Zahvaljujem gospodinu Vučiću na odgovoru. Znamo ko su ti članovi Vlade koji su tražili da se ispita "Nacionalna štedionica".
Neću govoriti o prvostepenoj presudi koja je izrečena Haradinaju, ali budući da sam čula, a čini mi se da sam sasvim dobro zapamtila da je gospodin Vučić rekao da će predstavljati našu zemlju i da će reći svoj stav o Haškom tribunalu, ne bi bilo zgoreg da u ime DHSS i tom prilikom možete to i vi da upotrebite, da je Vladan Batić bio jedini ministar pravde koji je na preko 40.000 stranica materijalnog dokaza Haškom tribunalu odneo i predao upravo protiv Ramuša Haradinaja i čelnika OVK. Možete to da pitate, kao što možete da pitate i za 30.000 stranica isto dokaznog materijala, koji je isto Vladan Batić odneo protiv Tačija. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Prvi potredsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste, gospodine Vučiću, u jednom trenutku pominjali sina. Vrlo cenim što ste rekli da vam je najvažnije u ovoj trenutku kako će buduće generacije gledati na ono što se u Srbiji danas dešava, kako ćemo se izboriti sa nekim problemima iz prošlosti, kakve će biti posledice u našem društvu različitih stvari koje su nam se dešavale, koje se danas na neki način ili u ovim trenucima završavaju. Pretpostavljam da ste tu mislili na efekte presuda ili presude Haškog tribunala i na sve ono što nas očekuje u narednim nedeljama kada je u pitanju rešavanje kosovskog pitanja.
Kažem, taj vaš stav cenim, ali moram da vas upozorim na nešto što se paralelno sa onim što vi govorite dešava u ovom društvu. To je atmosfera koja ne ide za onim ili ne ide u onom pravcu koji vi danas ovde na neki način promovišete. Čak deo pitanja koji dolazi iz ove sale, pa i poslanika vaše poslaničke grupe, mislim da je potpuno suprotan od toga.
Vi ste u jednom trenutku rekli da ste predložili veće iznose pomoći haškim optuženicima da biste naišli na osude nekih političkih partija. Ne razumem zašto neke političke partije misle da se haška nepravda ispravlja ili neka buduća haška pravda jača tako što bismo mi posebno pomagali ili pokušavali da se preko svake mere, na silu ako hoćete, izborimo za oslobađajuće presude onih koji su pripadnici našeg naroda, a optuženi ili osuđeni u Hagu. Mislim da to nije suština pravde.
Vi ste govorili, svi smo o tome govorili pre nekoliko nedelja kada je izrečena oslobađajuća presuda u slučaju Markač – Gotovina, da se tu radi o žrtvama, o ljudima koji su stradali u "Oluji" i neposredno nakon nje. Oni neće imati nikakvu posebnu korist ako neko iz Srbije ko je pred Haškim tribunalom bude oslobođen ili mu bude ublažena kazna. Njima je potrebna neka druga vrsta satisfakcije.
Moje pitanje bi uvek bilo – da li ova Vlada nešto čini da ojača recimo naš sud za ratne zločine, naše Tužilaštvo za ratne zločine? Koliko će otići dalje ili napred u svom interesovanju za neke od postupaka koji se vode recimo u ovom trenutku u Hrvatskoj? Bio sam šokiran koliko je malo interesovanje u domaćoj javnosti, recimo, za taj slučaj "Kerestinec", sada za slučaj "Novska". To su ključni slučajevi, a ne da ovde isterujemo pravdu na nivou Milana Milutinovića i nekoga sa hrvatske strane.
Meni je svaki zločinac jednak, svaki onaj koga Haški tribunal osudi ili oslobodi, poštujem u smislu pravne odluke, ali me pre svega zanima situacija u moj zemlji. U ovom trenutku imate na sajtovima ozbiljnih medijskih kuća u ovoj zemlji organizovane pozive na linč nekih društvenih ili političkih organizacija, konkretno "Dveri". To imam pred sobom u ovom trenutku. Oni kažu da najavljuju, da počinju da prave spisak haških zločinaca, odnosno spisak odgovornih državljana Srbije u slučaju "haška izdaja" i da će ga predočiti javnosti narednih dana.
Nisam siguran da ni vi ni ja, ni bilo ko u ovoj sali, želi da živi u takvoj zemlji. Onda neće biti sreće ni za one koji su bili žrtve ratova na srpskoj ili na bilo kojoj strani, ali i za nas koji, nadam se, zajedno pokušavamo da izgradimo bolju budućnost, bez obzira da li za svoju decu ili za neke druge generacije. To je suština moje današnje intervencije.

