Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine potpredsedniče Vlade, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, imam dva kratka pitanja. Ona su povezana. Prvo sam hteo da uputim ministru pravde, gospodinu Selakoviću, ali on je, pretpostavljam zbog obaveza, sprečen da prisustvuje sednici. On je svaki put bio ovde i nemojte to da shvatite kao zamerku gospodinu Selakoviću. Oba pitanja uputiću potpredsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.
Prvo pitanje se odnosi, već smo ih pominjali danas, ove dve zaista sramne oslobađajuće presude Međunarodnog krivičnog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, čiji smo svedoci u poslednjih desetak dana. Prva se odnosi na Markača i Gotovinu, a druga na Ramuša Haradinaja. Čini mi se da ova stvar ne sme, ne samo meni, nego i DSS, ostati na ovome. Te presude su sramne. One pokazuju, skoro da negiraju da su počinjeni zločini protiv Srba, a zapravo stvar još gore stoji, te presude pokazuju da se zločini protiv Srba mogu činiti i da mogu proći nekažnjeno. Ponavljam, ne sme stvar ostati na tome. Moje pitanje je sledeće – da li Vlada planira da preduzme neke mere, ovog puta pravne prirode?
Biću nešto konkretniji, nego što smo imali prilike da čujemo u prethodnoj diskusiji, po ovom pitanju. Dakle, manevarski prostor nije preterano širok, ali on donekle postoji.
O čemu se radi? U predmetu Markač i Gotovina imamo presudu Žalbenog veća i to je konačna presuda. Tu postoje dve mogućnosti da se neke stvari promene. Prva je mogućnost revizije, ako se sazna neka činjenica koja nije bila poznata tokom suđenja i da se to javi Tužilaštvu Međunarodnog krivičnog Tribunala za bivšu Jugoslaviju da bi se revizija celog procesa pokrenula. Druga mogućnost jeste da naše Tužilaštvo za ratne zločine pokrene postupak za neke predmete koji nisu bili obuhvaćeni optužnicom Međunarodnog krivičnog Tribunala.
Mislim da je jako bitno da ti ljudi, da te individue, kojima se sudilo, ne izađu iz tih procesa potpuno nevini, jer je teško moguće da su potpuno nevini. Ovo što govorim za Gotovinu i za Markača možda još više važi za Haradinaja. Ove dve mogućnosti postoje. Presuda od jutros je presuda Pretresnog veća. Možda će biti žalbeni postupak, možda neće. Ako bude ovo što sam rekao, za ovu prvu presudu, može da se primeni i na presudu Haradinaju. Dakle, to je pitanje za Vladu, za naše službe, za materijal kojim mi raspolažemo kao država i naravno za Tužilaštvo za ratne zločine.
U drugom krugu ću razraditi pitanje koje je povezano naročito sa ovom drugom presudom, a reč je o KiM i o famoznom sporazumu o integrisanom upravljanju granicom. Najavljuje se sprovođenje tog sporazuma za 10. decembar, a možda i nekoliko dana ranije.
Znate da DSS smatra da je taj sporazum apsolutno neprihvatljiv, da se suštinski pravi granica tamo gde postoji administrativna linija između dva dela Srbije, da ćemo imati carinike, da ćemo imati pograničnu policiju tih institucija. Smatramo da taj sporazum nije u skladu sa Ustavom. DSS je pokrenuo inicijativu pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti tih odredbi sporazuma. Pitam Vladu – zašto primenjujete te sporazume kada su očigledno protivustavni? U krajnjem slučaju, zašto toliko žurite? Mi smo u tom postupku tražili privremene mere. Ne znam da li će Ustavni sud hitro odgovoriti na naš predlog, nadam se da će to biti uskoro. To i vama može da da malo veći manevarski prostor. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.

Sami ste rekli da je manevarski prostor prilično skučen u oba predmeta. U ovom trenutku, što se tiče revizije u slučaju Gotovine i Markača, sve je u rukama tužilaštva. Bio je jedan slučaj u predmetu Šljivančanin. Tada je odbrana podnela zahtev za revizijom, s obzirom da se pojavio svedok ili dokaz koji je bitno uticao na odluku sudskog veća da dozvoli reviziju. Ovde mogućnost  revizije ne zavisi od nas, već od odluke tužilaštva. Da li će se u međuvremenu pojaviti neki dokaz koji bi bitno mogao da utiče na proces revizije, ali iskren da budem, ne bih da širimo lažna očekivanja, da stvaramo preveliku nadu da će se to dogoditi.
