Slažem se sa vama da je to važan pravac, imajući u vidu da sam i sam išao tim putem i video sam kako to izgleda. Kučevo je potpuno odsečeno. Bitno je da se napravi i vezana ka Majdanpeku i ka bugarskoj granici.
Insistiraću kod Ministarstva saobraćaja da u okviru budžeta koji su dobili izdvoje sredstva za plansku dokumentaciju. Video sam da to jeste u prostornom planu, da bi se sledeće godine uradila planska dokumentacija da bi 2014. godine mogla da počne gradnja.

Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić, po replici.

Jako mi je žao što mi nije ostalo vremena od poslaničke grupe, ali se zahvaljujem ministru.
Upravo sam to i htela da kažem. Ukoliko je namera države da ovaj put koji je po prostornom planu predviđen da se radi 2014. godine, neophodno je da Vlada pokaže ozbiljnost i da za narednu godinu odvoji sredstva za izradu planskih dokumenata. Ako mislimo da gradimo 2014. godine, neophodno je da se 2013. godine odvoje sredstva za izradu planske dokumentacije za ovaj putni pravac.

Na član 7. razdeo 20 amandman je podneo narodni poslanik Miroljub Stojčić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Miroljub Stojčić.

Hvala predsedavajuća. Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, narodni poslanici, bez obzira što sam sinoć postavio pitanje ministru Iliću i dobio odgovor, smatram za potrebnim da ponovim da sam ovaj amandman podneo iz jednog razloga. To je da se definišu sredstva u okviru planiranih sredstava u iznosu od pet milijardi i 400 miliona, koja su namenjena putevima Srbije i da se od tih sredstava predvidi milijardu i po za završetak deonice započetog auto-puta od granice sa bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom, do sela Levosoje, koje se nalazi na teritoriji opštine Bujanovac.
Moram da ponovim da je početak izgradnje ove deonice vezan za 1997. godinu i da su u tom periodu započeti neki radovi. Nešto je nastavljeno da se radi između 2000. godine i 2008. godine, da su se u 2008. godini intenzivirali radovi na toj deonici i da je čak bilo i svečano otvaranje jedne deonice auto-puta gde je bio prisutan i premijer Cvetković, premijer prošle vlade.
Međutim, činjenica je da ova deonica auto-puta nije završena do danas i da je najopasnija deonica auto-puta u Koridoru 10. Nadležnost za završetak ove deonice auto-puta je u nekom trouglu između ministarstva, Koridora 10 i Javnog preduzeća Putevi Srbije. Dobio sam obrazloženje vezano za moj amandman, gde se kaže da se ne prihvata iz razloga što se sredstva subvencije za Javno preduzeće Putevi Srbije raspoređuju aktom Vlade o rasporedu i korišćenju sredstava subvencija. Akt Vlade treba da uredi namenu tih sredstava kao i dinamiku njihovog korišćenja, što je sastavni deo i programa poslovanja Javnog preduzeća Putevi Srbije za 2003. godinu.
Ministre, ja ću se obratiti i Upravnom odboru Javnog preduzeća Putevi Srbije, a i Vladi Republike Srbije da naknadnim aktom definišu završetak ove deonice auto-puta, jer zaista neprimereno da jedina deonica auto-puta u Koridoru 10 ne bude završena u ovom periodu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 20 i 25 amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić i Miloš Aligrudić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdele 16 i 21 amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Đorđe Milićević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman u osnovnom tekstu, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom. Vlada i nadležni odbor nisu se izjasnili o ispravci amandmana.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici. Tokom malopređašnje rasprave neko je rekao jednu konstataciju koja je potpuno opravdana. Legitimno je pravo svakog poslanika da se bori za interese svog okruga, da se bori za interese opštine ili grada iz kojeg dolazi. Ja sam to upravo učinio predloženim amandmanom i naknadnom ispravkom amandmana.
Tokom rasprave u načelu vrlo jasno smo rekli da ovaj Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu jeste odraz potrebe da se umanji budžetski deficit, što je odlučan, važan i hrabar potez. Da se podstakne razvoj kroz investicije, kroz kapitalne i strukturne projekte, kroz udvostručen agrarni budžet i to jeste potpuno opravdano i da se sačuvaju elementi socijalne pravde, namenjena su veća sredstva za socijalnu zaštitu u iznosu od sedam miliona dinara i to je takođe opravdano i ima našu podršku.
