Odgovor je jednostavan. Pravo na ovaj podsticaj imaju domaće firme jednako kao i strane. Dakle, ne pravi se razlika između domaćih i stranih firmi. Pod istim uslovima se konkuriše. Svaka domaća firma uključujući i MZ Union može dobiti do 10.000 evra po novozaposlenom radniku, ali mora položiti bankarsku garanciju u iznosu podsticaja koji želi i mora imati program koji će biti odobren.
Dakle, moguće je ako daju bankarsku garanciju kao što to čine i druge firme. U dosadašnjem toku programa više od polovine firmi koje su dobile podsticaje preko njih 100 je bilo iz Srbije. Tako da je to zabluda da se daje samo stranim kompanijama. Ohrabrite MZ Union da konkuriše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dame i gospodo ministri u Vladi Republike Srbije jutros sam postavio pitanje, jer nisam znao da li će doći potpredsednik Vlade, predsednik Vlade, ali drago mi je da je Vlada ovde u velikom broju.
Prvi put kad smo imali, zamolio sam ministre da taj poslednji četvrtak uvek zacrne, ako se sećate i da budu u parlamentu jer je to praksa u svim parlamentima Evrope i širom sveta i dobra je stvar. Znam da građani Srbije vole da gledaju ovakve sednice, na žalost dešavaju se i ovakvi incidenti, ali sve je to sastavni deo parlamentarizma. Sada ću postaviti to pitanje, a onda posle odgovora još jedno pitanje. Ponoviću ponovo pitanje od jutros od viška glava ne boli.
Naime, govorio sam o borbi protiv korupcije koja je veoma bitna i koja do ove vlade, a naročito od strane prethodne Vlade nije vođena. Bilo je priče o borbi protiv kriminala itd, ali o korupciji ne. Deklarativno sada svi podržavaju tu borbu, mada vidimo da iz jednog dela opozicije počinje da se pojavljuje jedna nervoza zbog te borbe, ali da sada svi podržavaju tu borbu.
Međutim, podržao bih i ono što je predsednik Vlade, gospodin Vučić danas rekao, institucionalno Srbija nije trenutno spremna za punog kapaciteta borbu protiv te prošlosti koja je najveća u Srbiji. Za to je potrebno i mi ovde da se žestoko angažujemo u promeni zakonodavne procedure vezano za borbu protiv korupcije, Vlada, službe, policija, vojska, tužilaštvo, sudilaštvo. Mnogo toga mora da se uveže što do sada nije rađeno na pravi način. Delom ćemo to popraviti ovim zakonom o kome je pričano, o javnim preduzećima, novim zakonom o javnim nabavkama. Kada bude rasprava o tom zakonu govoriću o nekim konkretnim primerima kako je vršena ta pljačka koju neki procenjuju 400 miliona, neki 800 miliona evra godišnje u Srbiji u prethodnom periodu.
Međutim, ono što me najviše interesuje jeste dokle se stiglo u ovoj istrazi ili pred istražnim radnjama, znam da je nešto rađeno i u ranijem periodu, vezano za 24 pa i ostale privatizacije u Srbiji, pre svega "Sartid". Kao što znamo Smederevska železara je sada privredni problem broj jedan koji ova vlada mora da rešava i hvala bogu, izgleda da ga rešava na pravi način i da će biti rešen ovih dana. Ono što nam se danas dešava železarom je rezultat takvog načina privatizacije, nije ušao loš partner u "Sartid", "US Steel" je dobra kompanija, ali je ušla na loš način. Da je ušla na bolji način verovatno bi i dan danas bila prisutna na tržištu. Podsetiću procena vrednosti je bila skoro 500 miliona dolara, a prodata je za 23 miliona dolara. Sam grad Smederevo je u toj situaciji bio veoma oštećen.
Znači, moje pitanje je za gospodina Vučića, hoće li se tu intenzivirati? Znam da je veliko opterećenje, znam da mnogo toga imam, ali možemo li u nekom brzom periodu čuti rezultate tih istraga.