Prvo, ne verujem da će Tužilaštvo to uraditi. Drugo, još manje verujem da će doći do te revizije, ma koliko da se radi o nepravdi. U tome smo svi saglasni. Ne treba o tome da govorimo koliko su povređene žrtve, ali treba da budemo realni u procenama i anticipiranju onoga šta će se dalje događati.
U predmetu Haradinaj stvar je još jednostavnija. Dakle, tačno je da postoji mogućnost žalbe tužilaštva, u pravnom smislu. Ne znam da li će do toga doći, ali je ceo predmet tako vođen od samog početka da bi svaki student prava prve godine ovaj slučaj bolje vodio od početka, nego što se ovde dogodilo. To priznaju svi. Nije to naša subjektivna ocena. Dakle, od toga da je Haradinaju omogućeno da se bavi politikom, od toga da nije osuđen za komandnu odgovornost, iako su zločini počinjeni tamo gde je UČK, pod njegovom kontrolom, imao uticaj na toj teritoriji, već naprosto do toga da su se dešavali slučajevi, i to želim da pojasnim.
Tužilaštvo Tribunala tvrdi da nijedan svedok koji je svedočio formalno nije ubijen. To je tačno, ali su ubijeni potencijalni svedoci i lica za koja se zna da su bili očevici zločina koji su počinjeni.
Što se tiče materijala, mi smo u predmetu Gotovine imali 11 zahteva od strane Tužilaštva i dato je sve što smo imali i što je od nas traženo. U predmetu Haradinaj dat je odgovor na 91 zahtev Tužilaštva. Od toga 29 svedoka koji su od nas traženi, omogućili smo da svedoče pred sudom. Ništa više od toga nemamo, niti smo mogli više da učinimo.
Čujem komentare, koji su na tragu, ne mislim na vas, politizacije čitavog slučaja gde je sad država kriva zašto je sudsko veće donelo ovakvu odluku. Što se nas tiče, odradili smo sve što smo mogli. Vraćam se na ono što ste vi rekli da je manevarski prostor u toku predmeta, a i sada je suviše mali da bi mogli nešto više od toga da uradimo, da ne lažemo ljude i stvaramo očekivanja da se može nešto dogoditi van ovoga.

Hvala.
Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.

 Zahvaljujem se na pitanju. Gospodin Selaković je danas jedini iz SNS koji nije prisutan. Mislim da su svi ostali ministri bili na putu ili u velikim i značajnim obavezama. Inače, ne moram vama da govorim, pošto ste to primećivali kao i ja. U prethodnom periodu kada se pojavi jedan ministar, bilo je dobro, a ne da nas kritikuju kada nas ima desetoro ovde.
Što se tiče konačne presude za Gotovinu i Markača, ne bih da se mešam u rad tužilaštva, ali mislim da postoje određene drugačije činjenice ili, ako hoćete, nove činjenice koje bi mogle da podstaknu podizanje optužnice, ali sačekaćemo, jer to je pravni aspekt na koji mi političari ne možemo da imamo veliki uticaj, kao što neki drugi političari očigledno imaju i te kako veliki uticaj na donošenje presuda u Haškom tribunalu.
Ovo što nam se dogodilo je udarac za sve nas, ali je zaista udarac pre svega za elementarne principe poštovanja prava i pravde u celom svetu. Ono što je možda dobro u celoj našoj nesreći, u našoj velikoj muci koja nas je zadesila, to je činjenica da su predstavnici mnogih vlada mnogih zemalja, koji su zdušno i svim srcem podržavali rad Haškog tribunala, pomalo šokirani konačnom presudom Gotovini i Markaču i prvostepenom presudom Haradinaju. To je možda prilika da mi tu poziciju iskoristimo za drugačije sagledavanje situacije na celom Balkanu, za drugačiji pogled na Srbiju. Naravno, to je sve nešto što bismo mogli možda dugoročno da uradimo, a u kratkom roku, kao što je rekao potpredsednik Ljajić, imamo mnogo problema i ti problemi se neće smanjiti.