Dakle, što se tiče poslaničkog kluba SPS, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, ali i restriktivnost su neke osnovne karakteristike Predloga zakona o budžetu za 2013. godinu. Kroz Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu se jasno može sagledati opredeljenje i odlučnost Vlade Republike Srbije da u periodu ekonomske krize ušteda mora i treba da bude prioritet prioriteta. Mi to u potpunosti podržavamo i saglasni smo sa stavom Vlade Republike Srbije.
Ono što želim da dodam jeste da postoje stvari na kojima se ne može štedeti. Ne može se i ne sme se štedeti na rešavanju životnih suštinskih pitanja koja su od značaja za građane Srbije u konkretnom amandmanu reč je o građanima Kolubarskog okruga.
Još 1998. godine Kolubarski okrug je zadesio razoran zemljotres. Četrnaest godina nakon tog zemljotresa kompletna obnova i sanacija nije završena. To je katastrofalno. Ovako kako je projektovan Predlog zakona budžetu za 2013. godinu, ta obnova i sanacija neće biti u 2013. godini nastavljena, ali koliko smo mogli da sagledamo neće biti ni završena. Do sada je obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni u zemljotresu 1998. godine na teritoriji Kolubarskog okruga išla preko Direkcije za obnovu i razvoj i sanaciju objekata na teritoriji Kolubarskog okruga. Direkcija je bila indirektan korisnik budžeta i bila je sastavni deo tadašnjeg Ministarstva za planiranje, urbanizam građevinu i zaštitu životne sredine. Analogno tome, danas bi ta direkcija trebala da bude sastavni deo Ministarstva za građevinu. Međutim, takve pozicije u okviru Ministarstva za građevinu nema.
Tokom rasprave prethodnih godina o budžetu, govoreći o obnovi i sanaciji kuća i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga sam više puta rekao da Vlada i parlamentarna većina u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali da odnos prema suštinskim pitanjima koja su od životnog značaja ne bi smela i ne bi trebala da budu promenljiva. Ne može elementarna nepogoda da bude odgovornost samo aktuelne Vlade Republike Srbije u čijem mandatu se desila. To je odgovornost svake naredne Vlade dok se u celosti ne sanira i obnovi ono što je porušeno tom elementarnom nepogodom. Ovde je priroda nekome nešto oduzela.
Verujte, te građane, hajde da uzmemo za primer, mioničkih sela apsolutno ne interesuje ko je na vlasti, njih interesuje samo jedno pitanje – hoće li konačno dobiti i hoće li konačno biti sanirani objekti u kojima bi mogli da stanuju i da žive, hoće li imati svoj objekat.
Ono što želim da kažem, a pre toga ću napomenuti da ću koristiti vreme namenjeno na šefa poslaničkog kluba, u periodu od 1998. godine do danas, upravo preko Direkcije za obnovu i sanaciju i razvoj Kolubarskog okruga, sanirano je oko 4.288 objekata, da su izdvojena sredstva, odnosno materijal za sanaciju 10 hiljada objekata, da su urađeni mnogi objekti koji su od društvenog, javnog, komunalnog značaja, 90 škola, 30 objekata kulture, tri zgrade lokalne samouprave u Mionici i Ljigu, Lajkovcu, deset crkava, obdaništa u šest opština, objekti kolektivnog stanovanja, deset zdravstvenih objekata, nekoliko stotina kilometara puteva itd.
Dakle, ako podvučemo crtu, na kraju 2012. godine, procentualno gledajući, završeno je 70% onoga što je obnovljeno i 70% onoga što je porušeno. Ostaje još 30%.
U proteklom vremenskom periodu, imajući na umu činjenicu da su se iz godine u godinu izdvajala sve manja i manja sredstva, direkcija, koja je bila odgovorna i preko koje je išla obnova i sanacija, je sačinila jednu listu prioriteta. Osnovna komponenta i parametar prilikom sačinjavanja te liste prioriteta jeste upravo bila socijalna komponenta.
Dakle, Vlada je kroz ovaj predlog zakona o budžetu rekla da će zastupati interese socijalne pravde. Ne vidim, analogno tome, da je ovo pogrešan stav koji je učinjen na nivou Kolubarskog okruga.
