiji, a između ostalog i sama Srbija je u svom Ustavu definisana kao država socijalne pravde.
Ovaj budžet sa druge strane u jednom dobrom delu svoju podršku će obezbediti u tom smislu što je on prvi korak i pokazuje trend u smislu izmene strukture javne potrošnje i jasnog definisanja komparativnih prednosti Srbije i ulaganje u poljoprivredu, u infrastrukturu, energetiku i vidimo da će izdvajanja za poljoprivredu prosek dostići u razvijenijim državama od 4,5% ukupnog budžeta.
Sa druge strane, ovde o tome nije bilo reči, ali želim da kažem da se i u ovakvim uslovima iznašlo mogućnosti da se konkretizuje najavljena saradnja premijera Daćića sa Republikom Srpskom i obezbeđena su određena sredstva za investicije u računare i vagone, čime se jasno pokazuje opredeljenje Vlade za saradnju sa svojim sunarodnicima u okruženju.
Sve ove mere su na kratak i dugoročan rok opredeljene da obezbede jednu održivu stopu rasta BDP na srednji rok i to je realna politika i jedini način da se u određenom vremenskom periodu obezbedi rešavanje glavnog problema nezaposlenosti. Ovaj budžet u ovom smislu predstavlja i dobru osnovicu za pregovore i dogovore sa MMF i drugim organizacijama i zbog toga, ceneći i ove razloge i izazove koje je prepoznala Vlada i donela određene preporuke, SPS iskazuje jasnu podršku ovom budžetu.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Poštovano predsedništvo, situacije je dovoljno teška danas da DS ne uvodi dnevnu politiku u ovu veoma važnu raspravu. Međutim, u petak nam je resorni ministar rekao da je apsolutno sve loše u ovoj zemlji upravo nasleđe DS, dok je ovaj budžet radikalni preokret, preobražaj, u neku ruku neko mesijansko štivo, neki sveti nadzor koji će svojom genijalnošću da nam obezbedi mnogo bolje sutra. Kamo sreće da je to istina.
Hajde da pogledamo po detaljima da li je to tako. Prvo, o nama, mi ne bežimo od naše odgovornosti i mi smo platili tu cenu na izborima i juče smo na izbornoj skupštini krenuli taj mukotrpni rad reorganizacije i dobijanja poverenja naših građana, ali to što mi nosimo odgovornost, ne znači da oni koji su delili odgovornost sa nama u prethodnoj vladi, mogu da je u potpunosti zaborave.
Pitam se ko je bio zadužen za ekonomiju u prethodnoj vladi i onoj pre? Pa, vi gospodine Dinkiću i vaša partija. Samim tim, vaša je odgovornost to što je stopa nezaposlenosti prešla sa 13 na 26%, na rekord Evrope.
U ovom budžetu nismo videli ni jedan ozbiljniji program koji će se baviti pronalaženjem radnih mesta za naše građane. Kako je moguće da su i dalje potrebne te subvencije za gubitaše? Ko je bio zadužen za to? Vi lično i osoba koju ste posle imenovali na vaše mesto, koja je po vašim rečima bila najbolja koju ste imali. Ko je dopustio da docnje u zdravstvenom sistemu o čemu ste govorili u petak, dostignu 26 milijardi dinara? Vaši ministri, gospodine Dinkiću, i gospodin Tomica Milosavljević i gospodin Stanković, jer kada se preuzme odgovornost za jedan resor, ona je potpuna i ne može se deliti. Kako je moguće da su, tako čujemo, lokalne finansije destabilizovane do te mere da im pretite kaznom, ukidanje transfera ukoliko se potvrdi da ulažu u sopstvene plate, a ne u kapitalne investicije.
Niko u ovom domu nije zaboravio ko je bio inicijator one promene zakona o finansiranju lokalnih samouprava i zašto danas sve to moramo ponovo menjati. Kako je moguće da su regionalne razlike danas veće nego što su bile pre četiri godine i to je bilo vaše ključno obećanje i vaše ključno zaduženje u prethodnoj vladi? Toliko o prošlosti.
