Hvala. Javiću se još jedanput zato što građani Srbije nisu dobili odgovor na nijedno od mojih pitanja.
Šta ćete preduzeti da stopa nezaposlenosti, koja je bila vaše zaduženje u poslednjih pet godina, koja je povećana sa 13 na 26% padne, naročito za ljude koji su tzv. srednja generacija, kojima je teško, jer su možda jednog momenta proglašeni tehnološkim viškom, teško se bore na tržištu rada? Vidimo da sve mere koje ste predložili u poslednjih pet godina ne daju rezultate. Nezaposlenost i dalje raste. Šta predlažete u budžetu za 2013. godinu da tu situacija bude bolja? Ne vidim ništa novo.
Drugo, da li ima subvencija za nove investitore? Prema nekim informacijama, skoro ceo budžet je već alociran na ono što je već odobreno u prethodne dve do tri godine kada ste vodili taj resor. Pitanje je da li uopšte ima u ovom budžetu svežeg novca za privlačenje nekog eventualnog novog investitora? Šta ćete uraditi da situacija bude bar malo bolja od ove godine, gde vidimo da za razliku od prethodne, gde je privučeno 1,2 milijarde evra, a ove godine padamo na nekih 200 miliona evra investicija da obim investicija bude nešto veći? Koje mere, sa kojim sredstvima, sa kojim programima?
Koliko će ljudi u JAT-u, pošto nećete finansirati likvidnost, izgubiti posao? Sa koliko dinara će se povećati cena gasa jer nećete finansirati likvidnost tog preduzeća, a ne vidi se da će se raskorak između cene koju plaćamo ruskom partneru i ono što se plaća na tržištu će biti smanjeno? Napokon, kada ćete obezbediti da suprotno onome što je uspela Mađarska, jer mislim da posle kritika na račun vodećih međunarodnih finansijskih institucija, imajući u vidu da je predsednik Republike tokom posete Budimpešti najavio još bolje odnose između susedne Mađarske i Srbije…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… da nije uputno da se kritikuje na ovaj način paušalno njihova ekonomska politika? Bilo kako bilo, oni u poslednjih šest meseci plaćaju 2% kamate manje. Sada je za njih na tržištu kapitala mnogo jeftinije nego za nas. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Za početak, zaustavićemo vrtoglavi rast kamata i javnog duga koji ste vi napravili, umesto da dajemo pare za otplatu kamata poveriocima, jer ste se zadužili po stopi od 7,25%, a mi smanjujemo te troškove i to usmeravamo u poljoprivredu, pre svega, zato što smatramo da u uslovima globalne svetske recesije, najpre moramo da podignemo poljoprivredu, jer je tražnja za hranom neelastična, tako da ako uložimo u poljoprivredu, to možemo i da prodamo mnogo lakše nego možda neke sada industrijske proizvode, makar u 2013. godini. Zato smo najviše povećali budžet za poljoprivredu.
Što se tiče podsticanja stranih investicija, znate i sami da je nova Vlada otvorena i za domaće i za strane investitore. Imamo dovoljno sredstava u budžetu koji je namenjen "Siepi", kako i za realizaciju prethodnih ugovora, tako i za nove, posebno imajući u vidu činjenicu da kada se ugovori jedan projekat u tekućoj godini da se isplaćuje samo prva tranša, a ostale u narednim godinama. To nije budžet koji se troši kompletno u jednoj godini, tako da je on nikada veći za podsticanje investicija. Zapravo, ovo je rekordni budžet "Siepe" ikada, jer je pre nekoliko godina bio milijardu do dve milijarde dinara, a sada je osam i po milijardi. To je rekordni budžet i sasvim je dovoljan.
