Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje će biti upućeno, možemo reći dvojici najodgovornijih ljudi ove vlade, znači predsedniku Vlade, gospodinu Dačiću i potpredsedniku, gospodinu Vučiću, i naravno, radi se o borbi protiv korupcije.
Naime, ona je evidentno, to već sad svi vide, počela ozbiljno, za razliku od nekih prethodnih vremena, kada se hapšenje nekog sitnog dilera u nekom moravskom selu, nazivalo borbom protiv kriminala i korupcije, što naravno nije bilo tačno, moglo je da se nazove borbom protiv kriminala, protiv korupcije, u svakom slučaju ne protiv korupcije, jer se prethodna vlada nije borila ni jedne sekunde, što pokazuju i statistički podaci, bilo naši, bilo evropski, bilo svetski, o tome kako se Srbija u to vreme kotirala i na kojim pozicijama se nalazila.
Danas barem postoji politička volja, što je takođe evidentno od svih i onih koji su u Vladi, a barem deklarativno, za sada, i od onih koji su u opoziciji, mada deklarativno možemo svašta čuti kao i malo pre, da se postavlja pitanje što nisu očišćeni kanali, da li će na jugu biti poplava, a da je do pre par meseci neko drugi, ko sad postavlja to pitanje, bio vlast i treba da čisti te kanale. Videćemo da li će se ostati na deklarativnim ili će se politički činioci u zemlji pomoći u toj borbi protiv korupcije.
Jasno je u ovim prvim potezima da je Srbija nespremna, institucionalno za najozbiljniju borbu protiv korupcije. Što znači da oni koji su prethodno bili na vlasti nisu pravili potrebne institucije i moramo kao parlament da uložimo maksimalan napor za to, moramo da pomognemo državi da stvori što pre ozbiljne institucije i kontrole službi kao i novih službi, obnovljenih reorganizovanih službi bezbednosti, policije, vojske, sudova. Sami građani mnogo toga treba da urade da bi ta borba protiv korupcije bila još ozbiljnija i efikasnija.
Apelujem na sve nas ovde da se posvetimo tom poslu u budućem periodu. Činjenica je da se za sada vidi da su pod istragom neke banke, slučaj "Agrobanka", nadam se slučaj "Razvojne banke Vojvodine" itd. Kada budemo govorili o novom zakonu o javnim nabavkama tada ću se potruditi da na primerima pokažem kako je i u kojim slučajevima bilo kršenja. Neki govore da 400 miliona evra godišnje nestane, neki poput gospodina Dežera, da 800 miliona evra godišnje u javnim nabavkama je nestajalo u Srbiji.
Reći ću jedan primer. Izgradnja "Žeželjevog mosta" u Novom Sadu, pre koliko godina je bio taj tender, ašov nije zakopan, radova nema uopšte. Ali, o tome ćemo takođe govoriti kada bude red na priču o javnim nabavkama. Ono što me najviše interesuje i to je pitanje u ovom trenutku, nažalost nisam uspeo da primetim, mada je rečeno da se radi i da su napravljeni timovi, ali pod hitno trebaju rezultati, pre svega zbog integriteta Srbije i zbog investitora koji su Srbiji i te kako potrebni, to je 24 privatizacije o kojima je govorila i EU, i o kojima mi znamo sve.
Govorio sam o privatizaciji Sartida još 2003. godine i govorio sam koliko je ta privatizacija loše urađena. Sada imamo kao najveći ekonomski problem države Smederevsku Železaru koju moramo pod hitno da rešimo. Procenjena je na 470 miliona dolara, a 2003. godine je prodata za 23 plus pet miliona, koje je trebala da dobije lokalna samouprava u Smederevu a nije nikada dobila tih pet miliona dolara. Interesuje me kada će biti konkretni rezultati u istrazi Sartida i ostale 23 privatizacije? Kada ćemo čuti da su krenule neke krivične prijave protiv odgovornih za taj veliki lopovluk u državi Srbiji u tim vremenima, ali i za veliku štetu koja je napravljena privredi Srbije? Dan danas plaćamo cenu toga, a da bismo povratili uticaj i integritet nas kao države, moramo to da rešimo da bismo privukli nove investitore, ozbiljne insvestitore koji će znati da je njihov kapital u Srbiji siguran. Pitanje za gospodina Vučića i Dačića je kada će konkretno biti vidljivi rezultati borbe protiv korupcije po pitanju ovih 24 privatizacija? Kada ćemo prvi put čuti da se tu nešto ozbiljno radi? Zahvaljujem.

Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nebojša Stefanović, Dijana Vukomanović, Zoran Radovanović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda, pored predstavnika predlagača: mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave, prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministarke zdravlja, pozvala da sednici prisustvuju i – Ištvan Pastor, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, Zoran Radoman, član Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za finansije, Ljubica Matić, pomoćnik ministra finansija i privrede i Nada Mirković, načelnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2013. GODINU SA PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE ZA 2013. GODINU, PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE ZA 2013. GODINU, PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN FONDA ZA SOCIJALNO OSIGURANjE VOJNIH OSIGURANIKA ZA 2013. GODINU I PREDLOGOM ODLUKE O DAVANjU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKI PLAN NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE ZA 2013. GODINU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: prof. dr Miodrag Stojković, Mirjana Dragaš, Miroljub Stojčić, Gorica Mojović, Saša Dujović, dr Vladimir Marinković, Branka Karavidić, Mira Petrović, Teodora Vlahović, dr Janko Veselinović, Radoslav Milovanović, Mirko Čikiriz, Ivan Jovanović, Srđan Šajn, Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Karolj Čizik, Gordana Čomić, Ljuban Panić, Srđan Miković, Siniša Lazić, Olgica Batić, Enis Imamović, Bajro Gegić, prof. dr Dušan Milisavljević, Borislav Stefanović, Vera Paunović, Dejan Mihajlov, dr Ružica Igić, Bojana Božanić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Zoltan Pek, Milica Vojić Marković, Donka Banović, dr. Nenad Popović, Miroslav Petković, Milan Lapčević, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić, Gorica Gajić, Petar Petković, Sandra Rašković Ivić, Miloš Aligrudić, Radojko Obradović, Dušica Morčev, Marko Jakšić, dr Slobodan Samardžić, Siniša Kovačević, Judita Popović, Radmila Gerov, Kenan Hajdarević, mr Svetislava Bulajić, Goran Bogdanović, Miljenko Dereta, Ranka Savić, Riza Halimi, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Nenad Konstantinović, i Đorđe Milićević, kao i Vlada, Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Pisanim putem amandmane su povukli Vlada na član 7. koji je dostavila aktom broj 400-8101/12 od 16. novembra 2012. godine i narodni poslanici: Mira Petrović na član 7. razdeo 29 koji je podnela 21. novembra 2012. godine, Olgica Batić na član 7. razdeo 25 koji je podnela 22. novembra 2012. i Ranka Savić amandman II na član 7. koji je podnela 22. novembra 2012. godine.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima Zoran Radoman.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, imam čast da vam se u ime Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine obratim sa željom da se u zakonskoj proceduri, putem amandmana na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, omogući realizacija Ustavom Republike Srbije, utvrđen deo finansijske autonomije AP Vojvodine.
Danas nećemo govoriti o tome šta je 7% i od čega se računa. Govorićemo o kvalitetu tih sredstava koje čine 7%. Skupština AP Vojvodine je na svojoj Sedmoj sednici 20. novembra 2012. godine utvrdila amandmane na predloženi zakon. Cilj je da se budžetu AP Vojvodine obezbedi odredbom člana 184. stav 4. ustava Republike Srbije, utvrđeni minimum obima budžeta u visini od 7% republičkog budžeta, odnosno da se omogući realizacija ustavnog zahteva da se 3/7 budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Predloženi amandman kojim se predlaže izmena člana 1. Predloga zakona o budžetu republike, samo je posledica predloženog amandmana na član 6. Predloga zakona kojim se traži predložena struktura prihoda budžeta AP Vojvodine u 2013. godini.