Mislim da bi bilo mnogo bolje za sve nas da pogledamo i ono što smo uradili i da ne prebacujemo odgovornost na druge i da podnesemo odgovornost za onaj deo koji nam pripada, a samim tim, imajući u vidu kakav je bio učinak, možemo postaviti pitanje kakva nam je perspektiva i kredibilitet za budućnost.
Prvo, nije tačno da ste se dogovorili sa Fiskalnim savetom. Imamo predsednika koji je ovo vikenda bio na javnom servisu i koji je rekao da i dalje na prihodnoj strani vidi problem sa precenjenim prihodima od poreza na dobit preduzeća za najmanje pet milijardi dinara.
Što se tiče PDV, da li treba slaviti to što su ti prihodi veći, jer dobro znamo da su oni veći zbog veće inflacije od one koja je projektovana i sa 14% nažalost, deli se pola – pola odgovornost, 7% za prvo polugodište, neka to bude prethodna vlada, a 7% za drugo polugodište ove godine i to je ova vlada i vaš novi guverner.
U svakom slučaju, ono što je bitno da niste uspeli suprotno onome što je državni sekretar najavljivao i nadao se da postignete dogovor sa MMF. Mislim da je slaba uteha za građane Srbije to što saznajemo da oni nisu tehnički potkovani, mnogo je bitniji signal koji bi mogao da se pošalje ne samo međunarodnom tržištu kapitala, nego onima koji bi hteli da ulažu u našu zemlju, da je ona bezbedna za investiranje.
Tog dogovora, suprotno najavama, očigledno nema, čuli smo da će možda biti u januaru, februaru, a sada je sve to odloženo za proleće. Znamo kako to ide. Znamo veoma dobro, ukoliko dogovor nije napravljen na ovom budžetu, da će uslov MMF za dogovor koji želite da bude rebalans ovog budžeta, a PDV je veći samo zbog toga što su porezi veći i što je inflacija veća i samim tim ta prenesena inflacija u sledećoj godini je veća.
Veći prihodi su slaba kupovna moć naših građana, veoma slaba uteha. Dobro je što je ovaj zakon poslat na vreme i uglavnom postoji saglasje, pa i sa onima koje ste kritikovali od Evropske banke za obnovu i razvoj, pa nadalje, da će privredni rast biti neki 2%.
Međutim, sada je jasno da ovaj konsolidovani deficit od 3,6% nije realan. Nije realan i zbog prihoda o kojima sam govorio, ali i zbog rashoda. Ti rashodi, kada gledamo subvencije, npr. u privredi, dobro je što ste rekli da je to pre svega zbog toga što je manje subvencija za "Fijat". Koliko smo saznali, subvencije za privlačenje investicija su već alocirane u prethodnim programima, pa bi bilo interesantno znati koliko je slobodnih sredstava u budžetu za sledeću godinu za dovlačenje novih investicija, a koliko je budžetu "Siepe" i drugih agencija već alocirano na prethodne programe kojima ste rukovodili.
Za građane, u svakom slučaju, je najbitnije reći istinu, a to je da ovde nema magije, nego da se deficit smanjuje tako što im se zamrzavaju plate i penzije. Kada vidimo da su one povećane za 2% u oktobru, nezakonski predviđeno 2% u aprilu sledeće godine, a pretpostavka u budžetu je da će se one samo povećati za 0,5% u oktobru mesecu ove godine. Kada to uporedite sa inflacijom, ona koja je već sada realnost i ono što ste vi planirali u ovom budžetu, vidimo da obećavate građanima RS i penzionerima, da će i opasti kupovna moć za najmanje 11% za prvih 18 meseca rada ove vlade. To su tvrde činjenice i to je istina.
Ukoliko dinar depresira sledeće godine, utoliko će se više ta kupovna moć u evrima erodirati. Tako da smo veoma daleko od deklarisane politike premijera Vlade koga nema, kao ni drugih ministara, pozdravljam potpredsednicu, ministarku koja nam se pridružila, da podele odgovornost za ovakav budžet. Zato ne iznenađuje da vaši koalicioni partneri iz PUPS traže rebalans budžeta, tako da se ovaj program za tzv. "Trinaestu penziju" ipak utvrdi i u sledećem budžetu. Očigledno je da tu saglasja nema. Bilo kako bilo, DS će glasati za amandman PUPS koji se tiče trudnica, jer je to i naša politika.
