Ministar Dinkić, izvolite.

Za taj deo primedbe ste u pravu i prekoriću svoje saradnike što pažljivije ne pišu odgovore na amandmane u ovom delu.

Gospodine Markoviću, po kom osnovu se javljate?
(Predrag Marković, s mesta: Po amandmanu.)
Nemate pravo, vaša poslanička grupa više nema vremena za diskusiju.
Reč ima narodna poslanica Maja Gojković.

Ne znam da li ću imati istu diskusiju kakvu je namerio da izgovori gospodin Marković, bivši ministar kulture, ali želim da podržim amandman poslanice Gorice Mojović, jer znam da je to simbolički i da u Danu za glasanje neće biti dovoljno glasova da se zaista izvrši ova izmena i da se obezbede sredstva za jednu od najznačajnijih stavki u kulturi, a to je kulturno stvaralaštvo. Čini mi se da je u istovetnom tekstu amandman podneo i poslanik Siniša Kovačević,  s tim što je on u svom amandmanu zatražio još 500 miliona više od poslanice Gorice Mojović i to govori samo, da ne ulazi u tu ekonomsku sferu, da li je moguće ili nije bilo moguće izdvojiti ova sredstva sa ekonomske klasifikacije što je poslanica Gorica Mojović ovde rekla. Očigledno je da je bilo volje Vlade Srbije, to bi bilo moguće, nego je bitnije što su u ova dva amandmana koja slede, ali ja kao samostalni poslanik ne mogu da se javljam dva puta, što je pokrenuta jedna velika i značajna tema, a to su izuzetno mali iznosi izdvojeni za kulturu u budžetu koji nam predstoji da glasamo o njemu za 2013. godinu.
Dakle, Vlada je odbila oba ova amandmana i ima neke svoje razloge. Žao mi je samo, kada se raspravljalo u načelu, tu nije bio ministar kulture, jer se govorilo dosta o tome da su ministri svi prihvatili da ovaj budžet bude izuzetno štedljiv i izgleda da je resor kulture tu podneo najveći teret.
Želim da skrenem pažnju, u redu je što je budžet u ovim ekonomskim okolnostima izuzetno mali, ali na evropske standarde, a mi težimo tim evropskim standardima, da se za stvaralaštvo, kao najvažnijeg dela budžeta u kulturi izdvaja oko 2,4% ukupnog budžeta. Ako nećemo tako daleko da se poredimo sa nekim velikim razvijenim zemljama, onda svakako sa zemljama u regionu, gde prednjači Crna Gora koja izdvaja 2,6 ukupnog budžeta za stvaralaštvo u kulturi, a da ne govorim o infrastrukturnom delu, Makedonija takođe i da ne nabrajam dalje zemlje u regionu koje su nam nešto bliže po ekonomskoj situaciji.
Ako su razlozi za to da treba uvek da izdvajamo za nekakva ulaganja u privredu, kako ovde piše grubim rečima, ja nisam ekonomista, pravnik sam, ali kažemo da za cilj ova sredstva iz kojih ne mogu da se izdvoje dodatna sredstva za resor kulture, kaže se – izdvaja se za obrtna sredstva za preduzeća u postupku privatizacije kojima se poboljšavaju privredne aktivnosti.
Kao ilustraciju, ja ću navesti rečenicu prve žene ministra u Grčkoj, bila je ministar kulture, gospođa Melina Merkuri koja je rekla da je kultura ustvari teška industrija Grčke i mislim da možemo da poredimo Srbiju sa Grčkom u tim vremenima, jer kod nas rade samo dve fabrike. Jedna fabrika je sigurno sport i u većim ulaganjima u sportu već smo pokazali nekakve rezultate, a druga fabrika koja nam radi bez obzira što malo uložimo u nju je svakako kultura.
Da vam skrenem pažnju na još nešto, a to je da su kod nas dva grada podnela zahtev, učestvuju u tome da bi dobili prestižnu titulu evropske prestonice kulture, a to su Beograd i Novi Sad. Sa ovakvim sredstvima, kakva su predviđena u ovom budžetu za 2013. godinu, ne može ništa da se uradi u infrastrukturnom delu koji je veoma bitan i ne mogu da se završe nikakvi projekti predviđeni za projekte u stvaralaštvu, a to su i kinematografija, slikarstvo, muzičko stvaralaštvo, ulaganje u kulturu nacionalnih manjina, kao i osoba sa invaliditetom i to sve pokriva ova ekonomska klasifikacija namenjena za stvaralaštvo u kulturi.
Ta dva grada ne mogu ništa da urade u toj velikoj utakmici. Hvala.
Na član 7. razdele 16 i 27 amandman je podneo narodni poslanik Siniša Kovačević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Siniša Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, u dva minuta može stati samo lament, najljubaznije vas molim da pomognete da se ovo što ste vi sa razlogom nazvali "podela sirotinje" u ovakvom jednom kriznom vremenu, ne pretvori u to da neko bude siromašan a neko bedan, jer je razlika, verujte mi na reč, između siromaštva i bede ogromna.
Bićemo svi, a verujem i vi, u situaciji da negde u regionu, kako se to sad moderno govori, za jedan prostor koji se nekad zvao Jugoslavija, razgovarate sa svojim kolegama ministrima, sa ljudima iz njihovih vlada i na pitanje koliko je u vašoj zemlji opredeljeno za kulturnu politiku, vi ćete gospodine ministre reći šest promila. To je na nivou skandala.
Pri tom ste i vi čovek, apelujem na vaše prisustvo u toj kulturnoj matrici ove zemlje. Vi ste relativno ili apsolutno uspešan kompozitor, to pripada jednom pop kulturnom obrascu, u kome se ta kriza ne oseća toliko, ali ako kod vas ne dobijemo tu vrstu, rekao bih, saučešća, onda prosto ne znam gde ćemo dobiti.
Znate, život na vrhu prstiju je krvav život. To je život u krvavim patikama. Znate li kako izgleda jedan radni dan jednog filharmoničara? Ustaje da vežba, ide na probu da vežba, vrati se sa probe da vežba, ide da svira i vrati se kući da sanja kako vežba. Tiraži naših knjiga su 300 primeraka naših vrhunskih pesnika. Prosto, apelujem da pomognete. Žao mi je što nema ovde ministra kulture.
Da li ste pratili možda nekoga na neku svadbu ovih dana? Naše su ćerke, dragi prijatelji, na maturskim večerima obučene kao striptizete – pripravnice. Naši sinovi su na tim istim maturskim večerima obučeni kao telohraniteljski početnici. U vokabularu se koristi pet reči, od kojih su najčešće "vrh", "brate", "ekstra", i šta beše peto?
(Predsedavajuća: Vreme.)
Dozvolite mi.
Dakle, ovde se radi o apelu za pomoć. Završavam gospođo predsedavajuća. Najljubaznije vas molim da mi benevalentno date još 10 sekundi.
Tamo gospodine ministre, gde nema 2,4% nacionalnog budžeta u kulturi, smatra se da je politika svedena na nivo incidenta, da nema kulturne politike, da je kultura nivo incidenta.
I na kraju krajeva, ako zbog jedne slovne greške odbijate ovaj amandman, najljubaznije vas molim, skinite to sa onih 300.000 strana koje će se prevoditi na jugu Srbije, pri tome, dakako, ne pada mi na pamet da kažem da ne treba dati pravo ljudima da studiraju na matičnim jezicima. Hvala gospođo predsedavajuća na razumevanju.