Još nije potvrđeno, ali mislim da će 5. decembra biti rasprava u Savetu bezbednosti UN o šestomesečnom izveštaju o radu Haškog tribunala. Danas je na sastanku državnog vrha doneta odluka da ću ja predstavljati našu zemlju. Govoriću tamo šta mislim o radu Haškog tribunala, posebno u poslednjih šest meseci. Biće prilika bar da svim članicama Saveta bezbednosti UN kažemo ono što mislimo o radu Haškog tribunala, a postaraćemo se da to ne bude politički stav, već da bude potkrepljeno pravnim činjenicama, da bude potkrepljeno rezultatima rada Haškog tribunala.
Izvinite, oni ljudi za čiju se smrt tereti Ramuš Haradinaj nisu oživeli, ti ljudi su ubijeni. Neko je kriv za njihovu smrt, a ljude iz Haškog tribunala očigledno nije interesovalo da pronađu krivca. Sada se postavlja pitanje – izvinite, ako nije Ramuš Haradinaj, ko je? Ili nije važno što su ti ljudi pobijeni? Ili nije važno što je proterano 300.000 Srba sa prostora Srpske Krajine, jer to valjda nisu ljudi? Ili nije važno što je ubijeno 5.000 ljudi samo u jednoj akciji, jer i to izgleda nisu ljudi? Ili neko bar tako to doživljava ili misli? Ili su nečiji životi vredniji od života Srba?
To sve znamo, ali ono što jeste naš problem, to je pitanje – šta da uradimo? Šta je ono što mi možemo da napravimo u ovom trenutku, sem da podignemo glas protiv nepravde, da na svakom mestu, gde god to možemo, pokažemo svoje neslaganje i ukažemo na nepravdu? To je ono što možemo da uradimo.
Recimo, večeras državna televizija prikazuje strašan, jeziv film o zločinima na Kosovu. Sada vas pitam, Miloše, da li mislite da to možda Vladi odgovara u ovom trenutku, koja misli da sprovodi IBM, i da li bi neko drugi to sprečavao, da može, na bilo koji način? Niti nam je padalo na pamet da to sprečavamo, niti bilo šta slično. Ljudi treba da znaju istinu i nećemo da ih lažemo ni kada je ovo u pitanju. Da, mi imamo određene obaveze. Da, imamo teške obaveze.
Ne postoji čovek iz bilo koje ambasade, ovde u međunarodnoj zajednici, sa kojim smo razgovarali, a da nismo rekli koliko je to za nas užasno teško. Jer, neki su razgovarali i pregovarali računajući da to nikada neće da sprovode, da je važno samo da se dobiju izbori, da se dobije status kandidata, da se tamo počiste neki naprednjaci, neki DSS, neki ovaj, neki onaj i da može da se nastavi sve po istom. Došli smo dotle – sad sprovodite. Šta da radimo? Šta god da uradimo, ništa nije dobro. Ako kažemo – izvinite, to nas ne interesuje, ja ću da vam kažem - imaćemo problem, bićemo gladni sledeće godine, u pravom smislu te reči.
Ne možete da mi kažete – okrenite se samo Rusiji, zato što imamo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom. Čuli ste juče potpredsednika Rogozina koji je rekao da oni tek sa ovom vladom mogu da sarađuju na najbolji način, iako smo ih i mi podsetili, na veoma korektan način, na potpisivanje sporazuma sa Vojislavom Koštunicom itd. Dakle, imamo najbolje moguće odnose.
Kažem vam, ne možemo da preživimo. Ne može Srbija da preživi. Da li mislite da neko od nas to voli? Ako hoćete da kažete da je neko izdajnik, kažite. Ne mislim na vas lično, niti ste to rekli. Kažite, a ja ću da kažem ljudima, neko mora da snosi odgovornost i da kaže – ne možemo da preživimo. Uništeni smo, opustošena nam je zemlja. Sve nam je razoreno. Zato moramo da pokušamo da zaštitimo, to bih nazvao na taj način i završio bih tako, da izgubimo najmanje što moramo, a da dobijemo najviše što možemo, u svakoj sferi, u svakom pogledu, u jednom veoma uskom manevarskom prostoru u kojem je užasno teško delovati i raditi bilo šta.