Socijala, kada znamo da je suštinska politika ovog budžeta smanjenje kupovne moći svih građana Republike Srbije za najmanje 10%, to je nešto što nije mnogo kredibilno. Ali, najveća mana koju mi vidimo u DS u ovom budžetu je njegova apsolutna statičnost.
Kada govorimo o gubitašima, nema ni dinara za restrukturiranje budžetu za sledeću godinu. Najavljuje se izrada strategija i papira sa Svetskom bankom i građani moraju da znaju da zbog toga što nema dogovora sa MMF, neće biti, i to je predstavnica Svetske banke pre koju nedelju rekla ovde u Beogradu. Neće biti ni veoma povoljnih kredita za budžet u iznosu od 400 miliona dolara, koji su vezani za dobijanje jednog sporazuma sa MMF. Tako da, kad je reč o prosveti, ekonomiji, radnim odnosima, bezbednosti novca za finansiranje tih reformi nemate, za tih reformi neće ni biti.
Priča o reformama se svela samo na JAT, "Srbijagas" i možda "Galeniku", a ostalih 170 preduzeća u restrukturiranju će biti na istom režimu tokom sledeće godine. Kada govorimo o odsustvu tih reformi, moram da vam kažem da, nažalost, vremena se menjaju, bio je neki prethodni period kada je možda bilo lakše raditi javne finansije, kada je svet bio u jednoj neodrživoj, ali ipak ekspanziji, i kada je rastao pet do šest odsto godišnje, ovo je duga priča. Ovo je svet gde je evro zona u recesiji, gde je npr. u Nemačkoj, centralnoj ekonomskoj sili našeg kontinenta, i u njoj, nažalost, svakog kvartala raspada i bilo bi mnogo bolje za sve naše građane da se pravi budžet iz srednjoročne projekcije javnih finansija na realnim bazama, a ne na željama, jer strah me je da se one neće realizovati.
Kada govorite o garancijama, dobro je što nema garancija za likvidnost. Uzgred budi rečeno, vaši poslanici, a i bivši ministri su glasali za sve te garancije i na Vladi i u Skupštini, ali nećemo sada o tome. Dobro je što ih nema, ali bilo bi dobro i pošteno da se kaže i drugi deo priče. Kada već naši građani, naša privreda ne plaćaju cenu gasa, koje mora "Srbijagas" da plati ruskom partneru, bilo bi dobro onda ako već nećete davati garancije za likvidnost, da kažete iskreno to da će cena gasa morati da bude povećana.
Kada kažete da JAT neće dobiti garancije za likvidnost, bilo bi dobro i pošteno da kažete koliko će ljudi u JAT izgubiti radno mesto. Realnost je, kad već govorimo, i time bih ja sada zaključio, da bi mnogobrojni drugi, moje kolege iz naše poslaničke grupe ima li dovoljno vremena da diskutuju ovaj budžet.
Želim na kraju da se malo pozabavim ovim što smo čuli jutros, a to je ili rezultat neznanja ili pokušaj obmane, moram da kažem. Ovo je pitanje uspeha na tržištu kapitala. Ovo je, i mi ćemo iz DS, ovaj grafikon, čiji je izvor "J.P. Morgan", koji svim međunarodnim bankama drži indeks zaduživanja svih zemalja "emerging markets", tj. u razvoju, ovo ćemo staviti na vaš sajt i svi će moći i u orginalu da prođu ovaj grafikon.
Šta je realnost? Kažete da plaćate jeftinije na tržištu kapitala od Vlade. Prvo bi bilo pošteno da kažete obveznice koje ste izdali su deo, bar one na devet godina programa koji je ugovorila prethodna Vlada. Kada poredimo obveznicu na deset godina sa obveznicom na devet godina, upoređujemo babe i žabe, zato što postoji normalna kriva i svaki student na prvoj godini ekonomskog fakulteta zna da su kamate na duže obveznice više, zato što neko ko investira duže i više svoj novac, tako da je normalno da kamata na deset godina bude veća na devet godina, a da ne govorim da ovu obveznicu o kojoj sada govorite, ona nije ni na devet godina, nego je na pet godina. Bilo bi minimum poštenja u diskusiji da ne mešamo babe i žabe, i da uporedimo ono što je deset godina - sa onim što je deset godina, sa onim što je devet godina - sa onim što je devet godina.
