Naravno, kada sam govorio od odgovornosti, nisam mislio na vašu odgovornost, nego na odgovornost svih nas.
Budžet se odnosi na sve građane Republike Srbije, iako biste danas pitali jednu nezaposlenu trudnicu, da li vi smatrate da ste vi neko ko treba da dobije socijalnu pomoć od ove države u odnosu na trudnicu koja radi, koja prima 65% zarade, pa znate šta? Ona bi rekla – pa naravno da sam ja prioritet.
Ovde se radi, kada pominjemo odgovornost, samo o prioritetima i redosledu dešavanja određenih problema u društvu. Zaista mislim da je potpuno nesporno, mogu da dam predlog ministru koji bi pozdravilo najmanje dva miliona ljudi u ovoj zemlji, da udvostruči penzije, najlakše je to reći. Zaista imam argumentaciju, jer penzioneri žive zaista teško u ovoj zemlji, nedovoljno je da plate lekove, ali da li bi taj moj predlog bio realan i da li je on odgovoran da udvostruči plate i pripadnicima MUP, vojsci, zdravstvu? Zaista, ja to mogu da kažem i mogu da potkrepim, argumentujem, u potpunosti da je to opravdano, da je čak i to dvostruko uvećanje plate nedovoljno za život. To uopšte nije teško da se kaže.
Zaista, ako imamo iole odgovornosti u odnosu na situaciju koja je u zemlji, na prezaduženost, na potrebu da smanjimo budžetski deficit u tom smislu, govorim o odgovornosti. Najlakše je prebaciti te dugove, pa iz čega da se isplaćuju te stvari? Na buduće generacije. Pa ako dobro mislimo toj deci, hajde da prestanemo da ih opterećujemo danas, kada oni budu dospeli u poziciju da rade i otplaćuju te dugove. Hajde da im smanjimo taj teret.

Nastavićemo rad u 15,00 časova, s tim da vas obavestim da će po ovom amandmanu imati reč Elvira Kovač, Bojan Đurić, Ljiljana Lučić. Vaša poslanička je utrošila vreme i ne možete dobiti reč.
Saglasno članu 27. i 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata. Nastavljamo u 15,00 časova.
Takođe, saglasno članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas produžiti rad i posle 18,00 časova, što obuhvata i zajednički načelni pretres o predlozima zakona po tački 5, od 5. do 12. dnevnog reda, zbog potrebe da se predloženi akti iz dnevnog reda što pre usvoje.
Repliku i ostalo ćemo nastaviti u 15,00 časova. Hvala lepo.
(Posle pauze.)

Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici govoriću o amandmanu i koristiću preostalo vreme ovlašćenog predstavnika.
Savez vojvođanskih Mađara podržava ovaj amandman, gospođa Petrović kao i velika većina ili sve parlamentarne stranke. Ono što nije dobro je što pitanje trudnica politizujemo, odnosno svako želi da ubira jefitne političke poene. Novine nedeljama bruje o tome. Jedan dnevni list je počeo da priča o tome, ispitao predstavnike skoro svih stranaka, nas tada nisu pitali. Svi su se hvalili kako je to divan amandman, kako je to jako dobar amandman i onda smo ovde videli da neće biti adekvatne podrške, da on verovatno neće biti izglasan. Iskreno se nadam da će predstavnici poslaničke grupe iz koje dolazi gospođa Petrović koja je predložila amandman, svi glasati za taj amandman i da će svi ostali koji će biti prisutni sutra ujutru u danu za glasanje podržati to.
Zaista je istina da sada prvi put imamo 30% u ovom parlamentu, što znači da ima osamdesetak žena. Kada bi se samo one glasale za ovaj amandman, on bi imao velike šanse, naravno i uz podršku nekih opozicionih stranaka.
Ako mi dozvolite, želela bih u okviru ove diskusije da citiram ekspoze gospodina Ivice Dačića, premijera – u Srbiji se svake godine rodi 40 hiljada beba manje nego što je broj umrlih. Ako se ovakav trend nastavi, za dva do tri veka najdalje Srbija će ostati prazna. Sami neumoljivo idemo ka samouništenju. Poslednji je čas da se ovaj trend zaustavi. Zato će Vlada hitno izaći, ne sa strategijom, nego sa konkretnim merama za zaustavljanje biološkog nestanka. Pitam sada koje su te konkretne mere, kada pred nama danas imamo predlog koji ne može da se prihvati. Kada imamo, da ne kažem obećanje ludom radovanje da će od 2014. godine nešto drastično da se promeni.
Nažalost nisu sve žene te sreće da imaju zdravu trudnoću, koju mogu da iznesu do kraja, već moraju da budu na bolovanju zbog održavanja trudnoće i nažalost nisu svi parovi u Srbiji da mogu prirodno da planiraju porodicu, već svaki sedmi ili osmi par u Srbiji ima problema sa sterilitetom. O tome je juče govorila i koleginica iz DSS, ja prošle nedelje, a mi znamo kakvi su problemi sa procesom vantelesne oplodnje u našoj zemlji. Mnogi parovi čekaju i nekoliko meseci. Bez obzira što svi pričamo o ravnomernom regionalnom razvoju, nije svejedno da li ta trudnica, da li mladi bračni par živi u Jagodini, Beogradu ili u nekom drugom gradu. Nejasno mi je zašto ne možemo svi kada se toliko deklarativno zalažemo za podršku trudnica, da podržimo ovaj amandman? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Nisam mislio da se javljam, ali onda je gospođa Petrović, a nije prvi put svojim agresivnim nastupom ipak izazvala neku vrstu reakcije LDP.
Odmah da kažem, LDP nema ništa protiv koncepta koji ste vi izneli i ideje da za jedan prilično veliki iznos pomognete onim ženama, ja bih rekao onim parovima. Vi ste o tome malo govorili, obično u tom paru postoji i neka muška strana. Ne znam da li je vi smatrate manje ili više zaslužnom za buduće potomstvo, ali to je prosto tako.
Ono što mi smeta je ozbiljna doza populizma i demagogije koja stoji iza vašeg amandmana, iza vašeg obrazloženja, a pogotovo iza onog načina na koji ste govorili ovde danas, pokušavajući da se obračunate sa opozicionim partijama koje vam kažu da će glasati za amandman, a nemate problem sa tim što većina vaše vladajuće koalicije, odnosno Vlade u kojoj se nalazi i vaša partija očigledno nije spremna da podrži amandman.
Naravno, vaš amandman ima jedan, ne bih rekao tehnički nedostatak, nego ozbiljan politički defekt. Vi ste propustili da kažete sa kojih biste pozicije u budžetu skinuli ovaj iznos, kako biste obezbedili da se on isplaćuje kao naknada zarade za vreme privremene sprečenosti kod onih žena koje imaju komplikacije i moraju da održavaju trudnoću. Niste napravili tehničku grešku, da budemo pošteni, postupili ste populistički. Niste želeli da budete optuženi da u nekoj drugoj grupi u društvu, da nekom drugom korisniku budžeta umanjujete prihode.
U tome je razlika između vas i nas ili nekih drugih političkih partija kada predlažu amandmane. Spremni smo da donesemo neku političku odluku i iza nje da stanemo. Da kažemo da nekome treba dati malo manje da bi se na nekoj drugoj strani obezbedilo više para. Vi to ne radite u ovom slučaju i ne radite u nekim drugim slučajevima.
Isto kao i 2008. godine niste postupili odgovorno kada ste svoj ulazak u Vladu i podršku tada formiranoj vladajućoj koaliciji, iznudili time što ste probili republički budžet, odnosno naterali novu koaliciju u koju ste ulazili da kroz ono čuveno linearno povećanje penzija, probiju budžet za tada oko 450 ili 500 miliona evra.

Gospodine narodni poslaniče, molim vas, ovde nije u pitanju da li je odgovorna neka partija ili nije.

Radi se o tome da je to nedostatak ovog amandmana.)
Molim vas da se vratite na amandman. Dao sam vam reč po amandmanu koji je potpuno jasan i izvolite da govorite po amandmanu. Nemojte analizirati.

Izvinite, ali ja ću nastaviti ...
(Isključen mikrofon.)

Ne dozvoljavam. Neću vam dozvoliti da sada vršite analizu ličnosti, šta je ko mislio, šta je ko pretpostavljao. Izvolite na amandman i budite konkretni. Izvolite.