Svaki razgovor je toliko težak, toliko mučan, da ne znam šta bih vam rekao posle toga. Ako neko misli da možemo lako bez Evrope, ja to slušam od svog petnaestogodišnjeg sina, to slušam od mnogo građana ove zemlje, na najodgovorniji način ću vam reći – nemam nikakvu dogmu, nemam nikakav ideolatrijski odnos, apsolutno nikakav. Kažem vam, mi ne možemo da preživimo. Nećemo imati od čega da isplaćujemo penzije. Zato mislim da ste u jednoj stvari bili apsolutno u pravu, o nečemu što ste govorili u kampanji, o nečemu što smo govorili mi u kampanji. Mi ne možemo da budemo izdržavano lice doveka, moramo da podižemo naše kapaciteta, našu sposobnost. Moramo da radimo više.
Izgleda da imamo veliku želju da budemo izdržavano lice, ili neki od nas, a da bismo opstali ne smemo da budemo izdržavano lice. Sada nemamo snage, nemamo nikakve kapacitete, nemamo fabriku iz koje se vije dim. Nemamo ništa. Potreban nam je ogroman novac da bismo pokrenuli proizvodnju. Cela Srbija će da nam ostane gladna. Da li iko misli da neko želi da preduzme nešto protiv našeg naroda na Kosovu i Metohiji, da neko navija za Tačija, Haradinaja ili bilo koga? Znam za neke od poteza gospodina Koštunice koji su preduzimani, za koje bi neko danas rekao – šta je uradio ovaj? Pa moralo je da se uradi, imate odgovornost za državu. Nije moja odgovornost za to šta ću da kažem Danilu, nego odgovornost za to šta ćemo da napravimo da svačije dete sutra može da vidi neku budućnost i neku perspektivu za sebe.
Dakle, samo vas molim za tu vrstu razumevanja, da znate da u najtežim uslovima gledamo kako da izađemo iz toga. Koliko je to teško, ne moram ni da vam govorim. Bio sam na konsultacijama u vreme kada smo bili u opoziciji, koje je vaš predsednik organizovao možda svake dve - tri nedelje, razgovarao o tim problemima, o stvarima o kojima se nismo slagali, ali smo znali u kakvim je teškoćama Srbija. Mislim da to ljudi negde razumeju danas u našoj zemlji. Zato vas molim i za razumevanje i za strpljenje, ali i da znamo u kakvom se okruženju nalazimo i kakva je situacija oko nas. Mi sami, izolovani od svih, ne možemo da opstanemo. Nije nam dovoljna samo jedna strana, potrebna nam je saradnja i podrška na svim stranama. Mislim da ne možete po prvi put da kažete – okrenuti ste samo jednoj strani. Mislim da ne možete da imate primedbu i da kažete da idemo na ovu ili onu stranu, u smislu vojnih saveza.
Ponašamo se zaista racionalno i onako kako odgovorna vlada može da se ponaša, ali i vas molim, zato što vi utičete na javno mnjenje, zato što ste velika stranka, zato što imate veliki broj ozbiljnih i odgovornih ljudi, da nam u tom smislu pomognete. Biće onih koji su neodgovorni, koji će da dolivaju ulje na vatru i kada to nije potrebno, kada je to apsolutno štetno za interes ove zemlje, ali vas molim da u tome ne učestvujete. Hvala najlepše.

Hvala. Gospodine Jovanoviću, izvolite.

Hvala vam i jednom i drugom ministru na odgovoru na prvo pitanje. Jeste majorski prostor relativno uzak mislim na Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, ali postoji, ali reko ste da nećete da se mešate u posao Tužilaštva za ratne zločine. Naravno, to razumem, ali prosto mislim da Vlada može da da neki inplus da osim na ovom političkom planu koji ne sumnjam da će se uraditi da se čuje taj glas o sramoti i nepravdi koja nam je učinjena ovim presudama, da se nešto više uradi na pravnom planu. Ponavljam, iz prostog razloga što to ne sme pravno da ostane nevino, jer svakako postoji više nego osnovana sumnja da tu ima elemenata ozbiljnih zločina.