Ono što je bitnije, to je ovo što vidimo na ovom grafikonu. Vidimo na ovom grafikonu da tokom cele 2011. godine, Republika Srbija je plaćala istu premiju rizika, tj. iste kamate kao susedna Mađarska i Hrvatska. Evo šta se desilo od vašeg dolaska na vlast, za Mađarsku i za Hrvatsku te kamate su pale za 2%, a za nas četiri puta manje.
Dame i gospodo, građani Republike Srbije, prethodnom obveznicom Srbija se zaduživala po kamati koja je bila niža od kamate koju su plaćali Hrvatska i Mađarska. Ovim obveznicama Srbija se zadužuje po kamati koja je mnogo veća od onoga što plaćaju Hrvatska i Mađarska, i to je realnost. Ako je nekome ovo previše komplikovano zbog neznanja i možda loše volje da dam onom, što je saopštio i sam ministar finansija Rusije u petak, evo Ruska Federacija, Republika Srbija, isti zajmodavac, isti zajmoprimac, pre godinu i nešto, obezbeđen je kredit na 12 godina sa dve godine počeka, sa kamatom koje 3,39%. Upravo ste dobili jedan kredit koji će se povlačiti pet godina i gde je kamata na tako kraći iznos 4,1% kamate, tako da bilo bi dobro u ovom teškom momentu, da ne govorimo o preobražaju, nego da govorimo o realnim problemima, jer to je ono što od nas očekuju svi građani RS. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Kada vas čovek gleda, rekao bi – ala ovaj lepo priča. Ovde je pitanje, ako pominjete znanje ili neznanje, to su kategorije o kojima možemo da raspravljamo – ko zna a ko ne zna. Pitanje obraza je takođe bitno i u ekonomiji i u politici.
Da niste vi možda, pre samo nekoliko meseci tražili da se plate i penzije zamrznu? Bili ste za zamrzavanje plata i penzija u trenutku kada ste mislili da ćete vi formirati Vladu, da li je to istina? Naravno da jeste. Mi nismo uspeli da zbog ekonomske krize obezbedimo vrtoglavi rast plata i penzija, ali makar smo obezbedili nekakav rast, 2% u oktobru, 2% u aprilu, a vi ste hteli da ih potpuno zamrznete, da rast bude nula. Znači, ako sada kritikujete to što plate i penzije sporo rastu setite se onoga što ste pričali ovoga leta. Tražili ste potpuno zamrzavanje plata i penzije odnosno da ne rastu uopšte.
Smatram da imate pravo da kritikujete ono što sada radimo, ali nemojte da zaboravite ono što ste pričali pre nekoliko meseci.
Drugo, kada govorite o sistemu finansiranja u zdravstvu, znam da znate da mnogi ljudi ne znaju ko je odgovoran za finansiranje u zdravstvu. Odgovoran je Fond zdravstvenog osiguranja, a ne ministar zdravlja, nažalost. To bi trebalo promeniti. Kada kažete da je to jedno te isto, slažem se, to bi trebalo da bude jedno te isto, ali to nije bilo tako.
Pogledajte ko je bio i ko je sada direktor Fonda zdravstvenog osiguranja – član vaše stranke. Osoba koja je bila ostavila je docnje od 2 – 3 milijarde dinara, a sada su 13 milijardi. Znači, vaš čovek, čovek koga ste postavili, vaš partijski kadar povećao je docnje za dve godine za 10 milijardi dinara samo u Fondu zdravstva i dopustio da se nagomilaju dugovi bolnica na čak 13 milijardi.
Pošto ste sami prizivali prošlost, hajde da to čujete, šta ste uradili u Fondu zdravstvenog osiguranja. Prvo, mislim da to što se dešavalo poslednje dve godine, kada ste vodili Fond zdravstva, je jedna od najvećih finansijskih katastrofa u bilo kom društvenom segmentu u ovoj zemlji, plus sve ovo što se dešavalo sa selektivnim naplatama poreza u poreskoj upravi i sa ogromnim rastom javnog duga, ali da idemo samo na finansiranje zdravstva, odnosno Fond zdravstva.