Hvala.
Na član 7. razdele 16 i 28 amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Hvala gospođo Kovač.
Moj prijatelj, gospodin Kovačević misli da je kultura loše prošla sa 0,6 promila iz budžeta, a ja ću da vas obavestim da je zaštita životne sredina prošla još gore, zato što se za zaštitu životne sredine u Srbiji, bez čega nema ništa, dakle ako životnu sredinu uništavamo, onda nema ništa, nema ni kulture, ni ekonomije, ni obrazovanja, opredeljeno 0,4 promila. Dakle, za dva promila manje nego za kulturu.
U ova dva minuta nemam vremena da dovoljno kažem o tome koliko je životna sredina u Srbiji ugrožena, ali hoću da ovaj amandman i obrazloženje navedem kao ilustraciju toga, koliko su nama predlozi ovakvih budžeta, koliko su oni ne transparentni i koliko mi ustvari ne znamo šta se ispod koje stavke nalazi, neću da kažem krije. Za to što sam ja predložila da se od Ministarstva finansija, ekonomska klasifikacija koja je 481, gde kaže – dotacije nevladinim organizacijama, opredeljeno je 20 miliona dinara.
Svojim amandmanom sam predložila da se ta sredstva preusmere za zaštitu životne sredine. Znate kakav sam odgovor dobila? Prosto mi je bilo onako malo neprijatno, jer sam se osećala kao neki strašni kriminalac, koji sad zavlači ruke u džep, gde nije primereno.
Vi ste meni odgovorili da su ta sredstva namenjena za podršku programima omladinskog preduzetništva u školama, obrazovanje za preduzetništvo u formalnom sistemu obrazovanja, ženskog preduzetništva i socijalnog preduzetništva, ja to ne vidim. Gde piše u ovom predlogu da se ispod te stavke kriju takvi programi?
Da sam to videla, ne bi mi palo na pamet, tako da sam se, kada sam pročitala vaše obrazloženje, zaista osećala neprijatno, da ja predlažem da se ukinu sredstva za žensko preduzetništvo, itd, ali ovo je ilustracija, koliko u stvari mi ništa iz ovih budžeta ne vidimo. Iz ove stavke gde piše da su to dotacije nevladinim organizacijama se zaista ne vidi da su to sredstva opredeljena za te programe.
Molila bih ubuduće da nama u predlozima budžeta bude malo jasnije definisano za šta su neka sredstva opredeljena. Hvala.

