Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SNS će podržati svih osam predloga zakona iz ove rasprave koju danas vodimo. Drago mi je da vidim da dobro danas teče ova rasprava u parlamentu i vidim da, na osnovu onoga što sam čuo, čak veći broj predloga zakona će podržati i opozicione partije. Neki delovi su uslovljeni usvajanjem amandmana, ali neki su zakoni bukvalno pohvaljeni od strane opozicije, poput Predloga zakona o deviznom poslovanju, jer zaista, taj zakon nas vadi iz kamenog doba, kao što je jedan kolega rekao, vezano pre svega za poslovanje u oblasti IT tehnologije i ostalim nekim.
To je tek početak, mi tu toliko treba da uradimo još, da je ovo jednostavno samo početak, ali zato je neozbiljno reći da ćete za takav neki zakon glasati, a reći da nisu doneti, da ovde nisu predloženi ni jedan od reformskih zakona.
Recimo, ovaj zakon je i te kako reforma u odnosu na sve ono što trenutno postoji i što trenutno se radi u Srbiji. Čak znam tu neke podatke, ali biće rasprava o tome koliko mi kao država gubimo na polju izvoza, zato što, recimo, ovakav zakon do sada nismo imali, a neko je bio vlast deset godina u Srbiji i takav zakon nije doneo, pa kaže – nije reformski. Jeste, ovo je i te kako reformski i važan zakon i svi privrednici će reći da je ovo veoma važan zakon i podržaće ga.
Najviše rasprave se vodilo oko Zakona o javnim preduzećima i tu želim reći neke stvari. I on je korak napred, znači u odnosu na postojeće stanje, ne reći da ovaj Predlog zakona nije korak napred, jednostavno je netačno. Znači, šta on uvodi što je bitno različito u odnosu na današnje stanje? On uvodi profesionalizaciju upravljanja u preduzećima i to je jedna od veoma važnih stvari.
Drugo, on uvodi obavezu javnim preduzećima, javnosti u radu, to je član 62. Zakona. Pogledajte ga dobro. Znači, čak i način na koji se biraju direktori, nadzorni odbori i sve ostalo, ovaj član i ovaj deo zakona, u velikoj meri omogućava javnosti da se uveri da li neki rukovodilac ili nadzorni odbor nekog javnog preduzeća, dobro radi, radi u interesu građana, bilo da se radi o državnom, javnom preduzeću, republičkom ili lokalnom, jer je u obavezi na tri meseca izveštaji da budu dostupni javnosti na internet stranici tog preduzeća.
Način, takođe upravljanja ubuduće, promena velikih, glomaznih upravnih odbora i biranje malih nadzornih odbora sa jasnim ingerencijama je naravno korak napred. Koliko smo puta samo ovde vodili raspravu o tome da li je neki član upravnog odbora pevač narodne muzike ili ne znam ni ja, i o tome je bilo rasprave u ovom domu, da li je nekome šurnjaja, zaova, itd. Čak smo i o tome pričali, a da ne pričamo i o novinskim tekstovima o svemu tome.
Sada je jasno ko može biti član nadzornog odbora, koje uslove mora da ispuni, na koji način se bira i malo je telo. Na republičkom nivou maksimalno pet, na lokalnom nivou tri člana. To je velika razlika u odnosu na ono što smo do sada imali. Takođe i izbor direktora, već sam rekao, da se ovim uvodi profesionalizacija. Kada pročitamo šta sve treba kandidat za direktora da ispunjava, to čitamo u članu 22, koje uslove da bi bio direktor javnog preduzeća, pre svega na republičkom nivou.
Priznaćemo kada govorimo o onom minusu od milijardu evra godišnje koje prave javna preduzeća, da u najvećoj meri to čine ova javna preduzeća koja su na republičkom nivou. Naravno, da čine i onih nekoliko stotina na lokalnom nivou, ali u svakom slučaju oni ne raspolažu sa tolikim poslom i tolikom imovinom da bi mogli toliki minus da naprave kao ova preduzeća, što nije razlog da i ona ne budu uređena na isti način. Bitno je reći da ono što se traži i na koji način, moraće da bude potpuna profesionalna ličnost koja je iskusna i radi. Takvi su uslovi konkursa i to jasno piše.
Nisu mi jasne primedbe tipa ko imenuje konkursnu komisiju. Potpuno je logično da osnivač imenuje konkursnu komisiju, ko god da raspiše konkurs za izbor bilo kojeg rukovodećeg kadra. Zamisli te, da "Ideja" raspiše konkurs za direktora, a da joj "Merkator" određuje konkursnu komisiju. Logično da onaj ko je osnivač i ko raspisuje konkurs. Tako je i u republici. Ako je osnivač Vlada Republike Srbije, naravno da Vlada Republike Srbije bira i konkursnu komisiju, ako je osnivač lokalna samouprava ona i bira komisiju. Bitno je ono što piše, ko čini konkursnu komisiju i bitna je procedura i način na koji se biraju lica, bilo da se radi o nadzornom odboru ili direktoru.
Da li je idealno? Naravno da nije. Prihvati će se i neki amandmani, ali je ovo veliki korak napred u odnosu na postojeće stanje. Videćemo, možda će se promeniti u toku rada ove Skupštine i ovog našeg saziva i naše Vlade, još da bude bolje. U ovom trenutku ne doneti ovaj Predlog zakona, zadržati stari, znači da zadržavamo partijsko rukovođenje u preduzećima i da zadržavamo glomazne upravne i skupe upravne odbore i da zadržavamo ne efikasno vođenje javnih preduzeća. Ovaj Predlog zakona će sigurno doprineti da to bude mnogo bolje.