Što se tiče JAT, mnogo će biti niži troškovi restrukturiranja JAT od onoga što ste vi radili sa davanjem garancija za likvidnost za jednu besperspektivnu projekciju, gde država stalno izlazi pred parlament, ministar finansija traži pare da se daju za likvidnost za kredite koje JAT ne može da vrati i koji padaju na teret poreskih obveznika. To je takođe obmana javnosti, davati novac za likvidnost kompaniji, a znate da neće moći da ih vrati. S time smo prekinuli, jer ne želimo da obmanjujemo javnost, pa makar istina bolela. Istina je da JAT u ovom trenutku ne može da opstane pod ovim uslovima, da mora da se restruktuira, da mora da obnovi flotu i da mora da upodobi broj zaposlenih realnim potrebama konkurentnih aviokompanijama. To će biti mnogo jeftinije nego produžavati agoniju i stalno tražiti od Skupštine novac za nova zaduživanja, za finansiranje likvidnosti, a znamo da on to neće moći da vrati. Tako da je naš plan za JAT realan.
Hoćemo modernu kompaniju koja će imati broj zaposlenih koji odgovara takvim regionalnim avio-kompanijama zemlje veličine Srbije, ali sa novim avionima, ne sa avionima koji su stari 25 do 30 godina. Jedan broj novih aviona će biti kupljen, ugovor sa "Erbasom", četiri nova aviona. Nekih osam aviona će se uzeti na lizing, rentiraće se, ali to možda neće biti novi avioni, nego avioni stari nekoliko godina, a u svakom slučaju, u mnogo boljem stanju nego što su ovi postojeći, tako da će se obnoviti flota. Imamo najbolje pilote u regionu i u svetu i oni nikada nisu bili sporni. Administracija je sporna i kod administracije to moramo da primerimo kompaniji koja to može, da ima odgovarajući trošak.
Gradićemo i kargo terminal na Beogradskom aerodromu, sami ili u partnerstvu sa onima koji takođe smatraju da treba da obezbedimo terminal za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, voća, povrća. Nova Vlada ima ozbiljne planove i svako ko nam da predloge kako da te planove poboljšamo, rado ćemo ih primiti. Hvala vam, gospodine Đeliću.

Hvala.
Molim i ministre i narodne poslanike da se vratimo na temu.
Da li se neko od prijavljenih narodnih poslanika javlja zbog povrede Poslovnika? (Ne)
Nemate prava na repliku, nijedan ni drugi.
Nastavljamo dalje.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Poslovnik.)
Da li ste tražili povredu Poslovnika?
Pitala sam, samo podignite Poslovnik, da znam.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Reklamiram čl. 107. i 108. Ako je potrebno da obrazložim zašto se radi o povredi Poslovnika – stiče se utisak i meni se to lično ne dopada, možda DS uživa u tom samom mazohizmu, ali za mene je neprihvatljiva atmosfera koja je stvorena u ovom društvu i koja se, između ostalog, kroz nastup ministra Dinkića i kroz odgovor Đelića, na neki način, podgreva.
Ne sede u Fondu zdravstvenog osiguranja kriminalci. Niko tamo nije otišao da bi krao. Ne znam nijednog direktora koji je izabran da bi tamo otišao i krao. Ovde se iz rasprave, koju ste vi dopustili, stekao utisak da je upravo tako. Radom Fonda zdravstvenog osiguranja upravlja direktor, uz upravni odbor i nadzorni odbor. Upravni odbor ima 21 člana – 14 članova predstavljaju osiguranike, dva predstavljaju penzionere, dva predstavljaju zemljoradnike, dva predstavljaju samostalne delatnosti a dva predstavljaju invalide.
Nije tačno da je Fond propao zato što je bivša direktorka, koja je završila u zatvoru, bila lopov ili zato što je trenutni direktor lopov. Fond je propao zato što nema novca koji je potreban da bi se finansirao njegov nesmetan rad i zato su vam bolnice kao ruševine, a ne objekti u kojima se neko može normalno primiti i lečiti. Zato nam se zdravstvo i svelo na beskrajno požrtvovanje lekara i uz neverovatne napore održavanje kakvog-takvog nivoa zdravstvene zaštite.