Hvala.
Gospodine Vučiću, izvolite.

U većini onoga što ste rekli, ili sa najvećim delom onoga što ste izgovorili, mogu da se saglasim. Ima nekoliko stvari koje bih dodatno da objasnim i eventualno neslaganje. Nisam rekao da je bilo potrebno da se da više novca, nego sam rekao – šta god da je bilo ko predložio, da bi uvek u Srbiji bilo takvo stanje u kojem ne bismo postigli saglasje, ne bismo postigli jedinstvo.
Ponavljam još nešto, čuo sam od prijatelja i onda sam o tome dugo razmišljao, valjda sam pod tim utiskom, razmislite ljudi, sve građane Srbije molim, a koja je to stvar koja nama treba da se dogodi da bismo svi bili zadovoljni? Nema je.
Zašto mislim da je bilo važno da vodimo računa o tome? Bilo je važno, ne zbog njihovih pojedinačnih sudbina, već zbog toga što su neki od tih ljudi koji su gonjeni pred Haškim tribunalom, ili koje danas gone pred Haškim tribunalom su bili predsednici država, predsednici parlamenata, glavnokomandujeće vojske i to je ostavljalo dugoročne posledice za našu državu. Nije bila u pitanju njihova lična sudbina. Zato je, između ostalog, obaveza države da brine i o ličnim sudbinama, ali je obaveza države, pre svega, da vodi računa o sebi, o svom opstanku i o svom napretku.
Imam još jedno psihološko obrazloženje i objašnjenje zašto kod nas niko ne zna gde su Varivode, šta se dogodilo porodici Zec, šta se dogodilo mnogim drugima? To je zato što mi Srbi negde uvek volimo velike teme. Uvek volimo najveće teme i svetske probleme da rešavamo.
Zato sam i danas apelovao da se bavimo običnim ljudima, da se bavimo njihovim problemima, da vidimo koliko možemo da pomognemo Srbima iz Hrvatske na ostvarivanju njihovih imovinskih prava, koliko možemo da pomognemo u tome da se ljudi vrate na svoja ognjišta, koji hoće da ostvare materijalnu naknadu za sve ono što su izgubili.
Kada govorim o budućnosti, zaista mislim da nam je potrebno mnogo toga da promenimo u onome što nazivamo "majn set" ili kako god hoćete, da ljudima pokažemo da smo razumeli poruke, pa makar time pogazili deo onoga što smo radili i govorili u životu. Sa time nemam problem, i svoju grešku da priznam, ni da se izvinim za bilo šta što sam loše počinio, ali to isto očekujem od drugih. Mislim da je veoma važno da gledamo u budućnost i da razmišljamo – šta će neka naša reakcija da nam uradi za budućnost?
Imaćemo tu sednicu Saveta bezbednosti, da li će biti 4, 5, 6. nije ni važno, i sve ćemo mi njima lepo da skrešemo u brk. Pitam vas – a sedmog, osmog? Mali je efekat. Zato nisam neko ko je zaluđenik, koji će da dobije posle toga zato što im je to skresao u brk, već da vidimo – izvinite, šta radimo tog sedmog, šta radimo osmog i šta ćemo posle toga, kako da obezbedimo više posla i kako da obezbedimo bolji život?
U tom smislu, očekujem i od vas takvu vrstu pomoći, ali i mi ćemo i dalje sebe morati da menjamo. To očekujemo i od svih drugih i to očekujemo od ljudi u Sribji koji treba da znaju da nam ništa s neba neće pasti, da ne možemo da budu izdržavana država i da nismo zaslužili da, ako ne radimo dovoljno i ako ne radimo više, da živimo mnogo bolje.
To što imamo najniže plate u regionu je rezultat, tačno je, nesposobne Vlade. Mi mislimo bivše, neki misle ne znam koje, a nije ni važno, ali rezultati rada svih nas. Ukoliko to budemo uspeli da promenimo, mislim da će rezultati u budućnosti biti drugačiji.
Inače, apsolutno sam saglasan da, što se tiče Tužilaštva za ratne zločine, ono što mislim da je veoma važno to je da im se niko ne meša u posao, da ih niko ne zaustavlja da gone zločince koji pripadaju našem narodu, ali ih niko ne zaustavlja da gone zločince, ili osumnjičene, ili okrivljene koji pripadaju nekim drugim narodima. Mislim da je to važna tekovina na koju možemo da budemo zaista posebni pred svima u Evropi i svetu. O tome, izvinite, mislim da se prilično razlikujemo od mnogih u regionu, iako vidim da i neki u regionu u tom pogledu dobrano napreduju. Hvala vam najlepše.