Želim da kažem koji su to prioriteti bili – oštećenost stambenog objekta u kojem se stalno boravi, broj članova domaćinstava koji žive u zajednici u oštećenom objektu, njihova starosna struktura, prihodi svih članova domaćinstava ostvarenih u prethodnoj godini, ugroženo zdravstveno stanje nekih članova domaćinstava koji utiče na privređivanje i na ostvarenje boljih životnih uslova i lica i domaćinstva koja se nalaze na evidenciji Centra za socijalni rad. Shodno tim kriterijumima, na teritoriji Kolubarskog okruga ostalo je da se obnovi još 1.032 objekta.
Ono što želim takođe da kažem da jeste da ušteda u periodu ekonomske krize treba i mora da bude prioritet prioriteta. Štedi se tamo gde ima. Ne može se štedeti tamo gde nema. U tom kontekstu uštede, mi u potpunosti podržavamo stav Vlade Republike Srbije kada je reč o racionalizaciji državnog aparata, kada je reč o racionalizaciji državne uprave. Ona jeste preglomazna i slažemo se da postoje brojne agencije, da postoje brojne direkcije koje nemaju svoju svrhu, suštinu postojanja, ali, nezavisno od toga da li će postojati Direkcija za obnovu i sanaciju Kolubarskog okruga, to nije suštinsko pitanje. Suštinsko pitanje je hoće li obnova i sanacija objekata i kuća, koje su porušene na teritoriji Kolubarskog okruga u zemljotresu 1998. godine, biti nastavljena tokom naredne godine i završena u nekom narednom vremenskom periodu.
Postoji mnogo drugih načina, ukoliko postoji odlučnost, da se ova obnova nastavi. Recimo, preko lokalnih samouprava, to je jedan od načina, preko opštinskih i gradskih direkcija, kako je to činjeno 1998. godine, kada je bio zemljotres i u periodu dok nije formirana regionalna direkcija za obnovu i razvoj.
Ovo je važno pitanje za građane Kolubarskog okruga. Ovo nije ničiji pojedinačni stav, niti interes jedne političke opcije. Ovo je opšti interes građana Kolubarskog okruga. Upravo u prilog ovakvoj konstataciji govori dopis koji su predsednici pet opština sa teritorije Kolubarskog okruga i gradonačelnik Valjeva, zajedno sa načelnikom okruga, uputili Vladi Republike Srbije, gde se, između ostalog, kaže da, imajući u vidu činjenicu da postupak obnove i izgradnje objekata oštećenih zemljotresom, još uvek nije okončan. Nesporan je interes svih lokalnih samouprava na području Kolubarskog okruga da se u skladu sa usvojenim programima direkcije završi postupak sanacije.
Naravno, ukoliko je stav Vlade Republike Srbije da Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga bude ugašena, insistiramo da se u propisanom postupku zakonom utvrde obaveze da se proces sanacije i izgradnje oštećenih objekata završi, uz obezbeđivanje potrebnih finansijskih sredstava u budžetu Republike Srbije, kao i da sredstva za finansiranje navedenih radova budu preneta lokalnim samouprava.
Na ovaj dopis, koji je upućen Vladi Republike Srbije, odgovorilo je resorno ministarstvo građevine, koje kaže da je u potpunosti saglasno sa činjenicom da se postupak obnove oštećenih objekata mora okončati, pa u tom smislu i dosadašnjim razgovorima o pravnom statusu direkcije, upravo ovakav stav ministarstva zastupan. Oni predlažu i način na koji treba da se nastavi obnova i sanacija kuća i objekata koji su porušeni na teritoriji Kolubarskog okruga u zemljotresu 1998. godine. Međutim, taj stav, nažalost, nije zastupljen u Predlogu zakona o budžetu za 2013. godinu.
Vlada je i ovim Predlogom zakona o budžetu za narednu godinu pokazala tokom jučerašnjeg dana, usvajanjem jednog amandmana, jasnoću i odlučnost kada je reč o obnovi i sanaciji na području Kraljeva. Mi to u potpunosti podržavamo i to je u potpunosti opravdano, ali se isto tako nadamo da će takva odlučnost biti jasna i kada je reč o Kolubarskom okrugu.
Tokom jučerašnje rasprave, ministre, između ostalog ste rekli, mislim da se baš odnosilo na amandman koji sam spomenuo kada je reč o Kraljevu, da suština amandmana koji je prethodno podnet jeste usvojen amandmanom koji je usvojen tokom jučerašnjeg dana na sednici Odbora za finansije.