Umesto 32 milijarde dinara transfernih sredstava iz budžeta Republike, tražimo da se Pokrajini ustupi 43% prihoda od akciza naplaćenih na teritoriji AP Vojvodine.
Da bi se obezbedila neophodna sredstva ovim amandmanom se predlaže izmena člana 1. Predloga zakona tako što se u tabelarnom delu pod a) računi prihoda i primanja, rashode izdataka ukupni prihodi i primanja, kao i ukupni rashodi i izdaci umanjuju za iznos od 32 milijarde dinara, uz zadržavanje utvrđenog deficita.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SVM je u raspravi u načelu o budžeta rekao da ćemo podržati ovakav predlog budžeta jedino ukoliko se usvoje amandmani koji nam stižu iz Skupštine AP Vojvodine.
Nama je stiglo i mišljenje Vlade. Iznenađujuće ili ne, Vlada odbija sva tri predložena amandmana.
Zaista ne želim da ulazim u ponovnu diskusiju o tome o 7% čega, jer o tome smo pričali kada je predsednik Skupštine AP Vojvodine ovde obrazlagao pre tačno nedelju dana predložene izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, ali moram da naglasim da se jednostavno Ustav mora poštovati. Ako u Ustavu piše u članu 174. da 7% budžeta pripada AP Vojvodini i, ono o čemu se možda manje priča, da tri sedmine budžeta AP Vojvodine idu na kapitalna ulaganja, onda ste jednostavno ove amandmane, gospodine ministre, trebali da prihvatite.
Ovde imamo tri amandmana. Ovaj o kome trenutno raspravljamo se odnosi na član 1. i možda je on onako komplikovan i glomazan, jer su tu tabele, ali suštinu smo čuli od predlagača. Osnovno je da Skupština AP Vojvodine ne želi ovim da poveća budžet, da se nešto drastično menja, samo želimo da se ispoštuje Ustav i 7% i tri sedmine za kapitalna ulaganja, a to je jedino moguće predloženim izmenama koje su da se smanje ukupni prihodi i primanja u iznosu 32 milijarde, isto tako ukupni rashodi i izdaci.
Znači, predloženo je da se zapravo smanje ukupni prihodi zbog predloženih 43% akciza, tzv. unutrašnjih akciza, koje bi pripadale Pokrajini, da se ovde smanje 15 milijardi akciza na naftne derivate, 15 milijardi akciza na duvanske prerađevine i dve milijarde ostale akcize. Isto tako je predlog da se smanji za 28 milijardi tekući rashodi, a za četiri kapitalni izdaci. Zašto? Zato što je u ovom predlogu naglašeno da u prihode budžeta Pokrajine se računaju i transferi iz Republičkog budžeta, koji su najvećim delom namenjeni za finansiranje nadležnosti Republike na teritoriji AP Vojvodine i kao namenske transfere za finansiranje rashoda uglavnom za zaposlene u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine, ali i nenamenske transfere jedinica lokalne samouprave, što je zaista nejasno zašto se sve to sabira i onda se naša i vaša matematika, gospodine ministre, malo razlikuje. Kada bi sve ovo sabrali, onda bi značilo da samo transferi čine preko 66% ukupnih sredstava projektovanih u budžetu, čime se jednostavno onemogućuje ispoštovanje ustavne garancije da tri sedmine ide za kapitalna ulaganja.
Znači, predlog Skupštine AP Vojvodine je da se umesto transfernih sredstava ustanovama obrazovanja, osim visokog, namenskih i nenamenskih transfera jedinicama lokalne samouprave, prema kojima Pokrajina nema zakonskih obaveza i nejasno je zašto sve to sabiramo u iznosu od 32 milijarde dinara, Pokrajini ustupi 43% prihoda od akciza.
U nastavku rasprave kod ostalih amandmana ću da uzmem aktivno učešće.
Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ove amandmane.
Zanimljivo je da smo pričali o tome da bi uglavnom kolege koji dolaze sa teritorije AP Vojvodine trebalo da podrže ovo, a nije jasno zašto. Trebalo bi svi, jer to je Ustav i ovo je najviši zakonodavni dom i svi bi trebali da poštujemo Ustav. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Vlada nije prihvatila ni jedan od amandmana Pokrajine Vojvodine zato što taj predlog zapravo poziva na povećanje budžetskog deficita u narednoj godini za preko 30 milijardi dinara. To je prvi razlog.