Najpre, dugovi bolnica su 13 milijardi dinara u ovom trenutku. Dug Fonda zdravstva je 13 milijardi dinara. Dug za neplaćene račune preko 60 dana je još veći kada uzmete i ono što su tek ugovorili. Dvanaest milijardi dinara je država platila dvema veledrogerijama preko ovoga. To su "BGfarm" i "Velefarm", a da nikad nisu novac doznačile niti "Hemofarmu" niti "Galenici", 120 miliona evra, a da niko nije pokrenuo istragu o tome. Nestalo je 120 miliona evra državnog novca, a da vaš direktor Fonda zdravstva ni reč nije rekao, nikoga nije uzbunio, makar ono što ja znam. Vaš čovek koji je koordinirao službe bezbednosti ništa tim povodom nije uradio, kao da je 120 miliona evra jednako 120 dinara. To je 12 milijardi dinara država platila "Velefarmu" i "BG farmu" za lekove. "Velefarm" i "BG farm" nikad nisu preneli taj novac "Galenici", nikada nisu preneli taj novac "Hemofarmu". Prosto je neverovatno da vas takva dubioza nije zanimala.
Nova Vlada neće ništa da krije. Ovo javno govorim i moje kolege iz Vlade koje se bave i koordiniranjem službi bezbednosti i tim poslovima o ovome javno pričaju. To mora da se raščisti. Mora da se utvrdi odgovornost za to.
Ne kažem da je direktor Fonda odgovoran za to, ali morao je da podnese krivične prijave protiv određenih ljudi, morao je da pokrene istragu. Ako to nije učinio, onda je i on odgovoran, ako je ćutao i znao.
Slavici Đukić Dejanović i meni je trebalo dva meseca da shvatimo o čemu se ovde radi. Takođe, trebalo nam je vremena da shvatimo da se ćuti o svemu ovome i prikriva ovaj slučaj. Naravno da ne možemo to da ostavimo pod tepihom. Odlučili smo da očistimo ove dugove zdravstva kompletno tako što će ovih 13 milijardi dinara dugova bolnica biti preneto u javni dug Republike i biti isplaćeno veledrogerijama u roku od tri godine. Takođe, ovih 13 milijardi dinara duga Fonda zdravstva jeste dug po osnovu kašnjenja u plaćanjima lekova na recept apotekama. Sada se kasni 200 dana, a nije se tako kasnilo ranije. Pre nego što je došao ovaj direktor Fonda zdravstva nije bilo takvog kašnjenja. Sada smo zakonom odredili da to smanjimo na 150, 120 i 90 dana tako što će se pojačano izmirivati obaveze.
Ovaj kvazi fiskalni deficit od 26 milijardi dinara je ogroman novac. To je mnogo više od ovih stvari koje ste zamerali, da li je neka rashodna strana ovakva ili onakva u novom budžetu. Taj problem je veći od toga, a da ne govorim o dodatnih 12 milijardi dinara skandala, da je država platila nekome nešto, da taj nije preneo farmaceutskim kućama, od kojih je jedna od tih "Galenika", koja je između ostalog i zbog toga u problemima, a da nikakva odgovornost nije pokretana godinama za to.
Ove dve firme su u stečaju, i "Velefarm" i "BG farm", ali je pitanje šta sada s tim? Ono što je sigurno, mislim da je nauk za sve političke stranke, za državu, da na čelu Fonda zdravstvenog osiguranja ne sme da bude lekar, sem ako nema doktorsku diplomu iz oblasti finansija. Treba da bude stručnjak za bankarstvo ili osiguranje, ili makar tim njegov da bude stručan za te oblasti. Ovo što se ovde desilo jeste zaista skandal velikih razmera.