Koja je cena evra u dogovoru između države i proizvođača lekova? Poslednji put je bila oko 95 dinara. To je suprotno životu i realnosti. Fond zdravstvenog osiguranja to ne može da trpi. Možda može neka druga institucija, ali Fond ne može. Umesto kriminalizacije ljudi, jer uskoro više nećemo imati nikoga ko će pristati da radi za državu, dajte da se bavimo suštinom. Ako je Fond propao, a jeste, to je cena pogrešne politike.
Samo sam to želeo da kažem, jer mislim da je to moja politička obaveza. U suprotnom, ta lomača koju su potpalili oni koji ne mogu ništa drugo u Srbiji da ponude…
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću. Molim vas, bez obzira na to, vi ste tražili povredu Poslovnika i tražili ste povredu čl. 107. i 108. i onda ste držali govor o Fondu. To nikakve veze nema sa povredom Poslovnika.)
Možda nema na….

Zaista nema smisla da zloupotrebljavate Poslovnik, jer bi svaki narodni poslanik mogao na takav način onda da govori i onda bi ova sednica ličila na nešto potpuno drugo.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Vi niste bili tu.)
Slušao sam poslednji minut ono što ste govorili i to zaista nema veze s povredom Poslovnika.
Narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, član 27. Molim vas, vodite ovu sednicu. Ovo zaista nema smisla. Pojedinci se javljaju po povredi Poslovnika već pola sata, da izlažu o temi koja nije na dnevnom redu, ili misle da je na dnevnom redu.
Znate šta, može DSS, naš poslanički klub, da se svi sada poslanici jave po Poslovniku, da ukažu na neku tačku iz Poslovnika i da pričamo u pojedinostima.
Na šta ovo liči? Molim vas, vodite ovu sednicu kako Poslovnik propisuje i ne dozvolite zloupotrebu Poslovnika, inače će svi to da rade. Svi će tražiti prostor da iskažu svoje mišljenje o svakoj replici koja se ovde bude javila.
Ovo smo trpeli pola sata, ove zloupotrebe, a neko je imao potrebe da dokazuje, posle nekog događaja od juče, ali više to nećemo da trpimo. Molim vas, vodite sednicu. Insistiram na tome da Poslovnik bude poštovan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Zaista nije lako posle ove serije replika govoriti i vratiti se na temu, ali, verujte, mene pomalo zamara ovo ko je za šta kriv i ko je kada i šta radio. Zaista mislim da dugujemo, pre svega, mladim ljudima u ovoj zemlji da malo bacimo pogled u budućnost. Jer, da parafraziram onu izreku o ekologiji, mislim da tako važi za državu – mi je jesmo nasledili od naših predaka i zaista je dugujemo svojim potomcima i pozajmili smo je, praktično, od njih. Tako da, mislim da smo sa rebalansom budžeta završili ovu raspravu na temu šta je kada bilo i kako je bilo i zašto je bilo, i da je budžet prilika da jedna zemlja pogleda makar godinu dana unapred. Pa, hajde da to uradimo.
Takođe želim da apelujem da u ovoj raspravi probamo da nađemo šta je ono oko čega smo svi saglasni i šta je ono oko čega se slažemo. Mislim da smo se svi složili oko toga da je ovo prvi budžet u poslednjih 10 godina, možda i više, koji se donosi na vreme, koji je dovoljno vremena bio u skupštinskoj proceduri, koji je dovoljno vremena bio dat na uvid javnosti i da je to nešto što je bitno različito od prethodnog perioda.
Zašto je to važno? Zato što je svako ko je zainteresovan, imao priliku da da primedbe na budžet, da učestvuje u raspravi o budžetu i da na neki način taj budžet menja ili da ukrsti argumente oko toga šta je u njemu dobro a šta u njemu može biti bolje.