Drugi razlog je to što se poziva i Vlada i Skupština da poreze na potrošnju deli po teritorijalnom principu, što se ni u jednoj zemlji ne radi, jer akciza jeste porez na potrošnju i ukoliko akciza jeste poresko sredstvo, kojim se opterećuju potrošači, a ne proizvođači, jer se teret od proizvođača prebacuje na potrošače. Ako se neki akcizni proizvod proizvede na bilo kojoj teritoriji, recimo na teritoriji AP Vojvodina, to uopšte ne znači da se on troši na teritoriji AP Vojvodina.
Najprostiji primer. Duvanska industrija "Senta" proizvodi cigarete koje ne puše samo stanovnici AP Vojvodine, nego čitave Srbije. Dobar deo toga se i izvozi. Isto to važi i za naftne derivate. Dakle, mesto proizvodnje i potrošnje nisu isti, a ovo su porezi na potrošnju.
Ako pogledamo način finansiranja regiona u evropskim zemljama, nikada se porezi na potrošnju ne koriste kao sredstvo za finansiranje regiona, nego, primer, porez na zarade, kao što je to slučaj kod nas za Pokrajinu ili porez na dobit ili mogu se odobriti neki posebni regionalni porezi, koji same pokrajine, regioni mogu uvoditi. Zašto? Baš zato što se porez na potrošnju ne može locirati egzaktno gde nastaje. Zbog toga ni PDV, ni akcize nisu pogodno sredstvo kao izvor za finansiranje regiona.
Ono što predlaže AP Vojvodina i ono o čemu ste govorili jeste da se trošak finansiranja osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine prebaci Republici, a da Pokrajina dobije dodatnih 30 milijardi dinara pošto svim ovim sredstvima, porez na potrošnju suštinski finansira se obrazovanje, škole, srednje i osnovne i visoko obrazovanje na teritoriji Vojvodine, transferima koji preko pokrajinskog budžeta idu ka njima.
Uzgred budi rečeno, možda su poslanici to zaboravili, pa čak i ja to nisam imao u vidu, ovaj vid transfera i načina finansiranja Pokrajine uveden je još u vreme vlade Zorana Đinđića 2003. godine, kada je ministar finansija bio Božidar Đelić, kada je Skupština uvela načelo da se finansiranje zarada zaposlenih u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine suštinski vrši tako što Republika daje transfere koji, preko pokrajinskog budžeta, idu ka opštinama. Dakle, pre nego što je doneta ovaj najnoviji Ustav ovo načelo je ustanovljeno i sprovodi se unazad devet godina. Svake godine se ovako sprovodilo, počevši od Vlade Zorana Đinđića, preko Vlade Vojislava Koštunice, Vlade Mirka Cvetkovića, pa evo i sada i do Vlade Ivice Dačića. Dakle, to je potpuno ista metodologija i uvek je taj način finansiranja transfera za visoko, srednje i osnovno obrazovanje bio primenjivan od 2003. godine do danas.
Naravno, moguće je uvek nešto promeniti, ali treba dati valjan razlog zašto. Razlog koji navodi Pokrajina u svom obrazloženju nije tačan, jer po ovom budžetu predviđeni rashodi za finansiranje Pokrajine su u skladu sa Ustavom, viši od 7%. Iznose 8,7% ukupnog budžeta Republike Srbije definisanim zakonom o budžetskom sistemu. Dakle, o tome sam već govorio. Prema sadašnjem budžetu Republike Srbije, o kojem će se uskoro glasati, predviđeno je 75,5 milijardi dinara za rashode na teritoriji Vojvodine, po istoj metodologiji koja se koristi godinama unazad, bez promene metodologije.
To je za oko 15 milijardi dinara više u odnosu na originalni budžet od prošle godine, dakle, povećanje izdvajanja za Vojvodinu je 15 milijardi u budžetu za 2013. godinu nego što je to bilo predviđeno originalnim budžetom za 2012. godinu. Samim tim, ne vidim uopšte razlog za ovakav amandman.