Da li ste se nekada zapitali kako je moguće da u ovom iscrpljenom finansijskom sektoru, u zdravstvu je moguće da sve apoteke budu bogate, a da Fond zdravstva bude siromašan? Napravljen je sistem da se fakturišu bruto, a ne neto cene od apoteka ka Fondu zdravstva i na račun dobitaka apoteka pravi se dubioza u državnom Fondu zdravstva. To je sistem koji su do sada svi tolerisali. Odgovoran za to je direktor Fonda zdravstva, koji je bio vaš kadar, koji je to takođe tolerisao. To će se sada prekinuti zato što, pod jedan, ministarka zdravlja, Slavica Đukić Dejanović je to zapazila, zato što je moj tim iz Ministarstva finansija i privrede u analizi problema zapazio. Pitali smo se kako je moguće da je u jednoj zemlji farmaceutska industrija na kolenima, kako je moguće da jedna "Galenika" ima probleme, da jedna "Štada" ima probleme, da u Zrenjaninu "Jugoremedija" ima probleme, kada ljudi moraju da se leče i da kupuju lekove. Ustanovili smo da to nije stvar industrije, nego je stvar namernih zloupotreba nekih individua u državi. To mora da se promeni.
Ako govorite o MMF, gde vam je tu obraz? Tu nikako da se načudim kako imate uopšte smelosti da pominjete činjenicu da Srbija danas nema saradnju sa MMF. Da li je bilo normalno i odgovorno da se par meseci pred izbore uopšte bilo kakav aranžman sa MMF zaključuje, ako ste znali da ćete trošiti u i zbornoj kampanji mnogo više nego što ste stavili u budžet? Gde je tu bila odgovornost prema državi? Ako ste planirali da trošite više u kampanji, što možemo da pripišemo političkim izbornim ciklusima koji postoje svuda u svetu, ali onda niste trebali da zamajavate MMF i da pravite dogovor sa njima i da nam obraz potpuno upropastite time što ste zaključili ugovor koji nijednog dana nije živeo. Pazite, zaključili ste ga na jesen 2011, a formalno je stopiran u februaru ove godine zato što nijedna revizija nije prošla. Zašto ste ga uopšte zaključivali? Još imate sada obraza da ga pominjete kao pitanje za novu Vladu, koja svega ispod četiri meseca vodi javne finansije.
Naravno da ćemo razgovarati da obnovimo aranžman. Ovaj je propao. Nama su ljudi iz MMF rekli da ovaj aranžman je propao i da zbog činjenice da ih je prethodni ministar finansija slagao. Mogu da kažem da to nije odgovornost svih članova Vlade, ali jeste ministra finansija i jeste guvernera, jer za aranžman sa MMF odgovaraju guverner Centralne banke u svakoj državi i ministar finansija u svakoj državi. Slagali ste MMF. Zbog toga oni ne veruju čitavoj Srbiji, jer baš njih briga koja je stranka na vlasti bila prošle godine, a koja je sada. Ozbiljno vam govorim. Naneli ste ogromnu štetu i nemate nikakvo moralno pravo da pominjete sada tu situaciju, makar u ovoj godini. Ćutite makar godinu dana o tome, jer ste vi sve to zabrljali, a onda, ako sledeće godine nova Vlada ne obnovi aranžman sa MMF, kritikujte do mile volje. Da imate obraz, tako biste činili, ali ga nemate. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Kako kaže narod – ko vas ne zna, skupo bi vas platio.
Bilo kako bilo, što se tiče zdravstva, ovo je najžešći napad na vođenje zdravstva sa strane G17 plus i URS u poslednjih osam godina koji sam ikad čuo. Za dva ministra za koja kažete sada kada imate jednu ministarku iz redova SPS, odjedanput se može raspravljati i menjati sistem. Zašto nije moglo pre? Zašto tokom tih devet godina rukovođenja zdravstvom sa strane URS i G17 plus niste inicirali makar diskusiju oko svega toga?
Dok sam bio u Vladi to nisam čuo ni jedan jedini put. Ali, mislim da je za naše građane mnogo bitnije to što nam niste rekli ni reč o tome kako mislite da smanjite stopu nezaposlenosti od 26%, ni reč niste rekli kako mislite da u onim opštinama gde je ta nezaposlenost veća od 40% smanjite na prihvatljivi nivo. Niste ništa rekli o tome kako će sredovečni ljudi naći drugu šansu. Niste rekli kako će ljudi koji dolaze na tržište rada moći sada kada vidimo da one mere koje ste predložili punih pet godina unazad nisu dale rezultat i njihova stopa nezaposlenosti je skoro isto 50%. To nismo čuli.