Ovo drugo pitanje, koje je verovatno kompleksnije, hajde da pokušamo da raščistimo par stvari. Vi znate gospodine potpredsedniče da neće te od nas čuti jeftinu kritiku, znate da je ova stranka i te kako bila na vlasti, da zna da na vlasti ima mnogo parametara koja treba uzeti u obzir, da je situacija mnogo komplikovanija. Dakle, ne bavimo se nikad neozbiljnom politikom, ni kad smo bili na vlasti ni sada u opoziciji i ne napadamo bez razloga nikoga, pa čak ni ovo nije bio napad.
Potpuno razumemo težinu situacije i potpuno razumemo činjenicu da Srbija ne može biti izolovana. Međutim niko, a naročito ne DSS ne želi da izoluje Srbiju, naravno niste to rekli, ali samo par stvari da pojasnim, niti mislimo da treba da se okrenemo isključivo jednoj strani, makar to bila i Rusija. Mislimo da postoji neki međuprostor gde ćemo, kako vi rekoste – između, šta god mi uradimo ništa nije dobro, da ipak uradimo ono što je manje loše.
Postoje neki prelomni trenuci, dakle razumem da u politici, naročito u državnoj politici, u ovakvim istorijskim okolnostima koje su teške moramo da pravimo neki kompromis. Postoji ta granica do kad se mogu praviti kompromisi i kad je nešto kapitulacija, ili poraz, ili nepovratno izgubljeno. Verujte mi, gospodine Vučiću ne zavidim uopšte vama što ste na toj poziciji. Mogu da shvatim kolika je to odgovornost od borbe preko korupcije do ovih stvari koje se tiču KiM. Ali, ne možete naići na naše razumevanje, ako tu što mi smatramo granicom nepovrata preskočite ili pređete.
Evo, kada smo u ovom integrisanom upravljanju granicom, znam da je to nešto što je urađeno za vreme prethodne Vlade, gospodina Borislava Stefanovića, ovde u sali, koji je to dogovarao. Veliko je pitanje u kojoj je meri to naša međunarodna pravna obaveza. Veliko je to pitanje. Može se to malo i osporavati. Ali, ono što je sigurno i to prosto stoji, sve i da jeste međunarodno pravna obaveza, to je protivustavno. Kakva bi bila reakcija EU kada bi smo mi rekli – ne, nećemo ovo da sprovodimo. Sigurno bi bila teška reakcija, verovatno teška. Kakve bi bile tačne posledice? Verovatno teške. To je sada pitanje tog izbora, i to je sada vaša odgovornost, vaše Vlade, odnosno Vlade Ivice Dačića i vas kao potpredsednika, šta se tu tačno bira. Da li se, hajde upotrebiću tu reč, možda malo grubu, pušta niz vodu? Mislim na deo državne teritorije i ide se dalje ka EU ka punopravnom članstvu, ili se pokušava da se balansira u jednom vrlo teškom okruženju.
Mi mislimo da neke sporazume, zapravo sve ove sporazume ne možemo prihvatiti i ne možemo sprovoditi jer zaista udaljavaju Kosovo od Srbije i to na način na koji, ako tako nastavimo, nikada nećemo moći vratiti. Da li to znači prekid saradnje sa EU? Ne. Kada kaže DSS – politička neutralnost, misli ne punopravnom članstvu, da svakoj saradnji. Da li će ta saradnja u početku biti otežana našom odlukom da čuvamo Kosovo? Možda, ali na vama je kao Vladi da osigurate da ta saradnja ne bude za trajno vreme ugrožena.
Dakle, naše razumevanje imate zato što je situacija kompleksna, ali bojim se da nećete moći naići na mnogo razumevanja ako se, recimo, sve ovo što je dogovoreno od strane DS zaista i sprovede.

Hvala gospodine Jovanoviću.
Reč ima gospodin Vučić.

Dakle, mi pokušavamo, kako rekoste i kako sam ja rekao, u teškim okolnostima dobijemo najviše što je moguće za zemlju. Tu postoji sad u ovim tehničkim pregovorima nekoliko stvari koje su interesantne. Ne bih o tome govorio pred celokupnom srpskom javnošću. Nemam problem da ostanem po završetku ove sednice da vam to kažem. Ali, vašeg ću predsednika svakako sa tim upoznati, kao što ćemo upoznati sve predsednike, svih stranaka ukoliko pokažu zainteresovanost za to, dokle su stigli ti tehnički razgovori, šta je u pitanju, ko, šta, kako dobija, ko, šta, kako gubi. Šta je to gde su nam ruke vezane, ali želim jednu stvar da vam kažem koja je čini mi se potpuno precizna i želim da je znate.