Ono oko čega se takođe svi slažu jeste da ovaj budžet ima viziju i da ta vizija jeste održiva – stabilnost, kroz oporavak privrede, ali isto tako i kroz socijalnu odgovornost.
Nema onog u ovoj državi ko neće reći da je smanjenje deficita hrabar i odgovoran potez. Nisam čula nikoga ko kaže da je loše da deficit bude prepolovljen u periodu od nekoliko meseci sa 7,2% na 3,6%. Naravno, ima onih koji su zabrinuti oko toga da li će to biti ostvarivo i to jeste bila tema o kojoj smo razgovarali. Znate šta, nisam ekonomski stručnjak i čak i ako uzmete najcrnje prognoze najvećih kritičara koji kažu da će biti 4,2%, dobro, biće ali to je još uvek 3% manje nego što je bio pre samo dva meseca. Da li je to najveća kritika ovog budžeta? Duboko verujem da nije.
Oko rasta koji je projektovan na 2% i na čijoj se projekciji praktično zasniva ovaj budžet nema polemika. Da, taj rast će biti ostvaren. Svi kažu, pa i sam ministar finansija se slaže sa tim da je to zato što smo nažalost u prošloj godini imali katastrofalan pad. Svi oni koji su kritikovali održivost ove projekcije rekli su da nema ni Evropa toliki rast, pa nema zato što nije imala toliki pad u prethodnom periodu. Dakle, saglasni smo oko toga da će rast biti 2% i taj rast zasnovan je u najvećem delu upravo na rezultatima koje će "Fijat" imati u narednoj godini i moram da vas podsetim da je to investicija koju su mnogi kritikovali u prethodnom periodu. U ovoj Skupštini sam slušala te kritike. To jeste investicija oko koje su se mnogi kasnije otimali i slikali, ali kada smo trpeli kritike u ovom parlamentu URS su bili oni koji su branili tu investiciju i koji su duboko u nju verovali. Ona će nam sada doneti rast o kome pričamo, i naravno poljoprivreda u koju ovaj budžet dodatno ulaže.
Mislim da se svi slažu oko toga da privreda mora da se pokrene, da mora da bude dinamičnija i ona će biti dinamičnija ukoliko i plaćanja budu tekla na vreme. Država je generisala kašnjenja i neplaćanja i set zakona koje usvajamo sa ovim budžetom doprineće da se to više ne dešava. Država preuzima odgovornost u ovom delokurugu poslovanja koji treba da dovede do ekonomskog rasta.
Možemo da polemišemo oko toga ko je odgovoran za to da li je RZZO nezavisan ili zavisan od ministarstva i kako je to bilo, ali ono što je činjenica je da niko ne može da ospori da je to bio odgovoran potez države koja će preuzeti sve obaveze na sebe kada su bolnice u pitanju, koja će dozvoliti bolnicama da dođu do daha, da počnu da se ozbiljno bave svojim poslom i da zdravstveni sistem funkcioniše onako kako treba da funkcioniše na dobrobit pacijenata. Država će preuzeti ovaj dug da bolnice slobodno rade. Nabavke će biti centralizovane, što znači da će se na vreme odgovoriti svim potrebama bolnica i domova zdravlja, ali uz značajno ograničavanje mogućnosti korupcije u čitavom ovom sistemu, gde će se takođe ostvariti i dodatne uštede.
(Predsednik: Izvinjavam se. Samo da vam kažem da je upravo isteklo vaše vreme. Dozvoliću da završite.)
Kritičari budžeta sa jedne strane kažu da će građani teže živeti, a sa druge strane kažu – otpuštajte ljude. Ovo je budžet koji stoji između toga. Ovo je budžet koji je socijalno odgovoran, budžet koji će omogućiti razvoj, budžet koji je napravio jedan, ne volim reč radikalan, ali korenit zaokret u pravcu daljeg razvoja Srbije. Ujedinjeni regioni Srbije snažno stoje iza ovog budžeta. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Ružica Igić. Izvolite.