Hvala.
Na član 7. razdeo 20 amandman je podnela narodna poslanica Branka Karavidić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsednici Vlade i poštovane kolege, ja samo ovim amandmanom imala nameru da sa člana 7. razdela 20, koji se odnosi na Ministarstvo saobraćaja i sa ekonomske klasifikacije 451, koja se u stvari jednom delom odnosi i na javno preduzeće za puteve, sumu od 5.400.000.000, umanji za 200.000.000, koju svojim amandmanom i predlaže da se usmere na izradu planske dokumentacije državnog puta prvog reda Požarevac – Kučevo – Majdanpek i granice sa Bugarskom.
Ja sam osnovu ili potporu za ovaj svoj amandman našla u ekspozeu premijera. Naime, on, između ostalog u njemu kaže, citiram: "Da bi Srbija brže napredovala, potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse." Zatim kaže: "Posebnu pažnju posvetićemo smanjenju regionalnih razlika, u cilju ravnomernog regionalnog razvoja. Formiraćemo posebne timove za ekonomski razvoj nerazvijenih i strateški najvažnijih delova Republike Srbije."
Premijer zatim kaže da su neki čitavi delovi Srbije opustošeni, da moraju da ožive, da dobiju infrastrukturu, privredu, radna mesta i da postanu mesta u koja će se ljudi vraćati. Naravno, on u svom ekspozeu kaže da će Vlada Republike Srbije potruditi da razvija saobraćajnu infrastrukturu.
Naravno, osim ekspozea, gde sam našla osnov za ovaj svoj amandman, ja sam ga našla i u prostornom planu, pa ću samo kratko citirati deo koji kaže – U demografski ispražnjenoj Srbiji strategija definisanja saobraćajnih koridora, mora imati u vidu interese uravnoteženog i održivog razvoja, kao i značaj pristupačnosti pojedinih regionalnih celina.
Što se tiče regionalne pristupačnosti čitave istočne Srbije, ona je u prostornom planu klasifikovana kao oblast koja je daleko ispod proseka u odnosu na druge regione Republike Srbije. Poređenja radi, Borski, Zaječarski okrug, u analizi koja određuje stepen regionalne pristupačnosti, nose najnižu ocenu – sedam, zajedno sa Mačvanskim, naravno, dok je recimo Severno-Bački okrug ocenjen ocenom – 15, Pomoravski – 14, Nišavski – 12, itd.
Meni je bilo neophodno da pokažem…
(Predsedavajuća: Gospođo Karavidić, samo da vam kažem, vi ste istrošili sada svoje vreme od dva minuta kao predlagač amandmana, a i vreme poslaničke grupe je istrošeno, tako da završavajte.)
Apelujem na ministra da prihvati ovaj moj amandman, samo bih se još u jednom delu obrazloženja osvrnula, gde on kaže da je što se tiče istočne Srbije, u toku izrada prostornog plana za putni pravac Boljevac – Zaječar – Vrška Čuka. Međutim, mislim da je potrebno da se 2014. godine uradi i da se odvoje sredstva za izradu planske dokumentacije za ovaj putni pravac. Znači, Požarevac – Kučevo – Majdanpek i bugarska granica.

Reč ima ministar Dinkić