Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Skupština će, kao i uvek, dati odobrenje i na naš predlog izmene Zakona o javnom dugu, kojim ćemo uvesti ograničenje za buduće izdavanje garancija na maksimalno do 1% BDP i na ograničenje za rast direktnog zaduživanja. Na taj način Skupština će najpre dati potvrdu, nadamo se, tom krovnom zakonu, a onda za svaku pojedinačnu garanciju, po uobičajenoj proceduri, izjašnjavati se da li ili ne prihvata.
Potpuno smo promenili politiku prethodne Vlade vezano za davanje garancija za kredite za likvidnost preduzećima koja su gubitaši. To smo zabranili, toga nema u budžetu, kao što znate, za 2013. godinu. Sa takvom praksom ćemo i nastaviti. Dakle, neće biti volja bilo koga pojedinačno, kada budemo predlagali garancije. Videli ste sada da su sve garancije koje su ovde odobrene isključivo za kapitalna ulaganja, isključivo za kapitalne investicije. Dok ja budem vodio Ministarstvo finansija, to će tako biti do kraja mandata. Međutim, mi ćemo Zakonom o budžetskom sistemu dati ograničenja za budući rast duga za neke nove vlade, kako se ne bi ponovila ova situacija da imamo šest puta rast troškova za kamate u samo četiri godine i duplo veći javni dug takođe u poslednje četiri godine.
Ovom fiskalnom strategijom, koju je juče Vlada usvojila, uspećemo da zaustavimo rast javnog duga i troškova za kamate. Nažalost, na nivou od nekih stotinak milijardi dinara će biti troškovi za kamate u sledećoj i u onoj tamo godini će se spustiti opet na 95, ali makar više neće rasti eksponencijalno kao što je to bilo u prethodnih nekoliko godina. To je nešto što je realnost. Činimo sve. Inače, uskladili smo ovu odredbu u fiskalnoj strategiji i sa Fiskalnim savetom, to je bio njihov predlog, kao i sa MMF, koji je podržao, a Svetska banka nam je dala punu podršku za novi Zakon o javnim preduzećima. Uostalom, možete sa njima pričati, pa će vam to potvrditi.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, pravo na repliku. Izvolite.

Nisam vas pitao, gospodine Dinkiću, u šta mi se zaklinjete u ono vreme dok budete ministar finansija. Mene zanima šta je politika Vlade. O tome vam i govorim. U jednom trenutku možete i da ne budete više u ovoj vladi, da počnete da je napadate, kao što ste napadali prethodne vlade onda kada ste iz njih izlazili, ali mene zanima kakve će biti performanse ove zemlje kada ova vlada završi mandat.
Pitao sam vas koja je garancija da će biti najefikasnije korišćena buduća zaduživanja i izdate garancije? Na to pitanje mi niste odgovorili. Rekli ste da ćete limitirati njihov iznos. Pružio sam vam priliku da mi to kažete na konkretnom primeru. Rekli ste da nećete dozvoljavati više garancije za kredite za likvidnost.
Juče ste imenovali novog direktora "Srbijagasa". Pretpostavljam da ste ga imenovali na osnovu nekog programa koji je izneo, pre svega programa kako će voditi tu kompaniju. Kako "Srbijagas" od 1. januara sledeće godine neće proizvoditi gubitke koje proizvodi sada i koje je proizvodila u prethodnim godinama? Da li će gas biti radikalno jeftiniji za Srbiju? Da li će gas poskupeti za građane i za privredu Srbije? Na koji ćete način finansirati razliku između nabavne cene i prodajne cene? Ako niste predvideli garancije za nove kredite, kako ćete servisirati gubitke "Srbijagasa" u 2013. godini?
Možda vi niste morali da se opterećujete time da o tome mnogo razmišljate. Možda to očekujete od novog - starog menadžmenta "Srbijagasa"? To vas pitam. Pretpostavljam da ste juče razmatrali plan rada u narednom periodu. Već sam ovde govorio, ne mislim da je gospodin Bajatović isključivi krivac. U okolnostima u kojima je radio, gde mu diktirate sve elemente te cene, možda i nije moglo da se učini nešto više, ali vas pitam kako ćete to raditi u budućnosti?
Zašto je, takođe, važno da Skupština razmatra plan zaduženja ili način zaduženja? Ove godine će biti deseta godina kako nismo usvojili zakon o završnom računu budžeta. Niste mi, takođe, odgovorili na pitanje kakvi uslovi kredita?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik mr Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Poštovani ministre, povodom ovog amandmana, želim da kažem da je ovo dobra ideja, ali ne može se sprovesti ovako. Kada sam bio ministar finansija predložio sam, ova skupština je to prihvatila, da se za svako pojedinačno zaduženje ide u Skupštinu. To je bitno da se očuva kao princip. Da li je to dovoljno u ovom momentu? Verujem da, imajući u vidu ono što je predloženo u ovom budžetu, možda i neće biti dovoljno, tako da ne možemo podržati ovaj amandman, naročito po ovim ovlašćenjima koja ministar daje sam sebi za ovih 300 miliona evra rešavanja postojećih zaduženja. Imali smo u petak, kada je obrazlagao ovaj zakon, njegovo obećanje da to neće biti upotrebljeno za bilo šta drugo, osim za kapitalne investicije. Mislim da bi bilo uputno da imamo izveštaj na tri meseca ili na polugodištu, da vidimo da li efektivno ono što su prijavile lokalne samouprave, tj. Vojvodina korespondira tom opisu.
Što se tiče zaduženja, hteo bih samo da podsetim, kada već ovde neko pokušavam profilisati politički, da osoba i partija koja je inicirala strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom i konkretan projekat, a na tome smo radili zajedno sa DSS, su zapravo Boris Tadić i DS. To je trajalo pet godina. Danas imamo nekoliko veoma pozitivnih aranžmana. Ona partija i onaj predsednik koji su inicirali i obezbedili strateško partnerstvo sa Kinom jesu Boris Tadić i DS. Pre nekoliko godina je retko ko to dobro shvatao. Strateško partnerstvo sa Azerbejdžanom, koje danas pomaže oko Koridora 11, i to je aranžman koji je obezbedila DS i predsednik Boris Tadić. To je sve ona baza, kao osnova na državnički način, predviđajući probleme u kojima će se nalaziti evrozona, koju je odradila DS i predsednik Boris Tadić.
Na kraju imam samo jedno pitanje kad već govorimo o ovoj diversifikaciji. Vlada koja je ovde veoma često kritikovana je obezbedila od Ruske Federacije pre nešto više od godinu dana jedan kredit na 12 godina sa dve godine počeka i sa kamatom koja je bila 3,4% na godišnjem nivou. Pošto je već pomenuti potpredsednik Vlade Rusije bio ovde u Beogradu, juče, da li bi nam ministar mogao reći, pod kojim uslovima je sada ovezbeđena podrška od istog zajmodavac. Hvala.