Potvrdili ste, čini mi se, da se u ovom budžetu predviđa pad kupovne moći od najmanje 10%. Niste odgovorili šta ćete uraditi da Srbija, makar kao što je to bio slučaj prošle godine, se zadužuje bar na onom nivou na kome se zadužuju jedna Hrvatska i jedna Mađarska, a ne pod značajno nepovoljniji uslovima. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Dobro, pošto ni u prethodnom periodu niste govorili istinu, ovo za uslove zaduživanja, u vezi sa Mađarskom, apsolutno nije tačno. Pitajte ljude sa strane ko se povoljnije zadužuje na tržištu kapitala izdavanjem evro obveznica danas, Srbija ili Mađarska? Hajde da to raščistimo. Pitajte pa ćete videti.
Drugo, Mađarska, bez obzira što cenim tu zemlju, u ovom trenutku u ekonomskom smislu nam nije zemlja za poređenje. Videli ste i sami da su oni odbili MMF, da vode čudnu ekonomsku politiku i tu ekonomsku politiku lično uopšte ne podržavam. To je moja percepcija.
Ono što je mnogo važnije, oko finansiranja zdravstva, to se mora razjasniti. Dakle, za finansiranje zdravstva odgovoran je pre svega onaj ko vodi Fond zdravstva. Zaista je čudno da u jednoj zemlji Ministarstvo zdravlja nema dodirnih tačaka sa Fondom zdravlja, što je bio slučaj u prethodnoj Vladi. Ministar Stanković, pa ni Milosavljević, od kada je Vuksanović, vaš kadar, postavljen u Fond zdravstva, nisu imali dodirne tačke sa Fondom zdravstva. To je kao da imate pištolj bez ijednog metka. Možete njime da pretite da uvedete disciplinu, ali bez metka ne možete da pucate. Meci se nalaze u Fondu zdravstva, a njih je vodio Vuksanović, koga ste vi postavili i astronomski uvećao dugove zdravstva.
Da vam odmah kažemo, on jako lepo govori, pristojno izgleda, ali statistika koju mora da vidi ne ministar privrede, nego ministar finansija, pokazuje astronomski rad docniji u zdravstvu tokom njegovog mandata. Naravno da će ga nova Vlada smeniti.
Ono što je meni bilo čudno, da se vi pozivate na svog kadra i kritikujete novu Vladu. To je ono što nije moralno. Tako da, stanje u zdravstvu ne može srediti sam ministar zdravlja ako ne dobije ingerenciju da koordinira i rad Fonda zdravstva, uz podršku Ministarstva finansija, u ma kojoj zemlji, da li se radi o Srbiji, Mađarskoj, Nemačkoj. To je sistem.
Mi smo uspostavili sada dobru komunikaciju, sve vodeće stranke u Vladi i hoćemo da napravimo konačno jednu ozbiljnu reformu u finansiranju zdravstva. Tu reformu podržava i Svetska banka. Ona znači ukidanje više prava bolnicama da kupuju same lekove i medicinski materijal, uvođenje centralizovanih javnih nabavki. Svetska banka procenjuje da ćemo najmanje 20% uštedeti na tome. Logično je zapitati se, ako se veledrogerijama danas isplati da čekaju 200 dana da im plati neka bolnica ili dom zdravlja, a oni avansno plaćaju jednoj "Galenici" ili sa svega mesec dana čekanja "Hemofarmu" danas, to znači da ako mogu 200 dana da kreditiraju, kolike li su te marže na javnim nabavkama po domovima zdravlja i bolnicama Srbije? Ušteda se vrši centralizacijom javnih nabavki, naravno, gde bolnice i dalje imaju ulogu u planiranju tog procesa.
Naravno, cela ideja ovoga jeste da se promeni politika i u ovom segmentu. Ako negde nije bilo reformi u prethodnom periodu u finansiranju zdravstva, napominjem finansiranju, što je odgovornost Fonda zdravstva, koji je vaš kadar vodio, to nije bilo promene. Ministar zdravlja je nemoćan bez ovoga. To je to.