Hvala.
Reč ima ministar Vučić.

Kao što znate oformljena je radna grupa koja sprovodi aktivnosti predistražne radnje tih 24 predmeta. Nisu to sve slučajevi privatizacije. Petnaest su slučajevi privatizacije, ovih devet nisu.
To su predmeti na kojima je insistirala Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije. Zatim je EU na osnovu argumenata koji je dobila od Saveta za borbu protiv korupcije i gospođe Barać i mislim da je to bilo dobro da na takav način i sa tim krenemo. Zato što niko nije mogao da kaže da nadležni državni organi arbitrarno pristupaju izboru predmeta, pa hoće one predmete da rade u kojima nema njihovih predstavnika ili u kojima je moguće pronaći predstavnike nekih drugih političkih stranaka.
To su toliko složeni i kompleksni predmeti da nije lako brzo ih uraditi, ispitati sve činjenice i u saradnji sa tužilaštvom ili ići na podizanje optužnice ili na sprovođenje istražnih radnji. Hoću da vam kažem da su dva predmeta kao što znate, defakto završena. Od ta 24 ušli smo u treći i očekujem da u narednom periodu, bar do nove godine, budu još dva predmeta zatvorena, odnosno da tužilaštvo može u potpunosti da preduzima određene krivično pravne radnje.
Što se tiče "Sartida" mislim da smo blizu kraja i mislim da će nadležni državni organi uskoro obaveštavati javnost. Mnogo važnije od obaveštavanja je preduzimanje mera iz sopstvenog delokruga radnji po tom pitanju. Što se tiče budućnosti Smederevske železare o tome bih mogao više da govori gospodin Dinkić. Juče je bio generalni direktor "Ural vagon zavoda" gospodin Sijenko u Beogradu, u Ruskoj delegaciji i ti razgovori su veoma intenzivni. Koliko sam informisan mogu da kažem da se mi nadamo i očekujemo to sa jednom od najvećih Ruskih kompanija da konačno taj posao završimo i da obezbedimo posao radnicima u Smederevu. Da obezbedimo budućnost u gradu Smederevu, ali da time i olakšamo posao svima u Vladi Srbije i da smanjimo značajne izdatke koje Vlada Republike Srbije mora da izdvaja za zaposlene radnike u "Sartidu". Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Zahvaljujem na odgovoru. Ovo je veoma bitno i zbog građana Srbije, ne samo zbog ljudi koji žive u Smederevu, jer kada se završe ove istrage Srbija će u tom delu povratiti kredibilitet i sigurno će moći da računa na veće investicije i na nove investitore koje je u prethodnih par godina izgubila. Činjenica je i svedoci smo toga koliko je malo investicija trenutno u Srbiji.
Drugo pitanje je vezano za ovo što se dešavalo oko Haškog tribunala. Moram reći da naš odnos prema Haškom tribunalu, kad kažem naš mislim na našu državu, mislim da niko nije rekao u parlamentu, a treba to i ovde da se kaže i građani Srbije to treba da čuju da je Hrvatska država potrošila 27 miliona evra za odbranu Gotovine i Markača. Koliko smo i na koji način to mi radili, to dobro govori i emisija koju je imao gospodin Veselin Šljivančanin pre par večeri na televiziji, gde je praktično samo spominjao lični entuzijazam i u par primera pohvalio gospodina Rasima Ljajića za ono što je činio, ali nešto organizovano kao država on to nije mogao da navede.
Jedna stvar koju sam čuo u toj emisiji me je iznenadila. Rekao je da je sprečen da kao neko ko je završio Vojnu akademiju i bivši oficir, ko je odslužio svoju kaznu, koji je sada građanin države Srbije, da je sprečen da čak i sa kupljenom kartom uđe na bazen Vojne akademije i da koristi taj bazen.