Reč ima dr Nenad Popović. Izvolite.

Samo kratak komentar. Nisam govorio o političkim partijama, govorio sam samo o Vladi koju je predvodio dr Vojislav Koštunica u tom periodu kada su uspostavljena strateška partnerstva, pogotovo što se tiče Južnog toka. Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća. Nastaviću opet o nečemu što nam je takođe obezbedila DS. Ona je obezbedila da je Srbija na korak od bankrotstva i da je zaista na korak od toga  da bude pred dužničkim ropstvom. Čak i da ovog trenutka prestanemo da se zadužujemo Srbija ne može da vrati svoje dugove, a da imamo i uslov da zaista može da ih servisira do 2042. godine. To nam je obezbedila DS.
Javni dug Srbije je 16,5 milijardi evra. Kada se tu doda i ovaj kredit koji je gospodin Dinkić pominjao od 800 miliona prema Ruskoj Federaciji, a nismo uneli ovde ni onaj dug koji ćemo sada imati ovde kao zakon pred Narodnom skupštinom, o tome da treba da vratimo 13,5 milijardi koje su se zaduživale koje kakve zdravstvene ustanove, fond i svi ostali koji su u tom sistemu zdravstva, a ni to nije cifra koja je krajnja. Dakle, mi imamo izuzetno visok javni dug. Svaki stanovnik, svaki građanin Srbije dužan je zbog ovog enormnog zaduživanja prethodnih vlada, a i ova vlada je nastavila u istom pravcu, 2600 evra.
Javni dug je izuzetno visok kao što sam rekla i premašio je onih 60% BDP i opet moram da pomenem ono što su moje kolege već pominjale, da je u vreme vlade Vojislava Koštunice, znači 2008. godine, on je iznosio 8,75 milijardi evra, odnosno 29,2 BDP. Ovo navodim zbog toga što je u jednom kratkom vremenskom periodu, znači od četiri godine, ovaj dug izuzetno mnogo narastao, praktično dva puta u odnosu na ono što je bilo 2008. godine. Uz to mi imamo izuzetno nepovoljan odnos između našeg duga i izvoza.
Ono što je takođe jasno je da moramo reprogramirati svoje dugove jer nećemo moći da ih servisiramo, ni ove godine ni u narednim godinama. Moram da kažem još samo jednu činjenicu, protiv smo i to je amandman koji smo potpisale gospođa Banović i ja, protiv smo da Vlada na bilo koji način može da zahvata u trezor bez jasnih kriterijuma zašto to radi da bi vratila i servisirala dugove. Hvala.