Podneo sam jedan amandman, nakon toga ispravku. Voleo bih da Kolubarski okrug dobije podršku za suštinu, a suština je da obnova i sanacija bude nastavljena i da, u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, konačno bude završena u dinamici koja bi odgovarala ekonomskim mogućnostima budžeta. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. razdeo 23 amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da izrazim žaljenje, budući da kada je podnet Predlog zakona o budžetu za 2013. godinu, mogli smo u stavu 2. da vidimo da će od predstavnika Vlade biti ministar poljoprivrede, Goran Knežević, ali dobro. Pošto je tu gospodin Mlađan Dinkić, moguće je da će i on da mi da odgovor na neka pitanja.
Ono što smo tražili amandmanom koji smo podneli jeste da se sa pozicije namenjene Upravi za agrarna plaćanja i to u funkciji 420 ekonomska klasifikacija 451 od planiranog iznosa od preko 25 milijardi dinara, 450 miliona dinara prebaci Upravi za veterinu.
Moram samo da napomenem da, ukoliko mi istekne vreme, koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
U obrazloženju koje je Vlada dala, rekla je da ovaj amandman ne prihvata, a razlozi na koje se poziva jeste smanjenje iznosa sredstava subvencija Uprave za agrarna plaćanja, da bi ovaj predloženi iznos koji smo namenili, da prebacimo Upravi za veterinu, onemogućilo realizaciju programa i mere za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje, da bi smanjilo poljoprivrednu proizvodnju i smanjilo izvoz, što je najbitnije itd.
Smatramo da, ne prihvatanjem ovakvog amandmana, dovešće do mnogo težih posledica, dovešće do smanjenja izvoza, zapravo na ono što se Vlada u obrazloženju zbog kog odbija ovaj amandman i poziva.
Zašto tražimo dodatnih 450 miliona Upravi za veterinu? Ono što ću reći nisu podaci koji predstavljaju nekakvu tajnu, već su to zvanični podaci iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede i svako od njih može doći i svaka veterinarska stanica do njih može doći, zato što u Srbiji imamo oko 950 hiljada goveda, oko tri miliona i dvesta hiljada svinja, oko milion i trista hiljada ovaca, 120 hiljada koza i oko 20 miliona komada živine. Nad svim ovim grlima izvršena je vakcinacija i dijagnostika zaraznih bolesti od strane terenske službe. Ovo su podaci iz Uprave za veterinu.
Da bi se ponovo zaštitio ovaj stočni fond, moram reći osiromašeni stočni fond Srbije, dakle, da bi se uradila kako vakcinacija, tako i dijagnostika, Upravi za veterinu upravo nedostaju ona sredstva koja smo amandmanom i tražili. Kada se izračuna cena vakcinacije i dijagnostike, i kada se pomnoži brojem koji sam navela, znači, brojem ovih navedenih grla, onda je primetno da upravo sredstva koja tražimo Upravi za veterinu nedostaju.
Želim da napomenem i zašto je važna preventiva koja se kod vlasnika životinja, a to su obično naši seljaci, radi besplatno, a na osnovu Zakona o veterini i državnog programa mera, koji upravo znači vakcinaciju i dijagnostiku. Važno je iz sledećih razloga – zato što se mnoge bolesti životinja, kao što su bruseloza, tuberkuloza, besnilo, mogu preneti na ljude ukoliko životinje od tih bolesti obole. Drugo, zato što u zemljama u našem najbližem okruženju ima zaraznih bolesti, to moram da napomenem, a zarazna bolest kao takva granice ne poznaje. Iz tih razloga se upravo mogu preneti i na našu zemlju.
Ukoliko životinja nije zdrava i ukoliko ona nije zaštićena, ukoliko nema potvrdu terenske službe, odnosno od veterinara, onda je vrlo jasno da nema ni prometa, nema klanja, nema proizvodnje od životinje. Ono što je najbitnije jeste da nema izvoza. To je upravo ono na šta se Vlada poziva u svom obrazloženju zbog kog ne prihvata amandman, a ovaj amandman je baš suprotno trebalo prihvatiti. Kada nema izvoza, naravno da je ugrožena bezbednost cele zemlje. Ukoliko nema preventivne zaštite, a desi se zarazna bolest, stručnjaci koji se ovom temom bave kažu da je 12 puta skuplje suzbijanje zaraznih bolesti i ubijanje životinja od njihove preventive. Logična posledica toga biće upravo smanjenje stočnog fonda, koji je ionako mali.
