Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, podržavam amandman AP Vojvodine i sama sam na ovaj član 6. podnela amandman, posebno u onom delu koji se odnosi na transfer lokalnim samoupravama.
Iz ovog amandmana u stvari se može jasno videti da gro sredstava koja su namenjena za budžet AP su u stvari transferna sredstva. Ministar je rekao da se radi o 55%. Po računicama u pokrajini, kada su seli da bilansiraju pozicije koje su mogle iz ovog budžeta, Predloga zakona o budžetu evidentirati, radi se o 66% transfernih sredstava što je evidentno da je još jedno kršenje Ustava Republike Srbije. Mi sada imamo minimum mesečno da se donese zakon kojim se direktno krši jedna od odredbi Ustava Republike Srbije.
Posebno je moje ukazivanje amandmanom išlo na lokalne samouprave, a jeste i odluka Ustavnog suda u kome jedna od osporenih nadležnosti u Zakonu o prenosu nadležnosti jeste bila ta nadležnost iz dela lokalnih samouprava. Znači, ne odriče se pokrajina Vojvodina svojih opština, daleko od toga, jer zapravo opštine i ništa ne dobijaju na taj način što se sredstva transferišu. To je određen iznos i realno za sve one koji ne znaju šta znači transfer u ovom slučaju, to znači da u masi Republika prebacuje u budžet AP Vojvodine sredstva za određenu lokalnu samoupravu ili za obrazovanje itd, za plate u obrazovanju, a zatim se sa više naloga najdalje sutradan dalje transferiše lokalnim samoupravama, odnosno školama na teritoriji AP Vojvodine.
Iz tog razloga se ovde često i spominje da je budžet AP zapravo protočni bojler kroz koji sredstva samo protiču, gde zapravo u AP Vojvodini se rade uslužno nalozi i dele se po školama, odnosno po opštinama ista sredstva.
Ono što se desilo kod donošenja zakona o budžetskom sistemu kada je neustavno smanjena osnovica, sada imamo još jedan pritisak na Pokrajinu, da ne može u skladu sa članom 184. Ustava da svoj budžet planira, jer budžet AP Vojvodine mora biti tako raspoređen da tri sedmine od budžeta bude usmeren u kapitalne investicije. Ovde je očigledno intencija da u stvari iz tih kapitalnih investicija koje se rade preko NIP, se nešto direktno gradi u Vojvodini, a to je jasno iz člana 23. Predloga zakona, da se pripiše naknadno budžetu Vojvodine kao izvršeno kapitalno ulaganje u Vojvodini. To nije intencija člana 184. Ustava.
Na taj način zapravo Skupština AP Vojvodine se obesmišljava. Dobiće budžet o kome ne može da odlučuje, dobiće budžet koji treba da prepiše i da dalje usmerava, a ne može da kreira. Znači, te kapitalne investicije bi trebalo da budu usmerene direktno i odlučivano u Skupštini AP Vojvodine.
Ono što zabrinjava, a što pokušava da se implicira nama poslanicima koji govorimo o ovim transferima jeste što istovremeno se implicira i nama da ne brinemo o lokalnoj samoupravi, a u ovom predlogu zakona o budžetu, ono što je najgore, amandmanima Vlade, mnogo više nego Predlogom zakona o budžetu, na one amandmane gde poslanici nisu mogli više da stave amandmane, uvedene su rigorozne, i to prema lokalnim samoupravama.
Te mere se odnose na obustavljanje kompletnih transfera, dela poreza za određeno vreme, veoma neprecizan termin, neprecizno određeno na koji način. Zaboravlja se da noge male opštine iz raznih nepredviđenih situacija neće biti u stanju da ispune neke svoje obaveze i da one nemaju dovoljno svojih sopstvenih prihoda, da mogu da se izvuku iz nekih situacija što znači da će opština biti blokirana. Ako se misli da će se na taj način kazniti pokrajinski lokalni funkcioneri, to je manji problem, a najveći problem što će u tim opštinama a i u Pokrajini koja je isključivo vezana za sredstva koja dobija, jer nema sopstvenih izvornih prihoda, može da se desi kolaps, a taj finansijski kolaps prevashodno će se odraziti na život građana u AP Vojvodini i lokalnim samoupravama, ne samo u Vojvodini, nego u celoj Srbiji. Hvala.