Dakle, na prvu pomisao da ne prihvatimo sporazume o kojima je razgovarano u Briselu i da kažemo da ne možemo da prihvatimo ono što je prethodna Vlada prihvatila, na svakom mestu u Evropi i svetu, tačnije u zapadnoj Evropi, dakle, od Amerike do zapadne Evrope nam je rečeno – vi niste kredibilan partner i ni o čemu više nećemo da razgovaramo, jer to znači da vi niste država, jer prethodna Vlada, ova Vlada ili neka buduća Vlada, za nas je svejedno.
Dakle, na svakom nivou, iz kabineta svakog komesara je stigao takav odgovor, iz kabineta predstavnika svake zemlje, članice EU je stigao takav odgovor, iz SAD je stigao takav odgovor, iz svake zemlje zapadne hemisfere je stigao takav odgovor. Dakle, pošto sam to čuo i ne mislim od vas i vaše stranke već od nekih drugih koji su govorili – ako je to tako loše, pa što onda to prihvatate, pošto to nije obaveza. Evo, sad vam kažem, razgovarao sam sa najvišim predstavnicima EU i baš sam o tome razgovarao i dobio sam takav odgovor. Dakle, doći će ovde ljudi i može te da ih pitate, svi su dali isti odgovor.
Sad se postavlja pitanje – možemo li mi sebi to da priuštimo ili ne možemo? Možemo li mi to sebi da dozvolimo ili ne? To je jedini razlog zašto mi danas ulazimo u sve, jer mislimo da je dobijanje datuma, ne zato što imamo idolatrijski ili dogmatski odnos prema tome, za nas važan iz mnogo razloga. Zato što će otvoriti zemlju za nove investitore. Zato što će to biti znak velikom delu čovečanstva da smo pravno uređena zemlja u kojoj mogu da posluju iz koje mogu da izvuku profit, u kojoj mogu da rade ono što se u takvim zemljama radi.
Dakle, to je ono što je za nas važno. Da li volimo sve što mora da se uradi? Ne, upravu ste kada kažete da je to pravo mučenje. Pravo, pravcato mučenje. Sad da naričemo nad sopstvenim sudbinama, neko će da kaže – hajde, sklonite se odatle i upravu bi bio. Dakle, mi moramo da preduzmemo ono što mislimo da je najmanje loše, kao što ste rekli u ovom trenutku. Da li ćemo se u svemu usaglasiti? Uveren sam da nećemo, nije ni neophodno, jedino vas molim da tu vrstu korektnog odnosa, korektnog opozicionog odnosa sačuvate jer je važan za zemlju zbog teškog trenutka u kojem se nalazimo.
Nismo slučajno danas pozivali na jedinstvo zato što nam se sve srušilo kao kula od karata. Ne krivicom ni predsednika Republike, ni Vlade Republike Srbije, niti bilo koga od vas. Srušilo nam se zbog loše politike, decenijske, ili ako hoćete više decenijske, nije važno. Sad je sve nekako došlo na naplatu. Da li ćemo uspeti da se iz toga izvučemo, da li ćemo uspeti da ustanemo, to ostaje na nama.
Hoću da još jedanput ponovim svoje saglasje u jednoj važnoj stvari, a to je da mi ne budemo ničije izdržavano lice već da gradimo naše kapacitete, naše fabrike, naše proizvodne pogone. Da mi možemo da budemo neko ko će moći da živi bez pomoći sa strane. Na žalost u ovom trenutku u mnogome zavisimo i od razgovora, od podrške međunarodnih faktora, a siguran sam i ne plašim se to da kažem da to nije krivica ove Vlade Republike Srbije, već da je ta vrsta zavisnosti stvarana više godina i da nam neće biti potrebno samo godinu ili dve, već duži period da pre svega ekonomski možemo da se sačuvamo, da možemo da opstanemo i da možemo da napredujemo. Hvala vam još jedanput.