Interesuje me da li je to tačno uopšte i ako jeste, šta će se u narednom periodu po tom pitanju dešavati, kako ćemo i onima koji se nalaze u Hagu u narednom periodu pomagati?
Imamo bivšeg predsednika, koji se vratio iz Haga neosuđen, gospodin Milutinović. Kako smo ga mi ovde dočekali, kako su tamo Hrvati? Sve je to nešto što govori i o nama na neki način.
Mislim da ova Vlada treba i te stvari da promeni, takav odnos da promeni prema Haškom tribunalu, barem na taj neki način koji se dotiče nas svih. Hvala.

Hvala.
Gospodine Vučiću, izvolite.

Na vaša pitanja ću odgovoriti konkretno, a pokušaću da kroz vaše pitanje govorim i o nečemu o čemu sam već danas govorio, a što mislim da je veoma važno.
Pre svega, u Hrvatskoj nikada niko nije postavio pitanje zašto se izdvaja 27 miliona evra ili zašto se izdvajaju milioni evra za njihove generale. U našoj zemlji nismo u stanju da se dogovorimo oko bilo čega. Nismo u stanju da imamo saglasje šta bi to bila dobra vest za nas oko koje bismo se okupili negde na trgu da proslavimo. Nema veze, neka se dogodi za pet godina, neka se dogodi za 10 godina, bilo koja vest, a da nije sport u pitanju. Mi je nemamo. Niko od nas u sali je ne zna. To govori o tragičnom položaju i našeg naroda i naše zemlje.
Zamislite da smo u takvoj situaciji rekli da ćemo izdvojiti ozbiljniji novac kao država za haške optuženike? Čitav jedan blok stranaka bi nas optužio da smo kradljivci njihove budućnosti, da ne brinemo o državi. Ovi drugi bi ih nazivali izdajnicima, a ovi njih lažnim patriotama, koji su se bogatili po tom pitanju i uvek bi bilo isto.
Nalazimo se u jednom začaranom vrzinom kolu iz kojeg, ako ne izađemo, plašim se da polako tonemo i to ne bi bilo prvi put da država onako tromo, kako mi to idemo, polako, ali sigurno propadamo. Zato je potrebno da sve stvari okrenemo, neki bi rekli preokrenemo i da se postavimo potpuno drugačije.
Što se tiče pitanja za gospodina Šljivančanina, danas sam potpisao tu odluku. Ne kupuju se karte za Vojnu akademiju. Poslao im je jedno ili dva pismena, nisu mi ni odgovarali da li može da uđe na Vojnu akademiju. Ne znam zašto je to nekome bio problem. Mene nije sramota čak ni javno da kažem, pošto se nikome ne dodvoravam, da mu je dozvoljen ulaz i na bazen i u sportske sale i na svakom mestu, tako da ako general još nije dobio tu odluku u pisanoj formi, obaveštavam ga da su se stvari u Srbiji promenile utoliko da mi naše oficire poštujemo i da će moći barem to malo stvari koje možemo da omogućimo, da će to moći da imaju u budućnosti.
Što se tiče ovoga o čemu smo govorili i mere koje treba da preduzmemo, mislim da je i ovaj današnji primer pokazao koliki naš stepen neodgovornosti može da bude, iako mislim da nikako nije trebalo da uzimate reč gospodinu Radakoviću, ali je predsedavajuća verovatno želela da ima red. Neki su znali da im sledi još teži odgovor i to iskoristili kao priliku da ni zbog čega nanesu štetu ugledu i parlamentu zbog sitnice, nanesu štetu ugledu i parlamentu i svima nama.
Umesto da se bar u ovim danima ponašaju odgovorno, najvažnija je tema bila kako da se napakosti političkom protivniku, jer je neki odbornik na Zvezdari ili odbornik u Kučevu ili odbornik u Zrenjaninu nešto negde napravio.
O tome kome je kakvo pitanje važno i kakav je značaj tog pitanja, govori kome je kako i koliko stalo i do Srbije i do njenih institucija i do njene budućnosti. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.