Ponavljam još jednom, porezi na potrošnju, dakle, akcize, nisu poreski oblik koji se može deliti po teritorijalnoj pripadnosti, jer mesto proizvodnje i potrošnje se u najvećem broju slučajeva ne poklapa. To je prva stvar, a niti je to praksa u drugim zemljama koje imaju regione, koji finansiraju regione, niti je naš plan da kada budemo radili zakon o finansiranju regiona stavimo prihode akciza kao regionalni prihod, već će to ostati prihod centralne države u svakoj varijanti, jer je tako i u drugim zemljama.
Međutim, danas skoro 100% poreza na zarade ostaje u Vojvodini, što nije slučaj ni sa jednim drugim regionom koji nije formalizovan u Srbiji, jer opštine u Vojvodini dobijaju 80%, a pokrajinska administracija još 18%. Dakle, 98% od poreza na zarade koje se ostvare na teritoriji AP Vojvodine ostaju u Vojvodini, što nije slučaj u južnoj Srbiji, što nije slučaj u zapadnoj Srbiji, u Beogradu, što nije slučaj nigde drugde. Znači, najviše, tj. 100% poreza na zarade i danas ostaje u Vojvodini, a 43% poreza na dobit koji se ostvari na teritoriji Pokrajine, ostaje u Pokrajini, što nije slučaj ni u južnoj Srbiji, ni u Beogradu, ni u zapadnoj, ni u istočnoj i nigde drugde.
Mi mislimo da treba u Zakonu o finansiranju Vojvodine precizirati šta su to izvorni prihodi Vojvodine. Treba dati mogućnost da ako tako odluči pokrajinska skupština, mogu i neki drugi pokrajinski prihodi da se uspostave za finansiranje regionalnih potreba i regionalnih projekata. Lično smatram da takvo pravo treba dati i čitavoj Srbiji i svim drugim regionima u Srbiji.
Ponavljam još jednom, odbijam amandman zato što akcize nisu sredstva koja treba da budu regionalni prihod, niti pokrajinski prihod. Drugo, odbijamo ga zato što bi suštinski deficit bi bio uvećan za 30 milijardi. Konačno, mislimo da ako se već menja metodologija za obračun transfera za obrazovanje u Vojvodini, koja je uspostavljena još od 2003. godine, još od doba Vlade Zorana Đinđića, da bi trebalo o tome povesti širu javnu raspravu, dogovoriti se sa sindikatima obrazovanja, sa svima, da vidimo šta se time postiže, kako da se dalje to finansira i koje su onda nadležnosti. To bi značilo dodatnu centralizaciju ovog sistema.
U svakom slučaju, to su bili osnovni razlozi zašto je Vlada odbila sva tri pokrajinska amandmana, a opet, našim zakonom o budžetu, obezbedili smo više od Ustavom zagarantovanih 7% za finansiranje Vojvodine. Precizno, to je 8,7%. Hvala.

Hvala.
Gospodin Radoman, replika. Izvolite.

Ako odredbe Ustava nisu dovoljan razlog za prihvatanje ovakvih amandmana, onda ne znam šta jeste razlog za prihvatanje amandmana. Da li su troškovi finansiranja, kaže se – da se prebace Republici troškovi finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja itd. Pa, to jeste zakonska obaveza. Ako pogledamo zakone kojima se regulišu osnovno i srednje obrazovanje, vidi se da je obaveza Republike da obezbedi sredstva za to. Da li se akcize sa teritorije Vojvodine mogu u iznosu od 43% uneti u budžet Pokrajine? Svakako da mogu, nema nikakve zabrane u tome.
Možda će na teritoriji Vojvodine biti potrošeno 75 milijardi, ali to ne znači da je to budžet Pokrajine. Mi govorimo ovde o budžetu Pokrajine, o visini
budžeta, odnosno u ovom slučaju o kvalitetu sredstava i ko će tim sredstvima raspolagati. Zato mislim da su neosnovani ovi razlozi za odbijanje amandmana.