Neke zaraze, kao što su, recimo, klasična kuga kod životinja, besnilo, moram da napomenem, one se ne leče. Životinje se ubijaju, jer od tih bolesti životinje se ne mogu lečiti i to je stručni postulat koji je poznat u veterinarskom rečniku ili u rečniku seljaka kao tzv. stenting aut.
U Srbiji ima dva naučna instituta koja se nalaze u Novom Sadu i u Beogradu, kao i 10 specijalističkih instituta, u kojima je zaposleno 223 veterinara. Ima 10 javnih stanica, terenskih stanica, koje broje 35 veterinara i 319 privatnih stanica sa 1.274 veterinara, znači, oko 1.500 veterinara od oko 4.200, koliko ih ukupno ima u Srbiji, drže taj sistem zaraze pod kontrolom dok se on može držati. Ako se ne bude mogao držati, onda ne znam šta da kažem.
Ova sredstva koja sam podnetim amandmanom tražila nisu predviđena za plate, daleko od toga, niti će cilj amandmana bilo DHSS, bilo SPO biti usmerena na tako nešto, već su ova sredstva plaćena isključivo za sledeće stavke: za preventivu vakcinacija svinja, za preventivu dijagnostike, npr. za vađenje krvi životinja, za kupovinu vakcina, za kupovinu dijagnostičkih sredstava, za kupovinu igala, za kupovinu epruveta i svih ostalih potrošnih sredstava.
Preventivom i zaštitom životinja dobijamo svi, i država i mi i naši seljaci, koji treba da nam budu najvažniji. Logično, pojavom zaraze gubimo svi, i država i mi kao narod i ono što je najpreče, gube naši seljaci. Veliki je rizik ukoliko seljaku ne zaštitimo njegovu stoku, a skoro da nema rizika ukoliko se seljaku ne plati recimo po jedan hektar obradive površine.
Ova preventiva i ova dijagnostika zaštite zapravo predstavlja direktnu pomoć seljaku za očuvanje i zaštitu stočnog fonda Srbije. Sem toga, zdravlje, a pre svega preventivno zaštićene životinje, jesu uslov za reprodukciju. Moram da napomenem da se reprodukovati može samo zdrava životinja, a ne bolesna.
Koliko je ozbiljna situacija i zašto su potrebna navedena sredstva koja tražimo za Upravu veterine u iznosu koji smo amandmanom naveli, govori i činjenica da od avgusta meseca, iako je program urađen, terenska veterinarska služba nije dobila ništa od sredstava za urađen program, što govori da upravo Upravi za veterinu nedostaju ona sredstva koja amandmanom i predlažem i preti opasnost da služba stane sa radom zbog neplaćanja sredstava koja joj pripadaju, tj. da stane sa svojim radom, a to bi značilo da prestane da se brine i da štiti životinje.
Moram da se osvrnem i na incident i opasnost koja se desila u Kragujevcu, gde je jedna veterinarska stanica, pod sumnjom da je uradila nešto što se može smatrati nezakonitim, ili jeste nezakonito, u to neću ulaziti, time će se baviti nadležni organi koji time treba da se bave, ne sme da baci senku na ogroman broj onih koji svoj posao, dakle, i seljaci i veterinari i terenske veterinarske službe obavljaju i stručno, kvalitetno i na vreme. Nezakonitost treba sankcionisati, ali isto tako, sa druge strane, ono što je kvalitetno urađeno…
(Predsedavajuća: Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe, samo da vas obavestim. Završite rečenicu.)
Završavam. Ali, isto ono što je kvalitetno urađeno treba pohvaliti. Ovaj posao preventive i dijagnostike ne može se i ne sme uraditi polovično i selektivno. Ne mogu se neke životinje zaštititi a neke ne, negde se uraditi dijagnostika, negde ne, jer to nije ni stručno, nije ni zakonito, niti opravdano, ako se ne zaštiti, napominjem, celokupan stočni fond naše zemlje, koji je ionako mali. Hvala.

Hvala.
Gospodine Čikirizu, po kom osnovu se javljate?
(Mirko Čikiriz, s mesta: Po amandmanu.)
Nemate pravo. Poslanička grupa više nema vremena.
Po amandmanu, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.