Prelazne i završne odredbe o kojima niko nije govorio i one su veoma bitne. Postoji jasno određena procedura u narednom periodu koja može trajati od dana kada se zakon objavi, osam dana po objavljivanju u "Službenom glasniku", maksimalno četiri meseca da krene ceo postupak. Ako govorimo o aktima koja moraju da se donesu, znači, moraće da donese Vlada podzakonske akte, i osnivači će morati da usaglase akte sa ovim Predlogom zakona, oni imaju rok do tri meseca, može da bude i kraći i do 30 dana, posle toga sva ova javna preduzeća imaju rok da usaglase svoje akte i posle toga kreću konkursi.
Da li ima stvari koje mogu još da se promene i da upodobimo ovom zakonu? Rekao bih gospodine Dinkiću i vama ovde, da se može razmišljati o još jednoj stvari. Ovde govorimo o javnim preduzećima. Međutim, imamo mnogo ustanova, fondova i agencija koje ne menjaju poslovanje ovim zakonom. Sada, zamislite, recimo Komunalno preduzeće "Čistoća" će imati tri člana, a Centar za kulturu u nekom gradu će imati Upravini odbor od 15 članova koji će i dalje služiti za namirivanje nekih partijskih kadrova na lokalnom nivou. Sve to je potrebno promeniti u narednom periodu i na tome treba odmah da počne da se radi.
Primedba je bila na to kako se biraju direktori i zašto je to dozvoljeno lokalnoj samoupravi, a lično mislim da ne treba da budu konkursni uslovi za kandidata za direktora, na lokalnom nivou da budu tako visoko postavljene lestvice, kao na republičkom ili pokrajinskom nivou. Dolazim iz jednog od najvećih gradova u Srbiji, Smedereva. Za Smederevo ne bi bio problem da se to tako postavi. Za Beograd sigurno nije problem da se tako postavi lestvica, tako da razumem poslanike iz Beograda koji tako nešto kažu. Međutim, tvrdim da ima sredina u Srbiji koje bi veoma teško mogle da pronađu ljude koji bi ispunili sve ove uslove koje predviđa zakon, da bi bili direktori. Ima takvih sredina.
Svedoci smo da je Srbija poslednjih 20-tak godina najveći izvoznik mozgova u Evropi. Svedoci smo da mladi ljudi zbog loše ekonomske situacije, zbog ratova, loše političke situacije, napuštaju Srbiju. Naročito stručni ljudi, to traje i dana danas. To treba da sprečimo, a jedna od načina je i ovako nešto. Teško će te ubediti nekoga ko ispunjava ovakve uslove, a živi u Beogradu, da konkuriše u Bojniku ili Medveđi da bude direktor u nekom javnom preduzeću i da ode dole da živi i da radi. Isto tako, teško će te naći da ispunjavaju za sva javna preduzeća koja dole postoje, ljude koji baš ispunjavaju sve ove uslove da bi mogli da budu direktori.
Slažem se sa svima onima koji kažu da je član 22. trebao da važi za sva javna preduzeća i na lokalnom nivou. Moje lično mišljenje je takvo. Onda bi smo došli u situaciju da u nekim sredinama u opšte ne bi smo mogli da izaberemo direktore i ponavljali bi se konkursi. Imali bi smo VD stanje, što znači, opet, opština imenuje nekog kao VD direktora.
Voleo bih isto da zakon počne odmah sa primenom. On i počinje sa primenom odmah. To je tačno, za sve one koji su VD stanju, ali ću upozoriti i reći jednu stvar koja se trenutno dešava u Srbiji. To je da lokalne samouprave ovih dana masovno u Srbiji zakazuju sednice da bi izabrali direktore da ne budu u VD stanju, nego da budu u ovom stanju, kako bi izbegli primenu i raspisivanje konkursa po ovom zakonu. Trude se da te sednice održe pre 15. decembra, jer kad zakon stupi na snagu, posle toga je džabe da ovo raspisuju. Zato sada pokušavaju to da urade.
Ako smo svi za to da se izvrši departizacija javnih preduzeća, ako smo svi za tako nešto i ako se svi za tako nešto zalažemo, hajde da svi apelujemo na rukovodstvo naših stranaka, da u lokalu prekinu sa tim poslom. Svi to da uradimo, bilo da smo vlast ili opozicija, i da se to zaustavi kako bi zakon počeo da se primenjuje istog trenutka za sve. Ako već nije u zakonu to jasno napisano, a na žalost po mom mišljenju je to trebalo da stoji u zakonu.
Bitno je reći, bez obzira na primedbe koje smo čuli i koje imamo, da je ovaj zakon veliki korak napred, pre svega zbog profesionalizacije i javnosti u radu i to će zaista pomoći da javna preduzeća mnogo bolje rade nego do sada. Svi narodni poslanici možemo da pratimo kroz tu javnost u radu da li se to događa ili ne.
Srpska napredna stranka je pokazala izborom direktora velikih sistema, kao što su "Telekom" i EPS, da ne moraju biti članovi stranke direktori, nego stručna lica. Oni će posle ovog procesa morati ponovo na konkurs i moraće na izbor za direktore. Mislim da i svi ostali treba tako da se ponašaju, jer to građani Srbije od nas očekuju. Zahvaljujem.