Gospodine Đuriću, izvolite.

Hajde da se složimo da su svi ti problemi o kojima govorite, pa i ti koji su vezani za svakodnevni život ljudi, za ekonomiju, citiraću vas – posledica tog pogrešnog "majn seta" iz prošlosti.
Slažem se da moramo da učinimo sve da to promenimo, ali mislim da to mora da se desi po dubini. Zbog toga sam na ovaj način reagovao, zbog toga što smo već prolazili kroz situacije kao država ili kao društvo, da najviši politički vrh i delo političkog vrha, iz različitih razloga, suočen sa nemogućnošću da se opstaje na pogrešnoj politici i tu politiku promeni, preokrene, a da se ispod toga ništa od toga ne dogodi. Tako nam se završio rat u Bosni, tako nam se završio rat u Hrvatskoj, ako hoćete tako nam se završio rat na Kosovu 1999. godine. Preko toga smo prekrili, ili to smo prekrili nekom tišinom i ništa u svom društvu nismo uradili da o tome razgovaramo, da se sa time suočimo i onda nam se sve to vratilo, sručilo u lice posle nekoliko godina.
Zbog toga, nijedna od tih tema nije razjašnjena i zbog toga je moguće da ipak vaš funkcioner, zvaničnik ovog parlamenta, gospodin Drecun, vrlo otvoreno dovodi u pitanje, i rekao bih, napada rad Tužilaštva za ratne zločine. O toj vrsti lošeg uticaja, ili nedozvoljenog uticaja govorim.
Da iskoristim priliku, i vi ste govorili o onome što mora da bude suština rada Vlade, a to je bolji život ljudi. Mnoge greške koje su se desile u našoj ekonomiji, pa i izvori masovne korupcije su takođe bili povezani sa ratnim događajima u prošlosti, sa činjenicom da nismo bili uređena zemlja, da nismo imali u potpunosti definisane svoje granice. Gospodine Vučiću, bili su i još uvek su delimično posledica toga što smo pokušavali da dobijemo neku vrstu političke podrške za svoju politiku na pogrešnim stranama ili dajući za uzvrat svoje ekonomske resurse.
U ovom parlamentu puna dva meseca pokušavam da saznam kolika će biti rudna renta na naftu eksploatisanu u Srbiji od 1. januara 2013. godine? Ministar Bačević je prvo najavio, i to je pitanje za vas, gospodine Bačeviću, prvo ste najavili da o tome morate da razgovarate sa ruskom stranom i da srpska i ruska strana imaju različita stanovišta o tom pitanju. Onda sam vam postavio i formalno pitanje u parlamentu. Dobio sam od vas vrlo čudan odgovor, moram da priznam, čak i pravnički čudan, gde vi citirate odredbe sporazuma koje govore o tome, da će snižen iznos rudne rente od 3% biti primenjivan dok se ne dostigne isplativost investicija koje ruska strana čini u Srbiji. U zaključku tog odgovora mi onda kažete da će se renta od 3% primenjivati do isteka sporazuma. Znači, narednih 26 godina. To je vaš odgovor i imam vaš odgovor sa pečatom ministarstva i vašim potpisom.
Nekoliko dana posle toga, drugi član Vlade, ministarka energetike je govorila na drugačiji način i govorila je o tome da Srbija smatra da je, pre svega, završetkom investicija u Pančevu, dostignuta isplativost investicija. To je ozbiljna suma. Na 30 godina je to na oko milijardu evra.
Šta se u ovom trenutku dešava? To je jedna od posledica tih političkih, geostrateških, kakvih god hoćete, grešaka u prošlosti. Ne govorim o tome slučajno danas. Ponovo slušamo priče o tome da moramo svoj neuspeh u evropskim integracijama ili izazova u evropskim integracijama, da kompenzujemo na drugoj strani.
Nisam za to da mi vodimo prozapadnu ili proistočnu ekonomsku politiku. Samo sam za to da vodimo politiku čistih računa, transparentnu i unapred poznatu.

Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

Kratko ću odgovoriti na dva vaša stava.
Što se tiče razmene argumenata koje su upotrebili gospodin Drecun i Tužilaštvo, predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, ne mogu da se složim sa vama kada je u pitanju bilo kakav pritisak. Gospodin Drecun, kao narodni poslanik, ima pravo da iskaže svoj stav, ima prava da kaže šta misli o tome.
Da nije reč o pritisku, vidite i po tome, da to što je on izgovorio, nije proizvelo ni političke, niti bilo kakve druge posledice. Ali, izvinite, ne mogu da se složim s tim da nema prava da izgovori svoj stav ili svoje mišljenje o tome. možda je moje mišljenje drugačije, čak ga nisam pozvao ni telefonom da o tako nečemu razgovaramo. Mislim da je prirodno, normalno, čak i racionalno na takav način razgovarati.
Ne mogu da se složim sa odgovorom Tužilaštva za ratne zločine. Da su rekli nešto drugo, razumeo bih, ali to je pritisak na rad. To uopšte nisam doživeo kao pritisak, niti je to moguće. To znači da, šta god da kažete protiv bilo koga, to znači da je to pritisak na ne znam šta. Znači, danas ste nešto rekli protiv mene, to je pritisak. Pa šta. To je prirodno u normalnim i demokratskim zemljama.
Što se tiče neuspeha na putu ka EU, što moramo da kompenzujemo na drugoj strani, moram da kažem da je to jedna od stvari u kojima je Vlada veoma uspešna, govorim o saradnji sa svetom. Mislim da nikada Vlada nije imala, govorim ovih poslednjih nekoliko godina, da se ne vraćam u 2000. i 2001. godinu, kada je postojala svakako mnogo povoljnija klima, ali da nikada u ovom vremenu nije postojala bliža, bolja saradnja i, rekao bih da je to očigledno i po izveštajima koji stižu i po izveštajima koji će stići 13. decembra iz EU, ali i iz Ruske Federacije. I ljudi iz Evrope, bilo da su iz Nemačke ili bilo koje druge evropske zemlje, niste čuli ili niste videli da mogu da kažu da sa Vladom ne sarađuju ili da neće, ili da je ta saradnja loša, ili da je na nižem nivou, kao što ste mogli juče da čujete od potpredsednika ruske Vlade, koji je javno rekao da sa ovom vladom može da napravi najbolju moguću saradnju što u prošlosti nije mogao. To je ipak jedan rezultat za respekt ostvarila.
Da li može bolje? Uvek može bolje, ali mislim da i u tom smislu posmatrajući stvari situacija je bolja nego što je bila ranije.
Ovo oko rudne rente zamoliću resornog ministra da vam odgovori.

Hvala.
Gospodine Bačeviću izvolite.